Kruh i vino - Friedrich Hölderlin 272 str. 1985. god. Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 11042021k

Naslov: Napuklo sunce Autor: Branko Banjević Izdavač: Grafički zavod, Titigrad Pismo: ćirilica Br. strana: 109 cm Format: 19,5 cm Povez: meki Knjiga je veoma dobro očuvana, listovi su potpuno čisti - nigde nema podvalčenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl,; na predlistu posveta autora sa potpisom. Napuklo sunce je prva zbirka poezije Branka Banjevića. autogram

Knjiga je potpuno NOVA. Autor: Dragoslav Andrić Oblast: Klasici Izdavač: Prometej Novi Sad ćirilica, 21cm, tvrdi povez, 456 str. U prvo vreme ako bi na tlu Novoga sveta slučajno posegnuo za pismenošću crni rob otkriven na delu obično je plaćao prstima koji bi mu zato bili odsečeni. Ipak priređivač pokazuje da su uprkos teškom položaju američki crnci i te kako pisali poeziju. Od narodne poezije do savremenih autora. Temeljno komentarisano izdanje sa crtežima Džordža Forda.

Iz uvoza. Visina 20 cm,, precnik postolja 12 cm, precnik gornjeg dela gde ide sijalicno grlo 7 cm, ima navoj za grlo. Duzina kabla 165 cm. Kabl i prekidac 250V ELID Electronic Manufacturing Service. Prekidac ELMA Electronic GmbH Nemacka. Cela od metala. Moze se modifikovati za svecnjak obzirom na lep dizajn.

Prva knjiga Predraga Čudića. Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Čudić, Predrag Naslov Posle drame / Pedrag Čudić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1970 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Studentski izdavački centar, 1970 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 61 str. ; 20 cm Zbirka ǂEdicija ǂ`Vidici 70`. kolo 4 ; knj. 7 Napomene Tiraž 500. Predrag Čudić, rođen 1943. u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Senti, a Filološki fakultet grupa za opštu književnost sa teorijom u Beogradu. Prve radove sredinom šezdesetih objavljuje u Studentu i Vidicima. Od 1970. član UKS, a od 2008. član Srpskog književnog društva, takođe od 1972. član UKPS. U vreme studija bio stalni saradnik lista Student, a ’68\’69. urednik poezije. Od ’70. do ’76. honorarni urednik u programu za decu Radio Beograda, potom do 2005. bibliotekar u BGB kada je imenovan za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SCG u Republici Mađarskoj. Jedan od urednika i pokretača časopisa Heretikus. U penziji od maja 2008. Prevodi poeziju sa mađarskog i ruskog. Živi u Beogradu. Poezija Posle drame, Vidici, Beograd, 1970. Opšta bolnica, DOB, Beograd, 1974. Drug đavo, Prosveta, Beograd, 1979. Naša pesma, BIGZ, Beograd, 1990. Pesme i priče, Književna Omladina Srbije, 1993. Opšta bolnica i druge pesme, SKZ, Beograd, 1993. Poezija za decu Jesen u cirkusu, Vuk Karadžić,Beograd 1975. Dugme lutalica, Radio Beograd, Dramski program, 1977. Smešni junaci, Nolit, Beograd, 1983. Čudo od deteta, Dereta, Beograd, 2004. Proza Ljudske slabosti, Nezavisna izdanja Sl. Mašića, Beograd, 1978. (Zabranjeno i uništeno, o trošku autora i izdavača, odlukom Vrhovnog Suda Srbije) Život bez muke, Narodna knjiga, Beograd, 1987 Ljudske slabosti, drugo izdanje, Prosveta, Beograd, 1991. Saveti mladom piscu ili književna početnica, Radio B92, Beograd, 1993. Europolis, vesele zgode, Damad, Novi Pazar, 1998 Praktikum, velika žetva lovorika, Gradinar, Rožaje, 2001. Kratak pregled s predumišljajem novije srspske istorije,.Forum pisaca, Beograd, 2004. Vejači ovejana suštine, ogledi, Braničevo, Požarevac, 2011. Prevedeno Menschliche schvächen, aus dem Serbischen Katarina Wolf Grieshaber, mit einem Vorvort von Bora Ćosić , Books on demand Gmbh, Norderstedt, 2005. Dramski tekstovi Pozorišne drame Mat’ rijalisti, rimovana komedija, Atelje 212, Premijera 19. 11. 1982 Velika scena. Nagrade Dani komedije, Jagodina. Ljubiša Bačić nagrada za najbolju mušku epizodnu ulogu, Taško Načić, Statueta Ćuran za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Gorazda Utješinovića (Broj izvođenja 51) Šta je šta, rečnik stvari u slikama, Scena, br.4, Novi Sad, 1989. TV drame Ljubitelji golubova, režija Nebojša Komadina, TV Beograd, 1968. Useljenje, režija Petar Zec, TV Beograd, 1981. Radio-drame Malograđanski ep, radioadaptacija Vojislav Despotov, Radio Novi Sad, 2001. Radio-drame za decu Potera u krugu, Radio Beograd, 1971. Dugme lutalica, prva srpska radio- opera, kompozitor Ivana Stefanović, Radio Beograd, 1977. stereoizvođenje, ploča i kaseta,PGP,RTB. Zemlja lutaka, Radio Beograd, 1996. TV serija Lirika, razvoj evropske lirike, 8 epizoda, Kulturno obrazovni program, RTB, igrana obrazovna TV serija, režija Milutin Petrović 1992. Boda Ninković, Bane Vidaković i dr. Priredio Danilo Kiš: Pesme i prepevi Milan Milišić: Nastrana vrana, pesme za decu, Sic, Beograd, 1996. Homage Milanu Milišiću, zajedno sa V. Donićem i I. Hadžićem. Prevodi Šimon Ištvan: Jutarnji Svatovi, Bagdala, Kruševac, 1972. Ferenc Feher: Pesma đaka sa salaša, lektira sa osnovnu školu, Nolit, udr. izd., prvo izdanje 1976. Ferenc Feher: Izabrane pesme, Ulaznica, Zrenjanin, 2009. Ruski almanah ,`92.broj 02, Nikolaj Glaskov: Stihovi Ruski almanah, 98. broj 07, Aleksandar Veličanski: Pesme Ruski almanah, 02. broj 09, Jan Satunovski: Seckana proza, stihovi Sa drugim prevodiocima: Ferenc Feher: Ispovest saputnika, odabrane pesme, Ćirpanov, Novi Sad, 1977. Antologija ruske poezije, XVII–XX vek, Prosveta, Beograd, 1977. Josif Brodski: Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1990. Viktor Sosnora: Sova i miš, Damad, Novi Pazar, 1997. Književne nagrade I nagrada za poeziju BU, Dan studenata 4. april ( 1967.) II nagrada SK SOS za poeziju,1967. Nagrada Rade Drainac, za 2001. Nagrada Jakov Ignjatović, zadužbine u Budimpešti za 2003. MG75 (L)

Izabrana djela 2 - Mak Dizdar Kameni spavac - Osvojena tajna Izdavac: Svjetlost - Sarajevo Cvrst povez 243 str. Knjiga je pecatiranavise puta i jedna pesma je podvucena hemijskom olovkom. Manji tragovi uprljanosti na koricama knjige.

Tip Panel Boja Boja kucišta Bela Karakteristike Oblik Pravougaoni Montaža Nadgradna Napajanje 230 V~ Snaga 18 W Struja 139 mA Boja svetlosti Dnevna svetlost Temperatura svetlosti 6400 K Jacina svetlosti 1260 lm Tip diode SMD Ugao osvetljenja 120° Faktor snage 0.57 CRI vrednost 80 Ra Vreme zagrevanja <0.5 s Potrošnja 18 kWh / 1000 h Radni vek 30000 h Broj uklj. / isklj. 15000 Dimabilnost Ne Materijal kucišta Metal Boja kucišta Bela IP zaštita IP20 Prekidac Ne Radna temperatura -20 do +40°C Dimenzije 35x222x222 mm Garancija 2 godine

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta maketa rudarske lampe sa natpisom `Velenje` dimenzije: 2,7cm x 8cm visina bez kuke. Trenutno stanje vidite na slikama.

Dodatne informacije Katalog Unutrašnja rasveta Materijal stakla /abažura plastika Stepen IP zaštite IP20 Boja stakla / abažura beo Boja beo Materijal aluminijum, čelik Proizvođač Eglo Tip sijaličnog grla LED Dimenzije D:437 x Š:437 x V:70 mm Energetska efikasnost E Uključena sijalica Da Garancija 5 godina Neto težina (u kg) 1,50 Uvoznik EGLO Rasveta d.o.o. Beograd Vrsta prekidača bez prekidača Baterija Ne Mrežni napon 220-240V,50/60Hz Tip lampe LED Infromacije o drajveru LED+drajver može biti zamenjen od strane električara Zemlja porekla Kina

ANTOLOGIJA HISPANOAMERIČKE POEZIJE IZDAVAČ: RAD GODINA IZDANJA: 1974 BROJ STRANA: 518 POVEZ: TVRD, SA OMOTOM STANJE KNJIGE: OČUVANA

IZDAVAČ: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA - BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1982 BROJ STRANA: 557 PISMO: ĆIRILICA POVEZ: TVRD SA ZAŠTITNIM OMOTOM FORMAT: 21 CM STANJE KNJIGA: OČUVANO ANTOLOGIJA - KINA, INDIJA, HOMER, PA SVE DO XX VEKA. KNJIGA JE ORGANIZOVANA TEMATSKI, A NE HRONOLOŠKI.

Nolit 1998 343 strane odlična očuvanost

*Mogućnost podešavanja 360° *Izrađena od BAYER PVC plastike *Otporna na kišu, starenje i sunce *Lako postavljanje *Kompatibilna sa lampama prečnika od 18mm do 26mm

IZDAVAČ: Prosveta GODINA: 1961. POVEZ: mek, manji format PISMO: ćirilica STRANA: 66 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

Fritz Graßhoff - Die klassische Halunkenpostille Deutscher Taschenbuch Verlag, München, 1967 206 str. meki povez stanje: vrlo dobro Fritz Grasshoff In einer zweiten „Halunkenpostille“, die Graßhoff publizierte und der er den Titel Die klassische Halunkenpostille gab, veröffentlichte er in freier dichterischer Bearbeitung Texte einiger griechischer und römischer Dichter der Antike (z. B. Martial, Catull und Philodemos) über die Nöte und Freuden des Mannes auf der Straße und die Torheiten der Reichen. Mit Bildern von Fritz Grasshoff Zwei Dutzend alte griechische und römische Dichter übersetzt, entstaubt und umgehost, dazu Der neue Salomo tags: alte Anakreontisch Angst armen beide besser besten bleibt Buch Catull Dame denken Dichter drei dritte eigenen einmal Ende Epigramme Erde erst Fall Feuer Frage Freund ganze Gedichte gehen gehört geht Geld genug gern gibt ging gleich Glück Gold Gott Grab griechischer große Hand hast Herren heute Himmel HIPPONAX hoch Holz Horaz hören Hund Jahre Jahrhundert jetzt jungen Juvenal kleinen kommen kommt könnte Kopf Krieg kurz Kyllene lachen Land lange laß lassen läßt Leben lebte Leonidas von Tarent letzte Leute lichen Liebe Lieder ließ machen macht Mann Marcus Martial Meer meist Menschen möchte muß mußte Nächte Namen nennen neue PREDIGER SALOMO Pythagoras Recht reiche römische sagen schlagen schnell schwer sehen Seite Siehe sieht soll Sonne später stand steht Stelle Stück Stunde tausend Teil Thessalonike Verse viel voll Weiber Wein weiß Welt wenig Werk wieder will willst Wind wissen wollte zwei

Izdavač:Pešić i sinovi, Beograd Mek povez 172 strane

pečat 67, 190

Bašo Buson Issa Šiki majstori haikua solidno očuvana kutija8 Lepota prirode, zagonetke života, sve u tri stiha – to je haiku Pisanje poezije u Japanu ima milenijumsku tradiciju. Prvo su je pisali samo obrazovani i ugledni, na carskom dvoru, onda je postala način izražavanja samuraja, dok je moderno doba donelo sveobuhvatni razmah poezije, koju je bukvalno svako mogao da piše. Haiku, najkraća pesnička forma, sada se piše i van Japana, čineći popularnost ove poezije planetarnom. Ali, neke stvari ostaće zauvek, kažu poznavaoci, jer su u zlatno doba haikua zapisana imena četiri majstora, za koje se osnovano misli da nikada neće biti prevaziđeni. Macuo Bašo, Buson Josa, Issa Kobajaši i Šiki Masaoka četiri su velika japanska majstora kratke forme haiku, koji kod nas nikada do sada nisu bili zastupljeni u jednoj knjizi. Svaki haiku ispisan je u originalu, na japanskom, ćirilicom ispisano kako se to izgovara, i onda napisan i prevod na srpski. Odlična prilika da čujete kako pesme zvuče u japanskom originalu i osetite njihovu pravu draž.

Милан Ракић био је српски књижевник, песник и дипломата MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

Mira Aleckovic - Noc ova poslednja Nolit, Beograd, 1960. Mek povez, 178 strana, vrhovi korica potamneli. POSVETA PESNIKINJE DRAZI MARKOVICU! Мира Алечковић (Нови Сад, 2. фебруар 1924 — Београд, 27. фебруар 2008) била је српска књижевница и песникиња, хуманиста. Она је такође била дугогодишњи председник Удружења књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије.[1] Биографија Рођена је у Новом Саду (крштена је у Николајевској цркви као Мирослава, мада је нико тако није звао већ само - Мира), као дете Машана Алечковића, новинара родом из Требиња (из Засада, на путу ка Дубровачким вратима) и Новосађанке Драгице Трпинац, која је била инспектор пошта и једна од првих жена телеграфиста у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, из војвођанске породице Марић. Бака по мајци Мире Алечковић, Милица Марић била је сестра Милоша Марића, оца Милеве Марић Ајнштајн. Мира Алечковић као дете (1933) Од своје друге године живота Мира Алечковић живела је у Београду, на Неимару код мајке Драге Трпинац, али је детињство проводила у Новом Саду, Книну, Црној Гори и на Косову и Метохији, где је њена рођена тетка Јелена Трпинац деценијама била учитељица. Јелена Трпинац је за свој просветитељски рад на простору Косова и Метохије одликована „Звездом са сребрним зрацима СФРЈ”. Рођени ујак Мире Алечковић, био је професор Павле Трпинац, биохемичар, научни истраживач и сарадник Ирене Жолио-Кири у Паризу. Мира Алечковић у Београду је завршила француску основну школу, француску и српску гимназију, а затим студије славистике и књижевности, у класи чувеног српског лингвисте, професора Београдског универзитета и академика Александра Белића. У средњошколском узрасту, била је под покровитељством (и стипендијом) Патријарха српског Варнаве који ју је сматрао изузетно обдареном за књижевност и филозофију. Студије је наставила у Паризу где је уписала докторат и завршила Фушеову школу. Била је полиглота и говорила је чак десет страних језика: француски, немачки, енглески, руски, италијански, пољски, чешки, македонски, словеначки, словачки... Мира Алечковић удала се 1947. године за академског архитекту и сликара Саву Николића Гражданског (Србина из Хрватске по једном претку руског корена), који је урадио један од најлепших њених портрета у уљу. Мира Алечковић родила је троје деце, Неду, Срђу и Милу. Период Другог светског рата 1939—1945 Још као млада девојка са перфектним знањем француског језика, Мира Алечковић је француском министру спољних послова Ивону Делбосу, који је био у посети Београду 1937. године, уочи Другог светског рата, тајно предала петицију српске омладине против рата. Као гимназијалка, 1939. године постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1941. године, од првог дана Народноослободилачке борбе и чланица партизанске илегале у Београду, где је као 16 годишња девојка учествовала у акцијама саботажа против немачких фашиста. Мира Алечковић, Бранко Ћопић и Ацо Шопов у партизанима (1944). Пошла је у рат са Југословенском војском, али се јединица у којој је била распала пошто ју је њен командант предао Немцима у Прибоју на Лиму, после чега се прикључила Народноослободилачком покрету (НОП), у жељи да се земља што пре ослободи од окупатора. Као млада девојка учествовала је у сечењу немачких телефонских каблова у окупираном Београду 1941. године, где је хапси Специјална полиција, на челу са Божидарем Бећаревићем, након чега је била затворена у затвору у Ђушиној улици (у данашњој згради Рударско-геолошког факултета) одакле је после неколико дана мучења и премлаћивања, спасава је српска Патријаршија, на молбу Десанке Максимовић. Са тешким ранама, Мира Алечковић кришом напушта Београд и придружује се Народноослободилачком покрету. У болничку ратну службу прима је др Саша Божовић и са завршеном болничком обуком лечила је рањенике. У рату је остала без оца, кога је у Београду стрељао Гестапо, јер је био интелектуалац и дописник из Шпанског грађанског рата. Мира Алечковић је у рату била саборац свога пријатеља, касније писца и венчаног кума, Бранка Ћопића. Период 1945—1970 Из Другог светског рата, у коме се истакла храброшћу, Мира Алечковић је изашла као резервни војни старешина и као делимични инвалид. После ослобођења добровољно је радила на смештају ратне сирочади по читавој Србији и Југославији. После рата се запошљава у Удружењу књижевника Југославије и Србије, најпре као секретар, а затим као потпредседник тадашњег председника Иве Андрића. По истеку мандата Иве Андрића, неколико пута је тајним гласањем од стране писаца бирана за председника Удружења књижевника Србије и Југославије и на челу Удружења писаца остала је годинама. Као сарадник Ото Бихаљија, оснивач је и уредник послератне библиотеке „Епоха”, савремених страних писаца, у којој је први пут објавила, тада забрањена дела Марсела Пруста и Франца Кафке због чега јој је замерено од стране СКЈ. Узела је учешће у студентским протестима 1968. године, излазећи да подржи студенте и чита им револуционарну поезију, после наредбе Драже Марковића да се у студенте пуца. [а] После 1968. године Мира Алечковић више није припадала ниједној политичкој партији. Током процеса песнику Гојку Ђогу, 1981. године, за књигу „Вунена времена”, отворила је врата Удружења књижевника Југославије у Француској 7, за протестне вечери. Међу првима је стала у одбрану песника Гојка Ђога, реченицом упућеном тадашњим властима: „Јадно ли је друштво које суди песнику!” [2] Друштвене активности После рата, чилеанском песнику Паблу Неруди, Мира Алечковић поклонила је у име српског народа гусле, као симбол борбе за слободу. По сведочењу његове супруге Матилде, Неруда је оставио запис да је ове гусле носио са собом у изгнанство 1949. године. Добровољно је радила на смештају деце ратне сирочади по читавој Југославији због чега је касније проглашена Утемељивачем Фондације Социјалне заштите и Солидарности. Бирана је неколико пута тајним гласањем за председника Удружења књижевника Југославије. Радила је као уредник часописа за децу „Змај”[3] и редовно учествовала на „Змајевим дечјим играма” у Новом Саду. Била је редовни учесник „Струшких вечери поезије”, као и предлагач и оснивач Косовско-метохијских и интернационалних песничких сусрета и каравана „Лазар Вучковић” 1971. године. У доба политичке кризе тзв. „Маспока” (1971), Мира Алечковић званично се посестримила са загребачком песникињом Весном Парун, када је југословенски савезни политички функционер Стане Доланц тражио од Мире Алечковић да из свечане песме „Југославијо” избаци одређене речи, али она на то није пристала. Од седамдесетих година прошлога века, дом Мире Алечковић био је место где су стизале прве избеглице са Косова и Метохије и боравиле у њему док у Београду не би биле прихваћене. У Скупштини Града Београда Мира Алечковић обављала је добровољно низ активности и била изабрана за председника Комисије за тргове и улице града Београда. У том својству председника Комисије за тргове и улице Београда успротивила се преименовањима улица које су већ добиле имена у центру града. Такође, на њену иницијативу, очишћена је и пренета из Кошутњака данашња Теразијска чесма, у центар града на Теразије. Мира Алечковић била је члан СУБНОР-а. Мира Алечковић сарађивала је и одржавала контакте са члановима српског расејања у читавом свету. Била је и дугогодишњи члан „Друштва потомака старих ратника” и друговала је са Милошем Тошћем, Солунцем и једним од 1300 каплара. Мира Алечковић и норвешки краљ Улаф, Осло, 1975. године Од 1960. до 1982. године била је ангажована у Друштву „Југославија-Француска”, на чијем челу је остала годинама, прво као генерални секретар,[б], а затим као председник Друштва Југославија-Француска и Србија-Француска, све до 1993. године.[4] У том својству, заједно са професором Радетом Константиновићем, Мира је тражила од француске владе да о трошку француске државе пошаље француске професоре у прву експерименталну основну школу у Београду која се тада звала „Слободан Принцип-Сељо” (раније „Цар Урош”, а данас „Владислав Рибникар”). Тако је 1966. године прва генерација српских основаца имала експерименталну наставу на оба језика [5] У својству председника Друштва „Југославија — Француска”, Мира Алечковић дочекивала је делегације француских писаца и интелектуалаца о чему сведоче преписке и поклони који се данас налазе у њеној музејској соби у улици Булевар Краља Александра бр 17. Посебно се истиче поклон-библиотека добијена од француског писца Жан Пол Сартра, у којој се налазе његове књиге и читава колекција часописа Les Temps Modernes, као и порцелански предмети које јој је поклонила жена француског председника Франсоа Митерана, Данијел Митеран. Мира Алечковић помагала је и промовисала велики број младих песника из бивше Југославије, Србије и расејања, о чему сведоче њихова писма и потписи који се данас налазе у музејској соби у Београду. Посебно се истиче писмо Милана Нешића, песника из Берлина (13/01/2014). Гроб Мире Алечковић у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Мира Алечковић је умрла 27. фебруара 2008. године у Београду, у 85. години живота. Сахрањена је 3. марта, уз војне почасти, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Од ње се у име Удружења књижевника Србије опростио Перо Зубац, дугогодишњи дописник ТАС-а из Југославије и члан Академије наука у Санкт Петербургу[6] и пријатељ из Русије Александар Сергејевич Плевако, док је глумица Рада Ђуричин прочитала стихове њене песме „Порука једне сенке“.[7] Библиографија Стваралачки опус Мире Алечковић представљају 53 књиге за децу и одрасле (око 30 књига за децу, и око 20 књига за одрасле) — поезије и прозе. Њена поезија је дубока, мисаона и упечатљива, у којој се бавила питањима смисла, живота и смрти, као и увек неизбежне љубави. Књиге поезије за одрасле садрже лирске песме које су неоправдано заборављен и запостављен део њеног богатог стваралаштва. Уредила је први број часописа „Пионир”, који је у току рата издаван илегално. После рата песникиња наставља са друштвеним и књижевним радом. Уређивала је прве послератне часописе и листове за младе: „Омладина”, „Младост”, „Полетарац”, и „Змај”. Више од четрдесет година је била главни и одговорни уредник „Змаја”. Била је секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије[8] и председник Савеза књижевника Југославије, у више мандата. У свом друштвеном раду била је и председник Друштва за културну сарадњу Југославија - Француска (40 година), председник Друштва пријатељства Југославија - Норвешка, била је и врло активан члан Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године, итд. Песничко стваралаштво Мире Алечковић се појављује непосредно пред почетак Другог светског рата, а своју прву збирку песама „Звездане баладе”[9] издаје по завршетку рата, 1946. године. Објавила је још двадесетак књига за децу и двадесетак дела поезије и прозе за одрасле. Мира Алечковић и Десанка Максимовић Песме Мире Алечковић увршћене су у Антологију српске поезије ХХ века, у издању Славистичког Института Московског државног Универзитета, а превод и избор песама сачинио је шеф катедре Славистике Универзитета у Русији, професор Андреј Базилевски. Дела Мире Алечковић преведена су на око двадесет страних језика: италијански, француски, пољски, руски, летонски (тј. латвијски), грчки, грузијски, украјински, словачки, мађарски, румунски, бугарски, словеначки, македонски, монголски и јерменски језик. Мира Алечковић говорила је течно и писала на српском, француском, руском, немачком и енглеском језику. Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих Мира Алечковић о свом раду Песничка дела Мире Алечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским деци. Путем ње у малишанима буди племенитост, учи их да се боре против егоизма и расне дискриминације, и увек је проткана хуманошћу, хуманизмом и човекољубљем. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Ипак, највише је родољубивих мотива а најбоља илустрација ове тврдње је збирка „Звездане баладе”. Аутор је текста песама `Друже Тито ми ти се кунемо` и `Свечана песма` (са рефреном који је, како је сама говорила, позајмила од народа, српских сељанки и сељана на Козари, који су они спевали Титу, пре свега као симболу НОБ-а, и пре него што су га, као уосталом и она сама, и видели, као заклетве - свом врховном команданту у народноослободилачкој борби против окупатора и фашиста). Према „Вјазми” коју је Мира Алечковић написала у маршу у току Другог светског рата у коме је сама учествовала, Руси су снимали филм, а поема је више пута превођена на руски језик (преводиоци: Светлана трагоцкая, Татьяны Растопчиной). Јерменски писац и песник и пријатељ Бабкен Симоњан превео је поему Мире Алечковић „Језеро Севан” на јерменски језик. Француски преводилац Ратимир Павловић и српски преводилац Сретен Марић преводили су поезију Мире Алечковић на француски језик. Када су у окупираном Београду стрељани њени другови, написала је своју прву антифашистичку песму „Свели су млади Љиљани”, која је касније ушла у све збирке поезије и у антологије. Мира Алечковић није песник који се залудно игра речима, њено срце се одазива људским трагедијама. Помиривши на неки начин своју борбеност и своју сету и тихост, написала је збирку песама Ноћ ова последња, досад најзрелију и најслојевитију, надахнуту визијом ноћи општег уништења света... ... Шта поезија Мире Алечковић представља у нашој књижевности, а особито за вас, лако ћете осетити ако замислите да у читанкама немате њених песама... Из пера Десанке Максимовић остало је записано за вечност Најпознатије песме Мире Алечковић из овог периода су: поема „Свели су млади Љиљани” (посвећена погибији београдских студената у протесту) , „Дванаест на плочнику” (посвећена стрељаним друговима у Београду), „Балада о Олгици Грин” (посвећена пријатељици коју су ухватили и силовали немачки војници, после чега је извршила самоубиство бацивши се са моста у Београду), „Ово је велики школски час” (посвећена стрељаним ђацима у Крагујевцу), „Звездане баладе” (посвећена дечјој храбрости у другом св. рату) и поема „Знам ту земљу буне” (посвећена храбрости српског народа у рату). Из тога времена је и пародија коју је Мира Алечковић написала на песму „Лили Марлен”, под називом „На источном фронту веће је пао снег”. Антологијско издање родољубивих и мисаоних песама приредила је Професор др Зага Калезић као збирку песама за одрасле : ПОРУКА ЈЕДНЕ СЕНКЕ (издање „Мирослав”). Најпознатије родољубиве песме Мире Алечковић су: То иду Векови Прорицали нам да нас неће бити На Кајмакчалану Дванаест на плочнику Србија из детињства Знам ту земљу буне Живи и мртви Балада о Београду Мом Косову Дечани и др. Збирке песама Додела Јубиларне плакете града Београда 1984. 1946. Звездане баладе 1947. Подземни хероји 1949. Дани разиграни 1949. Три пролећа 1952. Трагови без стопа 1952. Добар дан 1953. Да се упознамо 1954. Љуљашка на грани 1955. Пионирско пролеће 1956. Пријатељи 1957. Ластавица 1957. Крилати људи 1963. Сребрни воз 1963. Чаробна врата 1964. Светла соба 1970. Сунчани солитери 1972. Да живот буде љубав 1975. Сањалица 1980. Не могу без снова 1981. Затечена у љубави 1982. Стаза сребром извезена 1983. Небо детињства 1989. Звездане баладе 1990. Скините ми дугу 1991. Летећи кревет 1995. Царева пољана 1995. Сунчевићи Романи 1953. Сребрна Коса 1960. Збогом велика тајно Зашто грдиш реку? Јутро Награде и признања Мира Алечковић у француској амбасади кад јој је био уручен орден Легије части, 5. мај 1983. Орден легије части, 1969. Ордена за храброст, у антифашистичкој борби СФРЈ Медаље за храброст Великог руског Отаџбинског рата Велика повеља за дела унапређења социјалне заштите у Југославији и Србији којом се Мира Алечковић проглашава Утемељивачем Фондације Социјалне заштите и Солидарности, 1969. године. Повеља се налази у музеју Мире Алечковић у Београду (Бул.Краља Александра 17). Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”, 1984. године Орден „Витез Легије части”, од председника Републике Француске Шарла Де Гола 1969. године, предао Андре Малро 1971, а потписао лично адмирал Кабаније. Орден „Официр Легије части”, од председника Републике Француске Франсоа Митерана Велика златна медаља „Цар Душан”, примљене у Грачаници, са образложењем „за присуство песникиње и њене поезије, као и хуманитарне мисије деценијама у свим местима Косова и Метохије”. Орден Официр уметности и литературе, од Француског Министарства културе. [в] Орден „Велики сенегалски Лав”, добијеним од пријатеља песника и председника Леополда Седара Сенгора Републичка награда за збирку поезије „Три пролећа“, 1950. године Награда „Дечја књига“ за роман „Сребрна коса“, 1953. године Награда „Курирчек“ за најбољу песму за децу, 1964. године Златна медаља за поезију на међународном поетском конкурсу у Пистоји, 1965. године Прва награда совјетског дечјег часописа „Пионир“ за „Звездану бајку о Вјазми“ (са 2,2 милиона гласова руске деце), 1966. године „Партизански курир” за тридесетогодишњи рад у области литературе за децу са тематиком из народноослободилачке борбе „Златна медаља Пистоје” (Фиренца, Италија) Октобарска награда града Београда и бројних других домаћих и страних награда за стваралаштво, Једна улица у Сурчину данас носи име Мире Алечковић

PROMETEJ odlično očuvana kao nova ilustrovana sa posvetom autorke ANTK.1

Autor - osoba Amelin, Maksim Alʹbertovič, 1970- = Amelin, Maksim Alьbertovič, 1970- Naslov Potčinjena reč / Maksim Ameljin ; izbor, prevod s ruskog i beleške Žarko Milenić Jedinstveni naslov Gnutaя rečь. srpski jezik Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Akademska knjiga, 2021 ([Subotica : 1909. Minerva]) Fizički opis 167 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Milenić, Žarko, 1961- = Milenić, Žarko, 1961- Skvorcov, Artem, 1975- = Skvorcov, Artem, 1975- Zbirka ǂBiblioteka ǂMozaik (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Gnutaя rečь / Maksim Alьbertovič Amelin Tiraž 1.000 Str. 145-161: Radovi i dani Maksima Ameljina / Artem Skvorcov Beleška o autoru: str. 163-164 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Na koricama i omotu beleška o delu. Predmetne odrednice Ameljin, Maksim Albertovič, 1970- „Ameljin ne samo da blista erudicijom i svojim izvanrednim versifikacijskim darom, već voli antiku i ruski 18. vek svim nitima duše. Upravo stoga, ili možda i ne zbog toga, u njegovoj poeziji neprestano provejavaju najbizarnija iskustva.“ – Ana Kuznjecova „’Arhaici i inovatori’ poznato je delo Jurija Tinjanova. Na temelju te formule i parafrazirajući je, Maksima Ameljina možemo da nazovemo najsjajnijim arhaističkim inovatorom u njegovoj generaciji. Kroz crticu, kroz spojnu crticu.“ – Tatjana Bek „Umesto jezičke nemoći, on predlaže lingvističku gozbu, umesto bezobličja – strogu i složenu strukturu, umesto javnog prebiranja ubogih ličnih kompleksa – razumljivu raspravu o vitalnim pitanjima. Sticajem okolnosti, Ameljin često mora da odgovara tradiciji ne samo za sebe već i za one koji iz različitih razloga, svesno ili nesvesno, takvu odgovornost izbegavaju.“ – Artem Skvorcov Maksim Albertovič Ameljin rođen je 7. januara 1970. godine u Kursku. Diplomirao je na Fakultetu za književnost „Maksim Gorki“ 1994. godine. Od 1995. do 2007. bio je komercijalni direktor i glavni direktor izdavačkog preduzeća „Symposium“ u Moskvi. Od 2008. godine je glavni urednik u izdavačkom preduzeću OGI u Moskvi. Objavio je zbirke pesama „Hladne ode“ (Holodnie odы, Moskva, 1996), „Dubia“ (Sankt Peterburg, 1999), „Gorgonin konj“ (Konь Gorgonы, Moskva, 2003), knjigu sabranih dela „Potčinjena reč“ (Gnutaя rečь, Moskva, 2011) i poemu „Vesela nauka“ (Veselaя nauka, Moskva, 2018). Osim poezije piše književne kritike i eseje. Priredio je knjige izbranih dela ruskih pesnika: grofa D. I. Hvostova (1997), A. E. Izmajlova (2009), S. E. Neljdihena (2013), V. P. Petrova (2016), A. P. Sumarokova (2017), sabrane pesme A. P. Bunjine (2016), O. E. Mandeljštama (2017); knjige pesama „O miševima“ V. F. Hodaseviča (2015), A. P. Sumarokova (2017), antologiju savremene ruske poezije za kineskog izdavača „Narodna književnost“ (2006), antologije „Najbolje pesme 2010. godine“ (2012), „Antologiju nove gruzinske poezije“ (2014). Priredio je antologiju savremene poezije naroda Ruske Federacije na 57 nacionalnih jezika (2017). Laureat je nagrade „Antibooker“ (1998), nagrade časopisa „Novый mir“ (1998, 2015), pesničke nagrade „Anthologia“ (2004), nagrade „Moskovskiй sčet“ (velika nagrada 2004, specijalna 2012), „Znamя“ (2010), Bunjinove (2012), Solženjicinove (2013), nagrade „Poet“ (2017), nagrade „Master“ za prevod (2010), a pobednik je Nacionalnog konkursa „Knjiga godine“ u nominaciji „Poezija godine“ (2004 i 2011). Poznata kritičarka Tatjana Bek nazvala je Ameljina „arhaistom-novatorom“. Značajan uticaj na Ameljina ima antička klasika. On sam prevodi sa starogrčkog i latinskog jezika. Preveo i priredio knjige Katulovih pesama, Pindara i drugih antičkih klasika. Takođe prevodi sa italijanskog jezika. Pesme Maksima Ameljina uvršćene su u „Antologiju savremene ruske poezije“ (Peking, 2006), „Antologiju ruske lirike“ (Beograd, 2007) i druge. Knjige pesama izašle su mu na kineskom, engleskom, nemačkom, katalonskom, gruzinskom, jermenskom i bosanskom jeziku. Pojedini ciklusi objavljeni su mu i na nizu drugih jezika. Ameljin je učestvovao na književnim smotrama u Kini, Kubi, Nemačkoj, Gruziji, Jermeniji, Hrvatskoj i dr. MG37

Marko Tomaš STIHOVI IZ AUTOMATA Lom, Beograd, 2022 meke korice, 86 str. Knjiga je nova!

Cree Led drajver Koristi se za napajanje Cree Led cipova u baterijskim lampama 10W, P7/XML-T5/XML-T6 Predvidjen je za LED lampe koje imaju od jedne do cetiri baterije u sebi od 3.7V Precnik plocice : 22mm Debljina : 11mm Ulazni napon : DC 3V ~ 15V Izlazni napon : DC 3V ~ 3.7V Izlazna struja : 2.8A 1 Mod Zastita od kratkog spoja na izlazu, zastita od preopterecenja