Josip Muselimović, fascinantna ličnost i velikan advokature sa priznanjima svake advokatske komore na prostoru bivše Jugoslavije. Knjige su: 1. Moje odvjetničke godine 2. 35 godina u službi pravde i humanizma (monografija) Tvrd povez. Format: 17.5x24.5 m Godina izdanja: 2008-2009. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Fantastična uvid u našu istoriju. Detaljan opis suđenja Vojislavu Rajčiću Požarevcu, članu crne trojke Borske leteće brigade Timočkog korpusa JVuO. Opisano sve iz ugla uglednog advokata, narodnog poslanika i sudije Radmila Kalčevića koji je branio Požarevca (https://zajecaronline.com/in-memoriam-radmilo-kalcevic-kalca-1941-2021/). Mek povez. Format: 14x20 cm Broj stranica: 144 Godina izdanja: 2004. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Dunav reka mog života Retko Beograd 1996.god

62246) MED I ŽUČ , Veselin Šljivančanin , Radnička štampa Beograd 2013 , Treća po redu knjiga Veselina Šljivančanina ,,Med i Žuč`. Njegova prva knjiga zove se “Sine, budi čovek”, posle čega je nastala i “Branio sam istinu” u kojoj detaljno opisuje teške zatvorske dane u haškom tribunalu, ali i bespoštedno otkriva ponašanje drugih optuženika: Hrvata, Srba, Muslimana, Makedonaca, Albanaca... Veselin Šljivančanin rođen je 13. juna 1953. godine u selu Palež, kod Žabljaka, u Crnoj Gori. Po završetku Vojne akademije, raspoređen na službu u Gardijsku brigadu u Beogradu. U proleće 1989. godine sa jedinicom vojne policije učestovao u zaštiti objekata i uspostavljanju reda na prostorima Kosova i Metohije. U međunacionalnim sukobima na prostorima SFR Jugoslavije učestovao je 1991. i 1992. godine u deblokadi kasarni i spasavanju vojnika i civila u Vukovaru i Sarajevu (učenici Srednje vojne škole). Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za krivična gonjenja, uhapšen je u noći između 12. i 13. juna, 2003. godine u svom stanu u Beogradu, a 1. jula 2003. prebačen je u zatvor Ujedinjenih nacija u Hagu, gde mu je suđeno. Odlukom predsednika Međunarodnog suda, prevremeno pušten na slobodu 7. jula 2011. godine. mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , potpis i posveta autora na naslovnoj strani , ilustrovano, 247 strana , blago presavijena naslovna korica na sredini ,

Autor - osoba Benn, Gottfried, 1886-1956 = Ben, Gotfrid, 1886-1956 Naslov Dvostruki život / Gotfrid Ben ; s nemačkog prevela Mira Litričin Vrsta građe dr.knjiž.oblici ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1991 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Litričin, Mira = Litričin, Mira Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi (broš.) Napomene Prevod dela: Dopelleben / Gottfried Benn Tiraž 2.000 Pogovor / Mira Litričin: str. 115-121. Predmetne odrednice Benn, Gottfried, 1886-1956 U dvostrukom grčevitom naporu da se održe i da održe nit nemačke kulture protiv totalitarizma, u sudaru totalitarizma, pisci u emigraciji spasli su i intelektualnu čast Gotfrida Bena. Ne time što su ga opravdali, nego što su ga uveli u svoja razmišljanja i što su pisali o njemu. Ako se zna da ti emigranti nikada nisu dobili pravdu, da ni posle sloma nacističke države nisu postali pobednici kako bi se moglo suditi po sada več besmrtnom sjaju tih imena i kako je antifašistička saveznička crno-bela legenda htela da to predstavi humanističkom svetu, onda o tome treba misliti sa poštovanjem. Dvostruki život trebalo je, naravno, da pruži odgovor na neko od tih pitanja proizašlih iz Benove fascinacije fašizmom. Izbačen posle rata po treči ili četvrti put u jedan novi svet, Gotfrid Ben je tih godina uspeo da ponovo pohvata niti pokidanog života, i ličnog i javnog, u poznim godinama u kojima nije jednostavno ni prihvatiti stvari onako kako dođu, reagovati na njih, pogotovu doživeti obnovu i učestvovati u promenama. Sa izraženom potrebom da oblikuje i određuje vladajući duh vremenu, što je kod Bena imalo nagonsku snagu, intelektualnu koliko i erotsku, i vrlo finih senzora za mnoge vidove svakodnevice, Ben je, naravno, znao da se nalazi na talasu koji će ga učiniti onim pravim pesnikom posleratne Nemačke, a osećao je i nadolazak svetske slave, tim podsticajniji što još nije bio sasvim obznanjen. Dvostruki život nalazi se na toj granici između potmulosti i javnosti jednog dela u usponu, nastao je sa sve prisutnijeg interesovanja za Benove pesme i njegovo egzistencijalno uverenje ne iz prave potrebe moralne rehabilitacije. Gotfrid Ben se rodio 2.maja 1886, a preminuo 7.jula 1956. Bio je jedan od prvih ekspresionista nemačke lirike - nemačka varijanta evrospke moderne. Ekspresionizam je izašao na književnu scenu vilhelmovske Nemačke odbacujući `stvarnost`. U tom glasnom poricanju stvarnosti glas Gotfrida Bena nije među tišima, naprotiv. O kakvoj je stvarnosti govorio Ben? `Stvarnost, to je bio kapitalistički pojam. Stvarnost, to su bile zemljišne parcele, industrijski proizvodi, uknjižavanje hipoteka, sve što se kao ćar moglo označiti cenom. Stvarnost, to je bio darvinizam, međunarodne konjske trke s preponama i svaka druga privilegija. Duh nije imao nikakve stvarnosti. On se obraćao svojoj unutrašnjoj stvarnosti ...` Mlad medicinar, u vreme kad piše svoje prve stihove, živi među leševima u prosekturi, ili među budućim mrtvacima iz bolničkog odeljenja za obolele od raka. Agresivno insistiranje na gnusobi, nepoštedno svođenje čoveka na meso osuđeno na truljenje, brutalno, katkad, cinično slikanje čovekove očajne elementarne, biološke bede, ličilo je na utemeljivanje jedne nove estetike: estetike ružnoće. `U ratu i miru, na frontu i u pozadini, kao oficir i kao lekar, među crnoberzijancima i ekselencijama ... nikad me nije napuštao trans da te stvarnosti nema`. On ne samo da ne prihvata svet kakav jest nego odbija i da u njemu potraži bilo kakav smisao. `Antidogmatik materijalizma` nazvao ga je Krleža u svom eseju `O nemirima današnje nemačke lirike` (1931). Benova teza o apsolutnoj umetnosti izraz je Ničeovog, i njegovog, shvatanja umetnosti kao poslednje čovekove nade, umetnosti koja jedino može spasti čoveka od očajanja pred velikim ništavilom sveta.

Koekude Srbijo IZDAVAČ: Glas crkve, Valjevo GODINA: 1989. POVEZ: mek PISMO: ćirilica STRANA: 126 STANJE: dobro očuvana, malo pohabana, ocena 3-

320 str. : ilustr. ; 13 x 20 cm - Ćirilica / Tvrd povez

Kardiolog Urgentnog centra u Beogradu Predrag Mitrović, odlučio je da svoj prvi roman posveti ustanovi u kojoj radi i svojim pacijentima. Duhovito i interesantno, uz prisustvo autoironije Mitrović opisuje kako izgleda život u Srbiji, sa čime se suočavaju ljudi, kako se snalaze lekari, a kako pacijenti. Šta se dešava kada neko od lica sa televizije potraži pomoć lekara i ko proverava šta lekari rade u bolnicama i na šta se žale pacijenti. Ovaj kratki roman zasmejaće čitaoce, a autoru svakako doneti priznanje za literarni talenat. Roman po kome je snimljena istoimena serija.

`Ovu knjigu sam proživeo više puta i pre nego je zamišljena; doktor Predrag Mitrović je usred koronarne jedinice slušao rad mog razvaljenog srca i pluća pod teškim zapalenjem dok sam ja slušao muziku sa njegovog trećeg još neobjavljenog CD izdanja! I obojica smo bili impresionirani onim što smo čuli; kao veteran koronarne jedinice, sa tri srećna boravka i 70 dana iskustva, lično mogu posvedočiti tačnost napisanog; ovo je štivo koje se mnogo lakše čita nego proživljava na sopstvenoj koži. I sopstvenom srcu. Duhovito, atraktivno, istinito, poučno i tako životno`. – Petar Popović (8 bajpasova, 7 stentova i puno infarkta)

IZDAVAČ: Službeni glasnik GODINA: 2013. POVEZ: mek PISMO: ćirilica STRANA: 455 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

PISMA MINE KARADŽIĆ VUKOMANOVIĆ Izbor - Golub Dobrašinović Izdavač - Rad, Beograd; KPZ Srbije, Beograd Godina - 1997 188 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Vukov sabor ISBN - 86-09-00511-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima prežvrljanu posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč Pisma Slikarska dela Mina Karadžić Vukomanović Reč na kraju Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Stanje:lepo očuvano,kao novo Izdavač:Rubikon, Novi Sad Godina Izd.:2005 Korica:meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- STR -----

Aušvic, Ravensbrik, Vitenberg IZDAVAČ: Prosveta GODINA: 1966. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 212 STANJE: dobro očuvana, pohabana, ocena 3-

Izdavač - Politika Godina - 2005 Povez - tvrd Broj strana - 246

Autor - osoba Nikolić, Milica, 1925-2019 = Nikolić, Milica, 1925-2019 Naslov Ruska arheološka priča / Milica Nikolić Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 143 str. : ilustr. ; 19 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSlučaj ; [ǂknj. ǂ17] (karton) Napomene Tiraž 500 U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto uradimo i hronološko-faktografske ravni, „Ruska arheološka priča“ postepeno se ukazuje kao roman jednog doba u kojem su pripadnost modernizmu ili, barem, sklonost ka njemu, značili mnogo više od svakodnevno-običnog poetičkog (samo)određenja. Milica Nikolić je srpsku književnu i kulturnu sredinu upoznavala sa onom stranom ruske književnosti koja je, nekada, bila potpuno uklonjena iz vidokruga ili zatamnjena iz isključivo ideoloških razloga (futuristi, Lišvic, Hlebnjikov, Mandeljštam i žena mu Nadežda, Cvetajeva, Bahtin, Brodski, Kaverin i drugi). A potom taj roman u jednom trenutku diskretno prerasta u naročitu narativnu studiju o naciji koja je, u olovnim vremenima, „imala prema umetnosti sasvim poseban odnos“, uključujući čak i deo političkog vrha, pa i policiju, koji su, vrh i policija, negovali poseban oblik ideološke shizofrenije: zabranjivali su i hapsili pisce i rukopise, ali su ih na neki perverzan način i čuvali od zaborava, podižući im činom zabranjivanja čujnost i ugled kod ljudi kojima je, u datim okolnostima, uprkos strahu, „jednom od najnesavladljivijih čovekovih osećanja“, ostalo samo i jedino čitanje kao prostor duhovne realizacije, kao vid autentične egzistencije, kao oblik slobode. Istinita i vredna knjiga, od onih visokog reda i stila. (Mihajlo Pantić) Milica Nikolić rođena je 1925. godine u Beogradu, gde je i preminula 2019. godine, u dubokoj starosti. Radni vek je provela kao članica redakcije znamenitog modernističkog časopisa „Delo“ i izdavačke kuće „Nolit“, ali je paralelno intenzivno radila na prevođenju ruske književnosti. Nije to bio običan prevodilački rad, kao ovaj današnji, već se radilo o pravom arheološkom poduhvatu. Milica je po evropskim i sovjetskim bibliotekama kopala u potrazi za ruskim piscima koji su bili proskribovani, a potom je organizovala čitave prevodilačke i pesničke čete da na srpski jezik prenesu pesme i prozu autora koji su često bili nepoznati i široj ruskoj publici. Tako je ispravljana falsifikovana verzija istorije novije ruske literature koju su nametnuli staljinisti. Avantura je počela antologijom „Moderna ruska poezija“ koja je objavljena 1961. godine u glasovitoj Nolitovoj biblioteci „Orfej“. Knjigu su sačinile Nana Bogdanović i Milica Nikolić, a u njoj su zablistala za tadašnje čitaoce nova imena: Osip Mandeljštam, Marina Cvetajeva i Velimir Hlebnjikov. Narednih decenija Milica Nikolić prevodila je prozu i eseje navedenih pisaca, kao i Andreja Belog, Benedikta Livšica, Mihaila Bahtina, Andreja Bitova, Venijamina Kaverina… Priredila je „Antologiju ruske fantastike”, izabrana dela Hlebnjikova, Mandeljštama, Josifa Brodskog i Marine Cvetajeve. O čudesnoj prevodilačkoj pustolovini napisala je izvanrednu knjigu „Ruska arheološka priča”. Pored prevođenja, Nikolić je pisala i eseje o ruskim i srpskim pesnicima i proznim piscima, a kad je došlo do zamora prevodilaštvom, esejistika je postala njena trajna preokupacija. Pisala je eseje i studije o srpskim nadrealistima – Marku Ristiću, Oskaru Daviču, Aleksandru Vuču, Dušanu Matiću, Milanu Dedincu, o Ivanu V. Laliću, Radomiru Konstantinoviću, Bori Ćosiću… U „Sarajevskim sveskama” godinama je vodila „Dnevnik čitanja”, prateći tekuću književnu produkciju. Ostala je do kraja posvećena čitateljka i zaljubljenica u čudo dobre literature. MG148 (L)

Milorad M. Zarubica : SVE MOJE BORBE , Zenit Beograd 2008, tvrdi povez, str. 544. Memoari; Ratna sećanja Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Sadržaj na slikama.

Branko Porobić : MEMOARI JEDNOG SRPSKOG SLIKARA , Београд : Беопрес, 1999 Fizički opis 99 стр., [16] стр. с таблама : репродукције ; 21 cm Ауторов портрет на корицама На прелиминарним стр.: Уводна реч / Милена Милановић; Биографија : `Артисти ди Ођи`, 1956. Predmetne odrednice Поробић, Бранко, 1909- -- Аутобиографија Očuvanost 4 ; ima potpis na naslovnoj strani (moguće da je od autora) Branko Porobić (1909-2004) rođen je u lučkom gradu Herceg Novom, Crna Gora (bivša Jugoslavija). Bio je najpoznatiji po svojim slikama brodogradilišta. Iz spleta jarbola, mreža i linija, umetnik je crpio inspiraciju za svoje ekspresivne geometrijske kompozicije. Porobić je rano pokazao talenat za slikarstvo. Njegovu nautičku scenu `Luka Herceg Novi`, urađenu sa jedva dvadeset godina, prihvatio je Salon d`Automne.

Aleksandaer Pajkanović Aco : LOGORAŠ 360 , Preas Kliping Beograd 1982, str. 144. Očuvanost 4-. Nemačko zarobljeništvo 1941-1945; Sećanja Aleksandar Pajkanović Aco geometar iz Tuzle, u toku II svjetskog rata proveo je u njemačkom zarobljeništvu pune četiri godine. Mada nije bio ni književnik, ni novinar, kako je sam jednom rekao, osjetio je potrebu da, tri godine pred smrt, napiše knjigu pod naslovom “Logoraš 360”. Naziv ove knjige uzet je po logoraškom broju koji je nosio u njemačkim logorima, a koji se danas čuva u Muzeju istočne Bosne u Tuzli. Njegova knjiga “Logoraš 360” izašla je nekoliko mjeseci nakon njegove smrti. (Umro je u Tuzli 1981. godine.)

Milorad Marković : RATNI DNEVNICI 1941 - 1945 , Vuk Karadžić 1979, str. 444. Partizanska sećanja; Komunisti Srbije. Očuvanost 4- U knjizi ima EXLIBRIS prethodnog vlasnika knjige.

Marko Ristić : HACER TIEMPO - Zapisi na marginama rata 1939 - 1945 / Knjiga prva : Nemir , Prosveta 1964, tvrdi povez, str. 392. Sadržaj na slikama. Očuvanost 3. Marko Ristić (, 20. jun 1902 — , 20. jul 1984) je vođa i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Biografija On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; -{Nox microcosmica}-, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Surađivao je u Pečatu (1939–1940). Bio je ambasador Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom. Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Saveta federacije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Stanko Mladenović: NA PUTEVIMA DRUGE PROLETERSKE - Takovska četa čačanskog bataljona, Dečje novine 1985, tvrdi povez, omot, str. 332. Partizani, Drugi svetski rat. Očuvanost 4.

Solidno očuvane, Stanje kao na slikama S. Vukmanović Tempo -MEMOARI-REVOLUCIJA KOJA TEČE I-II Izdavač:KOMUNIST Beograd Broj strana:437 + 501 Pismo:Latinica Povez: TVRD Format: 21x15 cm Godina izdanja: 1971

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi put objavljeno 1906. godine, Ogledalo mora bilo je prvo od dva autobiografska memoara Džozefa Konrada. Razgovarajući o tome, on je knjigu nazvao „veoma intimnim otkrovenjem... Pokušao sam ovde da ogolim bezrezervnim ispovesti od poslednjeg sata uslove svog odnosa sa morem, koji počinje misteriozno, kao svaka velika strast, nedokučivo Bogovi šalju smrtnike, išli dalje nerazumno i nepobedivo, preživljavajući ispit razočaranja, prkoseći razočarenju koje vreba u svakom danu napornog života; nastavljao je pun ljubavnog užitka i ljubavne muke, suočavajući se s njima otvorenih očiju ushićenih bez gorčine i bez repiniranja, od prvog časa do poslednjeg“. Lična istorija(1912) dokumentuje i fikcionalizuje rani život Džozefa Konrada i početne faze njegove karijere kao pisca i kao pomorac. To je takođe umetnički i politički manifest. Uvod prati Konradove izvore i daje istoriju pisanja i recepcije. Džozef Konrad (engl. Joseph Conrad), pravo ime Jozef Teodor Konrad Koženjovski (polj. Józef Teodor Konrad Korzeniowski; Terehove kod Berdičiva, 3. decembar 1857 - Bišopsbern, 3. avgust 1924) je bio poljski književnik koji je svoj stvaralački period u životu proveo u Engleskoj i pisao na engleskom.[1] Državljanstvo Velike Britanije je dobio 1886, ali je sebe oduvek smatrao Poljakom.[2] Konrad se smatra jednim od najvećih novelista na engleskom jeziku,[3] iako nije govorio tečno jezik do svojih dvadesetih (i uvek sa izraženim akcentom), on je bio majstor stilizovanja proze koji je doneo izrazit neengleski senzibilitet u englesku književnost.[4] [5] Pisao je romane, mnoge u morskom okruženju, koji prikazuju iskušenja ljudskog duha usred ravnodušnosti svemira. Ipak, more nije najvažniji element u nizu njegovih dela, a neka od njih su i „Nostromo“, „Tajni agent“, „Očima zapada“. Konrad je rođen 3. decembra 1857. godine u ruskoj Ukrajini, u porodici poljskih zemljoposednika, koja je učestvovala u organizovanju pobune protiv ruske vlasti. Konrad je od šeste godine živeo kao izbeglica u severnoj Rusiji. Rano je ostao bez majke, a u 12. godini i bez oca. Dečaštvo je proveo u Krakovu, uz romantičnu književnost, i sanjario o pomorskom životu. U sedamnaestoj godini stigao je u Marsej, krenuo na prve plovidbe i buran život po lukama. Spomenik Džozefu Konrardu u Poljskoj A onda je, u 21. godini, stupio u britansku trgovačku mornaricu, položio ispite za kapetana broda. Kapetansku karijeru završio je u svojoj 37. godini, naglo, zbog narušenog zdravlja. Jednom je rekao: Nikada se nisam odrekao mora u duši i srcu. Prinuđen sam sada, nesvesno prinuđen da pišem knjigu za knjigom, kao što sam u minulim godinama bio prinuđen da se otiskujem na more, iz putovanja u putovanje... Ne znam koji mi se od ova dva poriva čini tajanstvenijim i čudesnijim. Prvi roman bio mu je „Almejerova ludost” (1895). Glavni junak, Evropljanin, živi duboko u unutrašnjosti Bornea, sa ženom Malajkinjom, i sanja o povratku u Evropu... Najpopularniji mu je „Lord Džim”, roman posebno omiljen kod mladih. Ovo je priča o mornarskim avanturama, ali i o moralu, o tome kako moralni prestup ostavlja duboki trag u ljudskoj duši. Ima mišljenja da su tu i neka autobiografska iskustva, iz krakovskih đačkih dana. Remek-delo, roman „Nostromo”, iz 1904. godine govori o junaku koji je istovremeno prestupnik, navodeći čitaoca na razumevanje za onoga koji je, zloupotrebivši poverenje, ukrao srebro dato mu na čuvanje za vreme neke od pobuna u Južnoj Americi. Tu su i takozvani politički romani: „Tajni agent”, „Očima Zapada”,„Srce tame ”... Džozef Konrad umro je 3. avgusta 1924. godine. Radovi Novele Almayer`s Folly (1895) An Outcast of the Islands (1896) The Nigger of the `Narcissus` (1897) Srce tame (1899) Lord Jim (1900) The Inheritors (with Ford Madox Ford) (1901) Typhoon (1902, begun 1899) The End of the Tether (written in 1902; collected in Youth, a Narrative and Two Other Stories, 1902) Romance (with Ford Madox Ford, 1903) Nostromo (1904) The Secret Agent (1907) Under Western Eyes (1911) Chance (1913) Victory (1915) The Shadow Line (1917) The Arrow of Gold (1919) The Rescue (1920) The Nature of a Crime (1923, with Ford Madox Ford) The Rover (1923) Suspense: A Napoleonic Novel (1925; unfinished, published posthumously) Priče `The Black Mate` `The Idiots` `The Lagoon` `An Outpost of Progress` `The Return` `Karain: A Memory` `Youth` `Falk`

Stanje: dosta dobro Izdavač:Kulturni Centar Gornji Milanovac Godina izd.:1983 Korica: meka Pismo :ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----STIL----

NOLIT - 1988 - 503 STRANE, TVRD POVEZ.