Lepo očuvano АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ ТРАГОМ ПЛЕНА И КОМЕНТАРИ ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1973 Брош Ћирилица Шивен повез 119 страна Aleksandar Vukadinović - Alek (Milovanac, kod Peći, 13. septembar 1938) je srpski pesnik. Alek Vukadinović Alek Vukadinovic2.JPG Alek Vukadinović Puno ime Aleksandar Vukadinović Datum rođenja 13. septembar 1938. (83 god.) Mesto rođenja Milovanac, kod Peći, Kraljevina Jugoslavija Nagrade Nagrada grada Beograda (2018) Biografija Uredi Detinjstvo je proveo u Andrijevici, jedno vreme živeo je u Peći, do preseljenja porodice u Beograd. Školovao se u Andrijevici, Peći i Beogradu, u kome živi od 1959. godine. Bio je predsednik Beogradske sekcije pisaca Udruženja književnika Srbije (1982—1984). Pored poezije, piše lirsku prozu, članke i eseje o književnosti. Jedno vreme bio je urednik časopisa Udruženja književnika Srbije `Relations`. Na Trećem programu Radio Beograda komentarisao je pojave u kulturi i umetnosti (1972—1979). Držao je kurs kreativnog pisanja u Domu kulture Studentski grad u Beogradu. Zastupljen je u brojnim antologijama srpske poezije u zemlji i svetu i u većini međunarodnih enciklopedija i leksikona. Prevođen na strane jezike. Član je Srpskog PEN kluba i Udruženja književnika Srbije. U okviru manifestacije „Dučićevi dani“, 6. i 7. aprila 2013. u Trebinju održan je dvodnevni naučni skup o pesničkom delu Aleka Vukadinovića.[1] Dela Uredi Poezija Uredi Prvi delirijum, 1965, Kuća i gost, 1969, Tragom plena i komentari, 1973, Daleki ukućani, 1979, Ukršteni znaci, 1988, Ruža jezika, 1992, Tamni tamtam i bele basme, 1995, Božji geometar, 1999, Pesnički atelje, 2005, Pesnički atelje 2, 2017, U vatri se Bog odmara, 2018 Izabrane pesme Uredi Ponoćna čarovanja, 1981, Pesme potonjeg vremena, 1990, Bajka, kućne slike, 1992, Noćna trilogija (sabrane pesme iz zbirki: Ruža jezika, Tamni tamtam i bele basme i Božji geometar), 2002, Pesme, SKZ, 2003, Pesnički atelje, 2005, Knjiga prstenova, 2007, Prevedene knjige Uredi Seleced Poems (izbor pesama na engleskom, preveo Dejvid Hil), Milano, 1989, Dream and Shadow (izbor pesama na engleskom), Toronto, 2002, Poetska proza Uredi Duša sećanja, 1989, Nagrade Uredi Nagrada Milan Rakić, 1982, Disova nagrada, 1992, Nagrada Branko Miljković, 1993, Povelja Beogradskog univerziteta, 1993, Nagrada Radoje Domanović, 1994, Nagrada Prvog sajma knjiga pravoslavnih zemalja u Peći, 1995, Nolitova nagrada, 1996, Zmajeva nagrada, 1996, Nagrada Stanislav Vinaver, 1996, Dučićeva nagrada, 1999, Žička hrisovulja (nagrada), 2000, Nagrada Laza Kostić, 2002, Nagrada Kočićeva knjiga, 2003, Nagrada Zaplanjski Orfej, 2005. Rade Drainac, 2005, Nagrada Desanka Maksimović, 2006, Jefijimin vez, 2006, Nagrada za životno delo, 2017, Nagrada grada Beograda, 2018, Nagrada Meša Selimović, 2019 Pesnik o svojoj poeziji Uredi `U celom svom bogotražiteljskom iskustvu, u šta spada najveći deo moje poezije, nastojao sam da sugeriram odsustvo i prisustvo Boga, na način koji je meni bio određen, zadat i zapisan. A šta pesniku i ostaje da čini drugo, u najoskudnijem času Oskudnog vremena?` Avangarda neoavangarda Konkretna vizuelna poezija Poetika prostora Kuća ...

Knjiga je nekorišćena, tvrdi povez, izdanje Paideia,149 str. Knjiga je u odličnom stanju, s obzirom da je iz 2006, ne može se reći 100% da je nova. Uračunajte stajanje na polici :), i pogledajte sliku

IZDAVAC ; PROSVETA - NOVI SAD 1979 GOD. 140 STR. TVRDI POVEZ , ZASTITNI OMOT, DOBRO OCUVANO , RETKO U PONUDI

IZDAVAC ; BIGZ - BEOGRAD 1985 GOD. 219 STR. TVRDI POVEZ , ZASTITNI OMOT , IZUZETNO DOBRO OCUVANO

Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2013 (Kraljevo : ADM Grafika) dobro očuvana sa posvetom autorke ROM.4

Milan Rakić: Sabrane pesme. Милан ракић: Сабране песме. Izdavač: Neopress. Biblioteka: Izbor, knjiga I. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 2016. Povez: tvrdi, karton, impregnirano platno, šiveno + zaštitni omot + traka za obeleživanje stranica. Pismo: ćirilica. Broj strana: 173. Format: 23 x 14 cm. Priredio, datovnik Rakićeva života i njegove poezije, literaturu i objašnjenja dodao: Jovan Pejčić. Pogovore `Život i rad Milana Rakića` i `Sabrane pesme Milana Rakića, o izdanju`-Jovan Pejčić. Knjiga je nova!. Za potpuni izgled i SADRŽAJ knjige pogledajte slike u prilogu. Izdavač o knjizi: `Pažnje vredna izdanja Rakićeve poezije potpisivali su dosad najbolji poznavaoci njegovoga života i rada: Isidora Sekulić (1952), Vojislav Đurić (1956), Vladan Nedić (1964), Zoran Gavrilović (1968), Boško Petrović (1984), Miloš Milošević (1995), Leon Kojen (2015). Bili su to, ipak, samo izbori. Sve pesme Milana Rakića, od prve do poslednje, sabrane u jednu knjigu, objavljuju se prvi put – ovde.`

Veselin Masleša 1979. 77 str. delimično izlizane korice

očuvana HČ

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Izdavač: Matica srpska - Beograd, 1968. god. Broširan povez, 21 cm. 78 str. Florika Štefan rođena je 3. avgusta 1930. godine u Lokvama, u Banatu. Nakon završene gimnazije u Vršcu, studirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prve pesme je objavila u Almanahu književnog društva rumunskih đaka 1945/1946, u Vršcu. Bila je član uredništva časopisa `Lumina`, urednica časopisa za žene na rumunskom jeziku `Femeia noua` (Nova žena) i časopisa `Polja`, novinarka u srpskoj redakciji Radija Novog Sada i glavni i odgovorni urednik edicije `Prva knjiga` Matice srpske. Objavila je niz tekstova na rumunskom i srpskom jeziku u listovima `Borba`, `Dnevnik`, `Libertatea`, `Lumina`, `Politika`, `Polja`. Njeni prevodi su aktuelni i danas, a o njenom pesničkom delu napisano je više desetina naučnih radova. Potpuna biobibliografija Florike Štefan objavljena je u `Encicklopediji Banata`, u izdanju Rumunske akademije nauka iz Bukurešta. Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i obrnuto i uredila zbornik savremene rumunske poezije `Napuštena kuća` (Književna zajednica Novog Sada, 1991). Veliki broj antologija i knjiga istorije rumunske književnosti prikazale su Floriku Štefan kao jednu od najpoznatijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku, a najveći deo svog života je pisala na srpskom jeziku. Tokom više od šest decenija objavila je dve zbirke poezije na rumunskom i tridesetak na srpskom jeziku. Štefan je dobitnica Oktobarske nagrade grada Novog Sada, nagrada `Jovan Popović` i `Milica Stojadinović Srpkinja`, kao i nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo. Florika Štefan (Lokve, Banat, 3. avgust 1930 – Novi Sad, 9. jun 2016[1]) bila je srpska i jugoslovenska pesnikinja, prevodilac i publicista. Nakon gimnazije u Vršcu, studirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je u braku sa dr Aleksandrom Foriškovićem (1932−1990), srpskim istoričarem. Prve pesme je objavila u Almanahu književnog društva rumunskih đaka 1945−1946, u Vršcu. Bila je član uredništva časopisa „Lumina” (1948−1949, 1954), urednica časopisa za žene na rumunskom jeziku „Femeia nouă” („Nova žena”) (1953), urednica časopisa „Polja” (1955−1958), novinarka u srpskoj redakciji Radija Novog Sada, glavni i odgovorni urednik edicije „Prva knjiga” Matice srpske (1981−1987). Objavila je veliki broj tekstova na rumunskom i srpskom jeziku u „Borbi”, „Dnevniku”, „Libertatei”, „Lumini”, „Politici”, „Poljima”. O njenom pesničkom delu napisano je desetine naučnih radova a potpuna bibibliografija Florike Štefan je objavljena u Enciklopediji Banata, u izdanju Rumunske Akademije nauka iz Bukurešta, Filijala u Temišvaru, krajem 2015. godine. Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i sa srpskog na rumunski, među kojima i Joana Floru, Jona Miloša, Ilariju Voronku. Uredila je zbornik savremene rumunske poezije Napuštena kuća, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991. Veliki broj antologija i istorija rumunske književnosti prikazali su Floriku Štefan kao jednu od najznačajnijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku, a najveći deo svog života je pisala na srpskom jeziku. Bila jedna od promotera srpsko-rumunskih kulturnih veza, jedna od prvih modernih rumunskih pesnika u Vojvodini i jedna od poznatijih srpskih pesnikinja druge polovine 20. veka. Od ranih pesama objavljenih kasnih četrdesetih i ranih pedesetih Florika Štefan je bila istovremeno angažovani pesnik, duboko povezana sa sudbinom zajednice, i liričar koji je izražavao i istraživao najdublje aspekta sudbine pojedinca i njegovog odnosa prema složenim vidiovima unutrašnjeg života. „U osnovi njene poezije leži osmišljena melanholija, selo, život, žena kao simboli trajanja (P. Krdu, Savremena poezija Vojvodine, Bijelo Polje, 1984) .„Pesme Florike Štefan, naročito njene prve knjige na srpskom, bitno su pomerile dotadašnje granice intimne lirike, možda među najlepšim koje opevavaju surovu, gotovo tragičnu poziciji žene od rođenja do rađanja (J. Delić, isto). Objavila je osim dve prve pesničke zbirke na rumunskom, oko trideset pesničkih knjiga na srpskom u preko šest decenija književnog rada. Nagrade i priznanja Florika Štefan je dobitnica priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - nacionalne penzije. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Nagrade „Jovan Popović”, Nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo. [3] Bibliografija Cântecul tinereții (Pesme mladosti), Vršac, 1949; Lacrimi și raze (Suze i zraci), Vršac, Libertatea, 1953; Tako sam se rodila, Novi Sad, Progres, 1956; Zatvorene u svet, Zagreb, Likos, 1958; Tetten ert Banat, Novi Sad, Forum, 1961; Dozvolite suncu, Novi Sad, Matica srpska, 1962; Treća žena, Kruševac, Bagdala, 1962; Anii mei (Godine moje), Panciova, Editura Libertatea, 1965; Do ovih i poslednjih dana, Novi Sad, Matica srpska, 1968; Mesto za ljubav, Novi Sad, Radnički univerzitet, 1971; Utočišta, Novi Sad, Matica srpska, 1973; Koren, Pančevo, Editura Libertatea, 1975; Satnica, Novi Sad, Matica srpska, 1975; Jutarnji hleb, Novi Sad, Matica srpska, 1979; Prelomne godine, Beograd, Slovo ljubve-Narodna knjiga, 1980; Nanosi, Banja Luka, Glas, 1981; Zrenik, Subotica, Minerva, 1982; Pâinea de dimineață (Jutarnji hleb), Bukurešt, Univers, 1982; Koreni pesme (Rădăcinile poeziei), proza, Novi Sad, Matica srpska, 1982; Mara Gmizić, poema, 1983; Ancora una volta amore, Napoli, Editura La Sfinge, 1983; Svetkovina, Beograd, Nolit, 1984; Licem u lice, Vršac, Književna opština Vršac, 1990; Zebnja, Beograd, Književne novine, 1990; Originea cântecului (Poreklo pesme), Novi Sad, Libertatea, 1990; Srž, Subotica, Editura Minerva, 1991; Neravnodušje, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991; Dvoglas, Novi Sad, Matica srpska, 1994; Brežuljci, jezera, putovanja, Novi Sad, Dnevnik, 1995; Luda ptica ljubavi: izbor iz ljubavne lirike, Novi Sad, Editura Alfagraf, 2005; Put do sunca: izbor iz poezije, sabrane najznačajnije pesme, Beograd, Alma-Skripta Internacional, 2007. Zastupljena je u velikom broju antologija na srpskom i rumunskom jeziku: Iz svetske ljubavne poezije (Din poezia de dragoste a lumii), Bukurešt, 1956. godine; Pesnici za vas: odabrane pesme Vidoja Podgoreca, Ivana Cekovića, Florike Štefan, Mirjane Stefanović, Božidara Timotijevića, Vehbi Kikaja, Beograd, Nolit-Prosveta, 1979; Antologija posleratne srpske poezije, Beograd, Naučna knjiga, 1992; Oči ravnice: savremena poezija vojvođanskih pesnikinja, Novi Sad, Novosadski otvoreni univerzitet-Futura publikacije, 1998; Lirika vode: izabrane pesme o vodama, Beograd, Interprint, 2002; Kad se nebo muti: antologija pesnika dobitnika nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Novi Sad, Zavod za kulturu Vojvodine, 2004; Zaljubljeni Orfej: antologija srpske ljubavne poezije, Temišvar, Savez Srba u Rumuniji, 2006; Milan R. Marković, Plastična planeta, Sarajevo, Institutul pentru Editarea Manualelor, 2006; Olga Savić, Dragocene reči: izbor iz poezije XX veka, Beograd, Energoprojekt Ingraf, 2008; Miloš Janković, 365 ljubavnih: antologija srpske ljubavne poezije, Beograd, Fondacija solidarnosti Srbije, 2011; Milan Radulović Radule, Antologija: Godišnjak antologijske poezije 3, Beograd, Antologija, 2011; Danica Vujkov, Nebeska šuma, Novi Sad: Gradska biblioteka, 2011; Milan Stevanović Trnovica, Portreti pesnika, Beograd, M. Stevanović, 2014;

Mek povez. Izdanje Kulturni centar, Kruševac, 2009. godine. Nekorišćena knjiga, 104. strana. Ima posvetu.

dve knjige Andre Bretona na francuskom veoma dobro stanje poezija Pariz 1966 gallimard Andre Breton (franc. André Breton; Orn, 19. februar 1896 — Pariz, 28. februar 1966) je bio francuski pesnik i kritičar.[1] Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju.[2] Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu, gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa i doktora Babinskog, i sa Frojdovom psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu upoznaje Žaka Vašea, mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Zigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.[3] Prvu zbirku pesama „Brdo smernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura[1] (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura. Ženi se sa Simon Kan 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fonten, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika, crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije. Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Filip Supo, Luj Aragon, Pol Elijar, Rene Krevel, Mišel Leris, Benžamen Pere, Antonin Arto, i Rober Desnos. Izlazi Bretonov najpoznatiji roman „Nađa“, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama. Pridružuje se Fracuskoj komunističkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst „Spojeni sudovi“ (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima. Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent)[1], koji potpisuju Breton i Diego Rivera. Na početku Drugog svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD.[1] Na Univerzitetu Jejl 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman „Tajna XVII“ (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva. Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret. Dela[uredi | uredi izvor] Brdo smernosti Nađa Luda ljubav Magična umetnost Izgubljeni koraci Tajna XVII nadrealizam nadrealista andre breton francuski nadrealizam dadaizam avangarda avangardna nadrealistička poezija ...

Izbor i prevod Gžegož Latušinjski Društvo književnika Vojvodine 2012 207 strana odlična očuvanost, posveta prevodioca

ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII-XX vek) Priredio - Miodrag Pavlović Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd Godina - 1964 564 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA SAVA NEMANJIĆ (1175—1235) Slovo o mukama Nemanjina poslednja želja Slovo o umu STEFAN NEMANJIĆ PRVOVENČANI (oko 1165—1227) Molitva svetom Simeonu DOMENTIJAN (oko 1210—posle 1264) Inoplemenik zvani glad Reč o svetlosti TEODOSIJE (sredina XIII početak XIV v) Slovo utehe sv Save upućeno Stefanu Nemanji ARHIEPISKOP DANILO (oko 1270—1337) Molitva pred tvrdima sunca Molitva pred anđelima ljutim Plač bugarskih vojnika za carem Mihailom Molitva u malovremenoj krasoti JEFIMIJA MRNJAVČEVIĆ (oko 1349—posle 1404) Molitva knezu Lazaru PATRIJARH DANILO (oko 1350—posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ispovest mrtvog kneza Lazara NEPOZNATI (druga polovina XIV v) Ispovedna molitva MONAH IZ RAVANICE (sredina XIV v — posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Plač za knezom Lazarom NEPOZNATI IZ RAVANICE (sredina XIV v — posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Plač za knezom Lazarom Molitva knezu Lazaru GRIGORIJE CAMBLAK (oko 1364—141920) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom STEFAN LAZAREVIĆ (1374/5–1427) Slovo ljubavi KONSTANTIN FILOZOF (kraj XIV v posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića ANDONIJE RAFAIL EPAKTIT (kraj XIV v — posle 1419) Plač za knezom Lazarom NIKON JERUSALIMAC (oko 1380—posle 1468) Povest tuđina JELENA BALŠIĆ (oko 1368—1443) Otpisanije bogoljubno SMEDEREVAC (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja SMEDEREVSKI BESEDNIK (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem DIMITRIJE KANTAKUZIN (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Veliko pozorje Molitva sa žalošću LONGIN (druga polovina XVI veka) Ikos Prvomučeniku Stefanu ARSENIJE ČARNOJEVIĆ (oko 1633—1706) Molitva zaspalom Gospodu KIPRIJAN RAČANIN (druga polovina XVII v — početak XVIII B) Reči proročkih kazivanja ARSENIJE JOVANOVIĆ ŠAKABENTA (1698—1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nadgrobno slovo Beogradu NEPOZNATI (XVIII v) Finiks drevo previsoko ZAHARIJA ORFELIN (1726—1785) Sjetovanije NEPOZNATI (kraj XVIII veka) Monaška pesma JOVAN PAČIĆ (1771—1849) Snu LUKIJAN MUŠICKI (1777—1837) Natpis o ljudskom rodu Na sredi sinja mora PAVLE SOLARIĆ (1779—1821) Pesna o gozbi 1807 MILOVAN VIDAKOVIĆ (1780—1841) Vidim nebo otvoreno SAVA MRKA» (1783—1833) More zala ov`je svet SIMA MILUTINOVIT SARAJLIJA (1791-1847) Srpski junak Veljko Petroviću JOVAN STERIJA POPOVIĆ (1806—1856) Čovek Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Na smrt jednog zlikovca VASILIJE SUBOTIT (1807—1869) Čas smrti Severni putnik k Antiki Besmertije NIKANOR GRUJIĆ (1810—1887) Očajanje Muza pri požaru Našoj staroj smokovnici PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ (1813—1851) Luča mikrokozma Snom je čovjek uspavan teškijem Naše žizni proljeće je kratko O svevišnji tvorče nepostižni Svemogućstvo svetom tajnom šapti Gorski vijenac Pas svakoji svoje breme nosi Svj`et je ovaj tiran tiraninu O prokleta zemljo propala si BORBE MALETIĆ (1816—1888) Prirodnoj prestupnici SVETOZAR VUJIĆ (1819—1883) Melanholija JOVAN SUBOTIĆ (1817-18 86) Bog slavenski Znič Duga Embrionu MEDO PUCIĆ (1821-1882) Krila Mope Život BRANKO RADIČEVIĆ (1824—1853) Tuga i opomena Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijax umreti MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA (1830—1877) Kad se nebo muti BURA JAKŠIĆ (1832-1878) Božji dar Orao JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ (1833—1904) Sunce s rodi pa zaviri Probudio s orkan ljuti Što je java tako kivna Moje nebo jer je mutno Otkide se DAMJAN PAVLOVIĆ (1840—1866) Viši duh LAZA KOSTIĆ (1841—1910) Među javom i med snom Na ponosnoj lađi Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute MILAN KUJUNDŽIĆ ABERDAR (1842-1893) Tački jadi JOVAN GRČIĆ MILENKO (1846—1875) Planinska slika VOJISLAV ILIĆ (1862-1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Turska Kad se ugasi sunce Himna vekova Poslednji dan ALEKSA ŠANTIĆ (1868—1924) Mraz Pretprazničko veče MILETA JAKŠIĆ (1869—1935) Stvari koje su prošle JOVAN DUČIĆ (1871—1943) Bor Bukva Mravi Suncokreti Pesma Meha Krila Senka Kob Tajna Natpis MILAN RAKIĆ (1876—1937) Jasika Ukvrgama VELIMIR RAJIĆ (1879—1915) Basna o životu Zavet SIMA PANDUROVIĆ (1883—1960) Veze Svetkovina VLADISLAV PETKOVIĆ DIS (1880—1917) Tamnica Jutarnja idila Utopljene duše Možda spava Nirvana VELJKO PETROVIĆ (1884) Vidoviti Ponor DUŠAN SREZOJEVIĆ (1886—1916) Poslednji samrtnik Bezimena pesma MILUTIN BOJIĆ (1892—1917) Zemlja oluje Sejači Bez uzvika BELIMIR ŽIVOJINOVIĆ MAЅЅIKA (1886) Leto STANISLAV VINAVER (1891—1955) Natpis Vekovima tice nas klikuju JELA SPIRIDONOVIĆ-SAVIĆ (1891) Februar ANICA SAVIĆ-REBAC (1893—1953) Praksitelu Romeo i Julija Magia naturalis MILOŠ CRNJANSKI (1893) Na ulici : Priviđenja DUŠAN VASILJEV (1900—1924) Žice MOMČILO NASTASIJEVIĆ (1894—1938) Sivi trenutak Predvečerje Roditelju Osama na trgu Trag Poruka Put Tuga u kamenu Reči iz osame Misao ALEKSANDAR VUČO (1897) Humor zaspalo RASTKO PETROVIĆ (1898—1949) Sa svetlim poljupcem na usnama Dignem tad oči nebesima DESANKA MAKSIMOVIĆ (1898) Ponoć Na buri DUŠAN MATIĆ (1898) Da imenuješ senke zvezda Pred buru RADE DRAINAC (1899—1943) Rodni breg Klasične strofe RISTO RATKOVIĆ (1903—1954) Bivši anđeli MILAN DEDINAC (1902) Šlesko bdenije Noć duža od snova Trava u snu i na javi DESIMIR BLAGOJEVIĆ (1905) Utva zlatokrila OSKAR DAVIČO (1909) Slutnja Čas Strava Izlaze iz mene crna pokolenja SKENDER KULENOVIĆ (1910) Stefak RADOMIR PRODANOVIĆ (1915-1944) Glas Zvono VASKO POPA (1922) Igre Svadbe Jurke Pepela Belutak Srce belutka San belutka Podražavanje sunca Smrt sunčevog oca Slepo sunce Sukob u zenitu Ponoćno sunce Razmirica Krunisana jabuka Plava omča Visoki put Slobodan let Zev nad zevovima Zvezdoznančeva ostavština Ništarija Zvezde izbeglice Zev nad zevovima STEVAN RAIČKOVIĆ (1928) Ruke bola O vrati se Pesma i smrt Kamena uspavanka O sjaj su samo vrata kraja IVAN V LALIĆ (1931) Konj Glasovi mrtvih Jutro BRANKO MILJKOVIĆ (1934—1961) Prelid Bol i sunce JOVAN HRISTIĆ (1933) Fedru Napomene Likovi Pesnika Simboli pesništva Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Robert Grejvs- Uputstva orfičkom iskušeniku Centar za kulturu, Ulaznica-Zrenjanin, 1975. Broširan povez, 103 str.

Priredili: Dragan Hamović i Vladimir Dimitrijević Izdavač: Pečat Broj strana: 95 Pismo: ćirilica Povez: mek

Dobro očuvana knjiga, stanje kao sa slike. Za više informacija kontakt pre kupovine.

Nezavisna izdanja Slobodan Mašić Beograd 1996 biblioteka NOVA - 118 tvrdi povez, latinica , 87 strana, format 12,5 x 17,5 Izdavač: Slobodan Masic Stanje: odlično očuvana

Odlično očuvana G2 O autoru (1974) John Montague was born in Brooklyn, New York on February 28, 1929. He was educated at University College Dublin and Yale University. He was a poet, writer, and translator. His works included Forms of Exile, Poisoned Lands, The Death of a Chieftain, A Chosen Light, Tides, A Slow Dance, The Great Cloak, The Rough Field, The Dead Kingdom, Mount Eagle, Border Sick Call, The Figure in the Cave, Smashing the Piano, Company, Drunken Sailor, Speech Lessons, and Second Childhood. He also edited The Faber Book of Irish Verse, which featured many of his translations. He helped found Claddagh Records, which publishes traditional artists and leading literary figures in Ireland. He died on December 10, 2016.

SA SLIKE

I knjiga Povez: :tvrd Strana : 415 Stanje knjige :oštečen hrbat , mrljice na koricama i bočnoj površini strana unutrašnjost knjige u dobrom stanju

Silvije Kranjčević Pesme Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad Edicija Reč i misao Силвије Страхимир Крањчевић (Сењ, 17. фебруар 1865 — Сарајево, 29. октобар 1908) био је хрватски књижевник.[1]БиографијаКрањчевић се родио у Сењу, од оца Спиридиона (1814—1885) и мајке Марије (1832—1880). Његовом оцу то је био трећи брак, а мајци други, па је Силвије имао полубрата Филипа и полусестру Отилију. Након њега Спиридион и Марија добили су још једног сина, Спиридиона, и ћерку Ернестину.Основну школу (1871—1875) и гимназију (1875—1883) зваршио је у Сењу, али је одбио да полаже испит зрелости због сукоба са школским властима. Заслугом сењског бискупа Јурја Посиловића одлази у Рим, у Collegium Germanico-Hungaricum, на теолошке студије.[1] Већ 1884. напушта Рим и враћа се у Хрватску, у Загреб. Моли власти да му допусте полагање испита зрелости у сењској гимназији, али је одбијен. Увелико објављује песме и приче по часописима, а прву збирку песама Бугаркиње објављује 1885. Захваљујући Штросмајеровим препорукама уписује и завршава учитељски течај у Загребу.[1] Ради као учитељ у Мостару, Ливну, Бијељини и Сарајеву.[1] Године 1894. јављају се први симптоми обољења бубрега. Објављује своје стихове у многим хрватским и босанским часописима, као што су Нада, Вијенац, Побратим, Просвијета, Ловор и други, а често анонимно објављује и критичке радове. Моли власти да му одобре службовање у Хрватској, али га одбијају због политичке неподобности.Крањчевић са супругомОсам година (1895 – 1903) је уређивао књижевни часопис Нада који је издавала Земаљска влада Босне и Херцеговине.[2] Своја дела је објављивао и у другим хрватским и босанским часописима: Вијенац, Побратим, Просвијета, Ловор и други.[2]Оженио се 1898. године Грабријелом Аном Кашај (1876—1911) и са њом отпутовао у Загреб и Беч, на Светску изложбу, а исте године упознаје и чешког научника и песника Адолфа Чернија. Матица хрватска објављује његове Изабране пјесме (1899), а један прашки часопис објављује две његове песме следеће године. Са супругом обилази италијанске градове Венецију, Падову и Верону током 1901, а 1902. излази из штампе и трећа његова збирка Трзаји. Током 1904. унапређен је у звање професора и постављен за управитеља трговачке школе у Сарајеву. У Лајпцигу су преведене и објављене три његове песме у оквиру збирке хрватске лирике. Године 1907. је у Хрватском народном казалишту изведена опера у три чина Први гријех за коју је текст написао Крањчевић. Следеће године је часопис Бехар посветио цео један број двадесетпетогодишњици његовог књижевног рада, а пољски професор славистике Тадеус Грабовски објавио је опсежну монографију о Крањчевићу.Његово здравствено стање је све лошије и поред више операција. Умире 1908. године у Сарајеву, а сахрањен је на сарајевском гробљу Кошево.[2] Сахрани су, поред родбине, присуствовали и представници градских и школских власти, цркве, књижевници, између осталих и Антун Густав Матош, и велики број Сарајлија. Са супругом Аном Крањчевић је имао само једну ћерку, Ивану Вишњу, која је тада имала четири године.Кућа у којој је живио Силвије Страхимир Крњачевић, СарајевоПоезијаБугаркињеПрва Крањчевићева песничка збирка Бугаркиње објављена је 1885. године у Сењу, с посветом Аугусту Шенои, једном од најзначајнијих хрватских писаца. Збирка је испуњена родољубивом тематиком. У њој Крањчевић пева о свом народу, о његовој горкој и тешкој судбини коју ниједан други народ не познаје. Хрватски народ као да је проклет да се мучи и да никад не пронађе своју срећу и свој мир. Ако је и било слободе она је остварена само у славној прошлости и песнику служи да још јаче истакне своју огорченост због губитка слободе. Певајући о свом родном граду песник га назива „леглом буне“ и изражава веру у срећнију и слободнију будућност за коју ће се изборити управо потомци славних сењских ускока.И мотив жене обрађен је у Бугаркињама са становиштва родољубља. Жена је предмет песниковог дивљења зато што је управо она та која ће „дати племенити пород“, децу која ће израсти у ослободиоце Хрватске од туђинске власти. Љубав жене није за песника само љубав према мушкарцу него и љубав за све оне који трпе и сносе тешку судбину, за браћу по патњи. Изражава се и сажаљење према жени чији је муж у рату и према мајци која је у рату изгубила три сина, али и одлучан став да је боља и часна смрт од кукавичког бежања и ропског живота. Поред родољубивих присутни су и социјални мотиви, али су и они подређени песниковом патриотском осећању. Он верује у рад и радника који једини може да створи бољи свет, али за такав подухват мора да има изграђену самосвест. Врхунац Крањчевићевих родољубивих тежњи изражен је кроз веру у снагу поезије и стваралаштва да мења свет и ослобађа потлачене. Поезија, песма, изједначена је са појмом слободе, јер песма наставља да живи и након смрти појединца. И сам назив збирке је поетског порекла, јер глагол „бугарити“ значи нарицати, тужно певати. У Бугаркињама Крањчевић, претежно сентиментално-патетичним тоном, бугари над тужном судбином свог народа, али изражава и стоички оптимизам у погледу његове

Prokuplje : Književno društvo Rade Drainac 1987 286 strana odlična očuvanost

Ima neka tajna veza - Duško Trifunović Sarajevo 285 strana 2016g Odlično očuvana, pečat pret. vlasnika

SV 9 61896) THE NOT NO SONGS , Milan Mumin , Prometej Novi Sad 2002 , pesme ; Milan Mumin rođen je 1971. godine u Novom Sadu. Frontmen i autor pesama benda „Love hunters” koji od 1987. godine peva na engleskom jeziku, a iza sebe ima 12 albuma. Komponovao muziku za pozorišne predstave. S performansom „Waver” koji je izvodio sa Balintom Sombatijem nastupao u 10 zemalja. U SAD, gde stvara i vozi taksi, se iz Srbije preselio 2004. godine i od tada živi na relaciji Novi Sad – Njujork. Prema motivima njegove biografije snimljen je film „Love Hunter: Priče iz njujorškog taksija“. Objavljene su dve knjige prepeva njegovih autorskih pesama na srpski i strip album o njemu. Dobitnik Oktobarske nagrade Grada Novog Sada 2019. godine. mek povez, format 14 x 20 cm , 133 strane,

Niz latice ruže - Dragana N. Jovanović (pesme) Izdavač: Autor, Beograd Godina: 2015 Broj strana: 70 Meki povez Biblioteka: Skladište: 5540/2 Ima posvetu unutra! Ocena: 5-. Vidi slike. Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija