Stanje: Solidno,na par mesta povlačen hemijskom olovkom Izdavač: BIGZ, Beograd Izdato: 1976 Korica: meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----L----

Govori Selin Biblioteka Cveće zla 17 Priredili Milojko Knežević / Branko Kukić Pogovor Svetislav Basara Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2015 Broj strana: 218 Format: 18 cm Povez: Broširani

Autor: Jovan Marić Izdavač: Svetovi Godina: 2006 Broj strana: 282 Povez: mek Format: 17 x 12 cm

SPB Sv. Arsenija I Sremca, Sr.Karlovci, odlično stanje, oko 300str.,meki povez,24cm, š d37

Izdavač: Paideia, Beograd Biblioteka Eseji Prevod: Ljubica Rosić Povez: tvrd Broj strana: 280 Sadržaj priložen na slikama. Pečatirana, nekoliko podvučenih redaka, vrlo dobro očuvana. „Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom koja ne bi bila previše proza ni previše poezija i dopustila bi sporazumevanje, ne izlažući nikoga, ni autora ni čitaoca mukama višeg reda.“ Česlav Miloš, Ars poetica (1968) Ovu „formu“ Miloš je obilno koristio i u ranijim svojim delima, ali posebno u knjigama napisanim devedesetih godina. Izraziti primer ovakvog dela je Pas krajputaš, zbirka beležaka, priča, filozofskih razmatranja, u čemu je sažeto sve ono o čemu je pesnik godinama razmišljao, sanjao, čega se sećao, što je zapažao... Refleksivna, u njoj se smenjuju oduševljenja životom i svetom sa svešću o prolaznosti i kraju svega. Javlja se i potreba za svođenjem životnog balansa, preispitivanjem vere, a čak i pokušaja da nađe uzor. Miloš nije zainteresovan samo za svoje lične probleme, niti pitanje rodne Litvanije ili Poljske. Interesuje ga isto toliko pusto ostrvo Pacifika, na kojima su jedini trag postojanja ljudi otisci prstiju u pećini, o kojima piše pesnik Robinson Džefers, kao i tragedija Indijanaca silom obraćenih u katoličku veru, a takođe razmišljanja žene Čarlsa Darvina koji je svojim teorijama podrio autoritet crkve... Sudbina velikih i talentovanih umetnika koji su za života prezirani i proganjani, siromašni, slavljeni tek posle smrti, poput Slikara Pola Sezana, ostavlja snažan utisak. Kao i u većini svojih dela Miloš na prošlost, sadašnjost i budućnost gleda sub specie aeternitatis, iz perspektive večnosti. (K-143)

Ivo Andrić O srpskim piscima Izbor Zadužbine Ive Andrića izdavač: Prosveta, Beograd 188 strana ilustrovano Tvrd povez, KAO NOVO

ANDRIĆ I KRLEŽA KAO ANTIPODI N.Milošević SLOVO LJUBVE 1976 broš, strana 200 na predlistu ispisan potpis malo zacepljen prednji povez, kao na slici stanje vrlo dobro

ARHAIČNO I MODERNO , Zvonimir Kostić , Prosveta Beograd 1983 , eseji o našim pesnicima XX veka (Veljko Petrović, Krleža , Momčilo Nastasijević , Desanka Maksimović , Miodrag Pavlović , Mak Dizdar , Branko Miljković , Ljubomir Simović...) mek povez, latinica,385 strana Stanje: Veoma dobro.

PREGLED GRAMATIKE ENGLESKA sa vežbama Dr. Rudolf Filipovic - An Outline of English Grammar školska knjiga zagreb 1968 tvrd povez 22cm pohabane ivice na zadnjem povezu ispisani zadaci iz matematike stanje vrlo dobro

Anthology of modern criticism, edited by Laurence Lerner Mek povez, 316 strana, Penguin books 1971. dobro očuvana, deo sadržaja ima na slikama.

Josif Brodski-Razgovori i besede Književne novine.Beograd,1988 77 strana 24 cm Mek povez Nekorišćena

odlično očuvana ivo andrić meša selimović dragoslav mihailović dis petar koriški bora stanković ,,,

Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike i sociolingvistike. U ovoj ediciji izašle su mu knjige Lingvistika o čoveku (1975,1983), Jezik u društvu (1986), Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika – sociolingvističke teme (2001,2002), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002,2009), Žargon – lingvistička studija (2003,2006), Jezik i kultura (2005), Evropa u jeziku (2009) i Jezik i identitet (2010). Čigoja štampa i Biblioteka XX vek zajednički su objavile njegova Sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 1996-1997). Predavao je na mnogim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku (Association Internationale de Linguistique Appliquée) i predsednik Evropskog lingvističkog društva (Societas Linguistica Europaea). Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike (Strazbur). U njegovu čast štampana su dva internacionalna i jedan studentski zbornik radova: History and Perspectives of Language Study – Papers in Honor of Ranko Bugarski, Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins, 2000; Jezik, društvo, saznanje – Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata, Beograd: Filološki fakultet, 2003; Jezik u upotrebi/Language in Use, Novi Sad: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2011. Uvodna napomena Ova knjiga napisana je posle dovršenja rukopisa autorove prethodne knjige, juna 2010. godine. Iako samostalna celina, ona svojom strukturom, a delimično i sadržajem, prati ranije knjige istog pisca objavljene u ovoj ediciji: Lica jezika – sociolingvističke teme (2001,2002), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002,2009), Jezik I kultura (2005), Evropa u jeziku (2009) i Jezik i identitet (2010). Što se tiče sadržine, njen prvi deo na nov način sintetizuje relevantni materijal parcijalno predstavljen u tim knjigama, dok preostala tri dela donose (s izuzetkom jednog preštampanog intervjua) isključivo nove tekstove, nastale u naznačenom periodu. Predmet prvog dela, po kome je cela knjiga dobila naslov, jeste srpskohrvatski jezik, koji se posle uvodnog pojmovno-terminološkog razmatranja sumarno posmatra “spolja” (kroz opis dešavanja oko njega) a zatim “iznutra” (s težištem na zbivanjima u njemu samom), da bi se na kraju izveo završni bilans. Ostali delovi u velikoj meri preslikavaju strukturu prethodne knjige, o jeziku i identitetu. Ako je u prvom delu portretisan jedan jezik, drugi deo se može videti kao delimičan portret samog slikara, kao jednog njegovog govornika. Ohrabren dobrim prijemom na koji su naišli njegovi srazmerno podrobni autobiografsko-memoarski zapisi u prethodnoj knjizi, autor ovde kroz nekoliko poglavlja donosi nove odabrane priloge iz svoje stručne biografije, i ovog puta postavljene u šire kontekste, a na način koji, nudeći mnoštvo raznovrsnih podataka, ipak uveliko nadilazi suvu faktografiju. Tako je izatkano opštijim opservacijama i slobodnijim asocijacijama prožeto štivo koje bi moglo da bude informativno i inspirativno, a jednim delom valjda i zabavno, onima koji se upućuju u lingvistiku ili se već njome bave, ali i drugim kategorijama čitalaca. Preostala dva dela su nastavak već uhodane tradicije iz pomenutih ranijih knjiga u ovoj ediciji: ona donose novi ulov žargonizama i slivenica, odnosno nove priloge sociolingvističkoj bibliografiji u Srbiji, tamo objavljivanoj u nastavcima (ovog puta za drugu polovinu 2010. i za 2011. godinu, sa dodacima za ranije godine). Beograd, februara 2012. R. B. 280 str.

odlično očuvana

Vesna Požgaj Hadži je redovna profesorka na Katedri za hrvatski i srpski jezik Odseka za slavistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Među njenim knjigama su i ove: Hrvaščina in slovenščina v stiku/Hrvatski i slovenski u kontaktu (2002), Hrvatski izvana (u suatorstvu, 2007) i Izazovi kontrastivne lingvistike/Izzivi kontrastivnega jezikoslovja (u suautorstvu, 2012). Naučno-istraživačka i pedagoška delatnost Vesne Požgaj Hadži pokriva područje hrvatskoga standardnog jezika (posebno kontrastivnih proučavanja hrvatskoga i slovenačkog jezika), (diskursne) stilistike, metodike učenja/poučavanja jezika kao stranog/drugog, te područje sociolingvističkih pitanja vezanih posredno ili neposredno za južnoslovensku filologiju. Knjiga Između lingvistike i politike sadrži ove radove: Vojko Gorjanc – Slovenačka jezička politika i odnosi društvene moći,Vesna Požgaj Hadži, Tatjana Balažic Bulc, Vlado Miheljak – Srpskohrvatski jezik iz slovenske perspektive, Jagoda Granić – Pogled na noviju hrvatsku standardnojezičnu praksu, Ranko Bugarski – Jezička politika i jezička stvarnost u Srbiji posle 1991. godine, Marina Katnić-Bakaršić – Bosanskohercegovačka sociolingvistička previranja, Igor Lakić –Jezička slika Crne Gore, Aleksandra Gjurkova – Sociolingvistička situacija u Makedoniji od 1991. do danas. 190 str.

Iza vickastog naslova krije se pokušaj ozbiljne lingvističke i sociolingvističke analize velike kolčine prikupljenog nestandardnog, ali živog i aktuelnog, jezičkog materijala. Knjiga sadrži dve tematski srodne celine. Njen prvi i znatno obimniji deo predstavlja završni, monografski uob-ličen plod piščevog dugogodišnjeg beleženja, analiziranja i klasifikovanja slivenica…Sav taj bogati materijal ovde je prilagođen, ažuriran i prekomponovan u novu celinu, kojoj je dodat objedinjen rečnik slivenica sa preko 1000 odrednica… Drugi deo donosi samo primere sufiksalnih imeničkih žargonizama zabeležene posle štampanja drugog izdanja monografije o žargonu (2006)…Mnoge od ovih leksičkih jedinica, u za nas relevantnim značenjima, već odavno postoje u jeziku, ali ih mi nismo ranije zapisali… Publikaciju zaključuju novi prilozi tekućoj sociolingvističkoj bibliografiji u Srbiji. (Iz Predgovora) 210 str.

Jovan Skerlić ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI, `Prosveta`, Beograd 1967. godine (izdanje o pedesetogodišnjici smrti Jovana Skerlića), format 20 cm, TVRDI povez, ilustrovano, ĆIRILICA, strana 581. NEKORIŠĆEN primerak D.Č.

Istorija moderne srpske književnosti : zlatno doba 1892-1918 / Predrag Palavestra Jezik srpski Godina 1986 Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 Fizički opis 538 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 79, knj. 524 Bibliografija: str. 505-519 Beleška o piscu: str. 521 Registar. Predmetne odrednice Dučić, Jovan, 1871-1943 Petković-Dis, Vladislav, 1880-1917 Stanković, Borisav, 1876-1927 Nušić, Branislav, 1864-1938 Srpska književnost -- Simbolizam Srpska književnost -- Istorija -- 1892-1918 Palavestra, Predrag, 1930-2014 Istorija moderne srpske književnosti Predraga Palavestre izuzetno je književnokritičko delo. Iako je kritička, pa time i selektivna, ona je u vidokrug današnjih čitalaca vratila brojne vredne pisce koje je Jovan Skerlić izostavio iz svoje Istorije nove srpske književnosti i koji su se zbog toga izgubili iz pamćenja novijih generacija čitalaca. Učinila je to i zahvaljujući Palavestrinom integralnom shvatanju književnosti, pa su se u njoj našli i nosioci pokretačkih ideja i srodnih duhovnih disciplina, ali i zaboravljeni književnici koji su nekad nešto značili. Palavestra ih je predstavio u drukčijem tipološkom i vrednosnom poretku i oživeo ih jezikom koji je pojmovan, no u svojoj poletnosti i retoričnosti metafizičan na jedan rafinirano intelektualan način. Takav celovit kritički prikaz srpske književnosti XX veka ostvaren je na čvrstim estetičkim, kritičkim i metodološkim osnovama i stilom koji nije školski suvoparan i apstraktan, nego je često poletan i slikovit, pa pleni čitaoca skladnom i odnegovanom frazom i ritmičkom orkestracijom jasnih misli i preciznih značenja.“ Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. jun 1930 – 19. avgust 2014) bio je srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Rođen je u Sarajevu 1930. godine. U Beogradu je završio Filološki fakultet na kome je doktorirao 1964. Kao književni kritičar je pisao za list Politiku, bio je urednik „Književnih novina“ i časopisa „Savremenik“. Radio je kao direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Dva puta je izabran za predsednika Međunarodnog PEN centra Srbije. Član je Krunskog saveta i Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića. U članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti je primljen 7. maja 1981, kada je izabran za dopisnog člana. Za redovnog člana je izabran 15. decembra 1988. Na mesto sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU je prvi put izabran 26. aprila 1994, a ponovno izabran 28. maja 1998. i 23. aprila 2002. Njegova knjiga „Posleratna srpska književnost 1945–1970“ je prećutno zabranjena i jednim delom tiraža i zapaljena. Preminuo je u Beogradu 19. avgusta 2014. godine, u 84. godini života. Dela Književne teme (1958) Književnost Mlade Bosne (1965, dva izdanja) Tokovi tradicije (1971) Posleratna srpska književnost 1945–1970 (1972, drugo izdanje 2012) Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića: počeci srpske književne avangarde (1977) Kritika i avangarda u modernoj srpskoj književnosti (1979) Skriveni pesnik: Ivo Andrić (1981) Kritička književnost (1983) Nasleđe srpskog modernizma (1985) Istorija moderne srpske književnosti – zlatno doba 1892–1918. (1986, dva izdanja) Književnost kao kritika ideologije (1991) Knjiga o Andriću (1992) Književnost i javna reč (1994) Kritičke rasprave (1995) Jevrejski pisci u srpskoj književnosti (1998) Istorija srpskog PEN-a (2006) Urednik Urednik je 25 knjiga građe pod nazivom „Srpska književna kritika“ u izdanju Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i Matice srpske iz Novog Sada. Knjiga srpske fantastike XII–XX veka, Srpska književna zadruga (1989, dva toma) Srpski simbolizam, Srpska akademija nauka i umetnosti (1983) Srpska fantastika, SANU (1987) Tradicija i moderno društvo, SANU (1987) Odgovornost nauke i inteligencije, SANU (1990) Srpska književnost u emigraciji, SANU (1991) O Jovanu Dučiću – povodom pedesetogodišnjice smrti, SANU (1996) MG43

Naziv: Larousse Conjugaison Autor: Dubois, Jean Godina izdanja: 2001. Izdavač: Larousse, Paris EAN: 9782035331175 Broj strana: Biblioteka: Livres de bord Fizički opis knjige: broširano, 23 x 14 cm, 294 g

Dimitrije Bogdanovic Izdanje SKZ Tvrde korice,odlicno ocuvana 306 strana M-45

Autor - osoba Đurić, Silvija, 1946-2013 = Đurić, Silvija, 1946-2013 Naslov Đura Jakšić : bibliografija / Silvija Đurić Ostali naslovi Bibliografija Đure Jakšića Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna biblioteka Srbije ; Novi Sad : Biblioteka Matice srpske, 1984 (Beograd : Narodna biblioteka Srbije) Fizički opis [XIII], 510 str. : slika Đure Jakšića, faks. ; 28 cm Drugi autori - osoba Živanov, Miodrag, 1928-2000 = Živanov, Miodrag, 1928-2000 Sadržaj S a d r ž a j: Đura Jakšić i bibliografija / Miodrag Živanov (IX-XIII). - I (1-238): A. Posebna izdanja (3-62); B. Prilozi u serijskim i monografskim publikacijama (63-238). - II Bibliografija radova o Đuri Jakšiću (239-451). - Registri (453-508): 1. Registar naslova radova Đure Jakšića (455-472); 2. Registar prvih stihova pesama Đure Jakšića (473-486); 3. Registar prevedenih dela Đure Jakšića (487); 4. Autorski registar (488-501); 5. Hronološki registar radova o Đuri Jakšiću (502-508); Napomene (509-510). ISBN (Pl.) Napomene Stv. nasl. u kolofonu: Bibliografija Đure Jakšića `Objavljeno povodom sto pedesete godišnjice rođenja Đure Jakšića` --> prelim. str. Tiraž 1.000 Str. [IX-XIII]: Đura Jakšić i bibliografija / Miodrag Živanov Registri Predmetne odrednice Jakšić, Đura, pesnik, 1832-1878 -- Bibliografije -- Srbija Bibliografija -- Personalna -- Đura Jakšić Đura Jakšić (8. avgust 1832. – 16. novembar 1878) Đura Jakšić (rođen u Srpskoj Crnji, preminuo u Beogradu) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem. Rođen je 8. avgusta (27. jula po julijanskom kalendaru) 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika. U revoluciji od 1848–1849. iako šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!” Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen. Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo od slikarstva. Piše pesme i štampa ih u Sedmici pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču koji se okupljaju oko novosadskih listova Sedmica i Dnevnik. Po povratku sa slikarskih studija, živi u Banatu do 1856. Od 1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, u kome se i oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini). Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i starično. Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine. Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Književni rad Đura Jakšić najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. Strastven, izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije, rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola. Kontroverzan, posvetio je zbirku poezije Knezu Milanu Obrenoviću. Jakšić je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba, ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura. U duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore, među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta. Često je obrađivao iste motive i u književnim delima i na slikarskim platnima. Iako uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike. Pisao je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija „Sirota Banaćanka”, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz 1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila svoj prirodni produžetak. Napisao je oko 40 pripovedaka, tri drame u stihu: „Stanoje Glavaš”, „Seoba Srbalja” i „Jelisaveta”. Ostavio je nezavršen istorijski roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876-1878. Jakšić je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pesme objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio zbirku svoje lirike „Pesme”. Najznačajnije epske pesme su: „Bratoubica”, „Nevesta Pivljanina Baja”, „Barjaktarovići”, „Mučenica” i „Pričest”. Njegov rad na drami je dvostruko obimniji nego na lirici i epu. Jakšić je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko nedovršenih. Od drama, umetnički je najuspelija Jelisaveta kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namerom da se na istorijskoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna za celokupnu našu istoriju, a vezana za vladarevu ženu, strankinju poreklom. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo. Najmanje je radio na lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvestan broj pesama od trajne i klasične vrednosti. Neke od njih, kao „Na Liparu”, „Mila”, „Koga da ljubim”, „Put u Gornjak”, „Kroz ponoć nemu”, spadaju u najbolje stihove srpske poezije. Kritički osvrt Kad je reč o Jakšiću, onda se u prvom redu misli na njegov lirski talent, i u pogledu temperamenta i u pogledu izražaja. Jakšić je romantik u najpotpunijem smislu. On se razvio pod uticajem Branka Radičevića, Zmaja, Bajrona i Petefija. Kao i svi veliki romantičarski pesnici, i Jakšić je buntovna i strasna priroda, neobuzdane i plahovite mašte i nadahnuća, ustreptao i bujan i u osećanjima i u izražaju, nezadovoljan životom, sav u čežnji za uzvišenim i nedokučivim. U lirskim pesmama, gde je neposredno i jednostavno uobličavao raspoloženje, on je postigao velike uspehe, kad nije padao u preteran zanos i verbalizam. U epu, drami i pripoveci, gde je potrebno više mirnoće, sklada i mere u kompoziciji, on je stvarao samo osrednje. Ukoliko ta njegova dela vrede, vrede gotovo isključivo zbog snažnih lirskih mesta. On je bio i slikarski talent, i celoga se života bavio slikarstvom. Svoje prve pesme je potpisivao „Đura Jakšić, moler”. U slikarstvu je njegov uzor bio Rembrant, iz čijih portreta, rađenih isključivo kontrastnim bojama, izbija neka unutarnja vatra ispod same boje, izvan kontura koje su izgubljene u boji. Tako je Jakšić shvatio reč kao izražaj, — čisto slikarski. Burna i opojna emocija, ljuta „kao vrh od handžara”, kako sam kaže, iskren je i spontan izraz njegove ličnosti, ne nameštena poza i knjiška sentimentalnost. Iskreni, vatreni i opojni zanos, to je odlika njegova romantičarskog temperamenta, koji on kod nas najbolje predstavlja, kao što Bajron predstavlja engleski, ili Viktor Igo francuski romantizam. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav ili rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po boji, po zvuku, po sposobnosti da potstaknu naročitu vrstu osećanja, ali ne radi toga da izazove konkretnu sliku ili jasan pojam, već samo radi toga da dočara svoje osnovno raspoloženje. On zna moć reči, nigda mu ih nije dosta, nigda nije zadovoljan izborom; bira ih i raspoređuje, zatim gomila i zasipa. To isto, kat-kada, radi i sa slikama i pojmovima. Njegove najlepše pesme („Na Liparu”, „Padajte, braćo” i druge) uobličene su na taj način. On više polaže na ritam nego na plastiku, zato su njegove slike samo apstraktni nagoveštaji nečeg što se naslućuje. Kao što u snažnim raspoloženjima prevlađuju burne orkestracije i gromki uzvici, tako u nežnima prevlađuje prisan, topao ton, šapat i cvrkutanje. Ali taj podignuti ton, igra sa osećanjima i jezikom, često je promašila i prešla u bleštav stil. Jakšić je imao lepih uspeha, ali i mnogo neuspeha. Još je Skerlić tačno primetio da je „reč bila njegova vrlina i njegova mana”, rekavši da je Jakšić „pesnik snage, ali bez mere i sklada”. Jakšićeve drame u stihu prikazuju karaktere iz naše prošlosti. Sentimentalne ljubavi, nameštena patetika i deklamatorski ton prevlađuju svuda podjednako. „Seoba Srbalja” je pisana narodnim desetercem, a „Jelisaveta” i „Stanoje Glavaš” vrlo slikovitim i živim jambom. Te su drame više za čitanje nego za gledanje; u njima vrede snažna lirska mesta. Jakšićevi dramski karakteri su odveć naivni i preterano idealisani; oni se ne uobličavaju kroz radnju, već kroz neprirodne i duge monologe; radnja je uopšte oskudna i slabo motivisana. Kao romantični repertoar za širu publiku, koja voli istorijske kostime i deklamaciju, one su sve igrane u pozorištu; „Stanoje Glavaš” se i danas igra. Iako je Jakšić najviše radio u prozi, taj deo njegova književnog rada je najmanje značajan. On piše istorijske pripovetke i pripovetke sa predmetom iz savremenog života, srbijanskog i banatskog, savremene seoske pripovetke uglavnom. Najbolje su mu pripovetke u kojima slika banatsko selo i seljaka. U svima pripovetkama izbija njegov zanosni lirizam, ljubav prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna protiv društvene nepravde. On je jedan od začetnika socijalne pripovetke, koja se razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske priče. MG139

m11 RUKOPIS GORSKOG VIJENCA PETRA II PETROVIĆA NJEGOŠA

Tvrd povez lepo ocuvana G2

Izdavač: Izdanje priređivača, Beograd Biblioteka Vrhunci civilizacije Priredili: Veljko Topalović i Branislav Brkić Povez: tvrd Broj strana: 247 Format: 21 x 29 cm Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: SVETI SAVA - Stanoje Stanojević Sveti Sava - SABRANI SPISI SVE NARODNE PESME I PRIČE O SVETOM SAVI (priredio Vladimir Ćorović) (K-132)

dobro očuvana manji trga korišćenja vellok