STALJIN Životni put samodršca,Miloš Mikeln Prosveta Beograd 1986 , kritička biografija, podnaslov : Grobar revolucije i graditelj prve zemlje socijalizma tvrd povez, latinica 456 strana, 14 x 22 cm Knjiga je kao NOVA . 1w

TAJNE BELOVEŠKE PUŠĆE Srećko Đukić Žanrovi: Istorija Izdavač: Albatros plus ISBN: 9788660810382 Broj strana: 315 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: Jul, 2010 Opis Velika sovjetska drama opisana u ovoj knjizi ima svoj prolog, svoju radnju i svoj epilog. U prologu je autor najavio dramatičnu propast SSSR-a, onda je analizu usredsredio na 8. decembar 1991. i na kraju opisao epilog te drame. Konačni kraj sovjetske imperije odigrao se u moskovskom Kremlju, 25. decembra 1991. godine, u 19 sati i 38 minuta. 18

Biografija najnesrecnijeg srpskog vladara Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2014. Istorija Srba, Srpska istorija Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,261 str. (94)

Amerika kao Novi Rajh Izdavac - Metaphysica, Beograd Godina - 2006. Teorije zavere, Hitler, NLO Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,mek povez,ilustracije,format 20 cm,356 str. (93)

PRVI BEOGRADSKI DVOR OBRENOVIĆA - Miroslav V. Spasić 200 godina moderne srpske države autor: Miroslav V,Spasić , Izdavač: Istorijski muzej srbije 2003.g Povez tvrd, strana: 124.,Ćirilica,Format: 24. cm Iz sadržaja: I.Prvi beogradski dvor Obrenovića ..Gospodarski konak, izgled konaka, Mogući autor crteža, Arhitektura konaka. sobe, nameštaj....,okućnica,..,mit o Karađorđu u vezi konaka, Razlozi zbog kojih je konak srušen II.Rekonstrukcija izgleda Gospodarskog konaka,..Fsasada sa ulične strane, osnova sprata, osnova prizemlja, Fsasada sa dvorišne strane III. Da li je knjaz Miloš gradio Gospodarski konak,....knjaževi konaci, ..Vlasnici Gospodarskog konaka, Zašto je Maršanlija polonijo konak Milošu ,Može li godina gradnje konaka biti 1818 ili 1819.g, Može li godina gradnje konaka biti 1816 ili 1817.g, DODACI- Okolina Gospodarskog konaka, Crteži, ............ ⭐️Knjiga je N O V A ------------------------------ M

Knjiga II/1 ✰Povez: broširan, 488 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nova knjiga, presavijani gornji uglovi prednje korice i prvih 30-tak strana, težina 640 grama *

1180-1918. SRBIJA, NAŠI VELIKANI IZBLIZA. Bogdan Sekendek Srbi koji su obeležili našu istoriju, od Stefana Nemanje do Nikole Pašića Šabac, 2005. mek povez ilustrovano odlično očuvana knjiga, posveta autora na prelistu 480 strana

salaša i sela, ur. Veselin Lazić, odlično očuvano, 1003str.,tvrdi povez,24cm, š v27,j19

Izdaje - Školska knjiga Zagreb Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 109.strana

✰Izdavač: AMD Sistem, 2009. ✰Povez: broširan, 342 strane, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 470 grama *

`Istina o Golom Otoku` Autor: Dragan Marković Izdavač: NARODNA KNJIGA, 1987. Tvrd povez; 86-331-0051-7 Latinica, 288 strana Stanje: kao nova a) Informbiro - Jugoslavija b) Goli otok - Zatvor / Kadrovi `Unutrašnjeg puča`, Prva izdajstva, IB-emigracija, Naličje izolacije, Goli otok, `Petrova rupa`, Nevino osuđeni, `Prokleti zbor`, Ženski logori, Novinari, Otrežnjenje, Prilozi - Pisma svedoka, SLIKE (Tito, Staljin, Mikojan, Berija, Arso Jovanović, Hruščov, 14 osuđenih 1951, Goli otok...),

The Shakespeare Book.Mek povez,32 str.Engleski jezik.Veoma dobro ocuvana.

odlično očuvana im2

Историјска разматрања професора Бартона Расела о демонима и њиховим представама, обогаћена илустрацијама великог уметника Гистава Дореа! `Ово је историјски, а не теолошки рад. И није метафизичко излагање, него студија о томе како су се у људској свести развијали један појам, једна представа. Историја не може да утврди да ли Ђаво и објективно постоји, али историчар може да наговести чињеницу да су се и мушкарци и жене, чини се, понашали, као да он постоји. Зло - задавање бола свесним бићима - један је од најдуготрајнијих и најозбиљнијих проблема у људском постојању, и у многим културама најчешће је отелотворено. Ова књига је историја отелотворења зла које сам, да бих био што јаснији, назвао `Ђаволом`.` тврд повез, 23 цм, 210 стр, илустровано

Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika. Upoznajte pravi Rim tokom uzbudljiva dvadeset četiri sata iz života njegovih stanovnika: od sveštenice do bludnice, od roba do senatora, od vestalske device do stražara – obični građani koji živopisno predstavljaju taj drevni grad. Vratite se načas u stari Rim i provedite jedan dan s ljudima koji su tamo živeli. Godine 137. naše ere Rim je na vrhuncu moći; bogatstvo i procvat prožimaju carstvo, a grad je simbol kulture i učenja. Prosečan Rimljanin ne vidi sve te dobrobiti, niti mnogo mari za proširenje teritorije, velelepne građevine i uzvišene ideale. Za većinu stanovnika život je težak, a svaki dan predstavlja izazov za sebe. U ovoj knjizi otkrivamo kakav je jedan dan u Rimu tako što provodimo dvadeset četiri sata s njegovim stanovnicima. Svakog sata upoznajemo novog Rimljanina – senatore i robove, sveštenice i bludnice, stražare i pralje – i stvaramo višeslojnu sliku rimskog društvenog bića. Šta nam životi običnih ljudi – građana svih uzrasta i iz svih društvenih slojeva – mogu reći o samom Rimu? Otkrijte šta se događalo kada je vestalska devica bila poročna i zašto je bilo protivzakonito razgovarati s astrologom o caru – upoznajte pravi Rim za jedan dan oslanjajući se na najvažnije što taj grad ima – na njegove ljude. Format: 13x20 cm Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Mek

Zabavno putovanje kroz najčudnovatije i najdomišljatije laži koje su ljudi izgovarali i ispisivali vekovima, iz pera autora knjige Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli . Ova knjiga govori o istini i svim domišljatim načinima na koje je ljudska vrsta kroz istoriju uspevala da je izbegne. To nije ništa novo. Nije nam oduvek bio neophodan Tviter da širimo neproverene i netačne glasine od usta do usta. Odvajkada je bilo pojedinaca spremnih da kreativno barataju činjenicama kako bi iz toga izvukli neku korist. Mi svakodnevno plivamo u moru besmislica, poluistina i bezočnih laži. Lažemo i lagali smo. Naš društveni život zasniva se na postojanom protoku sitnih dobronamernih laži. Redovno nas varaju političari, mediji, prodavci i drugi, a prava nevolja je u tome što to deluje: vrlo lako nasedamo na dobro oblikovanu laž, a možda su najbrojnije laži one koje govorimo sebi. Gde god da se osvrnete, videćete zloslutna upozorenja da živimo u dobu „postistine“. Političari sve nemarnije izvrću istinu i lažu. Javnosti su, samouvereno nam je rečeno, „stručnjaci dojadili“. Internet je pretvorio naš društveni život u bojno polje pogrešnih informacija, do te mere da više nismo sigurni da li je naš teča stvarna osoba, deo svetske zavere ili nečiji bot. No, da li je ikada postojalo zlatno doba istinoljubivosti? Ili su ljudi lagali, izmišljali i petljali od pamtiveka? Prava istina o lažima čeka vas na stranicama ove knjige (ako ste dovoljno naivni da u to poverujete). „Filips je napisao najbolju knjigu svih vremena.“ – Zapis nepoznatog autora na sumerskim pločicama 3500. g. p. n. e. „Nikada nisam ništa bolje pročitao.“ – Šekspir „Autora lično predlažem za nagradu koja nosi moje ime.“ – Alfred Nobel „Drag mi je Platon, ali mi je Filipsova Istina draža.“ – Aristotel Povez knjige : Mek Strana : 240 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

Višegodišnja istraga o okolnostima pogibije radnika Televizije Srbije tokom intervencije NATO, koju su samostalno vodile njihove porodice, urodila je obiljem prikupljenih dokumenata i dokaza koji, izloženi ovako na jednom mestu, i pretočeni u formu knjige, razvrstani tematski i hronološki, nedvosmisleno potvrđuju ono na šta su mnogi od početka i ukazivali- da je šesnaestoro radnika Televizije, po nalogu najvišeg državnog vrha, uz saznanje Vojske i tajnih službi, ostavljeno namerno te aprilske noći 1999. da poginu u napadu NATO. Visokim fukcionerima državne televizije pripala je uloga aranžera tog naručenog zločina. Autor Zoran Janić organizovao je prikupljenu građu rukovodeći se principom objektinosti u meri u kojoj je to bilo mogućno, navodeći izvore za svaku tvrdnju i uzdržavajući se od spekulacija, u želji da materijal koji je izložen u knjizi kod čitaoca bude primljen ne toliko u formi pukog svedočanstva (za neka buduća pokolenja) koliko kao dokazni materijal za obnovljeni sudski proces koji bi, u svetlu ovde iznetih dokaza, što pre trebalo otvoriti. ✰Izdavač: DanGraf, 2006. ✰Povez: broširan, 343 strane, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, posveta pokrivena korektorom, težina 560 grama. *

NATO zločini u Jugoslaviji dokumenta i dokazi I Dokumenta i dokazi 1. 24. mart-24. april 1999 SR Jugoslavija - Savezno Ministarstvo inostranih poslova Beograd 1999, 416. str. ilustrovano ,sadrzajno. 1k

KARAĐORĐEVIĆI, VLADARI, RATNICI. Komplet od 4 knjige Biblioteka Nedeljnik Nedeljnik, Beogrda, 2018. nove knjige mek povez svaka knjiga ima 65 strana nekorišćeno Dinastija Karađorđević i utemeljenje moderne Srbije, Radoš Ljušić Kralj Petar Prvi, oslobodilac u doba srpske Odiseje, Čedomir Antić - malo savijena korica Kralj Aleksandar, pobednik, ujedinitelj, tragičar, Čedomir Antić - malo savijena korica Petar Drugi, kralj u izgnanstvu - malo savijena korica

Kao na slikama Ispod omota lepo očuvana KRONIKA O VLADAVINI KARLA IX Prosper Merime Prosveta Beograd 1964 francuska književnost prve polovine 19. veka biblioteka Svetski klasici tvrd povez, format 14 x 19,5 cm zlatotisak, zaštitni omot, ćirilica, 285 strana Prosper Merime (franc. Prosper Merimee; Pariz, 28. septembar 1803 — Kan, 23. septembar 1870) je bio francuski književnik. Biografija[uredi | uredi izvor] Merime potiče iz imućne građanske porodice koja je negovala književno-filozofske, najviše volterovske, i umetničke tradicije. Otac mu je bio slikar, a i sam je imao slikarskog dara. Od rane mladosti posećivao je književne salone, družio se sa mnogim poznatim piscima i slikarima. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arhitekture i arheologije, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika. Godine 1844. postao je član Francuske akademije. Interesovao se za ruski jezik i literaturu, prevodio dela ruskih pisaca, a bio je i prijatelj sa Turgenjevim. Pored književnih pisao je i naučne radove iz oblasti kojima se bavio. Postao je senator (1854), a kasnije i sekretar Senata (1860). Problem klasifikovanja[uredi | uredi izvor] Merime, romantičar po vremenu u kojem je živeo i po nekim elementima svog stvaralaštva, bio je u isto vreme i klasicista i realista. Romantičar[uredi | uredi izvor] Merime je jednim svojim delom čovek svog vremena i okruženja. On najbolja svoja književna dela stvara u periodu od 1825. do 1845. godine, što se u potpunosti podudara sa periodom cvetanja pokreta romantizma u Francuskoj. Romantično je kod Merimea interesovanje za druge narode, za nepoznate, egzotične zemlje, tamošnje običaje i, uopšte, za folklor. Njega zanima sve što je neobično, čudno, i fantastično, uključujući natprirodno i stravično. Kao dobar poznavalac istorije, interesujući se za prošlost on je transponuje u književnost. Zajedno sa Stendalom, a poput romantičara, Merime u ljudima traži snažna osećanja, grube i žestoke strasti, plahovitost i energiju, buntovnički duh i sa uživanjem se prepušta posmatranju izuzetnih ličnosti. Zanimljivo mu je samo ono što odudara od svakodnevnog, učmalog građanskog života. Klasicista[uredi | uredi izvor] Kada je reč o fakturi dela, o načinu na koji pristupa predmetu umetničke obrade i njegovom tretiranju, Merime je nastavljač klasicističkih tradicija u francuskoj književnosti. Merimeov klasicistički manir pre svega se ogleda u suzbijanju rasplinjavanja, stalnoj kontroli sopstvenih osećanja i toka misli, brižljivom odabiranju materije i zadržavanju samo onoga što je bitno i neophodno. Njegov izraz je koncizan, nabijen smislom, kompozicija i naracija su jasne i logične. Kao veliki klasičari i on zadržava osećaj mere i reda i ima takt jednog vaspitanog čoveka koji vlada sobom. Sa klasicizmom ga povezuje i težnja da u umetničkim delima savršenog oblika izrazi večite ljudske strasti. Po svim ovim osobinama Merime je naslednik 17. veka i velikih pisaca klasicizma, kao što su Kornej, Molijer i Rasin. Realista[uredi | uredi izvor] Pored duga romantičarskom pokretu i klasičnim piscima 17. veka, Merime je, zajedno sa Stendalom, začetnik novih tendencija u književnosti i prethodnik francuskih realista. S retkim smislom za stvarnost i njeno slikanje Merime sve čini da do te stvarnosti dođe. On je radoznali posmatrač. slušalac i čitač. Kao i docnije realisti i naturalisti on prikuplja dokumentaciju na osnovu koje će kasnije stvarati književno delo. Pri tome, izdvaja ono bitno i karakteristično i u kratkim crtama ga dočarava, oživljavajući i osvetljjavajući na taj način ličnosti i događaje. Merimeov odnos prema stvarnosti je odnos nezainteresovanog svedoka, vernog slikara, koji ne izmišlja i ne komentariše. Na taj način on se ni misaono, ni afektivno ne vezuje za stvarnost prikazanu u delu. Merime priča šta je video, a ne i šta je doživeo; on se nalazi pored događaja, a ne u njima. Odbacivanjem lake i naivne filozofije, kao i pisanja dela sa tezom, pojave popularne u to vreme, Merime takođe pokazuje realističke i antiromantičarske težnje. Kao psiholog, ne upušta se u nesigurna istraživanja nejasnih i dalekih predela ljudske duše. Na taj način strogo čuva neprikosnovenost slike realnosti od mašte i psiholoških pretpostavki i špekulacija. Merime je često skeptičan i ironičan, što prelazi i u pesimizam. Sve to mu pomaže da ne padne u zanos i maštanje, ali je ponekad i znak superiornog piščevog distanciranja od sopstvenog dela. Književni rad[uredi | uredi izvor] Pozorište Klare Gazul[uredi | uredi izvor] Merime je svoj dug romantizmu platio u svom prvom značajnijem književnom ostvarenju. Zadovoljavajući svoju sklonost ka mistifikovanju, on 1825. objavljuje zbirku komada Pozorište Klare Gazul (franc. Le Theatre de Clara Gazul). Kasnije će objaviti i drugo i treće dopunjeno izdanje. Publici svoje delo predstavlja kao francuski prevod ostvarenja tobožnje španske glumice. Za stvaranje njenog imena Merime se poslužio francuskom verzijom srpske reči gusla (franc. La Guzla). Mešajući tragično i komično i zanemarujući klasičarsko pravilo o tri jedinstva (mesta, vremena i radnje), Merime dve godine pre Viktora Igoa ilustruje ideje koje će najveći francuski romantičar izneti u čuvenom predgovoru Kromvelu. U prvom izdanju izdvaja se istorijska „komedija u tri dana“ Španci u Danskoj. Drugo izdanje (1830) Merime uvećava sa dva komada. Najzanimljivija je duhovita antiklerikalna komedija Karuce svetog miropomazanja (franc. Le Carosse du Saint-Sacrement), čija se radnja dešava u glavnom gradu Perua, Limi. Trećem izdanju (1842) Merime je dodao, pored još jednog, istorijski komad Žakerija (franc. La Jacquerie). Jedino je za komad Žakerija predmet uzet iz francuske srednjovekovne istorije. Svi ostali komadi se dešavaju u Španiji ili u Latinskoj Americi, što zbirci daje veću ili manju egzotičnu nijansu. To ovo delo (pored strasti, dramatičnih situacija koje iz njih proističu i istorijskih evokacija) pripaja romantičarskom pozorišnom fondu. Gusle[uredi | uredi izvor] I dalje stvarajući u duhu romantičarskog pokreta, Merime 1827. objavljuje svoju čuvenu mistifikaciju Gusle, ili izbor ilirskih pesama skupljenih u Dalmaciji, Bosni, Hrvatskoj i Hercegovini (franc. La Guzla ou choix de poesies illyriques, recueillies dans la Dalmatie, la Bosnie, la Croatie et l`Herzegovine). Da bi ostavio utisak autentičnosti i naučne egzaktnosti, Merime je delo snabdeo predgovorom i velikim brojem komentara. Zbirka sadrži 35 pesama, od kojih samo 2 nisu tvorevina samog pisca. To su pesme: Hasanaginica, čiji je prevod radio prema Fortisovom, i Miloš Kobilić, Andrije Kačića-Miošića, koju je Merimeu dao Antun Sorkočević, i sam verujući da je reč o narodnoj pesmi. Prilikom stvaranja ostale 33 pesme Merime se služio mnogobrojnim izvorima, kao što su antički, stari kineski, Dante, Don Kalme, Fortis, Šarl Nodje. On je ovom zbirkom još jednom potvrdio svoje interesovanje za daleke, malo poznate i slabo razvijene narode i njihove umotvorine, kao i romantičarsku sklonost ka fantastičnom i stravičnom (pojava vampirizma zauzima značajno mesto u Guslama). Delo je izazvalo oduševljenje kod savremenika i jako verovanje u njegovu autentičnost. Zanimljivo je da je čak i poznati ruski književnik Puškin podlegao ovom opštem mišljenju. Kada je postalo jasno da su u pitanju mistifikacije i obrade, a ne izvorne narodne pesme, javilo se i pitanje Merimeove namere koju je imao izdajući ovo delo. Stavljajući na stranu druge njegove namere, jasno je da nije hteo da se naruga narodnom stvaralaštvu. Sam se više puta pohvalno izrazio o njemu, uključujući tu i srpske narodne umotvorine, što je bilo opšte uverenje romantičarski nastrojenih stvaraoca. Hronika o vladavini Karla IX[uredi | uredi izvor] Zadovoljavajući svoju težnju ka transponovanju istorijskog materijala u literaturu, 1829. godine Prosper Merime izdaje Hroniku o vladavini Karla IX (franc. Chronique du regne de Charles IX). To je delo o ljubavi i ubistvu u kome se priča povest o dva brata, kalviniste i katolika. Brat kalvinist, u ljubavnom zanosu postaje spreman da promeni veru, ali posle krvave Vartolomejske noći postaje ubica sopstvenog brata. Novele[uredi | uredi izvor] Pored mistifikacija, drama i istorijskih romana, Merime je pisao i novele. Počeo je da ih objavljuje 1829. u časopisu Pariska revija. U njima je do punog izražaja došao njegov smisao za jednostavnost, za brzo i sigurno vođenje radnje do kulminacije, za konciznost i lapidarnost u izrazu. Zato, pre svega, u istoriji francuske književnosti Prosper Merime zauzima istaknuto mesto kao jedan od njenih najboljih novelista. Rana faza[uredi | uredi izvor] Zauzeće šanca (franc. L`Enlevement de la Redoute). Objavljena je 1829. i priča o jednoj epizodi iz francusko-pruskog rata. Ona svedoči o Merimeovoj novelističkoj virtuoznosti, njegovoj moći da kroz događaje, bez komentara, pogotovu bez ikakvog osećajnog angažovanja, impresivno dočara sliku heroizma ratnika i tragičnih zbivanja. Već u ovoj noveli Merime napušta romantičarski milje, ostajući dosledan klasicističkom odnosu prema formi i nagoveštavajući realizam. Mateo Falkone (franc. Mateo Falcone). Objavljena je takođe 1829. i spada među njegova najbolja ostvarenja u ovom rodu. U ovoj povesti o izdaji i časti, u kojoj otac ubija sopstvenog sina da bi sprao ljagu sa porodičnog imena, Merime je dostigao vrhunac dramskog intenziteta. Taj intenzitet je zasnovan najvećim delom na kontrastu između uzbudljivosti i tragičnosti događaja i konciznosti i umerenosti izlaganja. Etrurska vaza (franc. Le Vase etrusque). I ovde je reč o ljubavi i krvi, ali ne plahovitoj i neobuzdanoj nego prefinjenoj i diskretnoj. Glavna ličnost ove priče je Sen-Kler, u čiji je portret pisac ugradio i neke autobiografske crte. Središnja faza[uredi | uredi izvor] Duše iz čistilišta (franc. Les Ames du Purgatoire). Novela je objavljena 1834. i sa njom Merime započinje da proširuje okvir svojih priča. To je u stvari njegova verzija Don Žuana, u kojoj ga mnogo više zanimaju slikovito i dramatično nego problem greha i iskupljenja, a primetni su i elementi fantastike i strave. Ilska Venera (franc. La Venus d`Ille). Objavljena je 1837. U njoj fantastično i stravično prerastaju u natprirodno. Realistički dekor jednog mesta u Pirinejima, sa opisima svadbene svečanosti, postaje poprište pravog čuda: sin mesnog arheologa-amatera postaje na dan venčanja žrtva ljubomorne bronzane Venere koju je njegov otac otkopao. Zrela faza (Kolomba i Karmen)[uredi | uredi izvor] Dve najbolje i najpoznatije Merimeove novele su Kolomba (1840) i Karmen (1845). Pored zajedničke velike umetničke vrednosti, ove dve novele imaju dosta dodirnih crta. Obe su obimom duže, kao kraći romani. Tema i jedne i druge su ljubav, čast i krv, a glavne ličnosti su žene. Kao neposredan podsticaj za njihov nastanak Merimeu su poslužila njegova putovanja po Mediteranu (Korzika, Španija i dr.) i pažljivo posmatranje predela u kojima podjednako učestvuju umetnik i naučnik. Po tematici i likovima Kolomba i Karmen su romantičarske novele, ali po obradi obe su realističke. Čak i kada govori o mladoj Kolombi, koja podseća na antičku Elektru u osvetničkom zanosu ili kada nam dočarava lik nestalne i zavodljive Karmen i tragičnu ljubav Don Hosea, Merime je neutralni posmatrač, uvek na distanci. Pored realističkih tendencija, u delu se prepoznaju i klasicistički postupci, kao što su šablonsko uvođenje u radnju, upoznavanje sa protagonistima radnje i pripremanje kulminacije. Pozna faza[uredi | uredi izvor] U jednoj od poslednjih napisanih novela Merime se opet vraća romantičarskoj sklonosti ka neobičnom i stravičnom. To je novela Lokis (1869). U njoj se priča o litvanskom grofu, čoveku-medvedu, koji na dan venčanja, vođen neodoljivim nagonom, nanosi smrtni ujed svojoj ženi. Sve to pomalo podseća na ilirskog vampira iz tada već davno napisanih Gusala. Istorija francuske knjizevnosti