kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

Knjiga je dobro očuvana. ,,ПЕТРОВИЋ Његош, Петар II Луча микрокозма: критичко издање; текстологија / Петар II Петровић Његош; редакција и коментар Радмило Маројевић. — Подгорица: ЦИД, 2016 (Бирограф — Београд). — 1042 стр.; 24 см. — (Библиотека Посебна издања / ЦИД, Подгорица) Тираж 500. — Предговор / Радмило Маројевић: стр. 5–18. — Библиографија: стр. 1021–1036. — Садржи и репринт првог издања Луче микрокозма.``

ETIKA - Baruh de Spinoza Izdavač: KULTURA Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 477 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Knjiga je dobro očuvana,spoljni omot malo zacepljen sa strane pri vrhu. Izvorii tokovi,Zagreb,1976.286 strana. ,,Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Prvi odjeljak ČOVJEK I Jedan ljudski život II Ljudi starog i novog vremena 1. Stari 2. Novi 2.1. Duh 2.2. Opsjednuti Utvor Daska 2.3. Hijerarhija 3. Slobodni 3.1. Politički liberalizam 3.2. Socijalni liberalizam 3.3. Humani liberalizam Napomena Drugi odjeljak JA I Vlastitost II Vlastitelj 1. Moja moć 2. Moj obraćaj 3. Moj sebeužitak III Jedini Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Što sve neće biti Moja stvar! Prije svega dobra stvar, pa stvar boga, stvar čovječanstva, istinitosti, slobodnosti, humanosti, pravednosti; dalje stvar Mojega naroda, Mojega vladara, Moje otadžbine; na koncu čak stvar duha i tisuću inih stvari. Samo Moja stvar ne treba nikad biti Moja stvar. »Fuj egoist koji samo na se misli!« Nego, pogledajmo kako to s njihovom stvari čine oni za čiju stvar Mi imamo raditi, žrtvovati se i oduševljavati. Vi znate o bogu puno temeljitoga naviještavati i tisućljećima ste »istraživali dubine božanstva« i u dušu mu zreli, te Nam dabome možete kazati kako bog sam tjera »stvar boga« kojoj smo Mi zvani služiti. A Vi to i ne tajite, to tjeranje Gospodinovo. Pa sad što je njegova stvar? Je li on, kao što se od Nas očekuje, neku tuđu stvar, je li stvar istinitosti, stvar ljubavi učinio svojom? Vas ovo neshvaćanje razjaruje i Vi Nas poučavate da je božja stvar svakako stvar istinitosti i ljubavi, no da se ova stvar ne može nazvati njemu tuđom, jer da bog sâm jest istinitost i ljubav; Vas razjaruje uzeće da bi bog Nama bijednim crvima mogao naličiti time što bi tuđu stvar promicao kao vlastitu. »Bog bi se imao zauzeti za stvar istinitosti kad sam ne bi bio istina?« On brine samo za njegovu stvar, no jer on jest Sve u Svemu, stoga i jest sve njegova stvar! Mi pak, Mi nismo Sve u Svemu, i naša je stvar posve malena i prezrena; zato Mi moramo nekoj »višoj stvari služiti«. – Sad je jasno, bog brine samo za Svoje, bavi se samo sobom, misli samo na sebe i ima samo sebe u vidu; jao svemu što njemu nije milo. On ne služi ničem Višemu i zadovoljava samo sebe. Njegova stvar je jedna – čisto egoistična stvar. Kako stoji s čovječanstvom čiju stvar imamo Mi učiniti svojom? Je li njegova stvar možda nekog inog i služi li čovječanstvo nekoj višoj stvari? Ne, čovječanstvo gleda samo sebe, čovječanstvo hoće samo čovječanstvo promicati, čovječanstvo je sebi samom svoja stvar. Da bi se razvilo, pušta ono narode i individue da se izmuče u njegovoj službi a kad su ovi učinili što čovječanstvo treba, tad ih ono iz zahvalnosti baca na smetište povijesti. Nije li stvar čovječanstva jedna – čisto egoistična stvar? Ja ne trebam baš na svakome, tko bi Nam mogao nametnuti njegovu stvar, pokazati, da mu je stalo samo do njega, ne do Nas, samo do njegove dobrobiti, ne do Naše. Pogledajte Si samo one preostale. Žude li istinitost, slobodnost, humanost, pravednost za nečim inim do da se Vi entuzijazmirate i njima služite? Svima je stalo naročito do toga, ako im se najrevnosnije klanja. Promatrajte jednom narod kojeg štite odani patrioti. Patrioti padaju u krvavoj borbi ili u borbi s glađu i nevoljom; zar narod mari za to? Narod postaje gnojem njihovih lešina »cvjetajući narod«! Individue su za »veliku stvar naroda« umrle, a narod im šalje nekoliko riječi hvale i – time profitira. Ja to nazivam unosnim egoizmom. Ta pogledajte onog sultana koji za »njegove« s toliko puno ljubavi skrbi. Nije li on čista nevlastokorisnost sama i ne žrtvuje li se on neprestano za one njegove? Dakako, za »njegove«. Pokušaj jednom i ne pokaži se kao Njegov nego kao Tvoj: Ti ćeš za to, što si uzmakao njegovom egoizmu, dospjeti u tamnicu. Sultan je svoju stvar na Ništa kao na se postavio: on je sebi Sve u Svem, sebi je jedini i ne trpi nikoga tko se usudio ne biti jedan od »Njegovih«. Ta zar nećete Vi na ovim sjajnim primjerima učiti da egoist najbolje prolazi? Ja se s Moje strane time poučujem i hoću, umjesto da dalje služim onom velikom egoisti, radije sâm biti egoist. Bog i čovječanstvo su postavili njihovu stvar na Ništa kao na Sebe. Tad nek i Ja postavim moju stvar jednako na Mene, Ja koji sam kao i bog ono Ništa od sveg inoga, Ja koji sam moje Sve, Ja koji sam Jedini. Ako bog, čovječanstvo, kako Vi uvjeravate, ima dovoljno sadržine u sebi da Sebi budu Sve u Svem; tad Ja njušim da će on Meni još daleko manje manjkati i da se Ja neću morati tužiti na moju »praznost«. Ja [ni]sam Ništa u smislu praznosti nego stvaralačko Ništa, ono Ništa iz kojeg Ja sâm kao stvoritelj Sve otvaram. Dalje od mene sa svakom stvari koja nije posve Moja stvar! Vi mnite da bi Moja stvar morala biti barem »dobra stvar«. Što dobro, što zlo? Ta Ja sam sâm Moja stvar, a Ja sam niti dobar niti zao. Oboje za Mene nema nikakvog smisla. Ono Božansko je božja stvar, ono Ljudsko stvar »čovjeka«. Moja stvar nije niti ono Božansko niti ono Ljudsko, nije ono Istinito, Dobro, Pravno, Slobodno, itd. nego samo ono Moje i ona nije opća nego jest – jedina, kao što Ja jedini jesam. Meni ništa ne nadilazi Mene!``

Odlican primerak. Omot na jednom mestu malo zacepljen, nista strasno.

Zivo ogledalo beskonacnog Leibnizova Monadologija Format:21x14 cm. Broj strana: 178 Izdavač i godina izdanja:demetra 1999 Tvrd povez Vrlo dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

jean baudrillard fatal strategies Format Paperback 192 pages Publication date 1990 Publication City/Country New York, United States Language English ISBN 0745304044 ISBN 0936756500 Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 29032021

PAGANSKE MISTERIJE U RENESANSI - Edgar Vind Izdavač: FEDON Beograd Godina izdanja: 2019. Povez: tvrd Broj strana: 512 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Nolit 1973 496 strana očuvanost 5

Solidno očuvane knjige. Sifra adp22.4

Dragoš Kalajić AMERIČKO ZLO 2 ogledi 1993 - 1998. Nikola Pašić, 1998. Udžbenički format, 296 strana. Lepo očuvana, spolja malo požutela, po boku trag od bojice, na predlistu je posveta autora.

Milun Perović - Putopisi života I i II , izdanje Draslar . Čovek i smisao življenja Korice sa minimalnim tragovima, unutra kao nove !

Prodajem tastaturu HORI Tactical Assault Commander tastaturu koja je prikazana na slikama. Tastatura je stigla iz Svajcarske upotpunosti ispravna i testirana. Brend: HORI Model: PS4-053/063

dr Dejan Đorđević: UVOD U FILOZOFIJU ABNORMALNOG Mek povez, 24cm, 208strana, izdavač: MRLJEŠ - Beograd

Sony PlayStation 3 Move Motion Controller-i CECH-ZCM1E (2 komada), dobro očuvani i ispravni sa dobrim baterijama, jedan je bez trake za oko zgloba, stanje kao na slikama . . . Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Ispravna igrica za Sega Mega Drive

Komplet Nasim Nikolas Taleb 1-5 U online Knjižari Sigma dostupan je ekskluzivni komplet knjiga autora Nasima Nikolasa Taleba, koji obuhvata pet njegovih najznačajnijih dela: "Prokrustova postelja" - Talebova zbirka aforizama koja otkriva različite aspekte moderne civilizacije i njene zamke. "Crni labud" - Moderni klasik koji istražuje nepredvidljive događaje i njihov uticaj na svet. "Antikrhkost" - Knjiga koja izvrće naopako naše shvatanje nesigurnosti, predstavljajući je kao poželjnu i nužnu. "Koža u igri" - Provokativno delo o riziku, nesigurnosti i nasumičnosti, koje otkriva tradicionalne metode procene rizika. "Varljiva slučajnost" - Proučava važnost slučajnih događaja u našim životima, kroz priče o filozofima, finansijerima i mitološkim likovima. Ovaj komplet pruža čitaocima sveobuhvatan uvid u misli i ideje Nasima Nikolasa Taleba, nudeći im priliku da dublje razumeju svet oko sebe i nauče kako da se nose sa nesigurnošću i rizicima. Nabavite svoj primerak kompletne kolekcije i istražite različite koncepte koje je Taleb istraživao kroz svoja dela. Povez knjige :mek Format : 24 cm Pismo : latinica

Ispravna igrica za Sega Mega Drive

IZDAVAČ: MINERVA - SUBOTICA GODINA: 1997. POVEZ: TVRD FORMAT: 21 STANJE: KAO NOVO - NEKORIŠĆENO NASLOVI: • ZELENI VITEZ • PESME ZA DECU • PESNIK I ZAVIČAJ • OZON ZAVIČAJA • TRAŽIM POMILOVANJE • PAMTIĆU SVE • NEMAM VIŠE VREMENA • ZOVINA SVIRALA

U odlicnom stanju, super ocuvana. .. Dete se jako malo igralo, tako da mogu slobodno da kazem da je kao nova (trag na njoj jedino malo po gornjoj plastici konzole jer je klinac na njoj drzao dzojstik). .. Uz nju ide jedan bezicni dzojstik i originalna GTA igrica.

Ispravan, na ekranu ima jednu flekicu koja se ne vidi kad je konzola upaljena. Staljena je nova baterija. Igre su replika.

Ploca je neispitana prodaje se kao neispitana/neispravna.

Author: Sir William David Ross Publisher: Methuen & Co. London 1964. Reprinted 1974. UP 65 Softcover. not used - good. pp.300, 21cm. signed.

ODLICNO OCUVANA KNJIGA Krug na četiri ćoška : demonijačka rasprava o okultnom poreklu pitagorejskih utopija propraćena ponoćnim razgovorima dvojice pitagorejskih disidenata sa pridodatim epilogom i iscrpnim bibliografskim komentarom i dovoljnim brojem dijagrama i nacrta / Nolit, 1986 669 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka Književnost i civilizacija Za knjige Bogdana Bogdanovića kažu da su uvek izvan uobičajenih serija. Doista, pisac se i ovog puta upustio u gotovo neverovatnu avanturističku potragu za okultnim obrascima utopijske svesti. Zabasao je u pradavne demonološke spekulacije orfejaca i pitagorejaca koji su verovali da njihov liturgijski znak – kyklos tetragonos, opisan oko zajednica, gradova, država – može garantovati rajsku sudbinu na zemlji ili, utešno, bar na nebu. Dalje pretrage vodile su ka Sokratu i Platonu (na čijim se neimarskim kružnoćoškastim idejama Bogdanović zadržava s posebnim zadovoljstvom), da bi se zatim nastavile, i preko neopitagorejaca, gnostičara i manihejaca pristigle do Jovana Bogoslova, Avgustina, Al-Mansura, pa i do Dantea, do Filareta, Mora, Rablea, Stiblina, Roberta Bertona, sve do Svifta, do baroknih crtača i vojnih graditelja i, najzad, i do socijalista utopista. U neobičnom i riskantnom poduhvatu, Bogdanoviću je svakako pripomoglo i lično graditeljsko „mistično iskustvo“, ali mu je na ruku išla i njegova šokantna imaginacija, uvek spremna da bez ostatka razoruža skepsu čitaočevu. Primamo, tako, kao nešto sasvim prirodno, kad Bogdanović bez ustručavanja protegne diskurs „o okultnom poreklu pitagorejskih utopija“ na dve i po hiljade godina i, još od prvih stranica svoje knjige, uvede u dijalog dvojicu konspirativnih beogradskih ponoćnih šetača, pitagorejce u dijaspori, razočarane pitagorejce, doduše. Jedinstveni tractatus daemoniacus, među čije paragrafe nisu slučajno zalutali ni Rable ni Svift, naseljen je ne samo ličnim autorovim jezičkim drskostima, već i tajanstvenim, ali na svoj način i mudrim metalingvističkim demončićima koji, kao što znamo, obično prate njegove tekstove i izlaganja. Pa i to je razlog, pored ostalog, što se ova zapanjujuća knjiga o nekom drugom i drukčijem, ili čak o nekom „trećem čitanju sveta“ – čita ne samo lako, već i sa retkom, ustreptalom radoznalošću.

Jako lepo ocuvana, na 10ak strana malo podvlacena obicnom olovkom, i na margini par zapisa obicnom olovkom. Publisher ‎Hackett Publishing Company, Inc. (February 27, 1991) Language ‎English Paperback ‎496 pages Richard Popkin’s meticulous translation--the most complete since the eighteenth century--contains selections from thirty-nine articles, as well as from Bayle’s four Clarifications. The bulk of the major articles of philosophical and theological interest--those that influenced Leibniz, Berkeley, Hume, and Voltaire and formed the basis for so many eighteenth-century discussions--are present, including David, Manicheans,Paulicians,Pyrrho,Rorarius,Simonides,Spinoza, and Zeno of Elea.