ČOVIK S BOGOM: Ivan Antunović Naslov Čovik s Bogom / Ivan Antunović ; [pridgovor Andrija Anišić] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Subotica : Bunjevačka matica : Katoličko društvo za kulturu, povijest i duhovnost `Ivan Antunović`, 2015 (Subotica : Rotografika) Fizički opis [VIII], VII, 897 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Anišić, Andrija ISBN 978-86-906589-6-1 Pečat, odlično očuvana knjiga.

Hram prepodobne mati Paraskeve i parohijski život u Lapovu 1919 - 2019 Monografija posvećena stogodišnjici osvećenja novog hrama Urednik: prof. dr Predrag Dragojević Autori monografije: mr Nebojša Đokić, istoričar, dr Momčilo Isić, Olivera Dumić, protomenik Goran Živković, protojereći Saša Antonijević, Dejan Radisavjević Kraće priloge su dali i: Dejana Banković, Protomenik Dejan Šišković i Đakon Marko Arsenić. ULOGA HRAMA SV. PARASKEVE U DUHOVNOM ŽIVOTU STANOVNIKA LAPOVA LAPOVO I OKOLINA DO OSLOBOĐENJA OD OSMANSKIH VLASTI Lapovo I okolina do dolaska Osmanlija Pomoravlje pod osmanskom vlašću LAPOVO I PAROHIJSKI ŽIVOT U NJEMU PRE IZGRADNJE CRKVE BRVNARE Hlapova poljana - Žabare - Lapovo Manastir Grnčarica prva parohija crkva Lapova Miljkov manastir CRKVA BRVNARA U LAPOVU I PAROHIJSKI ŽIVOT U LAPOVU U XIX VEKU Izgradnja crkve brvnare Obnovna srpske crkve u vreme Knjaza Miloša Crkva u Lapovu u drugoj polovini XIX veka Biografije sveštenika na službi pri staroj crkvi Ikonostas LAPOVO - OD SELA DO VAROŠI Od sela do varoši Kratak pregled razvoja privrede u lapovu do drugog svetskog rata Privatno bankarstvo u Lapovu izmedju 2 svetska rata Železnička pruga Lapovo u vreme izgrađenja nove crkve Osnovne škole u lepeničkom srezu za vreme prvog Svetskog rata NOVI HRAM PREPODOBNE MATI PARASKEVE I PAROHIJSKI ŽIVOT U LAPOVU Nova zidana crkva prepodobne Parskeve u Lapovu Arhitektura crkve u Lapovu Ikonostas Paško VUčetić Ljubiša Valić Sveštenici pri novoj crkvi prepodobne Paraskeve u Lapovu Sveštenici, monasi i mohahije rođeni u Lapovu PROTA ŽIVAN MARINKOVIĆ DUHOVNO OKRUŽENJE Ruski starec I rusko – srpsko monaško bratstvo u Miljkovom manastiru 1926-1936. Godine Narodna hrišćanska zajednica bogomoljački pokret Crkveni hor „Sveti Jovan Damaskin“ LETOPIS PAROHIJSKOG ŽIVOTA U LAPOVU Tvrd povez, A4 format, luksuzno izdanje, bogato ilustrovana, 325 str

Како открива сам наслов књиге, аутор се бави гностицизмом као религијско-философским покретом, и то на два плана: „гностички мит“ односи се на историјски гностицизам из доба младе Цркве и његово алтернативно виђење свијета, човјека и историје спасења, док се „мит о гностицизму“ фокусира на савремене покушаје реанимације гностицизма као истог алтернативног виђења космоса и његових чинилаца. Аутору су посебно занимљиви писци Ћосић, Андрић, Пекић и Еко, у чијим дјелима открива стремљење ка поменутој „алтернативи“ у односу на „институционално хришћанство“, тј. Цркву. Отуда и поднаслов дјела – „Поново против јереси“, чиме се упућује на капитално дјело Светог Иринеја Лионског, великог браниоца хришћанског правовјерја од гностицизма. Другим ријечима, аутор настоји да поново актуелизује појам јереси и указује на чињеницу да гностичке идеје, иако на први поглед припадају историји, нису мртве већ су, заправо, својствене и мишљењу човјека постмодерне.

*** Nedostaje deo prednje korice, unutrašnjost korektna i kompletna *** Prvo izdanje. Аутор Велимировић, Николај Наслов Победиоци смрти : православна читања за сваки дан године / Николај Велимировић Врста/садржај тыпе оф материал књига Језик српски Издавање и производња Хановер : [б. и.], 1949 ([б. м. : б. и.]) Физички опис 210 стр. ; 21 cm ISBN (Брош.)

Posveta na predlistu,meki povez,broj strana 140 k125

Lepo očuvana. Sifra adp29.6

241str;21cm.Dobro ocuvana k125

SHINTO Japans`s Spiritual Roots - Stuart D.B. Picken Tvrde korice u plastificiranom omotu

misli o dobru i zlu vera svetih molitve na jezeru emanuil teodul srpski narod kao teodul indijska pisma misionarska pisma preko 1000str odlično očuvana tvrd povez grž

Језик и религија – појмовник теолингвистике Ксенија Кончаревић 24 цм, 348 стр. Живимо у времену, епохи и цивилизацији драматичне кризе људског идентитета. Свесно или несвесно, учествујемо, с једне стране, у процесу рашчовечења и дехуманизације човека и, с друге, у процесу расцрковљења Цркве и разоваплоћења Бога. До неслућених размера разарају се и растачу људска личност и људско достојанство.

Izdavač: Eparhija braničevska, Požarevac Odbor za prosvetu i kulturu Meki povez, klapne, ćirilica, 179 strana, 20cm

Isusov zivot/Elen G.Vajt(prevod:Smaragda Stefanovic).487str;ilustr;30cm.NAPOMENA:Posveta na prvoj strani.

Srpski Mitoloski recnik -Kulušić, Petrović, Pantelić NOLIT Beograd 1970 , tvrd povez , 317 strana, ilustracije , veliki format 21 x 27cm, u odličnom stanju samo nema plastificirani omot vr183

OSVRT NA HISTORIJU ISLAMSKE KULTURE, IV IZDANJE, STAREŠINSTVO ISLAMSKE ZAJEDNICE BIH, HRVATSKE I SLOVENIJE, ZAGREB 1987. K17

Novo! Izdavač: Presmedij - Novi Sad, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Cetinje 1995. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom u zaštitnoj kutiji, 32,5 cm. 254 str. Kunstdruk, ilustrovano Ovaj sintetički projekat, autora Tatjane Pejović iz 1995, daje najsavremeniji presek stanja kulturno-istorijskog i duhovnog nasleđa sačuvanog u pravoslavnim manastirima Crne Gore tokom skoro devet vekova, uz brojne likovne priloge. U arhitekturi, slikarstvu, primenjenoj umetnosti, prepisivačkoj i štamparskoj delatnosti koja se u njima odvijala, ostvareni su visoki dometi, značajni za umetnost i kulturu jugoistočne Evrope.

Autor: M. J. Matje Povez: tvrd Br. strana: 330 Format: 21 x 29,5 Crno-bele i kolor fotografije! Knjiga je u dobrom stanju, bez oštećenja! U mitovima koji su u davna vremena nastali u dolini Nila, sačuvani su dragoceni materijali za proučavanje ideoloških predstava na drevnom istoku, a i za istraživanje ideologije staroegipatskog robovlasničkog društva, kao i za uporedno izučavanje ideoloških predstava na starom istoku, te za istraživanje ideologije grčko-rimskog sveta...

Povez: tvrd Br. strana: 102 Format: 19 џ 26 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Иллюстрированная энциклопедия! Настоящее издание — это прекрасная иллюстрированная энциклопедия, которая рассказывает о самых известных православных храмах Москвы. Читатель любого возраста найдет что-то интересное для себя: не только основные сведения из истории этих храмов, но и познакомится с особенностями архитектуры, а также с интересными событиями и фактами, связанными с ними. СОДЕРЖАНИЕ Патриарший собор Успения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Благовещения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Святого архистратига Михаила на Соборной площади Храм Преподобного Иоанна Лествичникас колокольней Ивана Великого на Соборной площади Собор Двенадцати апостолов на Патриаршем дворе Собор Покрова Божией Матери что на Рву (собор Василия Блаженного) на Красной площади Собор Казанской иконы Божией Матери на Красной площади Кафедральный соборный храм Христа Спасителя в Чертолье Богоявленский кафедральный собор в Елохово Храм Троицы Живоначальной в Никитниках Храм Всех Святых на Кулишках Храм Воскресения Христова в Кадашах Храм Святителя Николая на Берсеневке в Верхних Садовниках Храм Софии Премудрости Божией в Средних Садовниках Храм Всех скорбящих Радость на Большой Ордынке Храм Троицы Живоначальной в Вишняках (Лужниках) Храм Священномученика Климента на Пятницкой Храм Мученика Иоанна Воина на Якиманке Храм Святителя Григория Неокесарийского в Дербицах Храм Святителя Николая в Пыжах Храм Святых апостолов Петра и Павла на Новой Басманной Храм Святого благоверного царевича Дмитрия при Первой градской больнице Храм Ильи-пророка в Обыденном переулке Храм Воскресения Словущего на Успенском вражке Храм Вознесения Господня в Сторожах, у Никитских ворот Храм Святителя Николая в Хамовниках Храмы Успения Пресвятой Богородицы и Воскресения Словущего в Крутицах Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Путинках Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Ховрино Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Аксиньино Храм Благовещения Пресвятой Богородицы в Петровском парке Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Переяславской слободе Храм Троицы Живоначальной на Пятницком кладбище Храм Тихвинской иконы Божией Матери в Алексеевском Храм Троицы Живоначальной в Останкино Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Медведково Храм Воскресения Христова в Сокольниках Собор Покрова Пресвятой Богородицы в Измайлово Храм Успения Пресвятой Богородицы в Вешняках Храм Спаса Всемилостивого в Кусково Храм Святых апостолов Петра и Павла в Лефортово Храм Влахернской иконы Божией Матери в Кузьминках Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Старом Симонове Храм Вознесения Господня в Коломенском Храм Казанской иконы Божией Матери в Коломенском Храм Троицы Живоначальной в Воронцово Храм Святых благоверных князей Бориса и Глеба в Зюзино Храм Троицы Живоначальной в Коньково Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Филях Храм Троицы Живоначальной в Троице-Голенищево

Позван, од стране госпође Мишев, да одржим предавање на семинару за стручно усавршавање вероучитеља у нашој средини на тему: религија и психијатрија, а током сакупљања сопствених радова тим поводом, у којима сам се, поред стручне и философске литературе, ослањао и на текстове јудео-хришћанске традиције Старог и Новог завета, као и на светоотачку литературу или грчку средњовековну мисао, схватио сам да ипак треба да напишем књигу о томе… 250 стр.

Razmatra istoriju Pisma kroz vekove Strana 264, mek povez

Mek povez Strana 367 Dimenzija: 20x14 cm

Autor - osoba Bhaktivedanta Svami Prabhupada, A. Č. Naslov Bhagavad-gita : kakva jeste : sa izvornim sanskritskim stihovima, latinskom transliteracijom, srpskohrvatskim sinonimima, prevodom i detaljnim tumačenjima / Śri Śrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada ; [s engleskog preveo Aleksandar Todorović] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1990 Izdanje Potpuno, prerađeno izd. Izdavanje i proizvodnja [Zagreb] : Garuda, 1990 (Rijeka : Tiskara Rijeka) Fizički opis XV, 879, [16] str. : ilustr. u boji ; 22 cm Drugi autori - osoba Todorović, Aleksandar = Todorović, Aleksandar Zbirka Dela Śri Śrimad A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade (karton) Napomene Prevod dela: Bhagavad-gita as it is Tiraž 15.000 Registri. Predmetne odrednice Hinduizam Original od A. C. Bhaktivedanta Svami Šrila Prabhupada, original neizmenjena Bhagavad Gita Kakva Jeste iz 1982 god.prva štampa u Indiji 500 primeraka. Bhagavad-Gita (u prevodu Pesma Boga) je hinduistički spis od 700 stihova na sanskritu i deo je epa „Mahabharata” (poglavlja 23-30, šeste knjige). „Gita” je napisana u vidu narativa između Arđune, sina kralja Pandua i božanstva Krišne, koji je u ulozi njegovog vodiča i kočijaša. Na početku „ispravnog rata” (Dharma Yudhha) između Pandava i Kurava, Arđuna je ispunjen moralnom dilemom zbog nasilja i smrti koje će rat prouzrokovati. On razmišlja da li da se odrekne svoje uloge i traži Krišnin savet, čiji saveti i diskurs čine srž ovog spisa. Krišna ga savetuje da ispuni svoju ratničku dužnost da bi postigao darmu kroz nesebičnu akciju. Ovaj dijalog obuhvata šire teme poput duhovnih i etičkih dilema, kao i filozofskih pitanja koja nemaju veze s ratom koji im je inspiracija. „Gita” predstavlja sintezu hinduističkih učenja o darmi, teističkih učenja o bakti, kao i učenja o mokši. Spis previđa četiri puta do duhovnosti - džnana, bakti, karma i radža jogu. „Gita” je analizirana na različite načine. Bez obzira na to, predstavlja jedan od napoznatijih hinduističkih tekstova sa jedinstvenim uticajem na sve hinduističke sledbenike. Poziv na nesebičnu akciju, koji je jedan od bitnih segmenata ovog spisa, inspirisao je mnoge vođe tokom Indijskog pokreta za nezavisnost, poput Bal Gangadhar Tilaka i Mahatme Gandija. Gandi je na „Gitu” gledao kao na `duhovni rečnik`. Nomenklatura „Gita” u naslovu ovog spisa označava pesmu. Duhovne vođe i učenjaci su interpretirali drugu reč u naslovu na različite načine kao „Božju pesmu`, prema teističkim učenjacima, te kao „Pesmu Gospoda”, „Božansku pesmu”, „Nebesku pesmu” prema ostalima. Autorstvo U Indijskoj tradiciji „Bhagavad-Gita”, kao i ceo ep „Mahabharata” predstavljaju delo mudraca Vjase čije je puno ime Krišna Dvajpajana, a zovu ga i Veda-Vjasa. Jedna od hinduističkih legendi kaže da ga je Vjasa izgovarao dok je Ganeša, božanstvo nalik na slona, slomio jednu od svojih surli i da je tako nastao i „Gita” i Mahabharata”. Učenjaci smatraju da je Vjasa simboličan ili mitski autor ovog spisa, jer je istovremeno nosilac Veda i Purane, spisi za koje se zna da potiču iz drugih perioda. Sama reč označava onog ko je kompilator, aranžer, a takođe je i prezime koje postoji u Indiji. Postoji viđenje da su u pitanju različite osobe istog prezimena. Vivekananda, hinduistički monah i vedista iz 19. veka, tvrdi da je ovo delo, iako staro, bilo nepoznato tokom indijske istorije do 8. veka naše ere, kada ga je Adi Šankara proslavio zapisujući komentare za njega, koji su brzo postali poznati. On čak tvrdi da je delo njegovo, ali je to pobijeno jer je jasna razlika između njegovih komentara i prethodnog teksta, kao i zbog toga što su ideje ovog dela u skladu s idejama koje datiraju pre ovog perioda. Johanes Bjutenen, koji se bavio Indijom i njenim kulturno-istorijskim nasleđem i ovim epom, smatra da je „Gita” veoma uspešno filozofski i konekstualno ukombinovana u „Mahabharatu”, te da nije u pitanju tekst koji je ovom epu pridodat. „Gita” je spis koji je osmišljen tako da doprinese vrhuncu i rešenju darmičke dileme rata. Prema Aleksusu Mekleudu, nemoguće je da autorstvo „Gite” svedemo na jednog autora i vrlo je verovatno da je delo nastalo pod uticajem više autora. Artur Bašam deli mišljenje s njim, koji navodi da ih je bilo minimum troje. Dokaze ovoj tvrdnji on nalazi u smeni filozofskih stihova sa teističkim. Period nastanka Ne postoji konsenzus oko toga koji je period nastanka „Gite”. Učenjaci se slažu da se taj period može svesti na oonaj između 5. veka pre nove ere do 2. veka pre nove ere, sa tim da većina naginje ka 2. veku pre nove ere. Ovoj struji se priklanja Bjutenen. S druge strane, Artur Bašam tvrdi da je delo moralo nastati u periodu kada su se preispitivale vrednosti rata, i kada se dešavao povratak monaškom životu i vrednostima. On ovaj period vidi nakon ere uspona budizma, te smatra da je delo nastalo u 3. veku pre nove ere. Oni koji se bave lingvistikom (Vintrop Serdžant) zaključuju da je ovo delo napisano na jednom od klasičnih oblika sanskrita, te da predstavlja njegov rani varijetet. Ovakvom analizom opet se dolazi do 2. ili 3. veka pre nove ere. Kompozicija i značaj „Bhagavad-Gita” je jedno od najpoznatijih hinduističkih dela sa posebnim značajem zbog panhinduističkog delovanja. Ovo delo predstavlja najsveobuhvatniju kulturno-religijsku hinduističku pripadnost. Ona u svojim redovima inkorporira različite religijske tradicije. Sinteza obuhvata kako filozofski tako i socio-religijski pristup. Spis se uzdržava od predlaganja jednog jedinog puta ka duhovnosti. Vrlo otvoreno vrši sintezu različitih načina života, harmonišući potragu za znanjem (jnana), akcijom (karma) i posvećenošću (bhakti). Takođe, bavi se i pitanjem od čega se sastoji ispravan put ka oslobođenju od ciklusa ponovnog rađanja (moksha) „Bhagavad-Gita” predlaže izbegavanje ili-ili pogleda, već akcenat stavlja na razumevanje i razmatranje svih puteva: život zemljoposednika koji je posvećen obavezama i profesiji, askete koji ga se odriče, kao i život posvećenog teiste - svi imaju šansu da dostignu mokšu. Ovo je pre svega zbog uverenja da svaki pojedinac ima različit temperament i naklonosti (guna). Pojedinac bez obzira na svoj životni put treba da teži da uradi ono što je ispravno jer je sam tako odlučio bez razmišljanja o dobitima, posledicama, rezltatima. Želje, sebičluk i razmišljanje na ovaj način mogu pojedinca udaljiti od darmičke akcije i duhovnog života. Delo tvdi da postoji Bog u svakome i da je on sredstvo za postizanje duhovne slobode i oslobađanja ako mu se pojedinac posveti u služenju. Pored tri spomenuta puta (koja odgovaraju upražnjavanju specifičnih jogi), postoji još jedan put - meditacija (raja yoga). Svi ovi putevi vode istom cilju. Rukopisi Dijalog između Krišne i Arđune „Bhagavad-Gita” je deo šeste knjige epa „Mahabharate”, sastoji se od 18 poglavlja (od 23. do 40.) i vrlo često se izučava nezavisno od epa čijeg je deo. Ovi spisi postoje u raznim indijskim rukopisima. Uprkos tome, smisao je retko promenjen i postoji vrlo malo varijacija između različitih rukopisa. Stari spis je imao 745 stihova, ali se 700 njih smatra istorijskim standardom. Sadržaj „Bhagavad-Gita” je dijalog između Arđune i Krišne, pred početak Kurukšetru rata u epu „Mahabharate”. Dve ogromne vojske su se našle s ciljem da unište jedna drugu. Pandavski princ Arđuna pita svog kočijaša i savetnika Krišnu da ih odveze u centar bitke da bi mogao dobro da osmotri obe vojske i sve one koji jedva čekaju rat. Vidi da su neki od onih na suprotnoj strani njegovi rođaci, dragi prijatelji i učitelji. On ne želi da se bori sa njima niti da ih ubije i zato ga obuzimaju osećanja nemoći i očaja pred bitku. Stoga se okreće Krišni u želji da opravda rat, reši moralne i filozofske dileme, donese odluku i uradi ispravnu stvar. Neka od pitanja koja se izdvajaju tokom ovog dijaloga jesu: Ko smo mi? Kako bi trebalo da živimo naše živote? Kako bi trebalo da se ponašamo u ovom svetu? Teme Prema Serdžantu glavne teme ovog spisa su „smisao života, kriza identiteta, ljudska duša, ljudski temperament i načini duhovne potrage” Božija priroda - „Bhagavad-Gita” usvaja koncept Boga kao apsolutne realnosti - Bramana. Spis ga prikazuje kako apstraktnog tako i kao personalizovanog Boga, potonjeg u formi Krišne, ali nigde ne pravi jasnu razliku između ova dva sem u konotaciji da jedan biva gde prestaje drugi. Priroda sopstva - spis prihvata koncept atmana kao fundamentalni koncept. Koncept označava svojstvo bića da unutar njih postoji trajno sopstvo, istinska suština. Cilj je spoznati i shvatiti ovo sopstvo odbacujući one segmente koji se vezuju za telo i materijalni svet poput „moje” i „ja”. „Gita” podrazumeva postojanje čiste, postojane, nepromenjive i ultimativne istinske suštine. Priroda sveta - svet se vidi kao prolazan, sva tela i materije nestalne. Sve što čini prirodu predstavlja proces koji postoji, ali ima svoj kraj. Rađa se, raste, sazreva, propada i umire. Ova prolaznost se označava terminom maja. Braman-atman - centralni deo ovog spisa jeste ispitivanje jednakosti između ova dva pojma i onoga što oni predstavljaju. U spisu se smatra da su sve suštine živih bića iste, ali da nisu istovetne sa Božijom, mada se Bog nalazi u svima nama. Sredstva ka Bogu - su četiri vrste joge, koje se međusobno ne isključuju. Karma joga - ovaj put nam govori o neophodnosti akcije, ali ona ne treba da prati duhovne zapovesti ako je vezana za lične dobiti i ako želi nagradu. Akcija je valja preduzeti nakon što je stečeno adekvatno znanje da bi se sagledala potpuna perspektiva onoga što bi akcija trebalo da bude. Put ka prava akcija urađenoj kako treba imala bi oblik molitve i vid karma joge radi dostizanja nesebične akcije. Moguće ju je ostvariti i posvećujući celokupno delovanje Bogu, i predavanje celokupnosti svoga fizičkog i duhovnog bića Njemu. Bakti joga - definisana kao put voljenog posvećivanja, čežnje, predaje, poverenja i obožavanja. Bakti u ovom spisu ne podražumeva odricanje od akcije, već opodražumeva ispravnu akciju ka predanosti pojedinčevoj darmi. Nakon spisa, određeni naučnici nagađaju da je on prouzrokovao popularizaciju ovog puta, jer je on bio svima dostupan. Džnana joga - predstavlja put ka znanju, mudrosti, i direktnoj realizaiji Bramana. Cilj jeste dostizanje samoralizacije. Ovaj put, prema spisu, najčešće slede intelektualci. Ovaj put je posebno drag Krišni, ali vrlo težak. Sinteza joga-radža joga - Neki je vide kao četvrti put, dok je drugi vide kao sintezu bakti i karma joge. Asketizam, odricanje i ritualizam - delo smatra da asketski život nije rešenje, kao ni povlačenje. Predlaže poteru za aktivnim životom gde se pojedinac samovoljno odriče u samom sebi onoga što smatra da će mu pomoći u dostizanju sopstvene darme, bez željenja i potrage za ikakvim nagradama videvši lično odricanje sopstvenom Bogu za viši cilj. Darma – darma je termin s mnogostrukim značenjem. Prvo značenje je „ispravnost”, a na osnovu toga možemo izvesti značenja poput dužnosti, društvenih normi, prava, klasa, rituala i kosmosa samog i toga kakve stvari treba da budu u ovim dimenzijama. Prema nekim naučnicima, koncept darme se odnosi na Arđunu i njegovu ratničku dužnost pre svega i zašto mora da se bori. Prvo pominjanje darme se dešava u prvom stihu, te nam je stoga jasno zašto je ova tema toliko značajna za ovo delo. Samo polje borbe je shvaćeno kao borbe darme - istine i ispravnosti. Alegorija rata – pouka ovog dela se čitaocu prenosi usred bitke. Neki naučnici vide ovu postavku kao alegoriju za rat koji se vodi unutar nas samih u cilju ovladavanja sobom da bi se iz ovog života izašlo kao pobednik. Promocija ispravnog rata i dužnosti – neki naučnici u ovom delu vide promociju vojničke klase i dužnosti da se ratuje sa hrabrošću i ne vide u ovoj postavci samo alegoriju. Neki od pripadnika Indijskog pokreta za nezavisnost su u ovom delu pronalazili motivaciju za otpor Britanskoj imperiji. Mokša-oslobađanje – u ovom delu je vidljivo dualističko i teističko viđenje mokše, kao samoostvarenja. Delo se uglavnom bazira na odnosu sopstva s personalizovanom vizijom Boga. Put znanja, posvećenosti i besciljne akcije je ponuđena Arđuni kao spektar opcija. Kombinacija se nudi čitaocu kao put do mokše. Uticaj Premijer Indije, Narendra Modi, vidi „Bhagavad-Gitu” kao jedan od najvećih Indijskih poklona svetu. Poklonio je primerak predsedniku SAD Baraku Obami prilikom posete 2014. godine. Ovo delo ima veliki krug obožavatelja među poznatim političarima, naučnicima i piscima poput Gandija, Radjarda Kiplinga, Oldusa Hakslija, Hermana Hesea, Roberta Openhajmera, Henri Dejvida Toroa, Karla Junga, Ralfa Voldo Emersona, Nehrua. MG89 (L)

Akolouthia of Our Holy and God-Bearing Father Justin of Celije, The New Theologian and Confessor Dvojezično srpsko-englesko izdanje

Autor - osoba Bhaktivedanta Svami Prabhupada, A. Č. Naslov Bhagavad-gita : kakva jeste : sa izvornim sanskritskim stihovima, latinskom transliteracijom, srpskohrvatskim sinonimima, prevodom i detaljnim tumačenjima / Śri Śrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada ; [s engleskog preveo Aleksandar Todorović] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1990 Izdanje Potpuno, prerađeno izd. Izdavanje i proizvodnja [Zagreb] : Garuda, 1990 (Rijeka : Tiskara Rijeka) Fizički opis XV, 879, [16] str. : ilustr. u boji ; 22 cm Drugi autori - osoba Todorović, Aleksandar = Todorović, Aleksandar Zbirka Dela Śri Śrimad A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupade (karton) Napomene Prevod dela: Bhagavad-gita as it is Tiraž 15.000 Registri. Predmetne odrednice Hinduizam Original od A. C. Bhaktivedanta Svami Šrila Prabhupada, original neizmenjena Bhagavad Gita Kakva Jeste iz 1982 god.prva štampa u Indiji 500 primeraka. Bhagavad-Gita (u prevodu Pesma Boga) je hinduistički spis od 700 stihova na sanskritu i deo je epa „Mahabharata” (poglavlja 23-30, šeste knjige). „Gita” je napisana u vidu narativa između Arđune, sina kralja Pandua i božanstva Krišne, koji je u ulozi njegovog vodiča i kočijaša. Na početku „ispravnog rata” (Dharma Yudhha) između Pandava i Kurava, Arđuna je ispunjen moralnom dilemom zbog nasilja i smrti koje će rat prouzrokovati. On razmišlja da li da se odrekne svoje uloge i traži Krišnin savet, čiji saveti i diskurs čine srž ovog spisa. Krišna ga savetuje da ispuni svoju ratničku dužnost da bi postigao darmu kroz nesebičnu akciju. Ovaj dijalog obuhvata šire teme poput duhovnih i etičkih dilema, kao i filozofskih pitanja koja nemaju veze s ratom koji im je inspiracija. „Gita” predstavlja sintezu hinduističkih učenja o darmi, teističkih učenja o bakti, kao i učenja o mokši. Spis previđa četiri puta do duhovnosti - džnana, bakti, karma i radža jogu. „Gita” je analizirana na različite načine. Bez obzira na to, predstavlja jedan od napoznatijih hinduističkih tekstova sa jedinstvenim uticajem na sve hinduističke sledbenike. Poziv na nesebičnu akciju, koji je jedan od bitnih segmenata ovog spisa, inspirisao je mnoge vođe tokom Indijskog pokreta za nezavisnost, poput Bal Gangadhar Tilaka i Mahatme Gandija. Gandi je na „Gitu” gledao kao na `duhovni rečnik`. Nomenklatura „Gita” u naslovu ovog spisa označava pesmu. Duhovne vođe i učenjaci su interpretirali drugu reč u naslovu na različite načine kao „Božju pesmu`, prema teističkim učenjacima, te kao „Pesmu Gospoda”, „Božansku pesmu”, „Nebesku pesmu” prema ostalima. Autorstvo U Indijskoj tradiciji „Bhagavad-Gita”, kao i ceo ep „Mahabharata” predstavljaju delo mudraca Vjase čije je puno ime Krišna Dvajpajana, a zovu ga i Veda-Vjasa. Jedna od hinduističkih legendi kaže da ga je Vjasa izgovarao dok je Ganeša, božanstvo nalik na slona, slomio jednu od svojih surli i da je tako nastao i „Gita” i Mahabharata”. Učenjaci smatraju da je Vjasa simboličan ili mitski autor ovog spisa, jer je istovremeno nosilac Veda i Purane, spisi za koje se zna da potiču iz drugih perioda. Sama reč označava onog ko je kompilator, aranžer, a takođe je i prezime koje postoji u Indiji. Postoji viđenje da su u pitanju različite osobe istog prezimena. Vivekananda, hinduistički monah i vedista iz 19. veka, tvrdi da je ovo delo, iako staro, bilo nepoznato tokom indijske istorije do 8. veka naše ere, kada ga je Adi Šankara proslavio zapisujući komentare za njega, koji su brzo postali poznati. On čak tvrdi da je delo njegovo, ali je to pobijeno jer je jasna razlika između njegovih komentara i prethodnog teksta, kao i zbog toga što su ideje ovog dela u skladu s idejama koje datiraju pre ovog perioda. Johanes Bjutenen, koji se bavio Indijom i njenim kulturno-istorijskim nasleđem i ovim epom, smatra da je „Gita” veoma uspešno filozofski i konekstualno ukombinovana u „Mahabharatu”, te da nije u pitanju tekst koji je ovom epu pridodat. „Gita” je spis koji je osmišljen tako da doprinese vrhuncu i rešenju darmičke dileme rata. Prema Aleksusu Mekleudu, nemoguće je da autorstvo „Gite” svedemo na jednog autora i vrlo je verovatno da je delo nastalo pod uticajem više autora. Artur Bašam deli mišljenje s njim, koji navodi da ih je bilo minimum troje. Dokaze ovoj tvrdnji on nalazi u smeni filozofskih stihova sa teističkim. Period nastanka Ne postoji konsenzus oko toga koji je period nastanka „Gite”. Učenjaci se slažu da se taj period može svesti na oonaj između 5. veka pre nove ere do 2. veka pre nove ere, sa tim da većina naginje ka 2. veku pre nove ere. Ovoj struji se priklanja Bjutenen. S druge strane, Artur Bašam tvrdi da je delo moralo nastati u periodu kada su se preispitivale vrednosti rata, i kada se dešavao povratak monaškom životu i vrednostima. On ovaj period vidi nakon ere uspona budizma, te smatra da je delo nastalo u 3. veku pre nove ere. Oni koji se bave lingvistikom (Vintrop Serdžant) zaključuju da je ovo delo napisano na jednom od klasičnih oblika sanskrita, te da predstavlja njegov rani varijetet. Ovakvom analizom opet se dolazi do 2. ili 3. veka pre nove ere. Kompozicija i značaj „Bhagavad-Gita” je jedno od najpoznatijih hinduističkih dela sa posebnim značajem zbog panhinduističkog delovanja. Ovo delo predstavlja najsveobuhvatniju kulturno-religijsku hinduističku pripadnost. Ona u svojim redovima inkorporira različite religijske tradicije. Sinteza obuhvata kako filozofski tako i socio-religijski pristup. Spis se uzdržava od predlaganja jednog jedinog puta ka duhovnosti. Vrlo otvoreno vrši sintezu različitih načina života, harmonišući potragu za znanjem (jnana), akcijom (karma) i posvećenošću (bhakti). Takođe, bavi se i pitanjem od čega se sastoji ispravan put ka oslobođenju od ciklusa ponovnog rađanja (moksha) „Bhagavad-Gita” predlaže izbegavanje ili-ili pogleda, već akcenat stavlja na razumevanje i razmatranje svih puteva: život zemljoposednika koji je posvećen obavezama i profesiji, askete koji ga se odriče, kao i život posvećenog teiste - svi imaju šansu da dostignu mokšu. Ovo je pre svega zbog uverenja da svaki pojedinac ima različit temperament i naklonosti (guna). Pojedinac bez obzira na svoj životni put treba da teži da uradi ono što je ispravno jer je sam tako odlučio bez razmišljanja o dobitima, posledicama, rezltatima. Želje, sebičluk i razmišljanje na ovaj način mogu pojedinca udaljiti od darmičke akcije i duhovnog života. Delo tvdi da postoji Bog u svakome i da je on sredstvo za postizanje duhovne slobode i oslobađanja ako mu se pojedinac posveti u služenju. Pored tri spomenuta puta (koja odgovaraju upražnjavanju specifičnih jogi), postoji još jedan put - meditacija (raja yoga). Svi ovi putevi vode istom cilju. Rukopisi Dijalog između Krišne i Arđune „Bhagavad-Gita” je deo šeste knjige epa „Mahabharate”, sastoji se od 18 poglavlja (od 23. do 40.) i vrlo često se izučava nezavisno od epa čijeg je deo. Ovi spisi postoje u raznim indijskim rukopisima. Uprkos tome, smisao je retko promenjen i postoji vrlo malo varijacija između različitih rukopisa. Stari spis je imao 745 stihova, ali se 700 njih smatra istorijskim standardom. Sadržaj „Bhagavad-Gita” je dijalog između Arđune i Krišne, pred početak Kurukšetru rata u epu „Mahabharate”. Dve ogromne vojske su se našle s ciljem da unište jedna drugu. Pandavski princ Arđuna pita svog kočijaša i savetnika Krišnu da ih odveze u centar bitke da bi mogao dobro da osmotri obe vojske i sve one koji jedva čekaju rat. Vidi da su neki od onih na suprotnoj strani njegovi rođaci, dragi prijatelji i učitelji. On ne želi da se bori sa njima niti da ih ubije i zato ga obuzimaju osećanja nemoći i očaja pred bitku. Stoga se okreće Krišni u želji da opravda rat, reši moralne i filozofske dileme, donese odluku i uradi ispravnu stvar. Neka od pitanja koja se izdvajaju tokom ovog dijaloga jesu: Ko smo mi? Kako bi trebalo da živimo naše živote? Kako bi trebalo da se ponašamo u ovom svetu? Teme Prema Serdžantu glavne teme ovog spisa su „smisao života, kriza identiteta, ljudska duša, ljudski temperament i načini duhovne potrage” Božija priroda - „Bhagavad-Gita” usvaja koncept Boga kao apsolutne realnosti - Bramana. Spis ga prikazuje kako apstraktnog tako i kao personalizovanog Boga, potonjeg u formi Krišne, ali nigde ne pravi jasnu razliku između ova dva sem u konotaciji da jedan biva gde prestaje drugi. Priroda sopstva - spis prihvata koncept atmana kao fundamentalni koncept. Koncept označava svojstvo bića da unutar njih postoji trajno sopstvo, istinska suština. Cilj je spoznati i shvatiti ovo sopstvo odbacujući one segmente koji se vezuju za telo i materijalni svet poput „moje” i „ja”. „Gita” podrazumeva postojanje čiste, postojane, nepromenjive i ultimativne istinske suštine. Priroda sveta - svet se vidi kao prolazan, sva tela i materije nestalne. Sve što čini prirodu predstavlja proces koji postoji, ali ima svoj kraj. Rađa se, raste, sazreva, propada i umire. Ova prolaznost se označava terminom maja. Braman-atman - centralni deo ovog spisa jeste ispitivanje jednakosti između ova dva pojma i onoga što oni predstavljaju. U spisu se smatra da su sve suštine živih bića iste, ali da nisu istovetne sa Božijom, mada se Bog nalazi u svima nama. Sredstva ka Bogu - su četiri vrste joge, koje se međusobno ne isključuju. Karma joga - ovaj put nam govori o neophodnosti akcije, ali ona ne treba da prati duhovne zapovesti ako je vezana za lične dobiti i ako želi nagradu. Akcija je valja preduzeti nakon što je stečeno adekvatno znanje da bi se sagledala potpuna perspektiva onoga što bi akcija trebalo da bude. Put ka prava akcija urađenoj kako treba imala bi oblik molitve i vid karma joge radi dostizanja nesebične akcije. Moguće ju je ostvariti i posvećujući celokupno delovanje Bogu, i predavanje celokupnosti svoga fizičkog i duhovnog bića Njemu. Bakti joga - definisana kao put voljenog posvećivanja, čežnje, predaje, poverenja i obožavanja. Bakti u ovom spisu ne podražumeva odricanje od akcije, već opodražumeva ispravnu akciju ka predanosti pojedinčevoj darmi. Nakon spisa, određeni naučnici nagađaju da je on prouzrokovao popularizaciju ovog puta, jer je on bio svima dostupan. Džnana joga - predstavlja put ka znanju, mudrosti, i direktnoj realizaiji Bramana. Cilj jeste dostizanje samoralizacije. Ovaj put, prema spisu, najčešće slede intelektualci. Ovaj put je posebno drag Krišni, ali vrlo težak. Sinteza joga-radža joga - Neki je vide kao četvrti put, dok je drugi vide kao sintezu bakti i karma joge. Asketizam, odricanje i ritualizam - delo smatra da asketski život nije rešenje, kao ni povlačenje. Predlaže poteru za aktivnim životom gde se pojedinac samovoljno odriče u samom sebi onoga što smatra da će mu pomoći u dostizanju sopstvene darme, bez željenja i potrage za ikakvim nagradama videvši lično odricanje sopstvenom Bogu za viši cilj. Darma – darma je termin s mnogostrukim značenjem. Prvo značenje je „ispravnost”, a na osnovu toga možemo izvesti značenja poput dužnosti, društvenih normi, prava, klasa, rituala i kosmosa samog i toga kakve stvari treba da budu u ovim dimenzijama. Prema nekim naučnicima, koncept darme se odnosi na Arđunu i njegovu ratničku dužnost pre svega i zašto mora da se bori. Prvo pominjanje darme se dešava u prvom stihu, te nam je stoga jasno zašto je ova tema toliko značajna za ovo delo. Samo polje borbe je shvaćeno kao borbe darme - istine i ispravnosti. Alegorija rata – pouka ovog dela se čitaocu prenosi usred bitke. Neki naučnici vide ovu postavku kao alegoriju za rat koji se vodi unutar nas samih u cilju ovladavanja sobom da bi se iz ovog života izašlo kao pobednik. Promocija ispravnog rata i dužnosti – neki naučnici u ovom delu vide promociju vojničke klase i dužnosti da se ratuje sa hrabrošću i ne vide u ovoj postavci samo alegoriju. Neki od pripadnika Indijskog pokreta za nezavisnost su u ovom delu pronalazili motivaciju za otpor Britanskoj imperiji. Mokša-oslobađanje – u ovom delu je vidljivo dualističko i teističko viđenje mokše, kao samoostvarenja. Delo se uglavnom bazira na odnosu sopstva s personalizovanom vizijom Boga. Put znanja, posvećenosti i besciljne akcije je ponuđena Arđuni kao spektar opcija. Kombinacija se nudi čitaocu kao put do mokše. Uticaj Premijer Indije, Narendra Modi, vidi „Bhagavad-Gitu” kao jedan od najvećih Indijskih poklona svetu. Poklonio je primerak predsedniku SAD Baraku Obami prilikom posete 2014. godine. Ovo delo ima veliki krug obožavatelja među poznatim političarima, naučnicima i piscima poput Gandija, Radjarda Kiplinga, Oldusa Hakslija, Hermana Hesea, Roberta Openhajmera, Henri Dejvida Toroa, Karla Junga, Ralfa Voldo Emersona, Nehrua. MG144 (L)

Mame-Cerf Bible de Jérusalem édition de réference avec notes augmentée de clefs de lectures Jerusalimska Biblija Ovo delo je referentno izdanje praćeno napomenama i pojačano fascinantnim ključevima za čitanje, inspirisano Tradicijom otaca Crkve. Sjajan tom na papiru boje slonovače. tvrde korice 2.559 strana novo

Отац Серафим је свој монашки живот отпочео као послушник у манастиру Подмаине, а наставио у манастиру Ђурђеви Ступови, гдје је, на Васкршњем бденију, поводом Недјеље Светих отаца Христових по тијелу, 2. јануара 2021. године, примио монашки постриг и добио име Јосиф. Чин мале схиме примио је из руку архимандрита Данила, игумана манастира Ђурђеви Ступови, 7. октобра 2021. године. odlično očuvana kao nova L.L.LoLa.4