TRISTAN CARA 52 STR ODLIČNO OČUVANO,KAO NOVO TREBA DODATI 150 DIN ZA PTT

MIODRAG PAVLOVIĆ 77 STR LEPO OČUVANO TREBA DODATI 150 DIN ZA PTT

Ovaj proizvod ne sadrži opis.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 228

Novo pokolenje 1952. mek povez, strana 80 Dobro očuvana

Odlično stanje Раде Обреновић (Београд, 24. август 1942 – Нови Сад, 23. јануар 1995) био је српски књижевник и новинар. Биографија[уреди | уреди извор] Раде Обреновић је од 1945. године живео у Новом Саду, где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Писао је углавном књижевност за децу. Био је дугогодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.[1] У његову част, Змајеве дечје игре од 1996. додељују Награду „Раде Обреновић”. Дела[уреди | уреди извор] Поезија[уреди | уреди извор] Поход понору (1972) Пси се већ радосно облизују (1973) Тата, звони телефон (1973) Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће (1974) Из породичне свеске (1980) Солитер је дрво (1984) Не блените у мене (1989) Ливада на бетону (1989) Роман[уреди | уреди извор] Ми смо смешна породица (1977, телевизијска серија 1979) Тата викенд и мама викендица (1983) Родитељи на навијање (1986)

BIGZ, 1986. Jedva vidljivi tragovi prašine na omotu, od dugogodišnjeg stajanja. Ali neotvarana. Radmila Lazić rođena je u Kruševcu. Piše poeziju, eseje, publicističke i prozne tekstove. Objavila je zbirke pesama „To je to“ (1974), „Pravo stanje stvari“ (1978), „Podela uloga“ (1981), „Noćni razgovori“ (1986), „Istorija melanholije“ (1993), „Priče i druge pesme“ (1998), „Iz anamneze (2000), „Doroti Parker bluz“ (2003. i 2004), „Zimogrozica“ (2005), „In vivo“ (2007), „Magnolija nam cveta itd.“ (2009) i „Crna knjiga“ (2014). Objavila izabrane pesme „Najlepše pesme Radmile Lazić“ (2003, izbor i predgovor Nenada Miloševića), „Srce međ zubima“ (2003, autorski izbor), „Poljubi il ubi“ (2004, izbor i pogovor Tihomira Brajovića) i „Zemni prtljag“ (2015, izbor i pogovor Bojane Stojanović Pantović). Objavila knjige eseja „Mesto žudnje (2005) i „Misliti sebe (2012). Autorka je prve antologije ženske poezije „Mačke ne idu u raj (2000), kao i antologije srpske urbane poezije „Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam (2009). Objavila knjigu antiratne prepiske „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ u koautorstvu sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese, u ediciji „Suhrkamp“ (1993), a potom i u ediciji „Apatridi“ (1994). Zastupljena u mnogim izborima i antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Pesme su joj prevođene na engleski, nemački, španski, italijanski, mađarski, norveški, japanski, poljski, makedonski… Objavila knjige izabranih pesama na makedonskom, engleskom, norveškom i nemačkom jeziku: „Метафизика на самракот“ (2001) u prevodu Branka Cvetkovskog (Makedonija), „A Wake for the Living“ u prevodu Čarlsa Simića (Graywolf Press, USA, 2003, bilingvalno), „A Wake for the Living“ (Bloodaxe Books, England, 2004, bilingvalno), „Med hjartet mellom tennene“ u prevodu Nataše Ristivojević Rajković i Torsteina Stiegler Seima (Solum Forlang, Oslo, 2005), „Das Herz zwischen den Zahnem“ u prevod Mirjane i Klausa Wittmanna (Erata, Leipzig, 2011, bilingvalno). Dobitnica nagrada za poeziju: „Milan Rakić“, „Đura Jakšić“, „Desanka Maksimović“, „Vladislav Petković Dis“, „Vasko Popa“, „Jefimijin vez“, „Laza Kostić“, „Milica Stojadinović Srpkinja“. Bila je u najužem izboru za međunarodnu nagradu „Zbignjev Herbert“ 2016. koju dodeljuje Fondacija „Zbignjev Herbert“ iz Varšave. Pokrenula i uređivala prvi časopis za žensku književnost „ProFemina“. Uređivala biblioteku „Femina“ u Prosveti i biblioteku „Prethodnice“ u Narodnoj knjizi. Nositeljka je posebnog priznanja Vlade Republike Srbije od 2008. godine za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije. Članica Srpskog PEN centra. Otvorila 57. Beogradski sajam knjiga 2012. Živi u Beogradu.

Odlično stanje Poezija Na Kirkinom ostrvu - pesme i poeme Udruženi izdavači, Niš 1984. Fragmenti Francuske * * * Skini sa sebe svaki strah. Sad si na vodama. Od O na početku izbačenog dahom svet je ostao samo M što se talasa, materija određena alfom i omegom. Vrt je mesto gde smo hteli da blagujemo još pre no što je nešto bilo stvoreno ili rođeno. Vratiti se prstenu, prvom od naših venčanja, proći kroz izvrnuto M koje pripada smrti. Milost je došla na crnom konju sa strane na kojoj je more. Ah, blažene zemlje s onu stranu brodoloma i ostrva gde jabuke ne moraju više da padaju, želja je postala dijamant, rosa u kojoj feniks i kvecal dovode u spregu svoje boje. I bez ostatka! Večnost. Prevod Miodraga Pavlovića Nadrealizam Francuska pedme poetry xx vek 20. Veka

Bagdala, 1965. mek povez Dobro očuvana, posveta na predlistu

Аутор - особа Антић, Мирослав Наслов Шашава књига / Мирослав Антић ; [илустрације Мића Михајловић ; уметничка опрема Иван Хоровиц] Врста грађе поезија Језик српски Година 1972 Издавање и производња Београд : Београдски издавачко-графички завод, 1972 (Београд : Београдски издавачко-графички завод) Физички опис 63 стр. : илустр. ; 22 cm Други аутори - особа Михајловић, Мића Хоровиц, Иван Садржај Садржај: Одоцнела песма (6-8); Корен (10-11); Лажљива песма (12-13); Кмезава песма (14); Успаванка за малу птицу (17); Неповратна песма (18-19); Протестна песма (20-21); Басна (24); Највећа песма (25); Татина песма (26-27); Како сам убио једну птицу (28-29); Горка песма (30-31); Другарска песма (32-33); Песак (35); Дрхтава песма (36-37); Узнемирена песма (38-41); Ветар (42-43); Космонаутска песма (44-46); Чаробна песма (46-47); Буквар (50); Расејана песма(51); Најмушкија песма (51-52); Како сам убио једну рибу (54-55); Рођенданска песма (56-59); Бесмртна песма (60-[64]). Knjiga ima greške kod štampanja na nekoliko mesta odštampana prethodna strana u negativu...

BeoSing 2005. tvrd povez, strana 133 vrlo dobro stanje

Sedam ruskih pesnika (Aleksandar Blok, Ana Ahmatova, Boris pasternak, Osip Mandeljštam, Marina Cvetajeva, Nikolaj Zabolocki, Josif Brodski) Prepev Stevan Raičković Izdavač: BIGZ Godina: 1990. Zaštitni omot Tvrde korice Latinica Broj strana 272 str. Stanje vrlo dobro Sve što vas zanima pitajte pre kupovine Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda KŠSTST - k

Meandar, 1999. Ilustrator: Mario Ostojić Pjesnička zbirka autora najmlađe generacije hrvatskoga pjesništva. Ovo su pjesme `urbanoga dečka`, personalizirane sve do krajnje dokumentarnih fragmenata koji se senzibilitetom svojih istančanih predodžbi (`metropole`) uspijevaju potpuno premjestiti iz intimne kronologije svoga autora-pjesnika u realnost i uspomene onih koji čitaju. Davor Jurić rođen je 1971. u Zagrebu. Dobar dio djetinjstva proveo je u Bujama u Istri. Po povratku u Zagreb i nakon rutinskog školovanja, studirao je pravo. Metropola mu je prva zbirka poezije.

EVA ZONENBERG NEURAČUNLJIVI - poezija Pogovor - Zdravko Kecman Prevod i pogovor - Biserka Rajčić Izdavač - Kuća poezije, Banja Luka; Udruženje Poljaka, Banja Luka Godina - 2016 202 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Sv. Hieronymus ISBN - 978-99976-648-7-7 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: HAZARD Uvod Alergična devojkaStudija egzibcionizma Luda Razgovor s dželatom Imperija suze Đokonda Glumica Sve najbolje u Novoj godini Monsieur Baudelaire Večera sa samom sobom u prisustvu kiše Totentanz ZEMLJA HILJADU NOTESA ,,Kad budem velika i jak` Beležnice s crvenim koricama „Fragment pesme Sonje Berg“ Lična fikcija Planeta POVODAC Nijedna Izvinimo se Bogu zbog nevinosti Mikrokosmos Jedan od svetova Ne idi pod žalosnu vrbu Nema nemogućih stvari Čuvar šume Kubistička istortija tela Unutrašnji manifest I Unutrašnji manifest II BUKTEĆI TRAMVAJ Ljuštenje jabuke (savremena verzija iskušavanja) Bukteći tramvaj My favorite my mascot Grad kanibala ČAS USHIĆENJA Pokraj puta Sedmi dan svetkovati Pogovor Joana Lavender street Imam te Hrist je individualista Budi zelena sakrivena iza oštrice sunca Čas ushićenja u pozadini s Hejl-Bopovom kometom Dan crnog sunca Chanson Triste PISANO NA PESKU Koliko latica ima cvet rascvale jabuke Ceremonija kuvanja čaja GODINA VATRENOG ZMAJA Pisma Bašu, Pisma od Baša Uz - pisma uz – zmaja uz - knjigu HOLOGRAMI Naše zemaljske stvari Azra.pl Pesme nađene na stazi sunca U drugom je pristanište moje zemlje Hologram između dimenzija Lift za nebo Nanotehnološka ispovest Devojka koja je sanjala božićnu jelku Ovo je tek početak napisati nešto od čega Where is my touch Molitva nevernika Dete koje se nikada nije rodilo PESME ZA JEDNOG ČOVEKA Muškarac prema Čezaru Pavezeu Subfebrilno stanje Neuračunljivi Leptir Persijski ratnik BISERKA RAJČIĆ - Pisac treba da bude i glumac ZDRAVKO KECMAN - Kao, poezija praska! `Nedavno se u izdanju banjalučke Kuće poezije (biblioteka Sv. Hieronymus, knj. 2) pojavila njena zbirka poezije Neuračunljivi, u prevodu Biserke Rajčić. Studirala je muzičku akademiju u Vroclavu i bavila se pijanistikom. U Krakovu je studirala filozofiju koju je završila magistarskim radom o filozofkinji i kompozitorki Hilfegardi iz Bingena. Predavala je i kreativno pisanje. Pozivana je na najpoznatije festivale poezije i prevođena na brojne jezike. Nalazi se u više antologija najnovije poljske poezije. S obzirom na solidno obrazovanje sjajan je eseista. Piše eseje-portrete o poznatim umetnicima i misliocima od renesanse do danas. Pored raznorodnih tema kojima se bavi pažnju privlači veoma posebnim jezikom svoje poezije, kao i veoma posebnim načinom interpretacije, često u vidu performansa, koji uvek pokazuje neku novu dimenziju njene ličnosti i poetskog izraza. Različitost tema i njihovih pristupa objašnjava svojim životnim putem, sazrevanjem, razvojem, sve produbljenijom spoznajom sveta i čoveka. „Moj život imitira umetnost. Ja sam poezija. Poezija i ja smo jedno“, izjavila je nedavno u jednom intervjuu. Jer, pesmu, pa i celu zbirku stvara u sebi i kada joj se učini da je gotova ona je tek zapisuje. Zbog toga na književnim večerima nikada ne čita pesme iz knjige već ih govori napamet. Bolje od svakog glumca. Kreirajući ili režirajući performans bolje od svakog reditelja. (Danas) Boraveći u Krakovu bavila se japanskom kulturom. Rezultat tog bavljenja je poema Pisma Bašu, koju zbog obimnosti nismo uvrstili u ovu zbirku. Na bavljenje Japanom usmerio ju je krakovski Muzej japanske umetnosti i tehnike Manga, koji pored izložbi organizuje razne kurseve, poput ceremonije kuvanja čaja, kaligrafije, plesa butoh, predavanja o zenu, koje 144 / Eva Zonenberg je pohađala i završavala s diplomama. Za Evu Zonenberg je karakteristično i to da svoje pesme ne objavljuje hronološki već tematski, o čemu svedoče sve njene zbirke, u kojima za svaku pesmu navodi kada je nastala, tako da u jednoj zbirci nalazimo pesme nastale u razmaku od desetak, čak petnaestak godina, mada se stilski uklapaju u datu celinu. Upoznala sam je 1994. godine u Krakovu i ubrzo počela da je prevodim. Ti prevodi naišli su na odličan prijem, tako da je pozivana na brojne festivale, najčešće u Srbiji, ali i u Makedoniji, Bijelom Polju, Sarajevu, Sloveniji… Ako se može govoriti o slavi, stekla ju je, pre svega načinom interpretacije svoje poezije, preko veoma originalnih performansa, koji svuda nailaze na oduševljen prijem. Već duže vremena drži se slogana: Svaki čovek se rađa kao učitelj ili učenik. Ona je čas jedno čas drugo. Ne stoji u mestu kao mnogi drugi pesnici, već se „razvija“. Jer, po njoj, pisanje je izraz slobode. U njenom slučaju izraz slobode je na nivou mašte. Zbog toga nije pripadala nijednom pravcu ni grupi pesnika svoje generacije. Osim toga, ona je svojevrstan konceptualista. I pored slobode izražavanja, koju često pominje, njene pesme poseduju veoma promišljenu konstrukciju ili kako sama kaže: imaju solidne temelje. Premda joj feminizam nije stran, za sebe tvrdi da je „muški pesnik“, pre svega arhitekta, reklo bi se i postmodernista i postpostmodernista. Spada u retke pesnike koji pišu veoma duge stihove, međutim njeno muzičko i filozofsko obrazovanje pridaju im ritam, odnosno prevode se i čitaju s lakoćom, iako su metafore kojima se izražava veoma složene, zahtevaju veoma solidno poznavanje njene ličnosti, njenog obrazovanja, načina izražavanja. (Biserka Rajčić)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Točak za mučenje, Zapisi o crnom Vladimiru, Razgovor s ilovačom Smederevo, 2002. Tvrd povez, 76 strana. Lepo očuvana.

Autor - osoba Trakl, Georg, 1887-1914 = Trakl, Georg, 1887-1914 Naslov Izabrane pesme / Georg Trakl ; izbor i prevod Branimir Živojinović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 Fizički opis 204 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Kili, Valter, 1917-1995 = Killy, Walther, 1917-1995 Bekić, Olga = Bekić, Olga Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (koža sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-26: O Georgu Traklu / Valter Kili; prevela s nemačkog Olga Bekić Str. 195-198: Napomene / B. [Branimir] Živojinović Hronologija: str. 199-200. Predmetne odrednice Trakl, Georg, 1887-1914 – Poezija Pesništvo Georga Trakla, jednog od najznačajnijih i najizvornijih glasova evropske poezije XX veka, svojom dubinom, profetskom objavom i snagom vizionarskog dara može se porediti sa Blejkovim i Remboovim. Iako u sebi sadrži odlike barokne, romantičarske, ekspresionističke i simbolističke estetike, ne može se pokriti jednostavnim žanrovskim određenjem. Podjednako su mu se divili Rilke, Hajdeger, Vitgenštajn, Jung i generacije stvaralaca koje su došle posle njega.Knjiga koja je pred čitaocem obuhvata Traklove poetske i prozne radove do sada neprevođene na srpski i esej koji se bavi biografskim, ontološkim, arhetipsko-mitskim i simboličko-jezičkim aspektima njegovog dela. Osnovne teme njegove lirike su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnjak čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao, a za Evropu je „otkriven“ tek nakon Drugog svetskog rata. Georg Trakl, veliki austrijski pesnik, rođen je i odrastao u Salcburgu. Objavio je samo jednu knjigu poezije pre svoje prerane smrti. Posle užasne bitke kod Grodeka i pokušaja samoubistva smešten je u bolnicu u Krakovu. Čuveni filozof Ludvig Vitgenštajn, koji je anonimno pomagao Trakla, stigao je prekasno, jer je Trakl već bio mrtav, ubila ga je, navodno, prevelika doza kokaina. Smatra se najveći pesnikom ekspresionizma, njegova fascinantna poetika bliska je Helderlinovoj, a ističe se njegova duhovna povezanost sa Remboom i Lotreamonom, mada je Trakl potpuno samosvojna pojava u svetu poezije. preko belog jezera odletele su divlje ptice uveče ledeni vetar bije. nad grobovima našim nadvija se razbijeno čelo noći pod hrastovima njišemo se u čunu srebrnom. neprekidno zvone bele zidine grada pod svodom od trnja o brate moj, mi, slepe kazaljke, penjemo se ka ponoći. ekspresionizam, avangarda, Lotreamon, Gotfrid Ben, nemačka književnost MG38 (L)

Knjaževac Nolit, 1985. Dobro očuvano, sve se vidi na slikama. Retko u ponudi. U svojoj prvoj knjizi pesama Nina Živančević je eksponirala svoj pesnički svet, svoj nekonvencionalni lirizam urbane inspiracije i osobenog izraza. Taj svet prepoznajemo i u njenoj novoj knjizi - ali ga sada vidimo obogaćenog, u svetlosti daljeg sazrevanja i složenije razuđenosti jednog autentičnog pesničkog kazivanja. To je poezija smelo ispomeranih slika i nekonvenvcionalnih asocijacija; poezija čiji jezik na površini teče često u nekakvoj, nazovimo to žargonskoj užurbanosti - koja je u stvari oblik jednog vrlo kontrolisanog pesničkog govora. Karakteristično za taj govor jeste maštovito bogatstvo jedne pesničke logike, koja voli da se služi iznenađenjima, neočekivanim pomacima, građenjem i odmah zatim razgrađivanjem privida jednostavnosti, naglim probojima lirskog u inače ironično distancirane fragmente... Ivan V. Lalić Nina Živančević (Beograd, 30. januar 1957) je srpska pesnikinja, prozni pisac, esejista, kritičar i književni prevodilac. Biografija Nina Živančević rođena je 1957. godine u Beogradu. Spada u one autore koji ne prestaju da iznenađuju sa objavljivanjem nove knjige.[1] Piše kraće pesme, poeme, muzičko-lirske performanse, prozna ostvarenja.[2][3] Nina Živančević je objavila prvu knjigu poezije Pesme u izdanju Nolita 1982. i za nju dobila uglednu Brankovu nagradu.[4] Tih godina sarađivala sa Alenom Ginzbergom. Do sada je objavila više poetskih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom. Objavila je nekoliko proznih knjiga i knjiga teoretskih eseja - monografiju o recepciji dela Miloša Crnjanskog (doktorska teza) i studiju o našim umetnicama u egzilu, Onze femmes artistes, nomads et slaves. Dobitnica mnogih književnih nagrada, prevodila, uređivala a i lično učestvovala u brojnim pesničkim antologijama svetskog značaja.[5] Kao urednica i korespondent sarađivala sa časopisima i novinama kao što su Delo, Nin, Politika, Dnevnik[6], Prestup, Moment, El Pais, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, Republique de letters.[7] Predavala je književnost i teoriju pozorišne avangarde na brojnim univerzitetima kao što su Naropa, Univerzitet u Njujorku, Heriman, Sent Džons univerzitet u Sjedinjenim Državama, a u Evropi predaje avangardno pozorište i performans na Sorboni i na univerzitetu Pariz 8.[8][9] Živi i radi u Parizu.[10] Član je Srpskog književnog društva.[11] Objavljena dela Pesme, Beograd, Nolit, 1982 (Brankova nagrada) Mostovi koji rastu, Beograd, Nolit, 1984. Gledajući knjige nezavisnih izdavača, Beograd, Narodna Knjiga, 1985. More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988. Duh renesanse, Prosveta, Beograd 1989. I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992. Recherche Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin, 1992. Inside and Out of Byzantium, New York, Semiotexte, 1994. Vizantijske priče, Beograd, Vreme Knjige, 1995. Pesnički divan, Zrenjanin, Braničevo, 1995. Minotaur i lavirint, Vršac, KOV, 1996. Prodavci snova, roman, Narodna Knjiga, Beograd, 2000. Kao što već rekoh, roman, Prosveta, Beograd, 2002. Death of New York City (Izabrane pesme, predgovor Charles Simic), Cool Grove, New York, 2002. Orfejev povratak (pripovetke), Prosveta, Beograd, 2003. J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte (izabrana poezija), L’Harmatan, Paris, 2004. Slovo P, (poezija), Beogradska Manufaktura Snova, Beograd, 2004 Krajem veka (poezija) Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2006. Milosh Crnjanski, de la Serbie à l’exil et son retour (monografija), L’Harmattan, Paris, 2007. Sous le Signe de Cyber Cybele, poezija, L’Harmattan, Paris, 2009. Iznenadni Blesak (razgovori sa savremenicima), Glasnik, Beograd 2009. Onze Femmes Artistes, Nomades et Slaves, Non Lieu, Paris, 2011. Isceljenje, Mali Nemo, Pančevo 2012. Crnjanski i njegov čitalac, Mali Nemo, Pančevo 2012. L`Amour n`est qu`un mot 2013. Living on Air, 2013. Letters to Myself, 2014. Sonnets En Avion, 2015. Ono što se pamti, 2017. Prevodi Kabir: Poems (skd1980) Lao Tzu: Tao Te Ching (1981) Walter Abish: How German Is It? (1987) Charles Bukowski: Notes on Ordinary Madness (1985) Kathy Acker: Great Expectations (1986) Lynne Tillman: Haunted Houses (1990) Chris Kraus: Alens and Anorexia (2000) Julia Kristeva: Selected Interviews (2003) Simone Weil: Gravity and Grace (2007) Nagrade i priznanja Brankova nagrada, 1982. godine.

Аутор - особа Павловић, Миодраг, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Наслов Певања на виру / Миодраг Павловић ; [цртежи Марио Маскарели] Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Београд : Слово љубве, 1977 (Београд : Просвета) Физички опис 49 стр. : илустр. ; 20 cm Други аутори - особа Маскарели, Марио, 1918-1996 = Maskareli, Mario, 1918-1996 Збирка Савремена поезија ISBN (Брош.) Напомене Тираж 1.000 Од истог писца: стр. 47-48.

Аутор - особа Имо, Едмон, 1907-1998 = Humeau,, Edmond, 1907-1998 Наслов Токови раздобља / Едмон Имо ; [избор и превод Никола Трајковић] Врста грађе поезија Језик српски Година 1969 Издавање и производња Крушевац : Багдала, 1969 Физички опис 58 стр. ; 17 cm Други аутори - особа Трајковић, Никола, 1896-1989 = Trajković, Nikola, 1896-1989 Збирка Мала библиотека. Поезија у преводу ISBN (Broš.)

Аутор - особа Grobarov, Jakov, 1938-2013 = Гробаров, Јаков, 1938-2013 Наслов Fioka bez broja / Jakov Grobarov Врста грађе роман URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1974 Издавање и производња Beograd : J. Grobarov, 1974 (Beograd : Glas) Физички опис 76 str. : ilustr. ; 20 cm Други аутори - особа Protić, Predrag, 1934- = Протић, Предраг, 1934- ISBN (Broš.) Напомене Str. 75-76: Pogovor / Predrag Protić Pravo ime autora Miladin Kovačević.

Autor - osoba Maksimović, Miroslav, 1946- = Maksimović, Miroslav, 1946- Naslov Sećanja jednog službenika / Miroslav Maksimović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1983 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 39 str. ; 23 cm Zbirka Savremena poezija 1983 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru s njegovom slikom na kor. Miroslav Maksimović (Njegoševo, 26. maj 1946) je srpski pesnik. Maksimović je jedan od vodećih srpskih pesnika. Autor je jedanaest zbirki poezije i dve knjige eseja. Prevođen je na mnoge strane jezike i dobitnik je najprestižnijih srpskih književnih nagrada. Najvažnije zbirke su: Spavač pod upijačem, 1971, Brankova nagrada Menjači, 1972, nagrada Milan Rakić Pesme, Srpska književna zadruga 1978 Soneti o životnim radostima i teškoćama, 1986, nagrada Branko Miljković, nagrada Rade Drainac 55 soneta o životnim radostima i teškoćama, 1991, Nagrada Isidora Sekulić Nebo, 1996, nagrada Branko Ćopić Izabrane pesme, 2000, Zmajeva nagrada, Dučićeva nagrada Beogradske pesme, 2002, Disova nagrada, Žička hrisovulja (2005) 77 soneta o životnim radostima i teškoćama, 2008, Nagrada Vasko Popa, Nagrada Skender Kulenović. Dobitnik je i nagrade Desanka Maksimović za celokupno pesničko delo. MG14 (N)

Prosveta, 2002. 86 strana. Veoma lepo očuvana, sem mrlja na kraju knjige prikazanih na slici (čini se da je takva izašla iz štampe). Na predlistu je posveta autorke. Za poeziju Zore Mastelice, psihologa po obrazovanju, Dragan Jovanović Danilov kaže da je `baštinik one zlatne žice u srpskoj poeziji čiji je začetnik Đorđe Koder, a nastavio Nastasijević`. Njene pesme imponuju `i duboko ličnim duhom, melanholičnim resentimentom, a ponekad i ekspresivnim konfrontacijama`.

Sa potpisom pesnika Autor - osoba Halilović, Enes, 1977- = Halilović, Enes, 1977- Naslov Listovi na vodi / Enes Halilović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2007 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 2007 (Beograd : Cicero) Fizički opis 77 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena poezija / [Prosveta, Beograd] ; ǂknj.ǂ2 (broš.) Napomene Tiraž 500 Beleška o pesniku: str. 75 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika. Nova zbirka ovog mladog pesnika, snažnog i samosvojnog pesničkog izraza, na svojevrstan način ispisuje gorku poetsku i stvarnu ¡storiju svoga podneblja, u kome su se izmešali kultura i nasleđe Stare Grčke i Rima, mudrost Bliskog Istoka i jezičko blago srpskog jezika. Enes Halilović (1977, Novi Pazar), pripovedač, romansijer, pesnik, dramski pisac. Objavio je zbirke poezije: Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), Pesme iz bolesti i zdravlja (2011), Zidovi (2014) i Sekvoja (2022); zbirke priča Potomci odbijenih prosaca (2004), Kapilarne pojave (2006) i Čudna knjiga (2017); drame In vivo (2004) i Kemet (2009) i romane Ep o vodi (2012), Ako dugo gledaš u ponor (2016) i Ljudi bez grobova (2020). Osnovao je književni časopis Sent i književni internetski časopis Eckermann. Priče, poezija i drame objavljene su mu u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom i bugarskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski i katalonski jezik. Dobitnik je Zlatne značke za doprinos kulturi kao i književnih nagrada „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“, „Kočićevo pero“, Vitalova nagrada, a za urednički rad u Sentu dobio je Nagradu „Sergije Lajković“. Živi u Novom Pazaru. MG65

Pesing, 2013. 98 strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu. Nikad odelo, nikad kravata jeste svojevrsni urbani krik: šta danas može pripadnik generacije koju su izdali i stari i novi političari, osim da viče koliko ga grlo nosi? Dejan Radulović to i čini: njegova poezija je bez pardona, u noj ološ nije ulepšan već ostaje ono što jeste, seks je upravo seks, a egzistencija na margini društva ono što jedino i može biti – bobra za život u svom najbrutalnijem obliku. Pa ipak, ništa nije izgubljeno i nada je i dalje prisutna. Ona je bila i ostala u nama samima. Na granici anarhizma, puna socijalnog naboja, zbirka Nikad odelo, nikad kravata jeste pravi buntovnički okidač. Autor je kultnog „petparačkog“ romana „Žig zveri“.

Hrvatsko društvo pisaca, 2009. Nakon Zida, svoje prve knjige stihova, mladi pjesnik Branko Vasiljević Tiltom hrabro zakoračuje u prostor iza njega – i odvojen, i povezan s prvom zbirkom – diskretno osvojen i uređen ekskluzivitet poezije tzv. jezične prakse. Ipak, šire gledano, priklanja se i neoegzistencijalističkim poetskim strujanjima te, ispreplećući ženu i poeziju, stvarno i nestvarno, laž i ljubav, širi zarazu, rastapa mozak, poslužuje strah… Zapravo, ogoljuje i rastače život i njegove tvarnosti do neprepoznatljivosti. Štoviše, kako bi naglasio konačni rasap, odustajanje, odlazak, čak osam pjesama iz posljednjeg ciklusa Nestajanja naslovljuje nestajanje. No, bez obzira na svojevrsno samovoljno izopćenje iz ovoga nihilističkog svijeta, nakon ove knjige tilt zasigurno više neće morati zvoniti kako bi upozorio na pjesnika Vasiljevića, jer si je on njome priskrbio novi i prepoznatljiviji identitet. Ivan Herceg Vasiljević, Branko, pjesnik (Zagreb,15.II.1980.). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Pazinu. Na Filozofskom fakultetu pulskog Sveučilišta Jurja Dobrile studirao je hrvatski jezik i književnost i povijest. Objavljivao je u publikacijama: Quorum, Književna revija, Zarez, Tema, Globus, Re, Iza - glas nesvijesti, Naše pismo, Pobocza, Fokus, Glas Istre, u dvojezičnoj Antologiji suvremenog hrvatskog pjesništva Kad se slova presele na tvoje lice objavljenoj u Ukrajini, u Zborniku prvog Međunarodnog festivala suvremene poezije Zemljovidi nesanice, na Trećem programu hrvatskoga radija u emisiji Šest minuta poezije u šest, Zborniku najljepših lirskih pjesama «Erato» te na internet stranicama Litkona. Kao srednjoškolac pohađao je škole kreativnog pisanja za nadarene učenike pod mentorstvom Zvonimira Makovića, Miroslava Mićanovića i Branka Čegeca. Prve pjesme sabrao je 1998. u promotivnoj knjižici Simulator smijeha. Dvije godine kasnije osnovao je literarnu grupu Kreacija X na pulskom Filozofskom fakultetu, vodio pjesničke radionice za studente književnosti i organizirao tematske pjesničke večeri u suradnji s Danielom Mikulacom. S Radenkom Vadanjelom, Vojinom Pašićem, Bojanom Žižovićem, Sunčicom Vitorović i Sandrom Gobom, sudjelovao je 2001. u osnivanju književne udruge B produkcija iz Pazina koja je za cilj imala okupiti mlađu pjesničku struju Istre. Dobitnik je nagrade Goran za mlade pjesnike 2003. za rukopis Zid (prvi je pjesnik iz Istre koji je bio laureatom Goranovog proljeća). Iste godine Zid je objavljen u nakladi Goranovo proljeće - mladi hrvatski pjesnici. Godine 2009. objavljena mu je i druga knjiga pjesama pod nazivom Tilt u izdanju Društva hrvatskih pisaca. Neke pjesme prevedene su mu na engleski, poljski, makedonski, ukrajinski, talijanski, slovenski i bugarski jezik. Živi i radi u Pazinu.