Pozadinsko osvetljenje: N Miš uključen u pakovanje: Ne Broj uključenih proizvoda: 1 Jezik tastature: EN (US) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Univerzalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski Opis Uživajte u udobnosti i slobodi sa Genius KB-7100X US bežičnom tastaturom. Sa svojim elegantnim dizajnom, praktičnim funkcijama i pouzdanim bežičnim performansama, ova tastatura je idealna za svakodnevnu upotrebu u kući ili kancelariji. Bežična sloboda: Zahvaljujući bežičnoj tehnologiji, KB-7100X US vam omogućava da se oslobodite kablova i radite sa udobnošću na udaljenosti do nekoliko metara od vašeg računara ili laptopa. Pouzdanost: Pouzdana bežična veza omogućava stabilno i neprekidno povezivanje, bez ometanja ili prekida tokom korišćenja. Ergonomski dizajn: Ergonomski oblikovana tastatura pruža udobno kucanje i smanjuje zamor prstiju tokom dugih radnih sesija. Multimedijalni tasteri: Integrisani multimedijalni tasteri omogućavaju vam brz pristup funkcijama reprodukcije, pauze, jačine zvuka i još mnogo toga, što olakšava kontrolu vaše multimedijalne sadržaje. Jednostavno povezivanje: Povezivanje tastature sa računarom ili laptopom je brzo i jednostavno. Samo priključite prijemnik u USB port i tastatura je spremna za upotrebu. Elegantan dizajn: Crna boja sa diskretnim detaljima daje tastaturi moderan i profinjen izgled, što je čini savršenim dodatkom za svaki radni prostor. Genius KB-7100X US bežična tastatura u crnoj boji je pouzdan, udoban i funkcionalan alat za sve korisnike koji traže praktičnost i performanse u svakodnevnom radu.

Pozadinsko osvetljenje: N Miš uključen u pakovanje: Ne Broj uključenih proizvoda: 1 Jezik tastature: SRB (YU) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Univerzalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski Opis Uživajte u udobnosti i slobodi sa Genius KB-7100X YU bežičnom tastaturom. Sa svojim elegantnim dizajnom, praktičnim funkcijama i pouzdanim bežičnim performansama, ova tastatura je idealna za svakodnevnu upotrebu u kući ili kancelariji. Bežična sloboda: Zahvaljujući bežičnoj tehnologiji, KB-7100X YU vam omogućava da se oslobodite kablova i radite sa udobnošću na udaljenosti do nekoliko metara od vašeg računara ili laptopa. Pouzdanost: Pouzdana bežična veza omogućava stabilno i neprekidno povezivanje, bez ometanja ili prekida tokom korišćenja. Ergonomski dizajn: Ergonomski oblikovana tastatura pruža udobno kucanje i smanjuje zamor prstiju tokom dugih radnih sesija. Multimedijalni tasteri: Integrisani multimedijalni tasteri omogućavaju vam brz pristup funkcijama reprodukcije, pauze, jačine zvuka i još mnogo toga, što olakšava kontrolu vaše multimedijalne sadržaje. Jednostavno povezivanje: Povezivanje tastature sa računarom ili laptopom je brzo i jednostavno. Samo priključite prijemnik u USB port i tastatura je spremna za upotrebu. Elegantan dizajn: Crna boja sa diskretnim detaljima daje tastaturi moderan i profinjen izgled, što je čini savršenim dodatkom za svaki radni prostor. Genius KB-7100X YU bežična tastatura u crnoj boji je pouzdan, udoban i funkcionalan alat za sve korisnike koji traže praktičnost i performanse u svakodnevnom radu.

Jezik tastature: EN (US) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Unirvezalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski Veličina tastature: Puna veličina Pozadinsko osvetljenje: N Miš uključen u pakovanje: Ne Opis Uživajte u udobnosti i slobodi sa Genius KB-7200 YU bežičnom tastaturom. Sa svojim elegantnim dizajnom, praktičnim funkcijama i pouzdanim bežičnim performansama, ova tastatura je idealna za svakodnevnu upotrebu u kući ili kancelariji. Bežična sloboda: Zahvaljujući bežičnoj tehnologiji, KB-7200 YU vam omogućava da se oslobodite kablova i radite sa udobnošću na udaljenosti do nekoliko metara od vašeg računara ili laptopa. Pouzdanost: Pouzdana bežična veza omogućava stabilno i neprekidno povezivanje, bez ometanja ili prekida tokom korišćenja. Ergonomski dizajn: Ergonomski oblikovana tastatura pruža udobno kucanje i smanjuje zamor prstiju tokom dugih radnih sesija. Multimedijalni tasteri: Integrisani multimedijalni tasteri omogućavaju vam brz pristup funkcijama reprodukcije, pauze, jačine zvuka i još mnogo toga, što olakšava kontrolu vaše multimedijalne sadržaje. Jednostavno povezivanje: Povezivanje tastature sa računarom ili laptopom je brzo i jednostavno. Samo priključite prijemnik u USB port i tastatura je spremna za upotrebu. Elegantan dizajn: Crna boja sa diskretnim detaljima daje tastaturi moderan i profinjen izgled, što je čini savršenim dodatkom za svaki radni prostor. Genius KB-7200 YU bežična tastatura u crnoj boji je pouzdan, udoban i funkcionalan alat za sve korisnike koji traže praktičnost i performanse u svakodnevnom radu.

Pozadinsko osvetljenje: Ne Miš uključen u pakovanje: Da Broj uključenih proizvoda: 2 Jezik tastature: SRB (YU) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Univezalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski taster Opis Dobijte sve što želite u kombinaciji bežične tastature i miša – udobnost, produktivnost, pouzdanost i stil. Prilagodite funkcije 20+ tastera 1 i uživajte u preciznom praćenju mišem. Ova elegantna, elegantna tastatura ima nožice koje se mogu podesiti za do 6 stepeni, dok oblikovani poklopci tastera i hod od 2,0 mm pružaju precizno iskustvo kucanja. Konturirani dizajn miša i ručke pruža svakodnevnu udobnost za levoruke ili dešnjake. Prilagodite da biste optimizovali Programirajte 20+ tastera na ovoj tastaturi pomoću HP Accessori Center 1 tako da možete da smanjite pritisak na tastere i radite pametnije u aplikacijama koje najčešće koristite. Pored toga, možete lako da prilagodite DPI podešavanja miša da kontrolišete brzinu i osetljivost kursora. Oslobodite miša Rad na različitim površinama može uzrokovati nepravilan rad vašeg miša. Problem je rešen pomoću senzora za više površina 2. Uz bolje praćenje, sada možete slobodno da koristite miša na više površina kao što je mermer. Osim toga, ovaj novi senzor je energetski efikasniji za produženo trajanje baterije. Karakteristike održivog dizajna Odgovorno dizajnirana, ova kombinacija pomaže u smanjenju otpada na deponijama korišćenjem recikliranih materijala koji čine više od 60% plastike u tastaturi i mišu. Lako se održava čistim i higijenskim Izdržaće 1.000 čišćenja pomoću dezinfekcionih maramica.

Pozadinsko osvetljenje: Ne Miš uključen u pakovanje: Da Broj uključenih proizvoda: 2 Jezik tastature: EN (US) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Univerzalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski taster Opis Dobijte sve što želite u kombinaciji bežične tastature i miša – udobnost, produktivnost, pouzdanost i stil. Prilagodite funkcije 20+ tastera 1 i uživajte u preciznom praćenju mišem. Ova elegantna, elegantna tastatura ima nožice koje se mogu podesiti za do 6 stepeni, dok oblikovani poklopci tastera i hod od 2,0 mm pružaju precizno iskustvo kucanja. Konturirani dizajn miša i ručke pruža svakodnevnu udobnost za levoruke ili dešnjake. Prilagodite da biste optimizovali Programirajte 20+ tastera na ovoj tastaturi pomoću HP Accessori Center 1 tako da možete da smanjite pritisak na tastere i radite pametnije u aplikacijama koje najčešće koristite. Pored toga, možete lako da prilagodite DPI podešavanja miša da kontrolišete brzinu i osetljivost kursora. Oslobodite miša Rad na različitim površinama može uzrokovati nepravilan rad vašeg miša. Problem je rešen pomoću senzora za više površina 2. Uz bolje praćenje, sada možete slobodno da koristite miša na više površina kao što je mermer. Osim toga, ovaj novi senzor je energetski efikasniji za produženo trajanje baterije. Karakteristike održivog dizajna Odgovorno dizajnirana, ova kombinacija pomaže u smanjenju otpada na deponijama korišćenjem recikliranih materijala koji čine više od 60% plastike u tastaturi i mišu. Lako se održava čistim i higijenskim Izdržaće 1.000 čišćenja pomoću dezinfekcionih maramica.

Broj tastera: 2 Tehnologija detekcije pokreta: Optički Opis Genius NX-7000 je bežični optički miš koji kombinuje praktičnost, pouzdanost i stil. Sa svojim bežičnim dizajnom i kompaktnim dimenzijama, ovaj miš je idealan za korisnike koji traže mobilnost i jednostavnost upotrebe. Miš radi na frekvenciji od 2.4 GHz, što omogućava stabilnu bežičnu vezu sa računarom ili laptopom. Nema potrebe za zamorom sa kablovima ili ograničenjima u kretanju, što ga čini savršenim pratiteljem za putovanja ili rad na terenu. Sa svojim optičkim senzorom visoke preciznosti, NX-7000 pruža glatko i precizno praćenje pokreta, što je ključno za udobno korišćenje i tačno upravljanje mišem. Ovaj miš je pogodan za različite vrste površina, uključujući radne stolove, stolice ili čak krevete, pružajući vam slobodu da radite gde god želite. Ergonomski dizajn miša omogućava udobno držanje čak i tokom dugih radnih sesija, smanjujući zamor ruke i pružajući vam bolju kontrolu nad mišem. Sa svojim zelenim bojama i modernim izgledom, NX-7000 dodaje estetski dodir vašem radnom prostoru. Ovaj miš je takođe jednostavan za korišćenje, sa plug-and-play funkcionalnošću koja omogućava brzo povezivanje sa računarom bez potrebe za instaliranjem dodatnih drajvera ili softvera. Sa Genius NX-7000 bežičnim optičkim mišem, dobijate praktično rešenje za svoje svakodnevne potrebe za radom na računaru, bez obzira da li ste kod kuće, na poslu ili u pokretu.

INTER NATIONES 1973 ilustrovana odlično očuvana exlibris Wilhelm Conrad Röntgen 1845 - 1923 илхелм Конрад Рендген[3] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845 — Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки[1] физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879), Гисену (од 1879. до 1888), Вирцбургу (од 1888. до 1900) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструисао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом.[4] Бавио се и истраживањем пијезоелектричних[5] и пироелектричних[6] појава код кристала.[7] Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику. У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената. Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци. Једна од првих радиографија (рендгенска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака. У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоресцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно. Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум. PRO.20/5

Jezik tastature: Ruski Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Kancelarijske Veličina tastature: Puna veličina (100%) Miš uključen u pakovanje: Da Opis DELL KM7321W bežični set tastature i miša pruža vrhunsko iskustvo korišćenja uz spoj elegancije, funkcionalnosti i praktičnosti. Namenski dizajniran za kancelarijsku upotrebu, ovaj set zadovoljava sve vaše potrebe za udobnošću i efikasnošću tokom radnog dana. Tastatura: Veličina: Puna veličina tastature (100%) pruža dovoljno prostora za udobno kucanje, čineći je savršenim izborom za sve vrste kancelarijskih aktivnosti. Stil: Ravni tasteri tastature obezbeđuju tiho, ali precizno kucanje, čime se smanjuje umor prstiju tokom dugotrajnog rada. Povezivanje: Kombinacija RF bežične i Bluetooth tehnologije omogućava vam fleksibilnost u povezivanju sa različitim uređajima, bilo da se radi o stolnom računaru, laptopu ili pametnom uređaju. Raspored tastature: QWERTZ raspored tastature prilagođen je potrebama korisnika u određenim geografskim područjima. Preporučena upotreba: Tastatura je posebno prilagođena za kancelarijsku upotrebu, pružajući visok nivo efikasnosti i udobnosti tokom radnog dana. Boja proizvoda: Ekskluzivna siva i titanijum boja tastature dodatno naglašava sofisticiran i profesionalan izgled. Miš: Uključen u pakovanje: Set uključuje bežični miš, pružajući potpunu bežičnu kontrolu i doprinoseći celokupnom korisničkom iskustvu. DELL KM7321W set tastature i miša spaja najnoviju tehnologiju sa modernim dizajnom kako bi zadovoljio sve potrebe savremenih korisnika. Bez obzira na to da li radite od kuće ili u kancelariji, ovaj set će unaprediti vaše radno iskustvo sa pouzdanošću DELL brenda i praktičnim karakteristikama bežičnog povezivanja. Iskoristite potpunu slobodu i kontrolu sa DELL KM7321W setom.

Broj tastera: 3 Tehnologija detekcije pokreta: BlueEye Opis Genius NX-8000S je bežični optički miš koji nudi praktičnost, preciznost i pouzdanost. Ovaj crni miš odlikuje se kompaktnim dizajnom i bežičnom tehnologijom, što ga čini idealnim izborom za korisnike koji cene mobilnost i udobnost.Sa DPI podešavanjem do 1200, Genius NX-8000S omogućava precizno kretanje kursora, što ga čini savršenim za svakodnevne radne zadatke, surfovanje internetom ili opuštajuće igračke sesije. Ovo podešavanje omogućava prilagođavanje brzine kursora prema vašim potrebama i preferencijama.Bežična tehnologija omogućava slobodu kretanja bez nepotrebnih kablova, čime se omogućava veća pokretljivost i praktičnost. Pored toga, miš koristi 2.4 GHz bežičnu konekciju koja pruža stabilan signal bez zakašnjenja ili prekida, čineći ga pouzdanim rešenjem za svakodnevnu upotrebu.Genius NX-8000S se takođe ističe svojim kompaktnim dizajnom i ergonomskom konstrukcijom koja pruža udobno pristajanje u ruci. Lagana konstrukcija miša olakšava nošenje, što ga čini savršenim izborom za korisnike koji često putuju ili rade na različitim mestima.Ključne karakteristike Genius NX-8000S bežičnog optičkog miša uključuju: Precizno kretanje kursora sa DPI podešavanjem do 1200. Bežičnu slobodu kretanja za veću pokretljivost. Stabilnu 2.4 GHz bežičnu konekciju bez zakašnjenja ili prekida. Kompaktan dizajn i ergonomsku konstrukciju za udobnost tokom dugotrajne upotrebe. Genius NX-8000S bežični optički miš je odličan izbor za sve korisnike koji traže praktičan, precizan i pouzdan miš za svakodnevnu upotrebu. Bez obzira da li radite, igrate igre ili surfujete internetom, ovaj miš će vam pružiti pouzdano iskustvo korišćenja.

Megapiksel: 4 MP Maksimalna video-rezolucija: 2560 x 1440 piksela HD tip kamere: Quad HD Opis Rapax 701 Veb kamera Svet bi trebalo da vas vidi putem naše Lorgar Rapax 701 veb kamere. Sa 6 ugrađenih sočiva i funkcijama kao što su automatski fokus, automatska balansiranost belog, kompenzacija za nisku svetlinu i korekcija ekspozicije, pruža nivo jasnoće kakav niste videli ranije. Visoko performansni CMOS senzor za slikanje obezbeđuje video kvalitet do 2560x1440p (QUAD HD) pri 30fps i 1920x1080p (Full HD) pri 60fps. Bilo da igrate igre, radite ili razgovarate, dobićete sliku savršene jasnoće i optimizovan ugao gledanja. Još nekoliko stvari: naša Lorgar Rapax 701 kamera je opremljena visoko osetljivim stereo mikrofonima koji pokrivaju udaljenosti govora od 30 do 300 cm. Takođe, tu su i poklopac za privatnost, rotacija od 360 stepeni i podešavanje ugla. Kameru možete lako postaviti na monitor ili na stativ. Sa podrškom za tehnologiju "Plug & Play", trebaće vam samo nekoliko minuta da podesite uređaj i počnete koristiti ga. Šta još veb kamera može ponuditi? Karakteristike: Automatska korekcija pri niskom osvetljenju Ugao gledanja od 75 stepeni Kamera za igranje 2K / 60fps; Unutrašnji Sony senzor Profesionalna tehnologija automatskog fokusa; 4X digitalno zumiranje pri HD720p; Opremljen poklopcem za privatnost; Stereo mikrofoni Aktivni režim smanjenja buke (opciono); Podrška za postavljanje na stativ; Tip-C konekcija Kompatibilna sa OS Windows / Android v5.0 ili novijim / MAC OS 10.6 ili novijim Podrška za pametne televizore ili TV kutije Video

STIVEN HOKING ILUSTROVANA KRATKA POVEST VREMENA Prevod - Zoran Živković Izdavač - Informatika, Beograd Godina - 2006 260 strana 26 cm ISBN - 86-84497-17-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Naša slika vaseljene Prostor i vreme Vaseljena koja se širi Načelo neodređenosti Elementarne čestice i sile prirode Crne rupe Crne rupe nisu tako crne Nastanak i sudbina vaseljene Strela vremena Crvotočine i putovanje kroz vreme Objedinjenje fizike Zaključak Albert Ajnštajn Galileo Galilej Isak Njutn Pojmovnik Imenski registar Predmetni registar Zahvalnice `Pošto je izvorno objavljena 1988, Kratka povest vremena Stivena Hokinga s vremenom je izrasla u beočug naučne publicistike. Prevedena na četrdeset jezika i prodata u preko devet miliona primeraka, postala je međunarodni izdavački fenomen. Knjiga se kretala samim frontom onoga što se tada znalo o prirodi vaseljene, ali u međuvremenu je ostvaren ogroman napredak na polju tehnologije posmatranja kako mikrokosmičkog tako i makrokosmičkog sveta. Ta posmatranja su potvrdila mnoga teorijska predviđanja profesora Hokinga izložena u prvom izdanju ove knjige, računajući tu i otkrića ostvarena satelitom COBE, koji je pronikao u prošlost do razdoblja od samo 300.000 godina posle početka vaseljene i koji je tu zabeležio neujednačenosti koje je profesor Hoking nagovestio. Kako bi se olakšalo razumevanje složenih zamisli koje bi bilo teško pojmiti uprkos jasnoći i duhovitosti izlaganja profesora Hokinga, ovo izdanje je obogaćeno sa čak 240 ilustracija u boji, među kojima su i satelitski snimci, fotografije koje je omogućio spektakularan tehnološki napredak oličen u kosmičkom teleskopu Habl, kao i računarski generisane slike trodimenzionalnih i četvorodimenzionalnih stvarnosti. Iscrpne legende objašnjavaju ilustracije, dočaravajući čitaocima veličinu međugalaktičkog prostora, prirodu crnih rupa i mikrokosmički svet fizike čestica, u kome se materija i antimaterija sudaraju. Klasično delo koje donosi pred čitaoce najnovija kosmološka saznanja, Ilustrovana kratka povest vremena predstavlja priču o nastavku nastojanja da se odgonetnu uzbudljive tajne što počivaju zapretene u srcu vremena i prostora. Stiven Hoking, koje se rodio na tristotu godišnjicu Galilejeve smrti, šef je katedre za matematiku na Univerzitetu Kembridž. Uvažavan kao najblistaviji teorijski fizičar posle Alberta Ajnštajna, on je i autor knjiga Crne rupe i bebe-vaseljene (1993) i Kosmos u orahovoj ljusci (2002), kao i mnogih drugih knjiga i naučnih radova.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Istorija Stephen Hawking The Illustrated a Brief History of Time Albert Ajnštajn Aristotel Artur Stenli Edington Ričard Fejnmen Galileo Galilej Alen Gat Edvin Habl Nikola Kopernik Pjer Simon Laplas Isak Njutn Rodžer Penrouz Antičestice Antropsko Načelo Atom Beli Patulj Beskonačnost Beskrajna Gustina Brzina Cerns Crveni Potomak Crvotočina Čandrasekarova Granica Čestica Materije Događaj Elektromagnetna Sila Elementi Energija Faza Galaksija Gravitacija Gravitacionala Sila Polje Helijum Horizont Događaja Imaginarno Vreme Inflatorno Širenje Jaka Nuklearna Sila Kosmološka Konstanta Kretanje Kosmološka Strela Vremena Kvantna Mehanika Kvantna Teorija Gravitacije Masa Merenje Mlečni Put Molekuli Načelo Isključenja Naučna Teorija Fantastika Neutron Neutronska Zvezda Nobelova Nagrada Opšta Relativnost Orbite Planete Prostor Povračenje Prostorvreme Proton Radio Talasi Simetrija Singularnost Sile Slaba Nuklearna Sila Slaba Sila Spektar Spin Stacionarno Stanje Stopa Širenja Strele Vremena Struktura Atoma Strune Sunce Svetlosni Talasi Svetlost Širenje Teleskopi Talasna Dužina Teorema Singularnosti Vaseljena Veliki Prasak Velika Objedinjena Teorija Virtuelna Čestica Voda Vodonična Bomba Vodonik Vreme Zemlja Zračenje Zvezda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Physics of Elementary Particles J.D. Jackson John David Jackson (19. siječnja 1925. - 20. svibnja 2016.) bio je kanadsko-američki profesor fizike na Kalifornijskom sveučilištu u Berkeleyu i fakultetski viši znanstvenik emeritus u Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley.[1][2] Kao teorijski fizičar, bio je član Nacionalne akademije znanosti, dobro poznat po svom radu u nuklearnoj fizici i fizici čestica, [3] kao i po široko korištenom diplomskom tekstu o klasičnoj elektrodinamici.[4] [5] Obrazovanje Rođen u Londonu, Ontario, Kanada, Jackson je pohađao Sveučilište Zapadnog Ontarija, stekavši diplomu B.Sc. s počastima iz fizike i matematike 1946. Otišao je na diplomski studij na MIT, gdje je radio pod vodstvom Victora Weisskopfa, dovršivši doktorat znanosti. disertaciju 1949.[6][7] Akademska karijera Jackson je nizao akademska imenovanja na Sveučilištu McGill, zahvaljujući Philipu Russellu Wallaceu, istaknutom kanadskom teoretskom fizičaru (siječanj 1950. – 1957.); potom Sveučilište Illinoisa u Urbana–Champaignu (1957.–1967.); i konačno Sveučilište Kalifornija, Berkeley (1967.–1995.). Na McGillu je bio asistent i izvanredni profesor matematike; u Illinoisu i Berkeleyju, bio je na odsjecima za fiziku. Kasnije je imao sastanke u kampusu iu Nacionalnom laboratoriju Lawrence Berkeley. Nakon povlačenja iz nastave 1993., nastavio je biti aktivan u LBNL-u.[6] McGill i Princeton U McGillu 1950-ih, uz značajno podučavanje, Jackson je našao vremena za istraživanje atomskih procesa i nuklearnih reakcija pri srednjim energijama i počecima svoje knjige o klasičnom elektricitetu i magnetizmu.[1] Dok je bio na dopustu na Sveučilištu Princeton, pronašao je plodonosnu suradnju sa Samom Treimanom i H. W. Wyldom na slabim interakcijama, posebno različitim vidljivim korelacijama raspada u dopuštenom nuklearnom beta raspadu koji uključuje impuls elektrona [1], njegov spin, moment momenta neutrina i nuklearni spin koji pruža informacije o očuvanju pariteta ili neočuvanju i očuvanju preokreta vremena ili ne.[8][9] Također je objavio rani rad o teoretskim osnovama za tada nedavno otkrivenu fuziju vodikovih izotopa kataliziranu mionima.[1][10][11] Illinois (1957–1967) i CERN (1963–64) Dok je bio na Sveučilištu Illinois (1957. – 1967.), Jackson je u početku nastavio rad na slabim interakcijama kao i interakcijama čudnih čestica pri niskoj energiji s Wyldom i drugima. Na godišnjem odmoru u CERN-u 1963.-64. surađivao je s Kurtom Gottfriedom na proizvodnji i raspadanju nestabilnih rezonancija u visokoenergetskim hadronskim sudarima. [12][13][1][14] Uveli su upotrebu matrice gustoće za povezivanje proizvodnih mehanizama s obrascima raspada i opisali utjecaj konkurentskih procesa (`apsorpcija`) na reakcije.[15] Tijekom tog razdoblja Jackson je predavao na tri ljetne škole - o odnosima disperzije na prvoj ljetnoj školi fizike škotskih sveučilišta, 1960.; o slabim interakcijama na Ljetnom institutu Brandeis, 1962.; i o distribucijama raspadanja čestica i polarizacije na Ljetnoj školi teorijske fizike, Les Houches, 1965. [16] [1] Također je objavio tri knjige, jednu o fizici čestica, temeljenu na predavanjima na Kanadskoj ljetnoj školi u Edmontonu i Jasperu, 1957.; [17] drugo, mala knjiga o matematici za kvantnu mehaniku (1962.) i treće, također 1962., prvo izdanje njegovog teksta o klasičnoj elektrodinamici.[4][16] Knjiga je poznata po težini svojih problema i sklonosti da neočite zaključke tretira kao očigledne. Jacksonovi visoki standardi i opomenuti rječnik predmet su zabavne memorijalne knjige njegovog sina Iana Jacksona.

Pozadinsko osvetljenje: N Miš uključen u pakovanje: Ne Broj uključenih proizvoda: 1 Jezik tastature: EN (US) Numerička tastatura: Ne Preporučena upotreba: Univerzalna Tip prekidača tastera tastature: membranski taster Opis Nije li bolje kucati na spoljnoj tastaturi? Ova bežična tastatura kombinuje produktivnost radne površine sa kompaktnom prenosivošću gde god da se nalazite sa funkcijama kao što su Bluetooth® 5.2, više uparivanja i prečice. Ponesite je bilo gde da biste imali zadovoljavajuće iskustvo kucanja koje ostaje sa vama.Ova tastatura je dizajnirana da se ubaci u bilo koju malu torbu i da se postavi na bilo koju malu površinu, na putovanju ili kod kuće. Koliko god da je mala, još uvek ima dovoljno prostora da ispružite prste i udobno kucate na poklopcima tastera standardne veličine. To je elegantna i čvrsta postavka, gde god da se pojavite.Brzo uparite i ostanite bežično povezani sa čak 3 uređaja uz Bluetooth® 5.2. Samo koristite prilagođeni taster za prebacivanje da lako prelazite sa jednog uređaja na drugi. Osim toga, ova tastatura se pametno uparuje i ostaje povezana u sistemima Mac® i Windows®, kao i u pregledaču Chrome. Brzo kucajte na radnoj površini, laptopu, tabletu ili telefonu.Uživajte u potpunom zadovoljstvu tastera standardne veličine i pametnih prečica. Standardni dizajn kapice za tastere pruža poznati osećaj sa puno prostora za vaše prste. Takođe sadrži čitavu kontrolnu tablu sa tasterima za prečice, uključujući prilagodljive Fn kombinacije, uključivanje/isključivanje zvuka, emodžije, snimak ekrana, diktat i još mnogo toga. Sada možete da radite brzo i efikasno sa pametnom tastaturom dizajniranom da prati vaš rad.

Rezolucije ekrana: 1920 x 1080 piksela Ekrani na dodir: Ne NVIDIA G-SYNC: Ne AMD FreeSync: Da Opis Lenovo D27-40 Monitor je impresivan monitor za kućnu kancelariju koji može da se udvostruči kao vaša mašina za igre i zabavu. Dobijte ekspanzivni prikaz vaših radnih dokumenata, omiljenih veb serija i igara koje izazivaju zavisnost na većem VA panelu od 27 inča sa 3 strane NearEdgeless. Gde god da pogledate u ekran, vidite doslednost slika bez ispranih boja – zahvaljujući širokom uglu gledanja od 178°/178°. Opseg boja monitora od 72% NTSC nudi žive i zadivljujuće boje. Uočite finije detalje u tabelama ili pokrete u igri sa svojom FHD (1920 k 1080) rezolucijom. Brzina osvežavanja monitora Lenovo D27-40 od 75 Hz i vreme odziva od 5 ms omogućavaju vam brzinu da prvi udarite. Usklađujući brzinu osvežavanja sa brzinom kadrova na ekranu, AMD FreeSinc™ tehnologija* sprečava da vaš ekran zapinje i cepa usred igre. Vaše oči su zaštićene od štetnog plavog svetla tehnologijom prirodnog niskog plavog svetla monitora dok radite ili igrate duge sate. Besprekorno povežite svoj laptop, računar i zvučnike/slušalice sa monitorom preko HDMI, VGA i audio izlaza. Podesite monitor samo nagibom dok ga podesite prema svom idealnom položaju sedenja. VESA nosač za montažu je zgodan da dodatno poboljša vašu udobnost tako što vam daje više radnog prostora. Možete spojiti žice i staviti ih na poleđinu monitora pomoću integrisanog sistema za upravljanje kablovima za uredno podešavanje. Posle dugog radnog dana, pokrenite Lenovo D27-40 monitor i uključite svoju A-igru!

Pozadinsko osvetljenje: N Miš uključen u pakovanje: Da Broj uključenih proizvoda: 2 Jezik tastature: EN (US) Numerička tastatura: Da Preporučena upotreba: Univerzalna Tip prekidača tastera tastature: Membranski Opis Uživajte u udobnosti i funkcionalnosti sa Genius SlimStar 8230 bežičnim kompletnim setom tastature i miša. Sa svojim elegantnim dizajnom, praktičnim funkcijama i pouzdanim bežičnim performansama, ovaj set je idealan dodatak za vaš radni prostor. Bežična sloboda: Zahvaljujući bežičnoj tehnologiji, SlimStar 8230 vam omogućava da se oslobodite kablova i radite sa udobnošću na udaljenosti do nekoliko metara od vašeg računara ili laptopa. Pouzdanost: Pouzdana bežična veza omogućava stabilno i neprekidno povezivanje, bez ometanja ili prekida tokom korišćenja. Ergonomski dizajn tastature: Tanak i ergonomski dizajn tastature pruža udobno kucanje i smanjuje zamor prstiju tokom dugih radnih sesija. Povišeni tasteri omogućavaju brže kucanje, dok je razmak između tastera dizajniran za udobno korišćenje. Precizni bežični miš: Optički miš sa visokom rezolucijom pruža precizno praćenje pokreta i omogućava vam lagano upravljanje računarom ili laptopom. Sa ergonomski oblikovanim dizajnom, ovaj miš pruža udobno držanje tokom dugih radnih sesija. Multimedijalni tasteri: Integrisani multimedijalni tasteri na tastaturi omogućavaju vam brz pristup funkcijama reprodukcije, pauze, jačine zvuka i još mnogo toga, što olakšava kontrolu vaše multimedijalne sadržaje. Jednostavno povezivanje: Povezivanje tastature i miša sa računarom ili laptopom je brzo i jednostavno. Samo priključite prijemnik u USB port i set je spreman za upotrebu. Genius SlimStar 8230 bežični kompletni set tastature i miša u beloj boji je pouzdan, udoban i funkcionalan alat za sve korisnike koji traže praktičnost i performanse u svakodnevnom radu.

Genetski inženjering i budućnost čovečanstva Za sve koji su voleli Homo Deus i Gen „Autor nas odvodi do neistraženih granica biologije i tehnologije, i otkriva svet pun obećanja i opasnosti.“ – Dr Sidarta Mukardži, autor bestselera Gen Posle 3,8 milijardi godina, čovečanstvo se sprema za evoluciju po novim pravilima. Iz pera Džejmija Mecla, geopolitičkog eksperta i futurologa, stiže nam pionirsko istraživanje brojnih potresa koje genetički inženjering izaziva u temeljima na kojima počiva naš život. U osvit genetičke revolucije, čitanje, pisanje i hakovanje naše DNK postaje realnost. No odluke koje donosimo danas kada započinjemo reorganizaciju sopstvenog genetskog koda mogu da donesu čudesna unapređenja zdravlja i dobrobiti ljudi, ali i dovedu do sunovrata u opasnu i potencijalno smrtonosnu genetičku „trku u naoružanju“. Uđimo u laboratorije u kojima naučnici pretvaraju naučnu fantastiku u stvarnost. Pogledajmo u budućnost u kojoj će se naša najdublja moralna, verska i politička ubeđenja naći na probi kao nikada pre, i gde je u igri sama suština značenja ljudskosti. Ako već možemo da putem genetičkog inženjeringa programiramo svoju buduću decu, više nego značajno produžimo životni vek, izgradimo život ni od čega i ponovo stvorimo biljni i životinjski svet – da li treba to i da radimo? „Genetičke tehnologije nose sa sobom neverovatna obećanja i zastrašujuće izazove, a Mecl nas vodi na presudno važno putovanje kroz mogućnosti i prepreke na toj najvećoj ekspediciji čovečanstva.“ Erik Garseti, gradonačelnik Los Anđelesa „Izuzetna knjiga o tome kako ćemo mi, ljudska bića, preuzeti vlast nad svojim evolutivnim procesima i prevazići ograničenja sopstvene biologije.“ Rej Kerzvejl, pronalazač i futurista odlično očuvana kao nova Lok.2

Knjiga je dobro očuvana. ,,Neuronauka nam daje zabavne i intrigantne odgovore na pitanja o tome zbog čega nas ponekad sabotira naš sopstveni mozak Zbog čega gubite u raspravama s ljudima koji znaju mnogo manje od vas? Zašto nikako ne možete da se setite imena žene s kojom ste upravo razgovarali iako ste je prepoznali i tačno znate ko je ona i ko vas je s njom upoznao? I zašto ste se, kad ste nedavno raskinuli vezu, danima ležali sklupčani na kauču, pomerajući se tek koliko da s vremena na vreme obrišete suze i nos koji curi? Svima nam se desi da uđemo u kuhinju, ili otvorimo laptop, ili samouvereno stupimo za govornicu, i odjednom ni najblažeg pojma nemamo šta smo ono beše hteli da uradimo. A sve zahvaljujući tome što je mozak rešio da pravi gluposti. Ljudski mozak – tako blistavo pametan, tako visoko razvijen – prilično je zbrkan, pogrešiv i neorganizovan. Jeste li, na primer, znali da je vaše pamćenje egocentrično? Da su teorije zavere i sujeverje neizbežno dela jednog zdravog ljudskog mozga? Ili da alkohol može u izvesnoj meri da vam poboljša pamćenje (samo pažljivo pročitajte knjigu pre nego što rešite da ovo lično ispitate)? U knjizi Kad mozak pravi gluposti neurolog Din Barnet upoznaje nas sa tajanstvenom sivom (i belom) materijom, tako sklonom da pravi nepodopštine, i usput nam objašnjava nesavršenstva veličanstvenog ljudskog mozga i kako to nesavršenstvo utiče na sve što radimo, govorimo i doživljavamo. Stručna, duhovita i zabavna, ova knjiga je namenjena svima koji se ponekad pitaju zašto im rođeni mozak sabotira život i šta li je, za ime sveta, sad opet smislio. ``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Supek, Ivan, hrvatski fizičar, filozof i književnik (Zagreb, 8. IV. 1915 – Zagreb, 5. III. 2007). Studij fizike i filozofije započeo je u Zagrebu, a nastavio u Zürichu i Leipzigu, gdje je doktorirao (1940). Bio je asistent Wernera Karla Heisenberga i radio na kvantnoj teoriji polja. Pošto ga je 1941. uhitio Gestapo, pa je potom na Heisenbergovu intervenciju pušten, vratio se u Hrvatsku i djelovao u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a (1943). Kao član predsjedništva Kongresa kulturnih radnika u Topuskom (1944) upozorio je na opasnost od nuklearnog oružja. Predavao je fiziku na Medicinskom fakultetu u Zagrebu (1945–46) i bio prvi profesor teorijske fizike na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu (1947–85), gdje je osnovao školu teorijske fizike koja je fiziku u Hrvatskoj podigla na europsku razinu. Osnovao je Institut Ruđer Bošković (1950) i bio njegov prvi direktor, a zbog protivljenja nemirnodopskomu korištenju nuklearne energije za izradbu atomske bombe bio je isključen s Instituta (1958). Bio je i prvi profesor filozofije znanosti na Sveučilištu u Zagrebu, a osnovao je i Institut za filozofiju znanosti i mir (1960). Sudjelovao je u osnutku Pugwashke konferencije o znanosti i svjetskim zbivanjima. Pokrenuo je i uređivao časopis Encyclopaedia moderna. Rektor Sveučilišta u Zagrebu (1968–71), potaknuo je osnivanje Interuniverzitetskoga centra u Dubrovniku (1970). Nakon 1971. prisilno je bio isključen iz javnoga života; javnu djelatnost obnovio je 1989. Redoviti član JAZU (danas HAZU) od 1960., predsjednik (1991–97), profesor emeritus od 2000. Dobitnik je Nagrade za znanost »Ruđer Bošković« (1960) i Nagrade za životno djelo (1970). Bavio se problemima supravodljivosti i kvantne elektrodinamike, teorijom metala na niskim temperaturama, preinačio je Blochovu integralnu jednadžbu u diferencijalnu jednadžbu za električnu vodljivost na Fermijevoj plohi. Uz sveučilišne udžbenike i stručne knjige (Teorijska fizika i struktura materije, 1949; Moderna fizika i struktura materije, 1965; Nova fizika, 1965; Počela fizike: uvod u teorijsku fiziku, 1994), pisao je djela iz povijesti i filozofije znanosti (Od antičke filozofije do moderne nauke o atomima, 1946; Povijest fizike, 1980). U književnosti se javio dramama, koje je 1959. tiskao u drugom dijelu znanstvenoesejističkog izdanja Na atomskim vulkanima (Velika piramida, konačna verzija Piramida, 1971; Na atomskom otoku, konačna verzija 1974; Bijeg u svemirsku utopiju, poslije tiskana pod naslovom Let u nebo, 1970). Mnoštvo drama objavio je i 1960-ih, npr. Bajka modernog vremena (1962), kojom naznačuje političko-društvene i znanstvene igre oko izgradnje i vođenja Instituta »Ruđer Bošković«, Proces stoljeća (1962), koja prethodi pojavi istoimenoga romana, a u kojoj se usredotočio na suđenje R. Oppenheimeru, koji se protivio izradbi hidrogenske bombe, U kasarni na rubu šume (1963), Mirakul (1964), koja tematizira Hvarsku bunu pod vodstvom M. Ivanića, U predsoblju (1965), u kojoj bivši ratnici traže osobne odgovore na kominformsku osudu Jugoslavije, i Lovište (1969). Veliku pozornost izazvala je drama Heretik (1968) o M. de Dominisu, u kojoj se Supek približava metodologiji Sartreove filozofske drame, te nudi predodžbu o arhetipskom heretiku koji može biti i naš suvremenik. U povijesnoj drami Pjesnik i vladar (1980) rekonstruira sudbinu Jana Panonca. U posljednjih petnaestak godina stvaralaštva dramska je ostvarenja tiskao samo u periodici: Lutrija imperatora Augustusa (1991), Vrag je tiho naglas (1991), Gabrijel (1994), Biskup i ban (1995), Pusta, zatrovana zemlja (1996), Tais (1997). – Romaneskni prvijenac Dvoje između ratnih linija (1959; prerađeno izdanje objavljeno 1970. pod naslovom Sve počinje iznova) autobiografska je kronika o predratnim i ratnim političkim previranjima na Zagrebačkom sveučilištu. Pisao je i povijesne romane, a prema svojim ranijim dramama: Heretik (1968), Extraordinarius (1974) i Buna Janusa Pannoniusa (1992). Sva tri se bave izvorima hrvatskoga vjerskoga, političkog i državničkoga humanizma te idejama i nazorima njegovih pronositelja. Takav je donekle i političko-dokumentarni roman Krunski svjedok protiv Hebranga (1983; redigirana verzija Krunski svjedok u Hebrangovu slučaju, 1990). Sjećanja na pojedine epizode iz vlastitoga života sabrao je u romanu Otkriće u izgubljenom vremenu (1987). Zanimljiv je i satirični znanstvenofantastični roman EPR-efekt (1995), u kojem se bavi američko-ruskim sukobom što prijeti uništenjem života na planetu. Svojevrsni je misaoni vrhunac Supekova stvaranja romaneskni ciklus Hrvatska tetralogija (1995: Između ratnih linija; U prvom licu; Medvedgrad; Uzašašće), »društveno-povijesna freska« više naraštaja. Supekova esejistička i publicistička djela (Superbomba i kriza savjesti, 1962; Posljednja revolucija, 1965; Opstati usprkos, 1971; Krivovjernik na ljevici, 1980; Povijesne meditacije, 1996) također nose humanističku poruku. God. 2007. objavljena je njegova »intelektualna autobiografija« Tragom duha kroz divljinu. Ivan Supek (Zagreb, 8. travnja 1915. - Zagreb, 5. ožujka 2007.), hrvatski fizičar, filozof, pisac, borac za mir i humanist. Doktorirao je u Leipzigu pod vodstvom fizičara i nobelovca Wernera Heisenberga, s kojim je do 1943. radio na kvantnoj teoriji polja. Radom na zagrebačkom sveučilištu od 1946. podiže fiziku na europsku razinu, a 1950. vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković kojem postaje prvi predsjednik. Ivan Supek rodio se u Zagrebu od oca Rudolfa i majke Marije, rođene Šips.[1] Nakon mature 1934. godine upisuje studij matematike, fizike i filozofije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, te nastavlja studij u Beču, Parizu, Zurichu i Leipzigu. 1940. godine doktorira fiziku i filozofiju u Leipzigu pod vodstvom fizičara Wernera Heisenberga,[1] s kojim nastavlja rad na kvantnoj teoriji polja do 1943. godine. Kasnije se bavio istraživanjem teorije metala na niskim temperaturama te je poznat po otkriću diferencijalne jednadžbe za električnu vodljivost materijala na tim temperaturama. 1941. u Njemačkoj je uhićen od Gestapa, ali ga spašava Heisenberg pod izlikom da mu treba asistent bez kojega ne može provoditi daljnja istraživanja. Kao dosljedan antifašist pridružuje se narodnooslobodilačkom pokretu i u kolovozu 1943. odlazi na oslobođeni teritorij gdje radi u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a. 1944. - u Topuskom, na kongresu kulturnih radnika, održao je zapaženi govor o znanosti, na kojem je uputio prvi javni apel protiv uporabe nuklearnog oružja a za stvaranje svjetske zajednice slobodnih i razoružanih naroda.[2] Nakon toga prekida s Partijom. 1946. - postaje profesor teorijske fizike na Sveučilištu u Zagrebu, gdje vodi grupu studenata koji fiziku u Zagrebu podižu na europsku razinu. 1948. - postaje dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (tada Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti).[3] 1950. - vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković i postaje njegov prvi direktor. Godine 1958. isključen je iz Instituta zbog protivljenja planovima jugoslavenske Federalne Komisije za Nuklearnu energiju za izradu atomske bombe (predsjednik te komisije bio je Aleksandar Ranković). 1960. - osniva Institut za filozofiju znanosti i mira kao odjel HAZU. Institut je bio sjedište jugoslavenske konferencije svjetske organizacije protiv nuklearnog naoružanja Pugwash, među čijim je osnivačima, i organizacije Svijet bez bombe, čiji je također suosnivač i predsjednik.[2] 1961. - postaje redoviti član tada Odjela za matematičke, fizičke i tehničke nauke JAZU, danas Razreda za matematičke, fizičke i kemijske znanosti HAZU.[3] 1966. - inicira izdavanje tromjesečnika Encyclopedia moderna. 1969. - postao je rektorom Sveučilišta u Zagrebu.[2] 1970. - inicira osnivanje Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku (IUC).[4] 1971. - Za Hrvatskog proljeća na popisu je nepoželjnih javnih osoba te je nakon konferencije u Karađorđevu, kada nije prihvatio zaključke CK SKJ, prisilno isključen iz javnog života na 18 godina.[5] 1976. - potpisuje Dubrovnik-Philadephia deklaraciju. Uz Supeka deklaraciju potpisuju i Ava i Linus Pauling, Philip Noel-Baker, Sophia Wadai te Aurelio Peccei.[6] Bio je kritičar procesa globalizacije i zagovornik teze o socijalnoj jednakosti te je u doba prisilne šutnje u domovini održavao predavanja na mnogim svjetskim sveučilištima (američkim, britanskim, njemačkim i francuskim).[5] Bio je predsjednik HAZU od 1991. do 1997. godine.[3] Umro je u svom stanu u Zagrebu 5. ožujka 2007. nakon duge bolesti. U spomen na Ivana Supeka, gimnazija u Zagrebu nosi njegovo ime kao X. Gimnazija `Ivan Supek` te svake godine od 5. ožujka do kraja mjeseca travnja održava proslavu Dani Ivana Supeka.[7] Književnost Supek je autor brojnih romana i drama s filozofskim, političkim i znanstveno-fantastičnim temama. Njegov roman Proces stoljeća priča je o procesu protiv poznatog američkog fizičara Roberta Oppenheimera. Popis njegovih radova može se pronaći na njegovoj stranici pri HAZU.

Vrsta boje površine: Platno , guma Opis Za gejmere koji traže vrhunsku preciznost i trajnost, Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš predstavlja idealno rešenje. Ova visokokvalitetna podloga, dizajnirana za izdržljivost i superiornu performansu, kombinuje napredne materijale i preciznu izradu kako bi unapredila vaše gejming iskustvo.Izvanredna izrada i materijal: Freeway M je izrađena od CORDURA tkanine, poznate po svojoj izuzetnoj izdržljivosti i otpornosti na habanje. Ovaj materijal se često koristi u vojnoj i outdoor opremi, što Freeway M čini otpornom na oštećenja i dugotrajnom, čak i pod intenzivnim uslovima korišćenja.Optimizovana površina za precizno praćenje: Površina ove podloge optimizovana je tako da osigura glatko klizanje miša, bez obzira na brzinu ili vrstu pokreta. Bez obzira da li igrate igre visoke rezolucije ili radite na preciznim grafičkim zadacima, Freeway M pruža izuzetnu tačnost praćenja.Dizajn koji štiti vašu opremu: Podloga je dizajnirana s gumiranom bazom koja sprečava klizanje, osiguravajući da ostane čvrsto na mestu čak i tokom najintenzivnijih gejmerskih sesija. Takođe, rubovi podloge su prošiveni kako bi se sprečilo cepanje i odvajanje, što dodatno produžava vek trajanja podloge.Elegantan i funkcionalan dizajn: Svojim jednostavnim crnim dizajnom, Freeway M se lako uklapa u svaki gejmerski setup, dodajući sofisticiranu estetiku bez odvlačenja pažnje od vaše igre.Kompaktna i prenosiva: Uprkos svojoj robusnosti, Freeway M je dovoljno tanka i lagana za lako prenošenje. Bez obzira da li igrate kod kuće ili na turnirima, ova podloga za miš je savršen izbor za gejmere koji su stalno u pokretu.Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš crna nije samo podloga; to je alat koji podiže vaše veštine i daje vam prednost u svakoj igri. Uz ovu podlogu, svaki klik je precizan, svaki pokret je glatko izveden, i svaka sesija igranja postaje još uzbudljivija.

Maksimalna učestalost osvežavanja: 60Hz Rezolucije ekrana: 1920 x 1080 Tip visoke definicije (HD): FHD AMD FreeSync: / NVIDIA G-SYNC: / HDMI: Da Opis HP E24mv (169L0AA) Conference IPS monitor 23.8" Ostavite odličan utisak na video pozive na ovom 23,8-inčnom full HD konferencijskom monitoru. Integrisana iskačuća veb kamera od 5 megapiksela sa podesivom nagibom prikazuje oštru, detaljnu sliku – čak i pri slabom osvetljenju – a ugrađeni zvučnici i mikrofon proizvode jasan, realističan zvuk. Sve što vam je potrebno da se u svakom pozivu pokažete najbolje. Izgleda odlično. Sound Great. Recite zbogom mutnim slikama ili prigušenim zvukom u video pozivima. Sa zvučnicima i mikrofonom koji proizvode pun, bogat zvuk i veb kamerom od 5 megapiksela sa mogućnošću podešavanja nagiba od 25 stepeni za savršene uglove, iskačućim prozorima za privatnost i poboljšanom podrškom za Vindovs Hello u svakom pozivu ćete pokazati sve što možete. Poboljšana udobnost gledanja Veći deo našeg sveta sada radi na ekranima, tako da rad dugo vremena ispred monitora može da bude zamoran i utiče na produktivnost. HP Eie Ease sa TUV Rheinland hardverskim sertifikatom za nisko plavo svetlo pomaže vam da vam bude udobno tokom dana smanjujući plavo svetlo bez promene žute boje. Beskrajna prilagodljivost Radite bez napora sa 4-smernom ergonomijom koja pomaže da vam vrat, ramena i leđa budu udobni tokom celog dana. Prilagodite postavke nagiba, visine, okretanja i okretanja kako bi odgovarale vama, vašem stolu i vašim potrebama i lako ćete videti FHD monitor i 3-strani Micro-Edge ekran dijagonale 23,8 inča savršeno iz praktično bilo kog ugla gledanja. Ekološki svesni. Odgovorno napravljeno. Izaberite monitor koji ne samo da ima visoke rezultate zbog svojih funkcionalnosti, već i nizak zbog uticaja na životnu sredinu. Njegova plastika se sastoji od preko 80% recikliranih materijala, a ambalaža koja se može reciklirati je 100% održiva. Pored toga, ovaj monitor je ENERGI STAR® sertifikovan i EPEAT® registrovan.

Autor - osoba Stanković, Siniša Naslov Ohridsko jezero i njegov živi svet / Siniša Stanković Vrsta građe knjiga Jezik srpski, hrvatski Godina 1957 Izdavanje i proizvodnja Skopje : Kultura, 1957 (Skopje : `Goce Delčev`) Fizički opis 381 str. : ilustr. ; 21 cm. ISBN (Karton) Napomene Bibliografija: str. 367-[379]. Predmetne odrednice Vodene biocenoze -- Ohridsko jezero Ohridsko jezero (mak. Охридско Езеро, alb. Liqeni i Ohrit) je jezero u jugozapadnom delu Makedonije i istočnom delu Albanije. Ono pokriva površinu od 358,2km². Najveća širina iznosi 14,8 km, a dužina jezera je 30,8 km. Ohridsko jezero se ubraja u red većih evropskih jezera, uz Ženevsko, Bodensko i dr. Na jugu Evrope, to je svakako jedno od najvećih, a istovremeno i jedno od najdubljih jezera. Nјegova dubina dostiže do 289 m. Jezero je smešteno u dubokoj i zatvorenoj kotlini. Sa svih strana, a posebno sa zapadne i istočne okružuju ga visoke planine. Na istoku je planina Galičica (2.255 m), a na zapadu Mokra Planina i Jablanica (1.945 m). Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 695 metara. Slivu Ohridskog jezera pripada 40 reka, od kojih 23 na albanskoj i 17 na Makedonskoj teritoriji. Ohridsko jezero se odlikuje jedinstvenim ekosistemom, bogatim endemskim i retkim biljnim i životinjskim vrstama. Posebnost jezera nastala je usled geografske izolacije i velike geološke starosti. Takođe i sliv Ohridskog Jezera se odlikuje bogatim biodiverzitetom i ima nekolko biljnih vrsta endemičnih za Balkansko Poluostrvo. Obale Ohridskog jezera su bile naseljene od praistorijskog vremena. Najstarije arheološke naseobine datiraju iz neolitskog perioda, oko 6000 godia p. n. e. Samo na makedonskom delu sliva je otkriveno više od 170 arheoloških mesta. Svjetska baština Kao redak prirodni fenomen, Ohridsko jezero pruža utočište brojnim endemskim vrstama slatkovodne faune i flore koje potječu iz tercijarnog perioda. Kao duboko i drevno jezero tektonskog porijekla, Ohridsko jezero postoji kontinuirano otprilike dva do tri milijuna godina. Njegove oligotrofne vode čuvaju preko 200 vrsta biljaka i životinja jedinstvenih za jezero, uključujući alge, turbelarne pljosnate crve, puževe, rakove i 17 endemskih vrsta riba uključujući dve vrste pastrmke, kao i bogat svet ptica. Zahvaljujući ovakvim osobenostima 1980. godine Ohridsko jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod zaštitom UNESKO-a, pod nazivom – Prirodna i kulturna baština ohridske regije. Siniša Stanković (Zaječar, 26. mart 1892 – Beograd, 24. februar 1974) je bio srpski biolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Prirodne nauke je studirao na univerzitetima u Beogradu i Grenoblu. Bio je predavač nekoliko bioloških disciplina na univerzitetu u Beogradu, gde je 1934. godine izabran za redovnog predavača. Siniša Stanković je bio član SANU i dopisni član Akademije u Nansiju i Masarikove akademije u Pragu. Bio je predsednik akademskog saveta FNRJ. Za dopisnog člana SANU izabran je 1934. godine, a za redovnog 1946. godine. Bio je član Komisije za obnovu univerziteta od 1944. godine. Dok je Srbija bila okupirana u Drugom svetskom ratu bio je član Glavnog narodnoslobodlilačkog odbora. Veliki deo rata je proveo u koncentracionom logoru na Banjici odakle je krajem rata pobegao i ilegalno živeo u okupiranom Beogradu. Posle oslobođenja bio je predsednik Narodnooslobodilačkog fronta Beograda, ASNOS-a, a od 1944. do 1953. godine bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije. U posleratnom periodu zastupao je Jugoslaviju na međunarodnim skupovima i radio na obnavljanju naučne delatnosti. Siniša Stanković je jedan od utemeljivača ekološkog pravca u biologiji. Bavio se i proučavanjem živih bića u jezerima, ali i u drugim slatkim vodama, kao i problemima biogeografije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Po njemu je jedna vrsta lažnih skorpija dobila ime, to je retka vrsta koja živi samo u Srbiji (Neobisium stankovici). Po njemu je takođe dobio ime Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Njegov sin je lekar Ivan Stanković. Dela Siniša Stanković je napisao veliki broj naučnih radova i univerzitetskih udžbenika. Od krupnijih dela objavio je: „Životni prostor“ – delo u kome kritikuje rasizam i nacizam „Okvir života“ – popularna ekologija „Ohridsko jezero i njegov živi svet“ – monografija MG125 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U ovom klasiku, David Bohm nam je prvi ponudio svoje kauzalno tumačenje kvantne teorije. Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici nastavlja da omogućava dalji uvid u značenje kvantne teorije i predlaže načine da se teorija proširi u nove pravce. Dejvid Bom (20. decembar 1917 — 27. oktobar 1992) bio je američki naučnik koji se smatra jednim od najznačajnijih teorijskih fizičara 20. veka [1] i koji je doprineo nestandardnim idejama u kvantnoj mehanici, neuropsihologiji i filozofiji uma. Dobitnik je nagrade Kraljevskog društva u Londonu.[2] Bom je smatrao da kvantna fizika sugeriše da je stari dualistički model realnosti, u kome postoje dve vrste supstance, mentalna i fizička koje međusobno interaguju, previše ograničen. Da bi dopunio ovaj model, razvio je matematičku i fizičku teoriju „implicitnog“ i „eksplicitnog“ redosleda.[3] Smatrao je da mozak, na ćelijskom nivou, radi u skladu sa matematikom nekog kvantnog efekta, i postulirao je da je misao nelokalizovana baš kao i kvantni entiteti. Bomovo glavno intersovanje je bilo razumevanje prirode realnosti uopšte, a posebno svesti kao koherentne celine, koja, po Bomu, nikada nije statična i završena već proces koji se odvija.[4] Mladost i školovanje Dejvid Bom je rođen u Pensilvaniji. Pored toga što je odgajan u jevrejskoj porodici, postao je agnostik u ranoj mladosti.[1] Diplomirao je na Pensilvanijskom državnom univerzitetu 1939. godine, posle čega je godinu dana pohađao Kalifornijski institut tehnologije. Doktorirao je pod mentorstvom Roberta Openhajmera pri Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Doktorat i rad Doprinos Projektu Menhetn Iako je Robert Openhajmer pozvao Boma da radi sa njim na Projektu Menhetn, čiji je cilj bio pravljenje prve nuklearne bombe, direktor projekta general Lesli Gruvs nije to odobrio zbog Bomovih političkih stavova i veza sa komunistima. Za vreme rata predavao je fiziku u Berkliju i bavio se istraživanjima u oblasti fizike plazme, kao i sinhotrona i sinhociklotrona. Doktorirao je 1943. pod neobičnim okolnostima. Naime, neki od proračuna u njegovom doktorskom radu su bili važni za projekat „Menhetn“, te je njegov rad bio zaplenjen i dobio status „strogo poverljivog“, a samom Bomu uskraćen pristum. Zbog toga Bom nije branio svoj rad, već je doktorirao tako što je Robert Openhajmer uverio univerzitet da je Bom uspešno završio svoje istraživanje. Posle rata radio je kao profesor na Univerzitetu Prinston. Blisko je sarađivao sa Albertom Ajnštajnom. Zbog njegovih veza sa optuženim komunistima i odbijanjem da svedoči protiv njih prekinut mu je radni ugovor na Prinstonu. Openhajmer i Ajnštaj su mu svojim preporukama pomogli da dobije poziciju profesora na Univerzitetu Sao Paolo u Brazilu.[5][6] Kvantna teorija i Bomova difuzija U svojim ranim radovima Bom je dao značajni doprinos fizici, naročito kvantnoj mehanici i teoriji relativnosti. Kao postdiplomac na Berkliju, razvio je teoriju plazme, otkrivši elektronski fenomen, danas poznat kao Bomova difuzija.[7] Njegova prva knjiga „Kvantna teorija“ bila je dobro prihvaćena, između ostalih i od strane Alberta Ajnštajna. Međutim, Bom je postao nezadovoljan ortodoksnom interpretacijom kvantne teorije o kojoj je pisao u svojij knjizi. Bomov cilj nije bio da razvije deterministički, mehanički pogled na svet, već da pokaže da se fizičke karakteristike mogu pripisati dubljoj realnosti. Počeo je da razvija svoju sopstvenu interpretaciju kvantne mehanike (De Brolj-Bomova teorija), čija su se predviđanja savršeno slagala sa nedeterminističkom kvantnom teorijom. Na početku je svoj pristup nazivao teorija skrivenih promenljivih, ali ju je kasnije nazvao ontološka teorija.[8][9] Svest i misao Pored svog načnog rada, Bom je bio duboko zainteresovan za proučavanje prirode svesti, sa posebnom pažnjom na ulogu mišljenja i na njegove veze sa pažnjom, motivaciojom i unutrašnjim i spoljašnjim sukobima jedinke. Svoje stavove je preciznije formulisao kroz saradnju sa psihologom-filozofom Džidu Krišnamurti, koja je započela 1961. i trajala četvrt veka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U prvoj knjizi hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Retko !!! I Izdanje !!! 1959 g, Supekovo delo nije ni fizika, ni istorija, ni filozofija - ono je zapravo sve troje zajedno. Pisano je živim i tečnim stilom, naučna je materija izložena kontinuirano i svakome pristupačno, a problemi o kojima se govori prikazani su sažeto i celovito. Izdavač IKP Naprijed Zagreb, 1959. godine, 16 x 23 cm, tvrdi povez, 289 + 278 stranica Supek, Ivan, hrvatski fizičar, filozof i književnik (Zagreb, 8. IV. 1915 – Zagreb, 5. III. 2007). Studij fizike i filozofije započeo je u Zagrebu, a nastavio u Zürichu i Leipzigu, gdje je doktorirao (1940). Bio je asistent Wernera Karla Heisenberga i radio na kvantnoj teoriji polja. Pošto ga je 1941. uhitio Gestapo, pa je potom na Heisenbergovu intervenciju pušten, vratio se u Hrvatsku i djelovao u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a (1943). Kao član predsjedništva Kongresa kulturnih radnika u Topuskom (1944) upozorio je na opasnost od nuklearnog oružja. Predavao je fiziku na Medicinskom fakultetu u Zagrebu (1945–46) i bio prvi profesor teorijske fizike na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu (1947–85), gdje je osnovao školu teorijske fizike koja je fiziku u Hrvatskoj podigla na europsku razinu. Osnovao je Institut Ruđer Bošković (1950) i bio njegov prvi direktor, a zbog protivljenja nemirnodopskomu korištenju nuklearne energije za izradbu atomske bombe bio je isključen s Instituta (1958). Bio je i prvi profesor filozofije znanosti na Sveučilištu u Zagrebu, a osnovao je i Institut za filozofiju znanosti i mir (1960). Sudjelovao je u osnutku Pugwashke konferencije o znanosti i svjetskim zbivanjima. Pokrenuo je i uređivao časopis Encyclopaedia moderna. Rektor Sveučilišta u Zagrebu (1968–71), potaknuo je osnivanje Interuniverzitetskoga centra u Dubrovniku (1970). Nakon 1971. prisilno je bio isključen iz javnoga života; javnu djelatnost obnovio je 1989. Redoviti član JAZU (danas HAZU) od 1960., predsjednik (1991–97), profesor emeritus od 2000. Dobitnik je Nagrade za znanost »Ruđer Bošković« (1960) i Nagrade za životno djelo (1970). Bavio se problemima supravodljivosti i kvantne elektrodinamike, teorijom metala na niskim temperaturama, preinačio je Blochovu integralnu jednadžbu u diferencijalnu jednadžbu za električnu vodljivost na Fermijevoj plohi. Uz sveučilišne udžbenike i stručne knjige (Teorijska fizika i struktura materije, 1949; Moderna fizika i struktura materije, 1965; Nova fizika, 1965; Počela fizike: uvod u teorijsku fiziku, 1994), pisao je djela iz povijesti i filozofije znanosti (Od antičke filozofije do moderne nauke o atomima, 1946; Povijest fizike, 1980). U književnosti se javio dramama, koje je 1959. tiskao u drugom dijelu znanstvenoesejističkog izdanja Na atomskim vulkanima (Velika piramida, konačna verzija Piramida, 1971; Na atomskom otoku, konačna verzija 1974; Bijeg u svemirsku utopiju, poslije tiskana pod naslovom Let u nebo, 1970). Mnoštvo drama objavio je i 1960-ih, npr. Bajka modernog vremena (1962), kojom naznačuje političko-društvene i znanstvene igre oko izgradnje i vođenja Instituta »Ruđer Bošković«, Proces stoljeća (1962), koja prethodi pojavi istoimenoga romana, a u kojoj se usredotočio na suđenje R. Oppenheimeru, koji se protivio izradbi hidrogenske bombe, U kasarni na rubu šume (1963), Mirakul (1964), koja tematizira Hvarsku bunu pod vodstvom M. Ivanića, U predsoblju (1965), u kojoj bivši ratnici traže osobne odgovore na kominformsku osudu Jugoslavije, i Lovište (1969). Veliku pozornost izazvala je drama Heretik (1968) o M. de Dominisu, u kojoj se Supek približava metodologiji Sartreove filozofske drame, te nudi predodžbu o arhetipskom heretiku koji može biti i naš suvremenik. U povijesnoj drami Pjesnik i vladar (1980) rekonstruira sudbinu Jana Panonca. U posljednjih petnaestak godina stvaralaštva dramska je ostvarenja tiskao samo u periodici: Lutrija imperatora Augustusa (1991), Vrag je tiho naglas (1991), Gabrijel (1994), Biskup i ban (1995), Pusta, zatrovana zemlja (1996), Tais (1997). – Romaneskni prvijenac Dvoje između ratnih linija (1959; prerađeno izdanje objavljeno 1970. pod naslovom Sve počinje iznova) autobiografska je kronika o predratnim i ratnim političkim previranjima na Zagrebačkom sveučilištu. Pisao je i povijesne romane, a prema svojim ranijim dramama: Heretik (1968), Extraordinarius (1974) i Buna Janusa Pannoniusa (1992). Sva tri se bave izvorima hrvatskoga vjerskoga, političkog i državničkoga humanizma te idejama i nazorima njegovih pronositelja. Takav je donekle i političko-dokumentarni roman Krunski svjedok protiv Hebranga (1983; redigirana verzija Krunski svjedok u Hebrangovu slučaju, 1990). Sjećanja na pojedine epizode iz vlastitoga života sabrao je u romanu Otkriće u izgubljenom vremenu (1987). Zanimljiv je i satirični znanstvenofantastični roman EPR-efekt (1995), u kojem se bavi američko-ruskim sukobom što prijeti uništenjem života na planetu. Svojevrsni je misaoni vrhunac Supekova stvaranja romaneskni ciklus Hrvatska tetralogija (1995: Između ratnih linija; U prvom licu; Medvedgrad; Uzašašće), »društveno-povijesna freska« više naraštaja. Supekova esejistička i publicistička djela (Superbomba i kriza savjesti, 1962; Posljednja revolucija, 1965; Opstati usprkos, 1971; Krivovjernik na ljevici, 1980; Povijesne meditacije, 1996) također nose humanističku poruku. God. 2007. objavljena je njegova »intelektualna autobiografija« Tragom duha kroz divljinu. Ivan Supek (Zagreb, 8. travnja 1915. - Zagreb, 5. ožujka 2007.), hrvatski fizičar, filozof, pisac, borac za mir i humanist. Doktorirao je u Leipzigu pod vodstvom fizičara i nobelovca Wernera Heisenberga, s kojim je do 1943. radio na kvantnoj teoriji polja. Radom na zagrebačkom sveučilištu od 1946. podiže fiziku na europsku razinu, a 1950. vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković kojem postaje prvi predsjednik. Ivan Supek rodio se u Zagrebu od oca Rudolfa i majke Marije, rođene Šips.[1] Nakon mature 1934. godine upisuje studij matematike, fizike i filozofije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, te nastavlja studij u Beču, Parizu, Zurichu i Leipzigu. 1940. godine doktorira fiziku i filozofiju u Leipzigu pod vodstvom fizičara Wernera Heisenberga,[1] s kojim nastavlja rad na kvantnoj teoriji polja do 1943. godine. Kasnije se bavio istraživanjem teorije metala na niskim temperaturama te je poznat po otkriću diferencijalne jednadžbe za električnu vodljivost materijala na tim temperaturama. 1941. u Njemačkoj je uhićen od Gestapa, ali ga spašava Heisenberg pod izlikom da mu treba asistent bez kojega ne može provoditi daljnja istraživanja. Kao dosljedan antifašist pridružuje se narodnooslobodilačkom pokretu i u kolovozu 1943. odlazi na oslobođeni teritorij gdje radi u Prosvjetnom odjelu ZAVNOH-a. 1944. - u Topuskom, na kongresu kulturnih radnika, održao je zapaženi govor o znanosti, na kojem je uputio prvi javni apel protiv uporabe nuklearnog oružja a za stvaranje svjetske zajednice slobodnih i razoružanih naroda.[2] Nakon toga prekida s Partijom. 1946. - postaje profesor teorijske fizike na Sveučilištu u Zagrebu, gdje vodi grupu studenata koji fiziku u Zagrebu podižu na europsku razinu. 1948. - postaje dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (tada Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti).[3] 1950. - vodi gradnju Instituta Ruđer Bošković i postaje njegov prvi direktor. Godine 1958. isključen je iz Instituta zbog protivljenja planovima jugoslavenske Federalne Komisije za Nuklearnu energiju za izradu atomske bombe (predsjednik te komisije bio je Aleksandar Ranković). 1960. - osniva Institut za filozofiju znanosti i mira kao odjel HAZU. Institut je bio sjedište jugoslavenske konferencije svjetske organizacije protiv nuklearnog naoružanja Pugwash, među čijim je osnivačima, i organizacije Svijet bez bombe, čiji je također suosnivač i predsjednik.[2] 1961. - postaje redoviti član tada Odjela za matematičke, fizičke i tehničke nauke JAZU, danas Razreda za matematičke, fizičke i kemijske znanosti HAZU.[3] 1966. - inicira izdavanje tromjesečnika Encyclopedia moderna. 1969. - postao je rektorom Sveučilišta u Zagrebu.[2] 1970. - inicira osnivanje Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku (IUC).[4] 1971. - Za Hrvatskog proljeća na popisu je nepoželjnih javnih osoba te je nakon konferencije u Karađorđevu, kada nije prihvatio zaključke CK SKJ, prisilno isključen iz javnog života na 18 godina.[5] 1976. - potpisuje Dubrovnik-Philadephia deklaraciju. Uz Supeka deklaraciju potpisuju i Ava i Linus Pauling, Philip Noel-Baker, Sophia Wadai te Aurelio Peccei.[6] Bio je kritičar procesa globalizacije i zagovornik teze o socijalnoj jednakosti te je u doba prisilne šutnje u domovini održavao predavanja na mnogim svjetskim sveučilištima (američkim, britanskim, njemačkim i francuskim).[5] Bio je predsjednik HAZU od 1991. do 1997. godine.[3] Umro je u svom stanu u Zagrebu 5. ožujka 2007. nakon duge bolesti. U spomen na Ivana Supeka, gimnazija u Zagrebu nosi njegovo ime kao X. Gimnazija `Ivan Supek` te svake godine od 5. ožujka do kraja mjeseca travnja održava proslavu Dani Ivana Supeka.[7] Književnost Supek je autor brojnih romana i drama s filozofskim, političkim i znanstveno-fantastičnim temama. Njegov roman Proces stoljeća priča je o procesu protiv poznatog američkog fizičara Roberta Oppenheimera. Popis njegovih radova može se pronaći na njegovoj stranici pri HAZU.

Ruski jezik tvrd povez 1975 god 480 strana i 433 strane Lepo očuvane Тамм И.Е. Зборник научних радова. Том 1. Електродинамика. Квантна механика и теорија чврстог стања. Теорија нуклеарних сила и атомског језгра. Примењени рад Збирка радова академика И.Е.Тама садржи практично сва његова научна дела објављена од 1924. до 1972. године у домаћим и страним публикацијама, као и део критика, научно-популарних чланака итд. Е. Тамм су врло опсежни и покривају делове као што су електродинамика, квантна механика и теорија чврстих тела, теорија нуклеарних сила и атомског језгра, теорија елементарних честица и интеракције при високим енергијама. И. Ие.Таммов допринос развоју основних проблема теорије поља је велик. Такође је обављао доста примењених радова. Научне и новинарске активности ИЕ Тамм су широко познате. Том И обухвата чланке о електродинамици, квантној механици и теорији чврстих тела, теорији нуклеарних сила и атомског језгра, као и нека примењена дела. Публикација је од великог интереса за научнике из области физике, инжењере-физичаре, као и наставнике, студенте и постдипломце физичких специјалности универзитета. Игор Евгенович Тамм (1895-1971) - совјетски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (заједно са П. А. Черенковом и И. М. Франком, 1958). Добитник две Стаљинове награде. Јунак социјалистичког рада (1953). Игор Евгенијевич Тамм рођен је 26. јуна (8. јула) 1895. године у Владивостоку у породици инжењера Евгенија Федоровича Тамма (Немац по националности) и Олге Михаиловне Давидове. 1898. његова породица се преселила у Елисаветград (касније Кировоград, Украјина), где је Игоров отац дуги низ година радио као „градски инжењер“: надгледао је снабдевање водом и изградњу градске електране. 1901. године рођен је Игоров млађи брат Леонид, који је касније постао заменик главног инжењера Главног директората азотне индустрије СССР-овог Народног комесаријата за тешку индустрију (стрељан је 28. маја 1937. под оптужбом за учешће у контрареволуционарној троцкитско-зиновистичкој терористичкој организацији). По завршетку средње школе у ​​Елисаветграду, Игор Тамм студирао је на Универзитету у Единбургу. Пре избијања Првог светског рата прешао је на Физичко-математички факултет Московског универзитета, на којем је дипломирао из физике 1918. године. Јавио се на фронт као „брат милости“. Након краткотрајне страсти према политици (мењшевик-интернационалиста, заменик 1. конгреса совјета из Елисаветграда), започиње академску каријеру. Предаје на разним високошколским установама: Универзитет Таврицхескии (Симферопол) (1919-1920), од 1920 сарађује са Л.И. Манделстамом, ради на Одеском политехничком институту (од 1993 - Одески национални политехнички универзитет) (1921-1922) , где је одељење водио Л. И. Манделстам. Од 1922. (са две кратке паузе) и до краја каријере, активности И.Е.Тама одвијале су се у Москви. Дуго година је био на челу Одељења за теоријску физику на Одељењу за физику Московског државног универзитета, где постаје ванредни професор и професор. Ово одељење је било једно од кључних одељења факултета, с обзиром да је држало опште течајеве: теоријска механика, електродинамика, квантна механика, статистичка физика. Од 1934. године додатно ради у ФИАН-у П.Н. Лебедев-а, тамо оснива и руководи теоријским одељењем. Првог фебруара 1933. И. Ие. Тамм је изабран за дописног члана Академије наука СССР-а за Одељење математичких и природних наука. Овај метеорски успон његове каријере завршио се 1939. године, након што су његов брат, такође блиски пријатељ БМ Гесена, ухапшени и стрељани. Притисак је почео од руководства ФИАН-а, и. О томе. За шефа одељења изабран је В.С.Фурсов. 1942. постао је први шеф Одељења за теоријску нуклеарну физику на МЕПхИ. Његов противник био је А. А. Власов, кога су подржали декан А. С. Предводителев и Академско веће факултета. Као резултат, Тамм је изгубио од Власова (5 гласова против 24), али научна заједница оспорила је ове резултате у облику писма 14 академика. В.А.Фок-а је на место шефа одељења поставило руководство странке. 1949. године Игор Евгенијевич се вратио на Московски државни универзитет Ломоносов на Одељење за квантну теорију и електродинамику (део Одељења за теоријску физику након његовог одељења). И. Ие. Тамм прима Стаљинову награду из руку самог И. В. Стаљина. 23. октобра 1953. ИЕ Тамм постао је академик Академије наука СССР-а на Одељењу за физику и математику. 1955. потписао је „Триста писма“. 1960-их, И. Ие. Тамм је био активни учесник покрета научника из Пугвасх-а. 1966. године потписао је писмо 25 културних и научних радника генералном секретару ЦК ЦПСУ Л. И. Брежњеву против рехабилитације Стаљина. ИЕ Тамм је умро 12. априла 1971. од АЛС-а, што је довело до парализе респираторних мишића. Убрзо пре смрти, морао је да посегне за механичком вентилацијом помоћу посебних апарата.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedan od najboljih svetskih učesnika u debati `Evolucija`. Izuzetno dokumentovana i aktuelna, ova knjiga naglašava da fosili kažu NE evoluciji. Evolucionisti stalno izmišljju nove priče, ali su nemoćni u iznošenju naučnih dokaza za evoluciju na polju fosilnog zapisa, koje je jedno od najvažnijih. Knjiga to ubedljivo dokazuje i sadrži obilje ilustracija i fotografija. Duane Tolbert Gish (17. veljače 1921. - 5. ožujka 2013. [1]) bio je američki biokemičar i istaknuti član kreacionističkog pokreta.[2] Mladi zemaljski kreacionist, Gish je bio bivši potpredsjednik Instituta za istraživanje stvaranja (ICR) i autor brojnih publikacija o znanosti o stvaranju. Gish je nazvan `kreacionističkim T. H. Huxleyem` zbog načina na koji je `uživao u konfrontacijama` formalnih rasprava s istaknutim evolucijskim biolozima, koje su se obično održavale na sveučilišnim kampusima, [3] dok je napuštao formalna načela debate. Jedna kreacionistička publikacija zabilježila je u njegovoj osmrtnici da je `možda njegova osobna prezentacija bila glavna. Ukratko, publika ga je voljela.`[4] Rani život i obrazovanje Gish, blizanac, rođen je u White Cityju, Kansas, kao najmlađi od devetero djece. Služio je u Drugom svjetskom ratu, postigavši čin satnika i odlikovan Brončanom zvijezdom.[5] Diplomirao je 1949. godine na Kalifornijskom sveučilištu u Los Angelesu, a doktorirao je biokemiju. s kalifornijskog sveučilišta u Berkeleyu 1953. Radio je kao pomoćni znanstveni suradnik na Berkeleyu i kao docent na Medicinskom fakultetu Sveučilišta Cornell osamnaest godina, pridruživši se tvrtki Upjohn kao znanstveni suradnik 1960. [6]. Kreacionizam Metodist od desete godine, a kasnije fundamentalistički baptist, Gish je vjerovao da je pripovijest o stvaranju u Postanku povijesna činjenica.[7] Nakon što je kasnih 1950-ih pročitao knjižicu Evolucija, `Lažno takozvana znanost`, Gish se uvjerio da je znanost proizvela krivotvorive dokaze protiv evolucijske teorije, posebice podrijetla života, te da razna područja znanosti nude potkrepljujuće dokaze koji podupiru teoriju. Pripovijest o stvaranju Postanka.[8] Pridružio se American Scientific Affiliation (ASA), udruzi kršćanskih znanstvenika, pogrešno pretpostavljajući da grupa podržava kreacionizam. Kroz svoje članstvo u ASA-i, Gish je upoznao genetičara i kreacionista Williama J. Tinklea, koji je 1961. pozvao Gisha da se pridruži novoformiranom klubu protiv evolucije unutar ASA-e. Godine 1971. Gish je postao član nastavnog osoblja na San Diego Christian Collegeu, radeći u njegovom istraživačkom odjelu prije nego što je prihvatio mjesto u Institutu za istraživanje stvaranja (nezavisan od 1981.). Bio je autor nekoliko knjiga i članaka koji su zagovarali kreacionizam. Njegovo najpoznatije djelo, Evolucija: Fosili govore ne!, objavljeno 1972., kreacionisti su naširoko prihvatili kao mjerodavnu referencu.[6] Gish je u početku `dodijelio nizak prioritet pitanju starosti [Zemlje]`.[9] Nakon njegove smrti 5. ožujka 2013., Gish je obnašao dužnost višeg potpredsjednika emeritusa u ICR-u.[10] Rasprave Gishovi debatni protivnici rekli su da je on tijekom debate koristio brz pristup, iznoseći argumente i brzo mijenjajući teme. Eugenie Scott, izvršna direktorica Nacionalnog centra za znanstveno obrazovanje, nazvala je ovaj pristup `Gish galopom`, opisujući ga kao `gdje je kreacionistu dopušteno trčati 45 minuta ili sat vremena, izbacujući bujice pogrešaka koje evolucionist nije otkrio `nije molitva opovrgavanja u obliku rasprave`.[11] Također je kritizirala Gisha jer nije odgovorio na prigovore svojih protivnika. Izraz se također počeo koristiti kao pejorativ za opisivanje sličnih stilova rasprava koje koriste zagovornici drugih, obično rubnih uvjerenja, poput homeopatije ili prijevare o slijetanju na Mjesec.[13][14] Međutim, Gish je rekao slično o svojim debatnim protivnicima, posebice o Kennethu Milleru. Gish je optužio Millera da koristi široku raspravu, tj. da govori vrlo brzo i iznosi toliko točaka da nije bilo šanse odgovoriti na sve.[15] Gish je također kritiziran zbog korištenja standardizirane prezentacije tijekom rasprava. Dok je provodio istraživanje za debatu s Gishom, Michael Shermer primijetio je da je Gish ponovno koristio slične uvode, pretpostavke o svom protivniku, slajdove, pa čak i šale. Na primjer, tijekom debate Gish je pokušao dokazati da je Shermer doista bio ateist i stoga nemoralan, iako je Shermer rekao da nije ateist i da je spreman prihvatiti postojanje božanskog stvoritelja.[16] Massimo Pigliucci, koji je pet puta raspravljao o Gishu, rekao je da je Gish ignorirao dokaze protivne njegovim vjerskim uvjerenjima.[17] Robert Schadewald optužio je Gisha za falsificiranje argumenata izmišljenim podacima.