Dodatne informacije Pisac MIŠEL FUKO Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1982 Povez MEKI Strana 146 Stanje Dobro Edicija EROTIKON

Opis O autoru Dodatne informacije Ksenofontova Gozba ne poseduje onu potrebnu logičku i pojmovnu strogost kakvu imaju Platonovi dijalozi, ali pokreće pitanja koja spadaju u neku vrstu životne mudrosti, gde sagovornici, služeći se argumentacijom, doduše, ne uvek filozofski rafiniranom, dolaze do paradoksalnih ili pak komičnih zaključaka. Sem istorijske i književne, razgovori u Ksenofontovoj Gozbi imaju i izvestan filozofski značaj. A veličanjem „nebeske” Afrodite, duševne nad telesnom ljubavlju, prijateljstva nad erotikom, Ksenofontov Sokrat nam, čini se, još više od Platonovog ističe značaj prve, trajnije i vrednije ljubavi nad onom koja je prolazna, jer upravo ona utiče da se razvijamo kao časni građani posvećeni vrlini i svome polisu. (Iz recenzije Irine Deretić)

Opis O autoru Dodatne informacije Nema samoće koja bi sprečila da tehnika prodre u nju sa svojim prisilama. Preuzelo nas je ono što smo stvorili – i neće imati milosti da nam vrati slobodu. Maks Benze * Sredstva „posreduju“ čovekov teorijski i praktični odnos sa svetom. Takođe, posreduju njegov samoodnos, koji mu nije neposredno dat. Sredstva stoje u sredini. Kristof Hubih Kristof Hubih (Christoph Hubig, 1952), nemački profesor emeritus filozofije i filozofije nauke (dijalektika i refleksija). Maks Benze (Max Bense, 1910–1990) bio je nemački filozof, pisac i publicista, poznat po svom radu u filozofiji nauke, logici, estetici i semiotici. Godina izdanja 2023 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 148 str. ISBN 978-86-82324-24-9 Dimenzije 115 × 175

Dodatne informacije Pisac NIKOLA MILOŠEVIĆ Izdavač DUGA BEOGRAD Izdanje 1972 Povez MEKI Strana 308 Stanje Dobro Edicija XX VEK

Opis O autoru Dodatne informacije UMETNIČKA DELA KAO OSOBE. Ako se pođe od premise da se umetnička dela ponašaju poput živih osoba i da su stoga u stanju da „kažu“ nešto, postavlja se pitanje da li se tu radi o jednoj defektnoj metafori. Ona to – očito je – doslovno ne mogu da čine. A ipak, ta vrsta izražavanja pronalazi se i u svakodnevnim razgovorima i u teorijskim spisima. Statue Frasikleje i Mojsija nam govore o antičkoj Grčkoj i renesansnoj Italiji. Ovakva vrsta glagola primenjuje se, naravno, i u pogledu književnih dela. Jedan roman kazuje nešto o određenoj istorijskoj epohi u kojoj je nastao, pesma o stanju autorove duše, njegovom doživljaju sveta, i slično. Da li je snaga metafora u tome da ih čitalac ili slušalac ne primeti? Blizina između „reći“ i „biti-o-nečemu“ neosporna je u tolikoj meri da se previđa i na kraju gubi razlika između njih. (Iz predgovora) Umetnička dela kao osobe u Biblioteci Minima: https://akademskaknjiga.com/katalog/od-obrazovanja-do-neobrazovanja-tri-teorije/ Mauricio Feraris (Maurizio Ferraris, 1956. Torino) je italijanski filozof i naučnik, čije je ime posebno povezano sa filozofskom strujom nazvanom „novi realizam“ – Ferraris je 2012. godine napisao Manifest novog realizma, koji je objavio SUNY Press u 2014. – koja deli značajne sličnosti sa spekulativnim realizmom i objektno orijentisanom ontologijom. Učenik Đanija Vatima, pod uticajem Žaka Derride, Feraris je počeo kao teoretičar hermeneutike pre nego što je svoju pažnju usmerio na analitičku filozofiju. Tokom godina uspeo je da stvori efikasnu sintezu između dva pristupa, stvarajući novi ontološki realizam koji odbacuje Kantov šematizam u domenu saznanja. Od 1995. godine, Mauricio Feraris je profesor filozofije na Odeljenju za književnost i filozofiju na Univerzitetu u Torinu, gde takođe vodi LabOnt (Laboratorija za ontologiju). Studirao je u Torinu, Parizu i Hajdelbergu i predavao je na velikim evropskim univerzitetima. Urednik je časopisa „Rivista di Estetica“ i član je uredništva „Critiqu“. Od 1989. do 2010. Feraris je redovno doprinosio kulturnom dodatku italijanskog lista „Il Sole 24 ORE“. Od 2010. godine piše za kulturnu sekciju „La Repubblica“. Njegove glavne stručne oblasti su hermeneutika, estetika i ontologija. Migel Tamen (Miguel Tamen, PhD Univerziteta u Minesoti, 1989.) trenutno je dekan Škole za umetnost i humanističke nauke na Univerzitetu u Lisabonu, gde je profesor teorije književnosti i gde je bio suosnivač i predsedavajući Programom u teoriji književnosti. Održavao je posete na Univerzitetu Stanford, Univerzitetu Masačusets i dugi niz godina na Univerzitetu u Čikagu. Bio je viši saradnik Marte Saton Viks (Martha Sutton Weeks) u Stanfordskom humanističkom centru 2003-4 i 2010-11 Rokfeler stipendista u Nacionalnom humanističkom centru. Napisao je devet knjiga, i mnogo članaka i eseja. Težina 0,16 кг Godina izdanja 2020 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 135 str. ISBN 978-86-80484-58-7 Dimenzije 115x175

Informacije SKU 9788650520642 Kategorije FILOZOFIJA Težina 0.7 kg Proizvođač Evro giunti Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Irina Deretić Izdavač Evro giunti Tagovi Knjiga Evro giunti Knjizara Irina Deretić Istorija srpske filozofije

Informacije SKU 9788664570701 Kategorije FILOZOFIJA, SAJAM 2023 Težina 0.4 kg Proizvođač Dereta Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Fridrih Niče Izdavač DERETA Jezik Srpski Format / Tagovi Fridrih Niče Knjiga Knjizara Dereta Online knjižara Zora Fridrih Niče

Istražujući pitanje šta tačno dobre ljude čini dobrima, Protagora je možda i najpristupačniji od svih Platonovih dijaloga. U ovoj raspravi o relativizmu istine, smeštenoj u Periklovo zlatno doba, nailazimo na mladog Sokrata suprotstavljenog uvaženom sofisti Protagori, jednom od najzanimljivijih i najsimpatičnijih Sokratovih filozofskih protivnika. Njih dvojica istražuju značenje pravde, obrazovanja i hrabrosti. Suštinsko razmimoilaženje između Sokrata i sofista Platon vešto razotkriva skoro u dramskom maniru, pokazujući koliko su njihove paideie suštinski različite. Naime, po rečima Mihaila Đurića, Sokrat je, pošavši od nekih zajedničkih pretpostavki povezanih isto tako zajedničkim težnjama, „u isti mah ukinuo i ostvario njihov program”. Protagora je zanimljivo štivo koje čitaoci i mislioci hvale još od njegovog objavljivanja pre više od 2000 godina. Sa svojim bezvremenskim temama, ovaj tekst nudi dragocen uvid u ljudsku prirodu i ideje jednog od najvećih umova u istoriji.

Dodatne informacije Pisac BERTRAND RASEL Izdavač OTKROVENJE – BEOGRAD Izdanje 2010 Povez TVRDI Strana 396 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac DŽERALD GAUS Izdavač SLUŽBENI GLASNIK – BEOGRAD Izdanje 2012 Povez MEKI Strana 239 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac ŽAN POL SARTR Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 381 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac STANISLAV VITKJEVIČ Izdavač GRADAC – ČAČAK Izdanje 2015 Povez MEKI Strana 110 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac NIKOLA MILOŠEVIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 392 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac FREDERIK RAFAEL, REJ MONK Izdavač DERETA – BEOGRAD Izdanje 2004 Povez TVRDI Strana 399 Stanje Solidno

Dodatne informacije Pisac FERUČO ROSI LANDI Izdavač RAD – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez MEKI Strana 284 Stanje Dobro Edicija PEČAT

Dodatne informacije Pisac DRAGOSLAV NOVIČIĆ Izdavač IDEA – BEOGRAD Povez MEKI Strana 371 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac DANKO GRLIĆ Izdavač LIBER – ZAGREB Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 183 Stanje Dobro

Agripa takođe tvrdi da svet, kao celina, predstavlja savršenije i plemenitije telo od pojedinačnih živih bića. On argumentuje da bi bilo nelogično pretpostaviti da sva nesavršena tela i živa bića imaju dušu, a da svet kao celina, kao mnogo veće i složenije telo, bude lišen duše. Ovaj citat odražava okultno-filozofski pogled na svet i prirodu, gde se duhovni aspekti, duša i životna sila smatraju prisutnim u svim nivoima stvarnosti, uključujući i nebeske sfere. Agripa teži da pokaže povezanost između materijalnog i duhovnog sveta, kao i značaj duše i vitalne sile u kosmičkom kontekstu.

Ova knjiga nudi čitaocima uvid u istoriju nauke i astronomije, ali i putovanje kroz različite epohe i civilizacije koje su se bavile proučavanjem neba i zvezda. Milanković uspešno kombinuje naučne aspekte sa popularnom prozom, čineći ovu knjigu pristupačnom i zanimljivom širokom spektru čitalaca. Ako ste zainteresovani za naučnu istoriju i želite da saznate više o istraživanju svemira kroz vekove, ova knjiga može biti fascinantan izvor informacija i inspiracije.

U knjizi, Stojadinović govori o različitim vrstama logičkih grešaka, kao što su greške u zaključivanju, greške u pretpostavkama, greške u definicijama i greške u analogijama. On objašnjava kako se mogu prepoznati i izbeći ove greške, i kako se može uspešno argumentovati u različitim situacijama.“50 logičkih grešaka” je napisana na pristupačan način, a Stojadinović koristi brojne primere iz svakodnevnog života kako bi ilustrovao svoje ideje. Knjiga se fokusira na ideju da se može postići bolje razumevanje logike i argumentacije, i da se mogu unaprediti veštine kritičkog razmišljanja.Knjiga je postala popularna među čitaocima koji su zainteresovani za kritičko razmišljanje, logiku i argumentaciju. Mnogi čitaoci smatraju da su ideje iz ove knjige relevantne i korisne u svakodnevnom životu, i da mogu pomoći ljudima da postignu bolje razumevanje kako se argumentuje i kako se prepoznaju i izbegnu logičke greške.

Dodatne informacije Pisac PLATON Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 491 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Studija koja se nalazi pred čitaocem posvećena je Hajdegerovoj (Martin Heidegger) filozofiji umetnosti, odnosno njegovim razmatranjima slikarstva. Ova značajna tema u interpretacijama Hajdegerove misli još uvek nije dobila adekvatan tretman i obradu; ako se slikarstvo i pominje, čak i tematski, ono uglavnom nije u prvom planu, već u pozadini istaknutijih istraživačkih problema.1 Naša studija skromni je pokušaj da se ta praznina bar donekle popuni, te da se tema slikarstva naglasi kao jedna od važnijih ne samo spram Hajdegerove filozofije umetnosti, već i prema širim kretanjima njegove pozne misli.: Franc Mark, Vinsent Van Gog, Pol Sezan, Paul Kle

Description Umeće ljubavi – Erih From: Umeće ljubavi: Knjiga koja već više od pola veka čitaocima pruža inspiraciju i utehu. Bestseler slavnog nemačkog filozofa i sociologa ne donosi gotova, instant uputstva o umeću ljubavi. To je knjiga koja želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignuti stepen zrelosti, i nastoji da uveri čitaoca u to da su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost. Ljubav je, kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo. Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanja.

Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled skeptika na paradoks našeg postojanja može se svesti na ovu njegovu misao: Svi smo mi na dnu pakla čiji je svaki trenutak pravo čudo. Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: „Zli demijurg”, „Novi bogovi”, „Paleontologija”, „Susreti sa samoubistvom”, „Neoslobođeno” i „Zadavljene misli”. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora – smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja. Uz izvanredan prevod Mire Vuković i pogovor Milovana Danojlića, čitaoci sada mogu da uživaju u novom, prerađenom izdanju ovog Sioranovog dela.

Jedna od najoriginalnijih i najprovokativnijih rasprava među savremenim misliocima odigrala se 1971, na inicijativu holandskog filozofa Fonsa Eldersa – u pitanju je debata između Noama Čomskog, lingviste, pisca, disidenta, mislioca, i Mišela Fukoa, francuskog filozofa, poznatog po kritikama psihijatrijskih ustanova i kaznenih sistema, koje su izvršile veliki uticaj na humanističke nauke. Centralno pitanje – da li je ljudska priroda nezavisna od spoljnih uticaja i iskustava – otvoriće niz drugih potpitanja o jeziku, teoriji znanja, biheviorizmu, istoriji, odnosima moći i pravde, što ovu raspravu čini aktuelnom i dan-danas. Razmatrajući ideale i praksu zapadne kulture i politike, dva velika mislioca dvadesetog veka izneće osnovne argumente svojih teorija, koje se veoma razlikuju, te i ne čudi što u drugoj polovini rasprave, kada se razgovor eksplicitno usmerio na politiku, moć, nepravdu i pravdu, vidimo fundamentalna razilaženja u njihovim pristupima.