Lepo očuvano kao na slikama Volt Vitmen prenosiva sabrana dela Volta Vitmena Volt Vitman (engl. Walt Whitman; Vest Hils, 31. maj 1819. — Nju Džerzi, 26. mart 1892) bio je američki pesnik.[1] Vitmanova poezija predstavljala je ideje pokreta transcendentalizma i njegovo delo raskida veze američke književnosti sa engleskom i konvencionalnim metrom i rimom, stvarajući nezavisnu i samosvojnu američku poeziju.[2] Spada u najuticajnije američke pesnike.[3] Vitmen je među najuticajnijim pesnicima američkog kanona, i često nazivan ocem slobodnog stiha.[4] Njegov rad je u to vreme bio kontroverzan, posebno njegova zbirka poezije Vlati trave iz 1855. godine, koja je opisana kao bestidna zbog svoje otvorene senzualnosti. Rođen u Hantingtonu na Long Ajlendu, Vitmen je živeo u Bruklinu kao dete i tokom većeg dela svoje karijere. Sa 11 godina napustio je formalno školovanje da bi se zaposlio. Kasnije je Vitmen radio kao novinar, nastavnik i državni službenik.[1] Vitmanova glavna zbirka poezije, Vlati trave, prvi put je objavljena 1855. za njegov sopstveni novac i postala je široko poznata. Delo je bilo pokušaj da se dopre do običnog čoveka sa američkim epom. On je nastavio da ga širi i revidira to delo sve do svoje smrti 1892. Tokom Američkog građanskog rata, otišao je u Vašington, i radio u bolnicama negujući ranjenike. Njegova poezija se često fokusirala na gubitak i na isceljenje. Nakon smrti Abrahama Linkolna, kome se Vitman veoma divio, napisao je svoje dobro poznate pesme, „O kapetane! Moj kapetane!” i „Kad su jorgovani poslednji u dvorištu procvetali“[1], i održao je seriju predavanja. Posle moždanog udara pred kraj života, Vitman se preselio u Kamden, u Nju Džerziju, gde mu je zdravlje dodatno narušeno. Kada je umro u 72. godini, njegova sahrana je bila javni događaj.[5][6] Vitmanov uticaj na poeziju ostaje snažan. Meri Vital Smit Kostelo je tvrdila: „Ne možete zaista razumeti Ameriku bez Volta Vitmana, bez Vlati trave... On je izrazio tu civilizaciju, `ažurno`, kako bi rekao, i nijedan student filozofije istorije ne može bez njega.“[7] Modernistički pesnik Ezra Paund nazvao je Vitmena „američkim pesnikom... On je Amerika“.[8] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je kao drugo dete u mnogbrojnoj porodici Voletra Vitmana starije i Lujze van Velzor. Njegova porodica je spadala u rane doseljenike u SAD.[9] Nekoliko godina po Vitmanovom rođenju porodica se seli u Bruklin, gde je on do 1830. pohađao državnu školu namenjenu siromašnijim delovima društva.[9] Od 1833. porodica prelazi da živi i radi na selu, dok Vitman ostaje u gradu i radi kao štamparski pomoćnik i slovoslogač. U tom poslu bio je do uništenja štamparije u požaru 1836.[9] Potom je kratko radio kao putujući učitelj u longajlendskim gradićima. Nakon učiteljskog posla pokrenuo je novine sa bratom Džordžom koje je objavljivao godinu dana.[9] Bio je politički aktivan i učestvovao je u kampanji za predsedničkog kandidata Demokratske stranke.[9] U periodu 1841-1845 radi kao novinar u Njujorku i pored novinskih članaka objavljuje svoje kratke priče i jedan roman, koji nisu imali značajniju umetniku vrednost.[9] Od 1845. do 1848. radi u Bruklinu kao glavni urednik mesnih novina, u koje uvodi književnu kritiku koju povremeno sam piše. Nakon Bruklina sa bratom se seli u Nju Orleans da uređuje novopokrenute novine.[10] Tromesečni život u Nju Orleansu ostavlja veliki utisak na njega i kasnije uticaj na njegov rad. Prisustvuje raznim događajima poput susreta sa ratnim veteranima i prodaji robova.[10] Ponovo se vraća u Bruklin gde uređuje novine i bavi se politikom.[10] Sam štampa svoje glavno delo, poznatu knjigu pesama Vlati trave, koja se posle pojavila u mnogim izdanjima, na mnogim jezicima.[11] Piše joj predgovor, u kojem iznosi zahteve za novom američkom književnošću. Vlati trave je zbirka pesama u slobodnom stihu, koja na snažan način slavi individualizam Amerike, demokratiju i bratstvo među ljudima, te živo i ushićeno opisuje američki život, posebno Njujork. Delo je proglašeno nemoralnim zbog slobodne obrade polnog života (posebno homoerotskih tonova), pa pesnik biva neshvaćen od savremenika. Međutim, moderna kritika ga smatra jednim od najvažnijih stvaralaca u istoriji američke književnosti. Najveći deo tiraža prvog izdanja zbirke koji je iznosio oko 800 primeraka Vitman je izddelio prijateljima i poznanicima.[11] Godine 1864. odlazi u Vašington gde neguje ranjene borce iz Američkog građanskog rata.[12] Godinu dana kasnije dobija posao u Odeljenju za indijanska pitanja Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi samo godinu dana kasniej dobio otkaz nakon što njegova šefica saznaje da je autor zbirke pesama Vlati trave za koju se govorilo da je skaredna knjiga.[12] Narednih osama godina u kancelariji vrhovnog državnog tužioca.[12] Kap ga udara 1873. nakon čega postaje delimično paralizovan.[12] Seli se u Kamden u Nju Džerziju gde živi do kraja života.[12] U posetu su mu dolazili brojni evropski i američki književnici.[12] Privatni život[uredi | uredi izvor] Nekoliko Vitmanove braće poginulo je u Američkom građanskom ratu. [10] Iako se rasprava o Vitmanovoj seksualnosti i dalje vodi, obično se smatra homoseksualcem ili biseksualcem. Pretpostavke i zaključci o njegovoj seksualnosti izvedeni su iz njegove poezije, premda se isti osporavaju. Njegova poezija predstavlja ljubav i seksualnost na ovozemaljski način, lišen moralne prepredenosti religije, tipičan za Američku kulturu tog vremena, koja smatra individualnost kao jednu od najvrednijih vrlina. Takođe, njegova dela su nastala u prvom razdoblju 19. veka, pre medicinske klasifikacije seksualnosti.[13] Vitman je tokom svog života imao veliki broj intenzivnih prijateljstava sa muškarcima i mladićima. Određeni biografi su naveli kako smatraju da bez obzira na intenzitet tih odnosa i prisnost, oni zapravo nikada nisu bili karnalni.[14] Smatra se da je Piter Dojl bio Vitmanova velika ljubav. Dojl je radio kao kondukter kada su se on i Volt upoznali oko 1866. godine. Sledećih par godina su bili nerazdvojni.[15][16][17][18] Oskar Vajld je upoznao Vitmana tokom svog boravka u Americi 1882. godine, te je kasnije izjavio Džordžu Sesilu Ivsu, jednom od prvih aktivista za prava homoseksualaca, da je Vitmanova seksualna orijentacija izvan sumnje: „Imam poljubac Volta Vitmana još uvek na mojim usnama.“[19] Dela[uredi | uredi izvor] Franklin Evans (1842) The Half-Breed; A Tale of the Western Frontier (1846) Life and Adventures of Jack Engle (1852)[20] Leaves of Grass (1855), prvo od sedam izdanja objavljenih do 1891. Manly Health and Training (1858) Drum-Taps (1865) Democratic Vistas (1871) Memoranda During the War (1876) Specimen Days (1882) vitman vlati trave

Retko Odlično stanje Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. Leonard poezija pesme

Antologija italijanskih, provansalskih i francuskih pesnika iz Komedije Rad 2007 438 strana očuvanost 5-, nedostaje predlist

Tvrdi šiveni povez sa srebrotiskom, kvalitetan papir. Nova!

K021

Tomaz Salamun - Ko vdre senca When the Shadow Breaks Losque l`ombre force Drustvo slovenskih pisateljev, Ljubljana, 2010. Mek povez, 215 strana. Prevodi Salamunovih pesama na engleski i francuski jezik. RETKO! Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. tags: avangarda, neoavangarda...

Stanje:lepo očuvano Izdavač:Osvit, Subotica Izdato:1979 Korica:meka Pismo:latinica Ovo se ne kupuje svaki dan, stanje proverite na slici! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- MIN----

Knjizevna zadruga Slovo Beograd 1989g. Sa Borinom posvetom 127str.

PRODAJEM KOMPLET OD 2 KNJIGE SERGEJA JESENJINA. Podaci o kompletu su sledeći: Autor: SERGEJ JESENJIN Pesme prepevao: SLOBODAN MARKOVIĆ Izdavač: „SLOBODA“ Beograd Mesto i godina izdanja: Beograd, 1982. Jezik: srpskohrvatski Pismo: latinica Izrada: kvalitetne knjige, sa štampom u ljubičastim tonovima, obogaćene crtežima i fotografijama Povez: tvrd, luksuzni, u beloj koži, sa zlatotiskom, u zaštitnom omotu Format: veći od uobičajenog Stanje: VEOMA DOBRO OČUVANE KNJIGE, SA NEZNATNIM TRAGOVA STAJANJA. PRAVI KOLEKCIONARSKI PRIMERCI. Sadržaj kompleta: 01. RASTAĆEMO SE UZ SMEŠAK NAS DVOJE (139 strana) 02. KO JE LJUBIO TAJ NE LJUBI VIŠE (181 strana) Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Dobro očuvane knjige u kutiji… K114

Paralelni tekst pesama u francuskom originalu i srpskom prevodu (str. 5-199), kritičke napomene o pesmama (str. 201-261), pogovor „Bodler danas” (str. 263-293). Povod za objavljivanje ovog izboru iz zbirke „Cveće zla“ je veliki jubilej koji se obeležava 9. aprila 2021. godine – dva veka od rođenja Šarla Bodlera. Neshvaćen i nipodaštavam za vreme života, osuđen na sudu zbog „vređanja javnog morala“, Bodler je danas, ne samo priznat kao veliki pesnik i začetnik moderne poezije, nego je već odavno među najčitanijim piscima 19. veka. Najjasnija potvrda Bodlerove veličine kao pesnika, bar iz ugla našeg vremena skeptičnog prema apsolutnim vrednostima, je način na koji njegova poezija izmiče pokušajima da se podvede pod jedno dominantno osećanje, veže za jedno tematsko središte, protumači polazeći od jedne ideje. Jedinstvo koje se oseća čitajući „Cveće zla“ složenije je prirode i ne da se podvesti pod ovu ili onu kritičarsku formulu. Neponovljiva prepoznatljivost koju ima gotovo svaka Bodlerova pesma potiče od spoja kvaliteta nepodložnih ovako jednostavnom definisanju. Verujući da je tako, Leon Kojen u ovoj knjizi, koja obuhvata polovinu svih pesama iz oba izdanja „Cveća zla“, je nastojao da izabere pesme neosporne vrednosti – ili bar one koje nam danas izgledaju takve – istovremeno vodeći računa da što manje izneveri formalnu i tematsku raznovrsnost Bodlerove zbirke. Bodler je, kao što je pred kraj života sam napisao u jednom pismu, u „Cveće zla“, „tu svirepu knjigu“, „uneo svoje srce, svu svoju nežnost, svu svoju religiju (ali prerušenu), svu svoju mržnju“. Pesnik koji je sve to postigao, istovremeno ostajući lucidna svest i u zlu i u dobru, ne može da ne bude naš savremenik. Uprkos svim razlikama između njegovog i današnjeg vremena, uprkos svemu što ga vezuje za nepovratno prošli 19. vek, Bodler je i danas u dijalogu s nama, kao jedan od najdubljih pesnika modernog doba.

Lepo očuvano kao na slikama Jako retko u ponudi Sa drveta života : panorama novije Makedonske poezije Kletnikov, Eftim Vrsta građe - knjiga Izdavanje i proizvodnja - Smederevo : Smederevska pesnička jesen, 1987 Jezik - srpski Kletnikov Vlada Urošević (Skoplje, 17. oktobar 1934) srpski je književnik, prevodilac,[1] književni i likovni kritičar i bivši univerzitetski profesor iz Severne Makedonije.[2][3][4] Inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti postao je od 2. novembra 2006.[1] Osnovne studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Skoplju; Filološki fakultet Univerziteta u Skoplju, a doktorat je odbranio 1987. godine.[1] Bio je zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Skoplju, redovni profesor (1988) u penziji.[1] Član je Makedonski PEN centar i Društva pisaca Makedonije.[1] Objavio je desetak zbirki poezije, četiri knjige priča, pet romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti likovnih umetnosti, desetak antologija.[4] Knjige Vlada Uroševića prevedene su na engleski, nemački, francuski, španski, poljski, ruski, srpski, bugarski i slovenački jezik.[4] Dodeljen mu je Sretenjski orden prvog reda (2024).[5] Priznanja i nagrade uredi Vlada Urošević je za svoj rad dobio sledeća priznanja i nagrade:[1] Nagrada „Braća Miladinovci“ (1967, 1973, 1986) „Grigor Prličev“ (1974, 1989) „Racinovo priznanje“ „Kiril Perčinoviќ-Tetoec“ Nagrada „Mladosti” Nagrada izdavače kuće Nolit Nagrada „Halide Edip Adivar“, turski P.E.N. centar Nagrada „ Veliko leteće pero“, Međunarodni pesnički festival „Slovenski zagrljaj“ (Varna) Vitez Reda umetnosti i književnosti, Vlada Republike Francuske Oficir Reda umetnosti i književnosti, Vlada Republike Francuske Orden „Sergej Jesenjin“, Moskovska organizacija Saveza pisaca Rusije (2013) Dela uredi Poezija uredi Jedan drugi grad (1959) Nevidelica (1962) Letnja kiša (1967) Zvezdana vaga (1973) Ronilačko zvono (1975) Snevač i praznina (1979) Kompas za san (1984) Hipnopolis (1986) Panična planeta (1989) Atlantida, ostaci (1992) Tajno zlato (2016) Lavirint (2019) Romani uredi Ukus bresaka (1964) Dvorski pesnik u napravi za letenje (1996) Divlja liga (2000) Moja rođaka Emilija (1994) Zmajeva nevesta (2011) Madžun (2018) Knjige priča uredi Znaci (1962) Lov na jednoroge (1983) Skopske priče (1988) Sedma strana kocke (2010) Tajna misija (2013) Knjige kritika i eseja uredi Savremenici (1971) Podzemna palata (1987) Astrolab (2000), Čuda i čudovišta: o fantastici u slikarstvu (2001) Izmišljeni svetovi: o nadrealizmu u slikarstvu (2003) Izbor po srodnosti (2005) Putopisi uredi Priče iz Pariza (1997) Vlada Urošević Makedonska poezija druge polovine xx veka 20. vek pesme makedonski pesnici horhe luis borhes istorija jugoslovenske knjizevnosti antologije

Matija Bećković Sabrane Pesme 1-6 Komplet šest knjiga u zaštitnoj kutiji,tvrd povez,odlicno ocuvano. SKZ,BIGZ,Univerziteska Riječ 1990 g. Knjihge u ponudi nose naslove -Metak Lutalica -Reče mi jedan Čoek -Među Vuka Manitoga -Lele i Kuku -Kaža -Čiji si ti,Mali? vr290

Kao na slikama Orfej i Pan - Antologija starohelenske lirike izabrao i s starohelenskog preveo Ton Smerdel Izdavač: Zora, Zagreb 1964; Biblioteka svjetski klasici pitajte za više informacija izuzetna antologija sa pesmama koje se teško mogu naći na drugim mestima tags. Stara grcka lirika poezija stare grcke starogrcka starohelrnska ... pesme hesiod homer sapfa ... helenisticko doba helenistickog doba lirska epska

Nova knjiga tvrd povez 534 str B5 format Ovaj monumentalni prikaz jednog kontinenta od prekolumbovskih dana do dolaska konkistadora, zatim borbe za nezavisnost i raznih istorijskih podataka o vremenu u kojem je knjiga pisana takođe je biografija samog Nerude, ali i pesma o njegovim anonimnim sunarodnicima, bratstvu, spotlačenim i poniženima (radnicima, seljacima i sl.) i tihim i uzvišenim prostranstvima okruženim tajanstvenim okeanom. Himna latinoameričkog kontinenta i njene prirode, geografije, istorije, pokušaj iskupljenja sopstvenog bića od dehumanizirajućeg masovnog sveta do poistovećivanja s prošlošću i autorovim vremenom, punim nesreće i patnji, ali i radosti. Delo koje istorijske činjenice boji dubokim emocijama i okružuje raskošnom prirodom. Sveopšti spev (Canto general) istovremeno predstavlja univerzalnu književnost i jedinstvenu hroniku Latinske Amerike. Prema mišljenju mnogih kritičara, jedno od najznačajnijih i najsveobuhvatnijih dela Pabla Nerude.

Izdavač: NARODNA BIBLIOTEKA `STEFAN PRVOVENČANI`, Kraljevo Edicija: POVELJA Biblioteka: POSLE VAVILONA 204 str. ; 14 x 20 cm - Ćirilica / Mek povez

Аутор - особа Радовић, Душан, 1922-1984 = Radović, Dušan, 1922-1984 Наслов Београде добро јутро / Душан Радовић Остали наслови Београде, добро јутро Врста грађе афоризми, пословице Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1977 Издавање и производња Београд : БИГЗ, 1977 (Београд : БИГЗ) Физички опис 207 стр. : ауторов портрет ; 20 cm ISBN (Брош.) Напомене Тираж 5.000. Potpis Duška Radovića na naslovnoj strani..

Nove pesme - Penik i zavičaj, Oslobođenje Cvete Andrić, Otadžbina u prvomajskoj, povorci, Otadžbino, tu sam - Proleće u Zagrebu, Miris zemlje, zarobljenik snova, Govori tiho, Tražim pomilovanje - Reka pomoćnica, Vetrova uspavanka,Prolećni sastanak, Rosna rukovet, Šumska ljuljaška, Čudo u polju, Sunčevi podanici, Ptice na česmi, Zlatni leptir, Dete u torbi - Slovo o ljubavi, Međaši sećana - Nemam više vremena, Letopis Perunovih potomaka, Pesme iz norveške, Ničija zemlja. odličo očuvane komplet II-VI

Opis Vrsta vozila: Automobil Marka vozila: ALFA ROMEO Model: 147 Stanje predmeta: Polovno Originalni polovni delovi 147-156-GT-159-Fiat stilo-Fiat bravo2 Kaludjerica Garancija na ispravnost delova Ukoliko zelite da porucite Posaljite poruku preko sms poruke ili pozovite na telefon 0616115961

DTV odlično očuvana exlibris DEUTSCH.3

RAYMOND CARVER KRIJESOVI Prevod - Petar Vujačić Izdavač - V.B.Z., Zagreb Godina - 2006 238 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Tridvajedan ISBN - 953-201-566-3 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ESEJI O pisanju Krijesovi PJESME Jedan Opijati se u vožnji Sreća Rasprodaja strepnji Pas ti je krepao Fotografija mog oca s dvadeset dvije godine Hamid Ramouz (1818-1906.) Bankrot Pekar Ljeto u lowi Alkohol Semri, s borbenim žarom Tražeći posao Živjeli Vožnja gliserom po rijeci Rouge, Gold Beach, Oregon, 4. srpnja 1997. Dva Ne znate vi što je ljubav Tri Jutro s razmišljanjima o carstvu Modro kamenje Tel Aviv i život na Mississippiju Novosti za Makedoniju Džamija u Jaffi Nedaleko odavde Neočekivana kiša Balzac Seoska posla Ova soba Rodos Proljeće, 480. prije Krista Četiri Nedaleko Klamatha Jesen Zimska nesanica Prosser Lososi putuju noću S teleskopskim štapom na Cowiche Creeku Pjesma za doktoricu Prat, gospu Patologinju Wes Hardin - prema fotografiji Vjenčanje Drugi život Poštar kao oboljeli od raka Pjesma Hemingwaya i W.C. Williamsa Tortura Plovak Na autocesti 99E, putem iz Chicoa Puma Struja Lovac Pokušaj da se spava dokasna jednog subotnjeg jutra u studenom Louise Pjesma za Karla Wallendu, vrhunskog artista na trapezu Rijeka Deschutes Zauvijek PRIČE Daljina Laž Brvnara Harry je mrtav Fazan Gdje su svi Toliko vode, toliko blizu doma Intervju za `The Paris Review` Pogovor `Kad je 1988. Raymond Carver preminuo u svojoj pedesetoj godini, to nije bila samo smrt nekog važnog pisca, barem ne za europske čitatelje koji su ga tek otkrivali. Ta je smrt pridonijela mitu da je Carver pisao život sam i istovremeno savršeno čistu umjetnost… A on je zaista pisao samo o onome što je vidio i iskusio – o pijančevanju, usamljenosti, besparici, nerazumijevanju, nestajanju ljubavi, stvorivši jedan osobeni, blagotvorni jezik književnosti kojeg su prepoznali i zavoljeli čitatelji na svim stranama svijeta. Već zbog činjenice da se njegova proza, poezija i eseji susreću na jednom mjestu po prvi puta,`Krijesovi` (u originalu `Fires`) imaju posebno mjesto u opusu Raymonda Carvera. U naslovnom eseju, gotovo poetičkom manifestu, svojedobno (neprevedenom) objavljenom u zagrebačkom književnom časopisu `Quorum`, Raymond Carver piše da je na njegovu književnost najviše `utjecalo` njegovo dvoje djece u vremenu `bjesomučnog roditeljstva`! Uz to, `Krijesovi` ruše mnoštvo nataloženih predrasuda o Raymondu Carveru. Recimo, iza njegove lakoće i jednostavnosti stoji velika spisateljska vještina, ali ne i lakoća pisanja već dugogodišnji, a povremeno i sumanuto naporan rad. `Krijesovi` također čitatelju nude na uvid je li razlika između njegove poezije i proze zaista tako drastična kao što je to kritika dugo tvrdila. U hrvatskom prijevodu `Krijesovi` se po prvi puta pojavljuju dvadeset godina nakon prvotiska pokazujući zašto literarni svijet Raymonda Carvera ne stari i ne gubi na izvornosti. Carver je odrastao kao dijete siromašnog radnika pilane. Odmah nakon škole se oženio, u devetnaestoj godini. Sa dvadeset je već imao dvoje djece i morao ih je uzdržavati radeći između ostalog kao pazikuća i dostavljač. Istovremeno se predao alkoholu, kao i njegov otac prije njega. Ozbiljno se prihvatio pisanja nakon što je 1958. pohađao tečaj kreativnog pisanja kod Johna Gardnera na Chico Collegeu. Počeo je pisati kratke priče jer je to bila forma koja mu je omogućavala da odmah nešto i zaradi. Za vrijeme studija na Humboldt State Collegeu u Arcati, priče su mu počele izlaziti u časopisima. Prvi je uspjeh postigao pripovjetkom `Will You Please Be Quiet, Please?` (Hoćeš li molim te zašutjeti, molim te? 1967). Unatoč uspjehu Carver se utapao u alkoholu, četiri puta hospitaliziran je zbog alkoholizma, a nakon mučnih godina alkohola i droge odvaja se od obitelji, upoznaje Tess Gallagher, s kojom živi do kraja života. Nakon mnogobrojnih lječenja, ipak se na kraju uspjeva riješiti ovisnosti o alkoholu. Kasnije je svoja alkoholičarska iskustva opisao u zbirci pjesama `Fires` (1977). Nekoliko slijedećih godina predavao je na University of California u Santa Cruzu i Santa Barbari, sve do 1971. kad je dobio stipendiju National Endowment for the Arts pa se mogao posvetiti isključivo pisanju. U tom vremenu će nastati većina pripovjetki za `Will You Please Be Quiet, Please?`, koja ga je i proslavila po objavljivanju 1976. godine. Preostale Carverove zbirke kratkih priča su `Furious seasons and Other Stories` (1977.) `What We Talk About When We Talk About Love` (O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi, 1981), `The Pheasant` (1982), `Cathedral` (Katedrala, 1984), koja mu je donijela nominacije za Pulitzerovu nagradu i National Book Critics Circle Award, `If It Please You` (1984), te konačno zbirka `Where I`m Calling From` (1988). 1983. dobiva novu financijsku potporu: Strauss `Living` Award koja mu omogućava slobodu pisanja. Ovaj put se prihvaća poezije i tako nastaju zbirke `Where Water Comes Together With Other Water` (Gdje se voda spaja s drugom vodom), `Ultramarine` i `A New Path to Waterfall` (Nova staza do vodopada). Carverove pripovjetke najčešće se bave problematikom neuspjelih brakova, žena opterećenih ispraznošću života, utapanjem u alkoholu i nezadovoljenim seksualnim potrebama koje povremeno silovito izlaze na površinu. Njegovi likovi osjećaju da bi im život trebao biti bolji, žele slobodu, no istovremeno su potpuno paralizirani. Ipak, mada po mnogima jedan od najboljih pisaca kratkih priča u povijesti američke književnosti, Raymond Carver sebe je smatrao prvenstveno pjesnikom. Umire 1988. godine u Port Angelesu, na krajnjem sjeverozapadu SAD, od raka pluća. (mvinfo)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Rejmond Karver Fires Kresovi Vatre

Odlično očuvana knjiga… K106

Veselin Masleša 1988 390 strana U besprekornom stanju

Odlično očuvana knjiga… K106

ISKRA mala biblioteka poezije ZENIT Subotica 1960 Naslovna strana Matković Gustav broširani povez omotnica ilustrovana knjiga odlično očuvana sa posvetom autora omotnica krznuta izuzetno retko