Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, Prosveta - Beograd, YU film danas - Beograd, 1994. god. Broširan povez, 20 cm. 375 str. Vladimir Pogačić (Karlovac, 23. septembar 1919 - Beograd, 13. septembar 1999) bio je jugoslovenski reditelj, scenarista i glumac. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i režiju na visokoj filmskoj školi u Beogradu. Osnivač, direktor i glumac Studentskog pozorišta u Zagrebu. Posle rata je radio na radiju. Od 1947. godine - u studiju `Zvezda-Film` (Beograd). 1958-1959 - glavni urednik časopisa „ film danas` 1954-1981. godine - direktor Jugoslovenske kinoteke (Beograd). Bio je na čelu Međunarodne federacije filmskih arhiva.

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Proslavljeni slikar Milivoje Novaković Kanjoš rodjen je 1938.godine u Rogatici, a akademski slikar postao 1964. godine u Beogradu, a postao magistar likovnih umetnosti u klasi Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića. Posle studija boravio u Holandiji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Madjarskoj... Najduže se zadržao u Holandiji i radio kod poznatog nemačkog galeriste i kolekcionara F. Hermana. U inostranstvu je imao pet samostalnih izložbi, u zemlji 27. Ponudjena slika je ulje na kartonu, formata 44x34,5 cm, uramljena gde su spoljne mere rama 42x52 cm.. Slika je potpisana, što je lako uočljivo.

Perfektno očuvana knjiga. Izdavač: Književne novine, Beograd & Univerzitetska riječ, Nikšić 1990. 190 str težina: 211 gr ******************************* Knjiga koja je objavljena tik pre rata u Bosni i svojim sadržajem ukazuje na tenzije i budjenje fanatizma, nemire i anomalije u društvu, kulturi i politici. `Ponovo sam svakog ponedeljka, iz sedmice u sedmicu, od početka jula 1989. do jula 1990. godine, na Drugom programu Radio-Beograda, komentarisao zbivanja u jugoslovenskom društvu. To jednogodišnje praćenje dogadjaja na domaćoj društvenoj i kulturnoj sceni dobilo je dramatično ubrzanje, pa mi se učinilo da se ovi komentari, zbog njihove aktuelnosti, ne mogu odlagati. Objavljujem ih zato što smatram da su svedočenje o ovom našem nemirnom i opasnom vremenu.`

Priređivač: Muzej nauke i tehnike Povez: broširan Br. strana: 23 Format: 21x24 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Posvećeno nastanku nauke o elektricitetu i magnetizmu sa objašnjenjima doprinosa istorijskih ličnosti koje su presudno uticale na njen razvoj. Prati se razvoj nauke od antičkog doba i prvih zapažanja pojave elektriciteta do doba kada je u poslednjoj deceniji 19. veka Tesla izumeo metode prenosa energije na daljinu. Zahvaljujući Teslinom radu ostvaren je prenos električne energije na daljinu putem provodnika, koji se do danas koristi u nepromenjenom vidu, kao i prenos radio signala. Njegovi primenjeni izumi i vizija Svetskog bežičnog sistema, temelj su savremenih tehnologija telekomunikacija i razvoja bežičnog prenosa snage.

Ego beyond Nenad Marjanović NOVO Nenad Marjanović je radio za časopise Glamour, Lady Duga, Diva, Klik, Inside, a njegovi radovi su našli mesto na preko 400 naslovnih strana magazina Maxim, Bazar, Nin, Start, Cosmopoliten, Profil, Dama, Svijet, Elle, Photo, Računari, Duga, Zena, RePhoto, Student, Mladost, Novosti 8, Dvoje, Tv Revija, Playboy, Faar, Prestup, Trend, Moda In... Autor je modnih kataloga za Yumco, Giordano Toressi, D.O., Pepeljuga, Yamaha, Manual&Co, Jugoexport, Centrotekstil, Distante, Celine b. Posao ga je odveo na različita mesta: Amsterdam, Paris, Milano, New York, London, Athens, Buenos Aires, Mexico city, Bangkok i Shanghai. Autor je pet fotomonografija: •    Just A Woman •    Who`S That Girl •    Lonely •    Concert •    Ego Beyond

Marko Murat Narodni muzej Polovno Potpis bivšeg vlasnika Marko Murat (Šipanska Luka pored Dubrovnika, 30. decembar 1864 — Dubrovnik, 14. oktobar 1944) bio je srpski akademski slikar i profesor. Murat je nakon umetničkih studija u Minhenu, radio u Beogradu, a zatim se u Dubrovniku posvetio brizi o kulturnim spomenicima kao konzervator i nastavio pedagoški rad kao profesor u srednjim školama. Stvarao je pejzaže (mahom iz okoline Dubrovnika), portrete i istorijske kompozicije. Njegovo najpoznatije delo je velika istorijska kompozicija „Ulazak (Dolazak) cara Dušana u Dubrovnik“, za koju je dobio bronzanu plaketu na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Utemeljivač je plenerizma i impresionizma u srpskom i jugoslovenskom slikarstvu.

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

Petooktobarska smena vlasti u Srbiji Samizdat B92, 2002. Udžbenički format, 22 cm, 216 strana. Požutela, ivice korica iskrzane, sem toga je lepo očuvana. Skroman pečat prethodnog vlasnika. Knjiga `Igra senki` engleskog reportera i urednika za međunarodne odnose televizijske stanice `Skaj Njuz`, Tima Maršala, upravo se u izdanju `Samizdat B92` pojavila na tržištu. Prateći kao novinar politička ratna i unutrašnja previranja na Balkanu tokom devedesetih, svojim odmerenim izveštavanjem stekao je naklonost vlasti i domaće javnosti pa je u vreme krize i sukoba na Kosovu i bombardovanja Jugoslavije bio jedan od retkih stranih izveštača kome je dozvoljen rad. im Maršal je vodeći autoritet u pitanjima spoljnopolitičkih odnosa, sa više od dvadeset pet godina iskustva u novinarstvu. Bio je urednik spoljnopolitičke rubrike Skaj njuza, a pre toga je radio za BBC i LBC/IRN radio. Izveštavao je iz trideset zemalja i pratio sukobe u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Kosovu, Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji i Izraelu. Njegov blog Foreign Matters bio je u užem izboru za nagradu Orvel 2010. godine. Pisao je za Tajms, Sundej tajms, Gardijan, Independent i Dejli telegraf, i autor je knjiga „Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ (Shadowplay: The Overthrow of Slobodan Milošević), bestselera u bivšoj Jugoslaviji, i „Dirty Northern B*st*rds!“ and Other Tales from the Terraces: The Story of Britain’s Football Chants. Osnivac je i urednik sajta TheWhatandtheWhy.com. Nije mi poznato nijedno sigurno mesto na kojem bi se mogla čuvati najveća moć u društvu osim samog naroda, a ako smatramo da narod nije dovoljno prosvećen da je kontroliše s punom odgovornošću, ne treba da mu oduzmemo tu ulogu već da poučimo njegovu odgovornost.....Tomas Džeferson

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

TEODORA ARSENOVIĆ - Mirjana Odavić Operska i dramska umetnica - Teodora Boberić Arsenović Izdanje: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1996. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 23x17 Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Prva strana ispada, izuzev toga u dobrom stanju. Rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni. U komadima sa pevanjem bila je nenadmašna i prosto je - kako je to neko zapisao - omilela narodnu melodiju na sceni. Skoro od početka rada Radio Beograda, pa do godinu, dve pred svoju smrt (1960. godine), bila je interpretator narodnih pesama na Radio Beogradu. Imala je Teodora tu čast, da u našem prvom igranom filmu „Karađorđe” snimljen još 1911. godine, da igra ulogu Jelene supruge Karađorđeve. Umrla je u Beogradu 18. oktobra 1960. godine.

Vodič kroz dio zbirke Ante Topića Mimare Ante Topić Mimara (Korušce u Dalmatinskoj zagori, 7. travnja 1898. - Zagreb, 30. siječnja1987.) - hrvatski skupljač umjetnina i povjesničar umjetnosti Studirao je slikarstvo i restauriranje umjetnina u Rimu. Kolekcionarstvom se bavio od 1921. godine, a nakon Drugog svjetskog rata bio je savjetnik pri Jugoslavenskoj vojnoj misiji u Berlinu i Münchenu, gdje je radio na povratu opljačkanih hrvatskih i jugoslavenskih kulturno-umjetničkih dobara. Umjetničku zbirku od oko 3.000 različitih predmeta od prapovijesti do 20. stoljeća, darovao je 1972. godine hrvatskom narodu, a zbirka je smještena i izložena u zgradi nekadašnje gimnazije na Rooseveltovu trgu u Zagrebu, u današnjem Muzeju Mimara. Pored toga, veliki dio kolekcije darovan je Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.

Naslov: Stojan Ćelić Autor izložbe i teksta: Ivana Simeonović Ćelić Izdavač: Beograd : Radio-televizija Srbije Pismo: ćirilica Br. strana: 6 : ilustr. Format: 30 x 221cm Povez: meki Lepo očuvan katalog: listovi su čisti, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`; u gornjoj margini jednog lista uredno prelepljen potpis bivšeg vlasnika. Veoma je lepo opremljen, štampan na sjajnom (kunstdruk) papiru i ilustrovan mnogobrojnim reprodukcijama. Katalog izložbe slika Stojana Ćelića održane u galeriji RTS u Beogradu, u periodu 14. juna-10. jula 2007. godine. Pogledajte i ostale knjige iz oblasti slikarstvo koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=361&fv=94365&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Autor: Miodrag Bogdanović Povez: tvrdi Format: 21 x 28,5 cm Strana: 336 Pismo: latinica, note ilustr fotogr Romanse, šansone, šlageri, večite melodije Povodom šezdesetpet godina umetničkog pevačkog rada i šezdeset godina učestvovanja u programima Radio Televizije srbije, priredio sam dve knjige. Knjiga `Zavičaju mili kraju`, odabrane srpske narodne pesme i narodna kola iz XIX i XX veka je moja želja i obaveza čuvanja i negovanja naše muzike narodne baštine. Knjiga `Noći i zore Beograda` su `Pesme popularne muzike` / romanse, šansone, evergrin, večite melodije, instrumentalne verzije. Obe knjige su moja muzička biografija. Tu su notni zapisi pesama sa tekstovima. Knjige su propraćene fotografijama. Namenjene su muzičarima, profesionalcima, amaterima, školama i svima koji vole muziku. Mile Bogdanović k-8

Filmsko televizijsko citanje Andrica. Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.

Pozorišni život na Golom Otoku (1949-1954) Dragana Čolić - Biljanovski Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1994. 11,5x19,5 cm, meki povez, 80 str. KNJIGA JE IZUZETNO OČUVANA U IME NARODA! – POZORIŠTE NA GOLOM OTOKU. „Pozorište na Otoku svima nama koji smo radili, bilo je istinski predah od užasa, a za one koji su gledali, taj beg je bio kratkotrajni, ali sve vreme smo bili podjednako pod istim tretmanom“, Miodrag Gajić (1925-2012), golootočki dvomotorac, student režije filmske škole GIK u Moskvi. Po nalogu islednika pripremio je karnevalsko-satiričnu proslavu Sahrana, sahrana IB-rezolucije; maskiranu procesiju koja je trebalo da prođe kroz delove logora i baraka - „neobičan pohod, povorčica od deseak-petnaest kažnjenika .... Četvorica il šestorica, na čelu povorke nošahu na ramenima tobožnji mrtvački sanduk ... sa obe strane sanduka bejaše napisano crnim kolomašću REZOLUCIJA IB“... „Jeziva priča: roktanje, pljuvanje po protivnicima najvećeg sina naših naroda“. Sahrana je bila prvo izvođenje nekog programa kažnjnika i početak rada pozorišta na Golom otoku. Od njegovog osnivanja pa do zatvaranja Golog otoka postavljeno je 18 predstava. Članove trupe činili su uglavnom intelektualci i većinom studenti Univerziteta u Beogradu, studenti iz Moskeve i novinari. Scenografija je rađena od materijala koji je bio dostupan na ostrvu, šminka od loja i mastila, kostimi šiveni u radionicama od oskudnog izbora jeftinog materijala, a perike od vune i kudelje. Sve uloge u pozorištima muških logora igrali su muškarci. Za kažnjenike, ono je bilo „više od igre“. Iz knjige Pozorišni život na Golom otoku (1949-1954), Dragana Čolić – Biljanovski. Dr Dragana Čolić-Biljanovski rođena u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, na grupi Pozorišna i radio produkcija 1983. godine. Magistarsku tezu Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije (1945-1996) odbranila je 1998, te stekla akademski naziv magistra nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatroligije, a doktorsku disertaciju Branislav Đ. Nućić kao organizator pozorišne delatnosti odbranila je 2000, i stekla akademski naziv doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Profesionalni rad počela je (1978) u Radio Beogradu - program `Indeks 202`, Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1981-1982), Pozorištu `Atelje 212` (1982-1984), BITEF-u (1979-1986) i Domu omladine Beograda (1982-1986). Od 1986. do 1990. bila je stručni saradnik u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, gde je od 1990. do 1998, (položivši stručni ispit iz oblasti muzeologije pri Narodnom muzeju u Beogradu stekla zvanje kustosa), u kontinuitetu bila stalno zaposlena. Objavila je više radova i prevoda iz pozorišne istorije i teatrologije, u stručnim časopisima i dnevnim listovima (Pozorište,Teatron, Scena, Ludus, Književne novine, Kvadart, Politika, Večernje novosti, Zbornik matice srpske za scenske umetnosti, Zbornik FDU, itd.) Autor je publikacija: Narodno pozorište u Smedervu 1950-1956. MPUS, Beograd i Dom kulture Smederevo; 1993. Jovan Milićević. MPUS, Beograd, 1993; Pozorišni život na Golom otoku 1949-1954. MPUS, Beograd, i `TV novosti `Revija 92`, Beograd, 1994; Miodrag Petrović Čkalja. MPUS, Beograd, 1995; `Zajednički stan` Dragutina Dobričanina kod nas i u svetu.MPUS, Beograd, 1996; Beogradsko dramsko pozorište 1947-1997. MPUS, Beograd, 1997; Dela Branislav Nušića na beogradskim scenama. MPUS, Beograd, 1998; Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije 1945-1996. Institut FDU, Beograd, 2000; Nušić pozorišni stvaralac dvadesetog veka. Biblioteka `Nušićevi Dani`, Dom kulture, Smederevo, 2000; Smotra jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` 1968-2000. Smotra `Mermer i zvuci`,Aranđelovac, 2003. Učesnik je domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova kao što su: Tribine `Sterijinog pozorja`, Novi Sad; 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Doprinos ruske emigracije srpskoj kulturi dvadesetog veka, Slavistički centar Filološkog fakulteta u Beogradu, Univezitet umetnosti kao eksperimentalni prostor za umetničke, pedagoške i naučne inovacije (od institucionalne ka projektnoj logici), Univerzitet umetnosti u Beogradu i Nemačka rektorska konferencija (2002), Međunarodni simpozijum Pozorište i festivali, Pozorište `Slavija`, Beograd (2003), Međunarodna teatrološka konferencija: Balkanska teatarska sfera, Festival `Skomrahi`, Skoplje, Republika Makedonija,(2003), Tribina Festivala `Nušićevih dana`, Smederevo (2003). Takođe, učestvovala je na promocijama knjiga i otvaranju izložbi u Srpskom kulturnom centru u Prištini, Smotri jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu, zatim na pozorišnim fesivalima u Srbiji poput `Nušićevih Dana` u Smederevu, Susreti profesionalnih pozorišta Srbije `Joakim Vujić` u Kruševcu, Pirotu, Šapcu, te Festivalu jugoslovenskih pozorišta u Užicu. Dugogodišnji je selektor pozorišnog Festivala `Nušićevi dani` u Smederevu i selektor dramskog programa u okviru nanifestacije Smotra umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu. Bila je član redakcije časopisa Teatron od 1990. do 1998. Napisala je radio igru za decu Čarobna šuma Tibili Toma koja se u režiji Nade Belogrlić emituje od 1997. u okvitu Dramskog programa Radio Beograda. Takođe u oviru Dokumentarnog dramskog programa Radio Beograda, autor je u koautorstvu sa Nadom Belogrlić emisije Ja nisam ruža niti lala..., o svedočenjima logoraša Golog otoka o pozorišnom životu. Ova emisija je učestvovala na Festivalu radio programa FEDOR, 1994. Objavila je i zbirku poezije Pragovi slutnji, Beograd, Svet knjige, 1997. Od decembra 1998. do 2003. u zvanju docenta, od 2003 u zvanju vanrednog profesora, a od 2008 u zvanju redovnog profesora, predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predmete Pozorišna produkcija i Teatrologija. Takođe, od 2001, u navedenim naučnim zvanjima, predaje i na Fakultetu dramskih umatnnosti, Cetinje, Crna Gora. Njeni prevodi poezije znamenitog ruskog umetnika Vladimira Visockog kao i esej Besmrtni život Vladimira Visockog, objavljenih u časopisu Drama, Udruženja pisaca Srbije, 2007, nalaze se u okviru velike svetske izložbe Muzeja Vladimira Visockog u Kozlostanju , Poljska. Član je međunarodnog žirija festivala Bijenale crnogorskog teatra, 2010.godine. Za dugogodišnji rad u kulturi na prostorima Srbije, dobila je `Zlatnu značku` Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Beograd,2000. Veliku povelju „Smotre Mermer i zvuci“, Aranđelovac, 2003. Povelju Pozorišnog muzeja Vojvodine i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, 2007. Zahvalnicu grada Mladenovca za doprinos kulturi grada, 2006.Veliku plaketu sa likom B.Đ. Nušića povodom „25 godina Festivala Nušićevi dani“, Smederevo,2008. „Zlatni Beočug“ za trajni doprinos kulturi grada, Beograda,2012. Plaketa „ Za izuzetan doprinos razvoju kulture, posebno višedecenijskom radu na razvoju kulture Smotre „Mermer i zvuci“, Skupština opštine Aranđelovac, 2017.

Marko MURAT Vizit karta, rukopis (1928) mastilo na kartonu signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Из Википедије, слободне енциклопедије Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести[1]. Садржај 1 Живот и дело 2 Види још 3 Референце 4 Литература 5 Спољашње везе Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Marko MURAT Autoportret, rukopis (1941) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Murat Marko Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Naslov: Georgije Mitrofanović Autor: Zdravko Kajmaković Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: ćirilica Br. strana: 406 + 20 str. reprodukcija u boji ; ilustr. Format: 27,5 cm - veliki format Povez: tvrdi platneni, zaštitni providni PVC omot Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih` ušiju` i sl., kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; zaštitni PVC omot neznatno pohaban u vrhu i u dnu rikne. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Georgije Mitrofanović (1550 — 1630) bio je srpski pravoslavni monah u manastiru Hilendaru na Svetoj Gori i srpski poznati – najugledniji slikar toga vremena. Njegovi najbolji radovi su freske u manastiru Morači, i u Krupskoj manastirskoj crkvi. Mitrofanović je bio monah koji je radio unutar radionice Hilandarskog manastira, na Svetoj Gori, pre dolaska u Crnu Goru, gde je radio na freskama u manastiru Morači. Patrijarh srpski Pajsije I inicirao je obnavljanje starih (13. i 14. vek) crkava Pećke patrijaršije 1620.godine. Sve kupole crkava su pokrivene olovom. Crkva Svetog Dimitrija je praktično obnovljena, a skoro polovinu freski je obnovio i oslikao Mitrofanović, dajući im novi sjaj. Freske u crkvi se nalaze u oltaru i na prostoru između kupole. Zadržane su stare teme uz poštovanje prethodnih kompozicionih rešenja. O životu Georgija Mitrofanovića ima vrlo malo podataka. Njegovo ime se navodi u literaturi kao Georgije ili Đorđe Mitrofanović. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko poslednju sliku uvećate do pune veličine. Mitrofanović Georgije, zograf, 17v | Hilandar | Crkva sv. Nikole | Ušće

potpisana grafika iz 1974. 97 / 200 inspirisano stihovima Božidara Kovačevića Mladen Srbinović 1925. - 1995. Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951., a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948.. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti , a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955.), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: · zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), · dve zidne kompozicije u Muzeju revolucije BiH u Sarajevu(1966), · dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, · zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), · mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu( 1978, uništena u požaru 1992.), · dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), · dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), · mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i · mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). · Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti . tags. pesnik Božidar Kovačević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pjer Mari Galoa (franc. Pierre Marie Gallois; Torino, 29. jun 1911 — Pariz, 23. avgust 2010) je bio francuski general ratnog vazduhoplovstva i geopolitičar. Zaslužan je za izgradnju francuskog nuklearnog arsenala. Biografija Galoa je rođen u Torinu, Italija 29. juna 1911. Posle studija na Liceju Janson de Saji i Vojnoj školi u Versaju, 1936. godine je dobio čin potporučnika eskadrile stacionirane u alžirskom gradu Bešaru. Unapređen je u poručnika iste godine. Godine 1939. je premešten u štab Pete vazduhoplovne oblasti u Alžiru. Godine 1943, za vreme Drugog svetskog rata, domogao se Ujedinjenog Kraljevstva i stupio je u Kraljevsku bombardersku komandu kao član posade bombardera. Učestvovao je u bomardovanju nemačkih industrijskih postrojenja sve do marta 1945. Posle rata, Galo je prešao u civilno vazduhoplovstvo i učestvovao je u konferencijama Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo. Vratio se u ratno vazduhoplovstvo 1948. kao pomoćnik u štabu načelnika Ratnog vazduhoplovstva. Kao specijalista za opremu i industriju, Galoa je sastavio petogodišnji plan proizvodnje vazduhoplova, koji je prihvatio francuski parlament avgusta 1950. Takođe je učestvovao u diskusijama o upotrebi američke pomoći zapadnoj Evropi. Od 1953. do 1954. Galoa, sada pukovnik, je radio u kabinetu ministra odbrane. Takođe je radio u Vrhovnom štabu savezničkih snaga u Evropi u to vreme, radeći na proučavanju uticaja oružja masovnog uništenja na moderne strategije. Od 1953. vodio je kampanju za izgradnju francuskog nuklearnog arsenala. Galoa se penzionisao iz vojske 1957. godine. Godine 2003. je osnovao Forum za Francusku, koja se bori za suverenitet i nezavisnost Francuske. Vodio je kampanju protiv Ugovora o ustavu Evropske unije. Preminuo je 23. avgusta 2010. godine. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji.

TELEVISION BELGRADE 1972 Urednica: Vera Šegan Budimlić Dizajn: Bogdan Kršić Izdavač: RT Beograd 1972. Mek povez sa klapnama, 86 stranica, 30x15cm Dobro očuvano (stranice posivele po ivici, vidite foto) Radio Television Belgrade TV productions PLAYS A Buden, Profesor Kosta Vujić`s Hat, A Cork that Holds the Water, La Dolce Vita in Serbian Manner TRAVEL DOCUMENTARIES REPORTINGS Letters from Norway, Variola Vera HUMOUR ENTERTAINMENT AND VARIETY Ružica Sokić, Graduates, Citizens of the Village Lug, Olivera Katarina show, The Peddlers, Brenda Arnau MUSIC Lidija Pilipenko, Tozovac CHILDREN`S PROGRAMMES The Time of Horses II PROGRAMME A Miracle, General Orkin by Arms, Kornelije Kovač, One i oni, How did the Two Fools Make Love, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Edwart and Kunegunda ... II3

NOVO Mijat Lakićević (1953) živi i radi u Beogradu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1975. godine. Po profesiji novinar, karijeru započeo u nedeljniku Ekonomska politika 1977. godine. Devedesetih stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Sa desetak kolega 1999. Pokreće Ekonomist magazin. Radio u Blicu (sedmičnom dodatku Novac), NIN-u i Novom magazinu. Priredio i uredio knjige „Prelom 72” o padu srpskih liberal 1972. godine (2003) i „Kolumna Karikatura” koja sadrži kolumne Vladimira Gligorova i karikature Predraga Koraksića objavljivane u Ekonomist magazinu (2006). Knjigu „Ispred vremena”, koja se bavi listom Ekonomska politika i sudbonosnom decenijom SFR Jugoslavije (1963–1973) objavio je 2011. godine, a 2014, u koautorstvu sa Dimitrijem Boarovim, knjigu „Kako smo izgubili (Našu) Borbu”. Godine 2020. objavio je knjigu „Desimir Tošić: između ekstrema”.

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Broj strana: 166 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što su na stranama 153 i 154, delu posvećenom filmskom stvaralaštvu Ljube Tadića, zaokruženi neki od brojeva ispred naslova filmova.

Autor: Petar Zec Format: 17 x 24 cm Broj strana: 272 Povez: broširan Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.