Srpske crkve i manastiri - Vladimir Dulović Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Tvrd u kožnom povezu Godina 2019 Format 24 x 30 cm Strana 304 NOVA knjiga, u celofanu!!! Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu. Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja.

19888) SRPSKA PATRIJARŠIJA / THE SERBIAN PATRIARCHATE , Dr Predrag Puzović , Pravoslavna reč Novi Sad 2010 , kratak pregled istorije Srpske pravoslavne crkve od vremena Svetog Save do savremenog doba, luksuzna kapitalna monografija, tvrd povez,zlatotisak,zaštitni omot,kompletno ilustrovano u boji, veliki format 37 cm , dvojezično srpsko-engleski, 636 strana

BIBLIJA STARI I NOVI ZAVET Preveo: Dr LUJO BAKOTIĆ DOBRA VEST NOVI SAD, 1988 Tvrd, Šiven povez, zlatotisk. Strana 640+179 strana. Stanje Vrlo dobro.

Izdavac:`dijam-M-pres`,2005 Prevod:Dr.Lujo Bakotic Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narecija), usaglasen sa srpskim standardom koji je prihvacen Vuk-Danicicevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom danasnjeg knjizevnog jezika i obogacen dodatnim spisima koji objasnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleskama kljucnih teoloskih reci i postavki, sto omogucuje citaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hriscanskog identiteta. Raskosno uradjena Biblija je u tvrdom KARTONSKOM povezu. Otstampana je na najkvalitetnijem papirusu sa pregrst ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana ukljucujuci karte i fotografije. Tekst je na LATINICI sto jos jednom pokazuje njen univerzalni karakter. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zastitnom folijom.

Lepo očuvano Retko Mesih Isa, sin Merjemin u kuranu Rifai Burhanu`ddin Izdavač: Znaci vremena, Zagreb bez god. izd.; Detaljnije: tvrd povez, strana 91 Tags: Islam kuran isus hrist biblija hriscanstvo

Đoko Slijepčević - ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 1-3 Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1991. Povez: Tvrd + zaštitni omot Broj strana: 502 + 673 + 453 Izuzetno dobro očuvane knjige: i unutrašnjost i korice i zaštitni omoti u gotovo besprekornom stanju - što možete videti na fotografijama. s

Naslov: Pravoslavna Eparhija gornjokarlovačka - Šematizam Autor(i): Snježana Orlović Izdavač: Izdavačka ustanova Eparhije gornjokarlovačke Martiria Mesto: Beograd Godina: 2017 Povez: tvrd Strana: 431 Format: 32cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: odlično očuvano - kao nova

kao nove

Vasilije Vasiljevič Bolotov Broj strana 525 Tvrd povez Novo

Istorija pravoslavne eparhije Niske - Djakon Dalibor Midic . Pravoslavna eparhija Niska - Nis - 2019 godina . Tiraz samo 500 primeraka .

Stvarnost 1990 893 strane ; jezik hrvatski, arapski odlična očuvanost

Aleksandar Praščević Dialogue Between Orthodox Christians and Muslims in the Balkans (3 od 4 knjige) Iz kompleta nedostaje `Dialogue between ortodox and muslims 1958 - 1990`. Izdavački fond Srpske pravoslavne crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, 2020. Tvrd povez, 3 knjige. Nekorišćene knjige. `Dialogue between ortodox and muslims 1958 - 1990` non included. Orthodox Christians, Muslims, Balkan...

Odlično stanje RETKA I VREDNA KNJIGA cena je duplo manja nego u jedinoj inostranoj antikvarnici gde smo je pronašli u prodaji Sri Krishna Prem, The Yoga of the Bhagavat Gita, New Order Book Co, Ahmedabad, 1982 hardback with dustjacket, 224 pages, 22 cm x 14.5 cm Ronald Henry Nixon (10 May 1898 – 14 November 1965), later known as Sri Krishna Prem, was a British spiritual aspirant who went to India in the early 20th century. Together with his spiritual teacher Sri Yashoda Mai (1882 – 1944), he founded an ashram at Mirtola, near Almora, India. He was one of the first Europeans to pursue Vaishnavite Hinduism, and was highly regarded, with many Indian disciples. Later, according to the account of his foremost disciple Sri Madhava Ashish, Krishna Prem transcended the dogmas and practices of the Gaudiya Vaishnava tradition into which he had been initiated and affirmed a universal spiritual path shorn of `orthodoxy` and blind traditionalism. Early life[edit] Ronald Henry Nixon[1]: 218  was born in Cheltenham, England, in 1898,[2] and educated in Taunton.[1] His mother was a Christian Scientist and his father was reportedly in the glass and china business.[1]: 218  At age 18, Nixon became a British fighter pilot in the First World War:[1][3] he was commissioned as a temporary second lieutenant on probation on 10 May 1917,[4] was confirmed in his rank on 12 June,[5] and was appointed a flying officer in the Royal Flying Corps on 15 June.[6] On one occasion, he experienced an escape from death that he believed was miraculous, in which a `power beyond our ken` saved him from several enemy planes.[7] His experiences of death and destruction during the war filled him with a `sense of futility and meaninglessness`.[1]: 218  He was transferred to the unemployed list of the Royal Air Force on 11 January 1919[8] and relinquished his temporary Army commission on 3 December that year.[9] After the war, Nixon enrolled in King`s College, Cambridge, where he studied English literature.[1] During this period Nixon also studied philosophy, and became acquainted with Theosophy, Advaita Vedanta Hinduism, Buddhism, and Pali, and developed an interest in going to India to learn more about the practical aspects of Indian religion.[1]: 218 [3] Life in India[edit] In 1921, while still in England, Nixon accepted the offer of a teaching position at the University of Lucknow, in northern India.[3] As it turned out, the university`s vice-chancellor, Gyanendra Nath Chakravarti, was also spiritually inclined and interested in Theosophy, and offered Nixon assistance. Over time, Nixon came to regard Gyanendra`s wife, Monica Devi Chakravarti, as his spiritual teacher. In 1928, Monika took vows of renunciation in the Gaudiya Vaishnavite tradition, where these vows are called vairagya.[2] She adopted the monastic name of Sri Yashoda Mai. Soon thereafter, she initiated Nixon into vairagya, and he adopted Krishna Prem as his monastic name.[2] Memorials of Yashoda Mai, Krishna Prem and Madhava Ashish at Mirtola Ashram. In 1930, Sri Yashoda Mai and Krishna Prem together founded an ashram at Mirtola, near Almora, in mountainous north-central India (state of Uttarakhand). The ashram `began and has continued to be`[2] aligned with strict orthodox Vaishnavism. In 1944, Yashoda Ma died and Krishna Prem succeeded her as head of the ashram.[2] He travelled little, but in 1948 he visited South India, meeting Sri Ramana Maharshi, as well as Sri Aurobindo and Mirra Alfassa (`The Mother`).[2] Sardella states that Nixon appears to have been `the first European to embrace Vaishnavism in India`.[10]: 143  Haberman states that Nixon `was perhaps the first Westerner to tread the path of Krishna-bhakti, and was certainly the first to have any official affiliation with the Gaudiya Vaishnavism of Braj.`[1]: 223  Krishna Prem, despite his English origins, became widely accepted and admired in the Indian Hindu community. Brooks wrote that `Krishna Prem`s evident intellectual and inspirational qualities gained him wide fame and many disciples in India, as reflected in numerous books on his life and teachings.`[3]: 100  Gertrude Emerson Sen wrote that `I know of no other person like Krishnaprem, himself `foreign` to begin with, who has drawn so many Indians to himself`.[1]: 220  His biographer Dilip Kumar Roy wrote that Krishnaprem `had given a filip [stimulus] to my spiritual aspiration`.[11] Haberman wrote that Krishna Prem `was recognized as a Hindu saint by many Indians of his day.`[1]: 217  When Nixon died in 1965, he was hailed by Sarvepalli Radhakrishnan, then president of India, as a `great soul`.[1]: 221  Nixon`s final words were `my ship is sailing`.[1]: 221  Bhagavad-Gita (u prevodu Pesma Boga[1]) je hinduistički spis od 700 stihova na sanskritu i deo je epa „Mahabharata”[2] (poglavlja 23-30, šeste knjige). „Gita” je napisana u vidu narativa između Arđune, sina kralja Pandua i božanstva Krišne, koji je u ulozi njegovog vodiča i kočijaša. Na početku „ispravnog rata” (Dharma Yudhha) između Pandava i Kurava, Arđuna je ispunjen moralnom dilemom zbog nasilja i smrti koje će rat prouzrokovati. On razmišlja da li da se odrekne svoje uloge i traži Krišnin savet, čiji saveti i diskurs čine srž ovog spisa. Krišna ga savetuje da ispuni svoju ratničku dužnost da bi postigao darmu kroz nesebičnu akciju.[3] Ovaj dijalog obuhvata šire teme poput duhovnih i etičkih dilema, kao i filozofskih pitanja koja nemaju veze s ratom koji im je inspiracija.[4] „Gita” predstavlja sintezu hinduističkih učenja o darmi,[5] teističkih učenja o bakti, kao i učenja o mokši. Spis previđa četiri puta do duhovnosti - džnana, bakti, karma i radža jogu. „Gita” je analizirana na različite načine. Bez obzira na to, predstavlja jedan od napoznatijih hinduističkih[6] tekstova sa jedinstvenim uticajem na sve hinduističke sledbenike.[7][8] Poziv na nesebičnu akciju, koji je jedan od bitnih segmenata ovog spisa, inspirisao je mnoge vođe tokom Indijskog pokreta za nezavisnost, poput Bal Gangadhar Tilaka i Mahatme Gandija. Gandi je na „Gitu” gledao kao na `duhovni rečnik`.[9] Nomenklatura[uredi | uredi izvor] „Gita” u naslovu ovog spisa označava pesmu. Duhovne vođe i učenjaci su interpretirali drugu reč u naslovu na različite načine kao „Božju pesmu`, prema teističkim učenjacima[10], te kao „Pesmu Gospoda”[11], „Božansku pesmu”[12], „Nebesku pesmu” prema ostalima.[13] Autorstvo[uredi | uredi izvor] U Indijskoj tradiciji „Bhagavad-Gita”, kao i ceo ep „Mahabharata” predstavljaju delo mudraca Vjase[14] čije je puno ime Krišna Dvajpajana, a zovu ga i Veda-Vjasa. Jedna od hinduističkih legendi kaže da ga je Vjasa izgovarao dok je Ganeša, božanstvo nalik na slona, slomio jednu od svojih surli i da je tako nastao i „Gita” i Mahabharata”. Učenjaci smatraju da je Vjasa simboličan ili mitski autor ovog spisa, jer je istovremeno nosilac Veda i Purane, spisi za koje se zna da potiču iz drugih perioda. Sama reč označava onog ko je kompilator, aranžer, a takođe je i prezime koje postoji u Indiji. Postoji viđenje da su u pitanju različite osobe istog prezimena.[15] Vivekananda, hinduistički monah i vedista iz 19. veka, tvrdi da je ovo delo, iako staro, bilo nepoznato tokom indijske istorije do 8. veka naše ere, kada ga je Adi Šankara proslavio zapisujući komentare za njega, koji su brzo postali poznati. On čak tvrdi da je delo njegovo, ali je to pobijeno jer je jasna razlika između njegovih komentara i prethodnog teksta, kao i zbog toga što su ideje ovog dela u skladu s idejama koje datiraju pre ovog perioda.[16] Johanes Bjutenen, koji se bavio Indijom i njenim kulturno-istorijskim nasleđem i ovim epom, smatra da je „Gita” veoma uspešno filozofski i konekstualno ukombinovana u „Mahabharatu”, te da nije u pitanju tekst koji je ovom epu pridodat. „Gita” je spis koji je osmišljen tako da doprinese vrhuncu i rešenju darmičke dileme rata.[7] Prema Aleksusu Mekleudu, nemoguće je da autorstvo „Gite” svedemo na jednog autora i vrlo je verovatno da je delo nastalo pod uticajem više autora.[17] Artur Bašam deli mišljenje s njim, koji navodi da ih je bilo minimum troje. Dokaze ovoj tvrdnji on nalazi u smeni filozofskih stihova sa teističkim.[18] Period nastanka[uredi | uredi izvor] Ne postoji konsenzus oko toga koji je period nastanka „Gite”. Učenjaci se slažu da se taj period može svesti na oonaj između 5. veka pre nove ere do 2. veka pre nove ere, sa tim da većina naginje ka 2. veku pre nove ere. Ovoj struji se priklanja Bjutenen.[7] S druge strane, Artur Bašam tvrdi da je delo moralo nastati u periodu kada su se preispitivale vrednosti rata, i kada se dešavao povratak monaškom životu i vrednostima. On ovaj period vidi nakon ere uspona budizma, te smatra da je delo nastalo u 3. veku pre nove ere.[18] Oni koji se bave lingvistikom (Vintrop Serdžant)[4] zaključuju da je ovo delo napisano na jednom od klasičnih oblika sanskrita, te da predstavlja njegov rani varijetet. Ovakvom analizom opet se dolazi do 2. ili 3. veka pre nove ere. Kompozicija i značaj[uredi | uredi izvor] „Bhagavad-Gita” je jedno od najpoznatijih hinduističkih dela sa posebnim značajem zbog panhinduističkog delovanja. Ovo delo predstavlja najsveobuhvatniju kulturno-religijsku hinduističku pripadnost. Ona u svojim redovima inkorporira različite religijske tradicije.[19] Sinteza obuhvata kako filozofski tako i socio-religijski pristup. Spis se uzdržava od predlaganja jednog jedinog puta ka duhovnosti. Vrlo otvoreno vrši sintezu različitih načina života, harmonišući potragu za znanjem (jnana), akcijom (karma) i posvećenošću (bhakti). Takođe, bavi se i pitanjem od čega se sastoji ispravan put ka oslobođenju od ciklusa ponovnog rađanja (moksha) [20] „Bhagavad-Gita” predlaže izbegavanje ili-ili pogleda, već akcenat stavlja na razumevanje i razmatranje svih puteva: život zemljoposednika koji je posvećen obavezama i profesiji, askete koji ga se odriče, kao i život posvećenog teiste - svi imaju šansu da dostignu mokšu. Ovo je pre svega zbog uverenja da svaki pojedinac ima različit temperament i naklonosti (guna).[4] Pojedinac bez obzira na svoj životni put treba da teži da uradi ono što je ispravno jer je sam tako odlučio bez razmišljanja o dobitima, posledicama, rezltatima. Želje, sebičluk i razmišljanje na ovaj način mogu pojedinca udaljiti od darmičke akcije i duhovnog života. Delo tvdi da postoji Bog u svakome i da je on sredstvo za postizanje duhovne slobode i oslobađanja ako mu se pojedinac posveti u služenju. Pored tri spomenuta puta (koja odgovaraju upražnjavanju specifičnih jogi), postoji još jedan put - meditacija (raja yoga). Svi ovi putevi vode istom cilju.[21] Rukopisi[uredi | uredi izvor] Dijalog između Krišne i Arđune „Bhagavad-Gita” je deo šeste knjige epa „Mahabharate”, sastoji se od 18 poglavlja (od 23. do 40.) i vrlo često se izučava nezavisno od epa čijeg je deo. Ovi spisi postoje u raznim indijskim rukopisima. Uprkos tome, smisao je retko promenjen i postoji vrlo malo varijacija između različitih rukopisa. Stari spis je imao 745 stihova, ali se 700 njih smatra istorijskim standardom.[21] Sadržaj[uredi | uredi izvor] „Bhagavad-Gita” je dijalog između Arđune i Krišne, pred početak Kurukšetru rata u epu „Mahabharate”. Dve ogromne vojske su se našle s ciljem da unište jedna drugu. Pandavski princ Arđuna pita svog kočijaša i savetnika Krišnu da ih odveze u centar bitke da bi mogao dobro da osmotri obe vojske i sve one koji jedva čekaju rat. Vidi da su neki od onih na suprotnoj strani njegovi rođaci, dragi prijatelji i učitelji. On ne želi da se bori sa njima niti da ih ubije i zato ga obuzimaju osećanja nemoći i očaja pred bitku.[22] Stoga se okreće Krišni u želji da opravda rat, reši moralne i filozofske dileme, donese odluku i uradi ispravnu stvar. Neka od pitanja koja se izdvajaju tokom ovog dijaloga jesu: Ko smo mi? Kako bi trebalo da živimo naše živote? Kako bi trebalo da se ponašamo u ovom svetu?[23] Teme[uredi | uredi izvor] Prema Serdžantu glavne teme ovog spisa su „smisao života, kriza identiteta, ljudska duša, ljudski temperament i načini duhovne potrage”[4] Božija priroda - „Bhagavad-Gita” usvaja koncept Boga kao apsolutne realnosti - Bramana. Spis ga prikazuje kako apstraktnog tako i kao personalizovanog Boga, potonjeg u formi Krišne, ali nigde ne pravi jasnu razliku između ova dva sem u konotaciji da jedan biva gde prestaje drugi.[24] Priroda sopstva - spis prihvata koncept atmana kao fundamentalni koncept. Koncept označava svojstvo bića da unutar njih postoji trajno sopstvo, istinska suština. Cilj je spoznati i shvatiti ovo sopstvo odbacujući one segmente koji se vezuju za telo i materijalni svet poput „moje” i „ja”. „Gita” podrazumeva postojanje čiste, postojane, nepromenjive i ultimativne istinske suštine.[24] Priroda sveta - svet se vidi kao prolazan, sva tela i materije nestalne. Sve što čini prirodu predstavlja proces koji postoji, ali ima svoj kraj. Rađa se, raste, sazreva, propada i umire. Ova prolaznost se označava terminom maja. Braman-atman - centralni deo ovog spisa jeste ispitivanje jednakosti između ova dva pojma i onoga što oni predstavljaju. U spisu se smatra da su sve suštine živih bića iste, al da nisu istovetne sa Božijom, mada se Bog nalazi u svima nama. Sredstva ka Bogu - su četiri vrste joge, koje se međusobno ne isključuju. Karma joga - ovaj put nam govori o neophodnosti akcije, ali ona ne treba da prati duhovne zapovesti ako je vezana za lične dobiti i ako želi nagradu. Akcija je valja preduzeti nakon što je stečeno adekvatno znanje da bi se sagledala potpuna perspektiva onoga što bi akcija trebalo da bude. Put ka prava akcija urađenoj kako treba imala bi oblik molitve i vid karma joge radi dostizanja nesebične akcije. Moguće ju je ostvariti i posvećujući celokupno delovanje Bogu, i predavanje celokupnosti svoga fizičkog i duhovnog bića Njemu. Bakti joga - definisana kao put voljenog posvećivanja, čežnje, predaje, poverenja i obožavanja. Bakti u ovom spisu ne podražumeva odricanje od akcije, već opodražumeva ispravnu akciju ka predanosti pojedinčevoj darmi. Nakon spisa, određeni naučnici nagađaju da je on prouzrokovao popularizaciju ovog puta, jer je on bio svima dostupan. Džnana joga - predstavlja put ka znanju, mudrosti, i direktnoj realizaiji Bramana. Cilj jeste dostizanje samoralizacije. Ovaj put, prema spisu, najčešće slede intelektualci. Ovaj put je posebno drag Krišni, ali vrlo težak. Sinteza joga-radža joga - Neki je vide kao četvrti put, dok je drugi vide kao sintezu bakti i karma joge. Asketizam, odricanje i ritualizam - delo smatra da asketski život nije rešenje, kao ni povlačenje. Predlaže poteru za aktivnim životom gde se pojedinac samovoljno odriče u samom sebi onoga što smatra da će mu pomoći u dostizanju sopstvene darme, bez željenja i potrage za ikakvim nagradama videvši lično odricanje sopstvenom Bogu za viši cilj. Darma - darma je termin s mnogostrukim značenjem. Prvo značenje je „ispravnost”, a na osnovu toga možemo izvesti značenja poput dužnosti, društvenih normi, prava, klasa, rituala i kosmosa samog i toga kakve stvari treba da budu u ovim dimenzijama. Prema nekim naučnicima, koncept darme se odnosi na Arđunu i njegovu ratničku dužnost pre svega i zašto mora da se bori. Prvo pominjanje darme se dešava u prvom stihu, te nam je stoga jasno zašto je ova tema toliko značajna za ovo delo. Samo polje borbe je shvaćeno kao borbe darme - istine i ispravnosti. Alegorija rata - pouka ovog dela se čitaocu prenosi usred bitke. Neki naučnici vide ovu postavku kao alegoriju za rat koji se vodi unutar nas samih u cilju ovladavanja sobom da bi se iz ovog života izašlo kao pobednik. Promocija ispravnog rata i dužnosti - neki naučnici u ovom delu vide promociju vojničke klase i dužnosti da se ratuje sa hrabrošću i ne vide u ovoj postavci samo alegoriju. Neki od pripadnika Indijskog pokreta za nezavisnost su u ovom delu pronalazili motivaciju za otpor Britanskoj imperiji. Mokša-oslobađanje - u ovom delu je vidljivo dualističko i teističko viđenje mokše, kao samoostvarenja. Delo se uglavnom bazira na odnosu sopstva s personalizovanom vizijom Boga. Put znanja, posvećenosti i besciljne akcije je ponuđena Arđuni kao spektar opcija. Kombinacija se nudi čitaocu kao put do mokše.[24] Uticaj[uredi | uredi izvor] Premijer Indije, Narendra Modi, vidi „Bhagavad-Gitu” kao jedan od najvećih Indijskih poklona svetu. Poklonio je primerak predsedniku SAD Baraku Obami prilikom posete 2014. godine.[25] Ovo delo ima veliki krug obožavatelja među poznatim političarima, naučnicima i piscima poput Gandija, Radjarda Kiplinga, Oldus Hakslija, Hermana Hesea, Roberta Openhajmera, Henri Dejvida Toroa, Karla Junga, Ralfa Voldo Emersona, Nehrua.[26] hinduizam indija joga mirča elijade krišna kulture istoka blavacka tajna doktrina

Tvrd povez Izdavač: Istina - Eparhija dalmatinske 542 strane Knjiga „Ikona i telo“ pred čitaoca iznosi vrlo obuhvatna saznanja i sasvim inovativna tumačenja posvećena odnosu konkretnih ljudi spram umetnosti ikone, u njihovim konkretnim istorijskim, kulturnim i socijalnim okolnostima. Spram ovakve osnovne zamisli, knjiga „Ikona i telo“ pristupa srednjovekovnoj umetnosti iz multidisciplinarne perspektive, razotkrivajući još uvek neistražene dimenzije jedne od formativnih epoha evropske kulture – kako bi nas suočila sa iznenađujućom kreativnošću i aktuelnošću kulturnih promena koje je iznedrio ovaj istorijski period. Jedinstveno ne samo po tome što sa posebnom autorskom prisnošću i višeslojnošću tumači vizantijsko umetničko nasleđe, ovo štivo će dovesti čitaoca i do saznanja o tektonskim saznajnim preokretima koji su učinili da upravo srednjovekovne umetničke prakse i teorije postanu uzročnici onih ključnih medijskih promena bez kojih se današnji odnos prema vizuelnoj kulturi nikako ne može razumeti. Istražujući saznajnu granicu na kojoj se umetnost pretvarala u teologiju a teologija u umetnost, ova knjiga predstavlja sveobuhvatni pokušaj razumevanja nastanka i razvoja specifično hrišćanskog odnosa prema vizuelnim umetnostima, te posledičnog uticaja ove vrste umetnosti na ponašanje srednjovekovnih hrišćana i na njihov odnos prema telesnosti. Sadržajno potkrepljena konkretnim istorijskim podacima i primerima, ova studija je posvećena ne samo njihovoj pažljivoj analizi, već i potrebi da konkretna naučna otkrića i zaključake do kojih dolazi postavi u najširi saznajni kontekst koji je dostupan savremenoj teorijskoj aparaturi. Sledstveno, iščitavanje ove knjige nas ne dovodi samo do novih istorijskih saznanja već i do njihovih obuhvatnih tumačenja, donoseći kristalno jasnu sliku pojedinačnih umetničkih i liturgijskih fenomena u njihovoj najširoj kulturnoj i socijalnoj interakciji. Odmerena i pažljivo literarno uobličena sinteza znanja iz oblasti istorije umetnosti, teologije, semiotike, te umetničke i liturgijske teorije i prakse – praćena podjednako pažljivo biranim i reprodukovanim ilustracijama – predstavljaju metodološki okvir i autorski pečat koji će svakom čitaocu umetnost ikone učiniti neuporedivo bližom i razumljivijom. Kako u usko stručnim tako i u najpopularnijim čitalačkim okvirima, sledstveno, pojava knjige „Ikona i telo“ će temeljno uticati na razumevanje oblasti umetnosti kojoj je posvećena, srazmerno produbljujući odnos svojih čitalaca prema fenomenu ikoničnosti u najširem značenju reči – na način na koji će nam i drevna i savremena vizuelna kultura postati neuporedivo jasnijim.

Da bi poručili artikal LCD Panel 10.1 inča B101AW03 1024×600 LED 40 pin, potrebno je da kliknete na “dodaj u korpu”. Ako želite, možete pogledati po našoj prodavnici još artikala koji vam se sviđaju i da ih također dodate u korpu. Nakon odabira artikala, kliknite gore desno na ikonu korpe i bićete preusmjereni na stranicu za narudžbu. Posle toga sa desne strane odaberite način dostave i kliknite na “Nastavite sa narudžbom”. Na sledećoj stranici unesite vaše podatke za slanje i kliknite “Naručite”. To je sve! Naša služba će u najkraćem vremenu spremiti vašu narudžbu i poslati je na adresu koju ste nam poslali u narudžbi. LCD Panel 10.1″ (B101AW03) 1024×600 LED 40 pin LCD Panel 10.1 inča B101AW03 1024×600 LED 40 pin

Fotomonografija autora Dragomira M. Acovića je nova nekorišćena, bez ikakvih oštećenja ili felera, u originalnom kartonskom pakovanju. Izdanje Studio Bečkerek 2005., tvrd povez 207 strana, 27x28 cm. Pogledajte ostale predmete iz mojih oglasa na http://www.kupindo.com/Clan/Verbalan/SpisakPredmeta

Knjiga je veoma dobro očuvana. Fototipsko izdanje. ,,Штампарија манастира Рујно била је једна од најстаријих штампарија на Балкану. Одштампана је само једна књига, названа Рујанско четворојеванђеље, а штампао ју је монах Теодосије, који је користио дрвене типове за штампање. Манастир је у међувремену изгубио новац, па је и за даље штампање монах Теодосије морао корисtити дрвене типове, штампајући Рујанско четворојеванђеље у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Једини потпуни сачуван примерак се налази У Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности. Уништавање штампарије и манастира Сазнавши за штампарију, Турци су спалили манастир до темеља, заједно са штампаријом, како би спречили даље штампање књига, 1537. године. Рујански монаси су се спасили одласком у манастир Рача. По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови су однесени и узидани у зграду медресе, муслиманске средње школе у Ужицу. По изградњи бране односно преграђивањем реке Ђетиње 1986. године, рушевине манастира су потопљене и налазе се на простору данашњег вештачког језера Вртуци. Нови манастир направљен је 2006. године, као наследник старог манастира Рујно.

Miljana Matić RIZNICA MANASTIRA KRKE manastir Krka Muzej Srpske pravoslavne crkve, 2022. 275 strana, tvrd povez, A4 format. Монографија Ризница манастира Крке представља прву књигу у новопокренутој едицији Ризнице манастира Српске Православне Цркве. На самом почетку књиге приказана је историја манастира Крке од времена раног хришћанства све до наших дана, а затим следи део посвећен архитектури манастира. Наредни део монографије посвећен је богатој манастирској ризници из које је издвојено и приказано 77 репрезентативних предмета датираних од 13. до 19. века: рукописне и старе штампане књиге, иконе, црквени метал, црквени текстил и вез, интарзирани предмети, портрети и уметничке слике, као и профани употребни предмети. Уводну студију и каталошке описе прате уметничке фотографије Александра Радосављевића, који је и аутор графичког дизајна и техничког уређења ове публикације.

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj Autor: Mirko Kovačević Izdavač: Zadužbina Svetog manastira Hilandara Godina izdanja: 2015 Broj strana: 640 Format: 30 x 24cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, minimalno oštećenje - sanirano na donjem delu rikne, blaga fleka na knjižnom bloku ostalo odlično očuvano Tags: Hilandar Sveta Gora Atonska 06.06.2023.

veliki format može se reći i nekorišćena, ali ima trag markera na par mesta van teksta pun kolor, 30cm, 528str grčka mitologija rimska mitologija keltska mitorlogija irska mitologija germanska nordijska finska slovenska arturijanska romanska afrička egipatska indijska kineska japanska tibetanska okeanijska mitologija maora severnoamerička srednjoamerička južnoameričaka .....

POSLANIKOVE SMJERNICE ZA SVAKODNEVNI ŽIVOT - Abdulvehhab Ahmed Ša`rani Izdavač: CENTAR ZA REHABILITACIJU Smoluća Godina izdanja: 2009. Povez: tvrd Broj strana: 673 Pismo: latinica Stanje: dobro

odlično očuvana

Pravoslavno dogmaticko bogoslovije,drugi deo-Makarija mitropolita Moskovskoga.Srpska manastirska stamparija u Sremskim Karlovcima,1896 godine.Tvrd povez,363 str.Dobro ocuvana.

Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj - Mirko Kovačević Hilandar 2015. Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (33 cm), 622 strane. NOVO Knjiga o prvom milenijumu razvoja graditeljske baštine manastira Hilandara u izdanju Manastira Hilandara na Svetoj Gori i Zadužbine manastira Hilandara u Beogradu. Prošle godine navršilo se hiljadu godina od najstarijeg poznatog pisanog pomena manastira Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj. Knjiga Sveta carska srpska lavra Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj, arhitektura i druga dobra profesora dr Mirka Kovačevića predstavlja izuzetan sažetak ovog prvog milenijuma istorije manastira, ponajviše sa aspekta njegove graditeljske baštine, ali i kroz prikaz duhovnog i umetničkog blaga koje se u njemu čuva. Knjiga je takođe značajna jer se posle dužeg vremena pojavljuje jedna sveobuhvatna, kompleksna i sadržajna monografija o Hilandaru, koja u velikoj meri dopunjuje postojeće znanje o manastiru. Na preko šest stotina stranica autor izlaže znanje sakupljeno tokom pedesetogodišnjeg perioda u kome se na razne načine bavio Hilandarom, od snimanja i proučavanja do rada na konzervaciji i restauraciji. Tekst je praćen stotinama arhitektonskih crteža i fotografija koji čitaocu ilustruju izloženu faktografiju i autorove teze. Kovačević započinje izlaganje opisom istorijskog i prostornog konteksta Svete Gore i Hilandara. Sažet prikaz stvaranja i karaktera monaške države pomaže nam da shvatimo okolnosti u kojima nastaju i razvijaju se svetogorski manastiri, njih dvadeset, od kojih je jedan i Hilandar. U kratkim crtama predstavljeni su pojedinačno svi manastiri, kao i šest važnijih skitova. Posle uvodnog putovanja kroz vreme i prostor Kovačević prelazi na detaljan i širok prikaz samog manastira i velikog broja njegovih objekata i poseda u bližem i daljem okruženju. Objekte u manastirskom utvrđenju prikazuje pojedinačno, analizira ih u pogledu nastanka, karakteristika, mesta u okviru celine i rekonstrukcije procesa koji su im dali konačni oblik. Detaljno prikazane i argumentima potkrepljene faze izgradnje od najstarijih delova pa do intervencija koje su oblikovale današnji izgled objekata daju posebnu vrednost knjizi. Pored arhitekture, za pojedine objekte prikazane su i freske, ikone i drugi predmeti od duhovne, umetničke i istorijske vrednosti koje ovi objekti sadrže i koji su za njih osobeni. Hilandar je još od vremena Svetog Save sticao posede kako širom Svete Gore tako i van njenih granica, na kojima su vremenom nastajala zdanja koja su obeležila razne epohe hilandarske i svetogorske istorije. U posebnim poglavljima knjige predstavljene su ove građevine, podeljene po grupama u objekte užeg i šireg okruženja, objekte u Kareji, njenoj okolini i u ostatku Svete Gore, kao i objekte na posedima van Svete Gore, a na grčkom tlu.

grupa autora (priredio Miroslav Pavlović) Strana: 262 (prva), 254 (druga), 252 (treća) Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 21,5 cm TRILOGIJA je od posebnog značaja za srpski narod, državu i Crkvu, zbog negovanja pravoslavne duhovnosti, istorijske istine, državotvornosti, književnosti i nacionalne svesti. Ova trilogija je kao nikada ranije potrebna našoj Crkvi, školi i svakoj porodici, jer je u njoj opisan život osnivača i utemeljitelja srbske Crkve, države i nacionalne svesti uopšte. Ko god želi da sazna šta znači biti Srbin, i kako to da bude – neka pročita ove knjige starostavne, i to će mu biti jasno. Ovo su prvi i izvanredni prevodi sa srednjovekovnih crkvenih rukopisa i knjiga na savremeni srpski jezik početkom 20. veka. NAPOMENA: Komplet se prodaje bez ukrasne kutije, nema je na stanju. Knjiga prva: ŽITIJA SVETOG SIMEONA I SVETOG SAVE Sadržaj: – Žitije Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) od Svetoga Save – Žitije Svetog Simeona Mirotočivog od Svetog kralja Stefana Prvovenčanog – Žitije Svetoga Save od monaha Teodosija Hilandarca Knjiga druga: ŽITIJA SVETOG KRALjA MILUTINA, KRALjA DRAGUTINA i svetih im roditelja KRALjA UROŠA PRVOG i KRALjICE JELENE ANŽUJSKE (Napisao: Sveti arhiepiskop Danilo Drugi). Preveo: prota Dr Lazar Mirković Sadržaj: – Žitije Sv kralja Milutina – Žitije Sv. kralja Dragutina – Žitije Svetog kralja Uroša Prvog – Žitije Svete Jelene Anžujske + Dodatak: Žitija Svetih arhiepiskopa i episkopa iz vremena vladavine Nemanjića Knjiga treća: ŽITIJA SVETOG KRALjA STEFANA DEČANSKOG, SVETOG CARA UROŠA PETOG, SVETOG KNEZA LAZARA, SVETOG DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA I DUŠANOV ZAKONIK Napisali: Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, patrijarh Pajsije Janjevac. Preveli: prota dr Lazar mirković i profesor Dr Đorđe Trifunović. Sadržaj: – pomenuta žitija i Dušanov Zakonik za dobrim objašnjenjima srednjovekovnih naziva i pojašnjenja na šta se odnose neka pravila Dušanovog Zakonika