Potpuno ocuvane! Br 39 1/2 ,duzina gazista 25 cm.

Phoenix dactylifera ( ili urmina palma ) negovana oko 28 godina. Presađivanje u novu saksiju prečnik 60cm, visina 51cm. Pogodna za restorane ili veće poslovne prostore zbog veličine Napomena: Isključivo i samo lično preuzimanje.

Trachycarpus fortunei (ili lepezasta palma) negovana oko 28 godina. Presadjena u novu saksiju prečnih 60cm, visina 51cm. Pogodna za restorane ili veće poslovne prostore zbog veličine Napomena: Isključivo i samo lično preuzimanje.

Dolce&Gabbana Belluci slingback pumps, original, nove. Prelepe sandale, broj je 37 i njemu odgovaraju. Prevrnuta koža, bordo boje. Cele su kožne ( 100% goat skin). Imaju pripadajuću kutiju i vrećicu. Plaćene dosta više. Za sve dodatne slike i informacije, pišite mi.

Fantastične malo nošene Dolce&Gabbana Leopard Pony Hair, PVC and Lace Slingback sandale, original kao i sve stvari na mom profilu. Dezen je u trendu, leopard sa detaljima od čipke. Koža, poni dlaka, pvc i pamučna čipka- deo kaiša je od providnog pvc plastičnog materijala. Sve zajedno izuzetno čini atraktivan i jedinstven komad obuće. Gazište je od kože, ispunjeno mekanim punjenjem kako bi bile ugodnije pošto su platforma i štikla od drveta. Broj je 37, dužina gazišta 24,5-25, platforma 2,5cm, štikla 13,5cm. Jedna sandala ima manu koja je lako rešiva, odlepljen deo iznad štikle. Cena prilagođena. Na mom profilu imate dosta odevnih predmeta ovog izuzetnog brenda, posto je Dolce & Gabbana jedan od mojih omiljenih brendova. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

Sjajne. Potpuno ocuvane. Broj 38 ,duzina gazista 24 cm. Stikla 11 cm.

Potpuno očuvane. 38,5 dužina gazista 24,5 Platforma 11 cm

Nekoristene! Broj 40 duzina gazista 25 cm Stikla 15 cm

Palma Cycas revoluta - sta reci ? Egzoticna i prelepa.... upravo zavrsava ciklus postavljanja novih listova Puno o ovoj palmi ima na netu, pa da ne gnjavim... Ali kupac dobija detaljno uputstvo o gajenju iste Ovaj primerak je star 15-16 godina Za njega treba da prostorno obezbedite najmanje 1.5m X 1.5m X 1.5m , a naravno leti je napolje, na terasi,pored bazena ili Vasem travnjaku.... Visina sa sandukom je 95 cm Sirina (bolje receno precnik) palme oko 1m Dimenzije sanduka : visina 40cm i 31cm X 36cm Zbog dimenzija i gabarita jedino licno preuzimanje Zbog forme obrasca je moralo da se popuni i drugi oblik dostave - da ne bude zabune

Malo nošene Valentino Garavani atraktivne sandale, original kao i sve moje dtvari. Izrađene su od najfjjije kože. Detalji su spektakularni. Pčelica je od kristala. Broj 37 1/2, gazište 24,8cm, štikla 8cm. Imaju manu, na dnu štikle, fotografisano ( lako resivo, ne vidi se, cena prilagođena). Kupujete ih u originalnoj kutiji, sa dust bag-om, sertifikatom autenticnosti, rezervnim flekicama. Ko voli interesantne, autenticne, kvalitetne, dizajnerske stvari na mom profilu imate dosta razlicitih predmeta, ukrasa, umetnickih slika. Ko voli moze da pogleda. Od Egizie, Murana, Leonarda imam nekoliko stvari, mozete pogledati na mom profilu. Na mom profilu mozete da pronađete puno razlicitih, izvrsnih predmeta ukljucujuci i high-end brendove poput Dolce&Gabbane, Gucci-ja, Prade, Etro, Botega Venetta, Louis Vuitton, Escada, Feraud, Moschino, GFFerre, Karl Lagerferd, Aigner, Celine i sl. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Brend: gianvitto rossi Grad: Beograd Materijali: lakovana koža Tagovi: novo gianvittorossi sandale Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: zlatna Nove nikada ne nosene sandale cuvene marke Gianvitto Rossi Manhatan. Sa kutijom. Kupljene u Americi. Na sajtu njihov standardni model, kostaju 800 eura. Kalup je broj manji, realno odgovaraju za broj 37. Saljem sve dodatne informacije i slike.

Informacije o Proizvodu Veličina: 40 Brend: le silla Grad: Beograd Materijali: saten cirkoni Tagovi: lesilla sandale Stanje predmeta: veoma dobro Savršenstvo od sandala koje se mogu nositi i leti i zimi. Kolekcija jesen/zima 2023, plaćene 145.000 u radnji. Premoćno izgledaju! Broj 40. Dva puta obuvene!!! Visina pete 16 cm. Mogućnost slanja dodatnih fotografija.

Izuzetne Le Silla sandale od atraktivne i uvek aktuelne zmijske kože, postavljene prirodnom kožom, djon prirodna koza. Sandale su malo nošene, imaju platformu od 1,5cm i petu od 11cm. Duzina gazista 23,5-24cm. Sandale imaju svoj broj 101 ( plus srce). Besprekoran model, perfektno stoji, lake za kombinovanje, idu uz sve odevne varijante. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

Nosene u par navrata. Potpuno ocuvane .Tragovi nosenja se minimalno naziru na flekici na stikli. Fenomenalne.Br 39,5 duzina gazista 25,5 cm. Visina stikle 14 cm. Original !!Boja maslinasto zelena.

Nekoristene Broj 38,5 Duzina gazista 24 cm Platforma 12 cm

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: gucci Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: gucci srebrne sandale Stanje predmeta: veoma dobro Boja: srebrna Gucci sandale kao nove jednom nosene.iz kolekcije Tom Ford for Gucci.Savrsene uvek moderne i efektne.Broj 39,5 ali pre ce biti 39.Imaju sitne tragove posto su silver nista znacajno.

Informacije o Proizvodu Veličina: 37 Brend: valentino Grad: Pančevo Materijali: koža Tagovi: valentino original koža sandale Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: crna zlatna Nove original valentino sandale

Informacije o Proizvodu Veličina: 41 Brend: prada Grad: Beograd Materijali: plia Tagovi: stikle plis prada Stanje predmeta: veoma dobro Boja: plava Prada sandale sa debelom stiklom, preudobne, neostecene kao nove

Informacije o Proizvodu Veličina: 40.5 Brend: dior Grad: Subotica Materijali: platno koža Tagovi: dior sandale Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Original dior sandale br 40,5

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: giuseppe zanotti Grad: Užice Materijali: plis koža cirkoni Tagovi: giuseppe stikle zanotti sandale Stanje predmeta: veoma dobro Original sandale, koriscene samo sat vremena na vencanju. Bez ostecenja. Bez tragova nosenja. Samo prodaja.

Informacije o Proizvodu Veličina: 39.5 Brend: saint laurent Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: saint ysl stikle sandale laurent Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: siva Nemam kutiju, uništila se u prevozu. Ima sertifikate, dustbagove, sve što dolazi uz njih. Tribute model, plaćene 950€ Meni su knap, odgovaraju 39.5-40

** Novi poboljšani model Sunce vašeg rasadnika! 650 W direktne LED snage kao da ste uključili 65 standardnih LED sijalica od po 10 W, ali posebno prilagođenih osvetljavanju biljaka. Sastoji se od centralnog full spectrum LED čipa snage 200 W, 2 čipa od po 100 W, 4 od po 50 W i jednog white full spectrum od 50 W. Pomoću sistema prekidača moguće je zasebno uključivati-isključivati centralni čip (200 W), dok se manji čipovi zasebno kontrolišu, tako da se posebno mogu uključivati 4 čipa od po 50 W u uglovima, a odvojeno 2 od po 100 W i jedan white full spectrum. Na ovaj način moguće je obezbediti adekvatno osvetljene za kompletan ciklus rasta biljke - od rasta, pa do cvetanja i dozrevanja plodova. Ugrađeni digitalni termometar ima sondu koja je na kablu dužine oko 1 m i ona se može podesiti da bude u visini biljaka, tako da meri temperaturu vazduha u prostoru gde su biljke i vrednost se prikazuje na displeju. LED grow panel za biljke električne snage 650 W i 5200 W ekvivalent jačine svetlosti. Ovo znači da uređaj troši 650 W, a emituje svetlost koja je po intenzitetu proporcionalna onoj koja bi se dobijala od standardnih volframskih ili živinih sijalica snage približno 5.2 kW. Ovo je moguće zahvaljujući LED tehnologiji koja omogućava da se približno 90% uložene elektične energije pretvori u svetlosnu energiju, dok su samo 10% toplotni gubici. Međutim, kod živinih i volframskih sijalica ovaj odnos je praktično obrnut, tako da se samo približno 10% uložene električne energije pretvori u svetlost, a sve ostalo su toplotni gubici. Takođe velika je prednost i u pogledu spektra, tj. talasnih dužina emitovane svetlosti, jer LED čipovi koje koristim emituju samo onu svetlost koju biljke apsorbuju, tako da je sva emitovana svetlost u ultra-ljubičastom, plavom i crvenom delu spektra, koji hlorofil biljke ustvari i koristi. Otuda takva boja svetlosti koju možete videti na fotografijama. Može da se koristi bilo kao jedini izvor svetlosti za biljke (potpuna zamena za Sunčevu svetlost) ili kao dodatni izvor svetlosti za rasade u plastenicima na primer. U slučaju da koristite u plasteniku, preporuka je da se okači na nekih 1,5 m do 2.5 m od podloge i onda osvetljava površinu od oko 6mx6m. Model: CP 650 Dimenzije: 21 cm x 40 cm x 43 cm - Visina - širina - dužina. Masa: oko 12 kg. ******* Metalno kućište - čelični lim, sečen fiber laserom i plastificiran. ******* Mogućnost izrade LED grow panela u skladu sa vašim zahtevima, bilo veće ili pak manje snage, zavisno da li želite da osvetlite samo jednu saksiju ili veću površinu. Reč je novom uređaju, na koji imate 2 godine garancije. Iskustvo u proizvodnji LED osvetljenja za biljke od 2013.

Na prodaju fikus bendžamin, star 15 godina. Visok oko 1.8 i šitok oko 1 m. Sastoji se iz stabla dve različite vrste, što se može videti na trećoj slici. Inače lepa i zdrava biljka i potreban joj je veći prostor.

Prodajem palmu urme, visoku oko 2.60 i široku oko 1.60, staru 15 godina. Jako lepa, zdrava i dekorativna biljka. Treba joj veći prostor. Lično preuzimanje u Nišu.