Stevica Smederevac: EVROPSKO MEDIJSKO PRAVO I ZAŠTITA NACIONALNOG INTERESA. Iz sadržaja: Međunarodno medijsko pravo i nacionalni interesi, Značaj pojma `nacionalni interes` u eri globalizacije, Pregled međunarodno - pravnih normi u oblasti radio difuzije od početka do danas, Zaštita nacionalnog interesa - uloga medija... itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije, Beograd 2013. 192 strane, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura

IZDAVAC RADIO BEOGRAD,1971,154 STR KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

Metodi pripreme radio i televizijskih vesti.607str;ilustr 21cm. K13

Aleksandar Dragojlović: VOKALNA LIČNOST RADIJA, Radio Beograd 1985, str. 159. Očuvanost 4.

Raško V. Jovanović : OD ISTOG SLUŠAOCA I - II , RDU Radio-televizija Srbije Radio Beograd 2010, Knjiga I (1976 - 1992), str. XII, 338 стр., стр. XIII-XXXIII ; 24 cm + Стр. IX-XI: Реч радио критике / Ђорђе Малавразић Напомене и библиографске референце уз текст Knjiga II (1993 - 2006), VIII, 366 стр., стр. IX-XXXIV ; 24 cm Predmetne odrednice Радио емисије, културно-уметничке -- Југославија -- 1976-1992 -- У штампи Očuvanost 4-. Više od tri decenije prof. dr Raško V. Jovanović piše osvrte i komentare na redovni program, pre svega Radio Beograda, ali i drugih radio-stanica u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, i objavljuje ih u novinama i časpisima ili preko radio talasa. Iz tih izvora nastala zbirka tekstova, u dva toma (I - 1976-1992, II - 1993-2006), predstavlja jedinstvenu hroničarsku i kulturnu građu, korisnu za svako buduće proučavanje istorije radiofonije. Jovanović Raško V., 1932-2022 Prof. Jovanović bio je književnik, teatrolog, pozorišni i radio kritičar, redovni profesor i predsednik Umetničkog saveta “Nušić” Fondacije u Beogradu. “Kada pomislite na kvalitetnu i objektivnu pozorišnu kritiku, uvek vam je Raško Jovanović pred očima. Kada pomislite na pozoršte i Akademiju umetnosti, neizostavno će i Raško Jovanović biti deo misli. A kada kažete: život i delo Branislava Nušića, imate utisak kao da su bili savremenici i najbolji drugovi. Ne bi „NUŠIĆ“ FONDACIJA znala sve to što je do sada naučila – da nije tu sa njom i Raško. Raško je bio simbol zlatnog doba beogradskog kulturnog života.”, ističu iz Nušić fondacije. Raško V. Jovanović je rođen 18. avgusta 1932. godine u Beogradu. Diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu 1955. godine. Doktorirao je 1968. godine na Filološkom fakultetu. Od 1956. do 1964. godine bio je kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu, a od 1964. do 1972. godine rukovodilac Arhiva i Muzeja i šef Dramaturškog odeljenja Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 1973. do 1981. godine radio je kao naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Od 1982. do 1985. godine bio je umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1986. do 1992. godine naučni saradnik i naučni savetnik u Institutu za novinarstvo u Beogradu. Od 1965. do 1969. godine bio je sekretar Uredničkog odbora časopisa „Scena“, a od 1970. do 1972. godine glavni i odgovorni urednik časopisa „Pozorišna kultura“. Bavio se i pedagoškim radom: od 1971. do 1976. godine bio je docent na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1995. do 2004. godine redovni profesor za predmete Istorija drame i pozorišta i Mediji masovnih komunikacija na Akademiji umetnosti u Beogradu, na kojoj je od 1998. do 2001. godine bio i dekan. Bio je autor zapaženih teatroloških studija, kao i brojnih pozorišnih i književnih kritika i eseja. Od 1955. godine objavljuje književne i pozorišne kritike i eseje u časopisima: „Književnost“, „Pozorište“, „Scena“, „Letopis Matice srpske“, „Pozorišna kultura“, „RTB teorija i praksa“, „Republika“, „Izraz“, kao i u listovima: „Borba“, „Politika“, „Delo“, „Književne novine“ i tako dalje. Objavljivao je naučne i stručne radove u: „Teatronu“, „Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku“ i u časopisu „Novinarstvo“. Od 2002. do 2006. godine bio je pozorišni kritičar časopisa: „Drama“, a od 2008. godine je saradnik u „Pečatu“. Jedan je od retkih kritičara koji je redovno pratio radijski program i o njemu pisao.

Radio Novi Sad, odlično stanje, 237str.,meki povez,22cm, š y3,m89,m94

Treći program broj 105, 106 , izdanje Radio Beograd . Korice - 4+ , unutra kao nova

Dragan Velikić : DEPONIJA , Radio B92 / Vreme knjige 1994, str. 160. Publicistički tekstovi. Očuvanost 4.

Mek povez, 134 strane, 2005 godina, Izdavac: Radio Beograd 2 Knjiga ocuvana, K13/2

RTV TEORIJA I PRAKSA broj 47, Radio-televizija Beograd 1987, str. 260. Očuvanost 4.

Timoti Garton Eš DOSJE lična istorija U odličnom stanju. Radio B92, 1998. 230 strana. s

Radio Novi Sad, korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, 237str.,meki povez,22cm, š d42

S kanal Radio televizije Republike Srpske, godina izdanja nije navedena, 163 str. korice izlizane naslovna strana prelomljena uzdužno

Radivoje Raća Marković 1909-1979. - M.Aranđelović Radio Beograd 2009 god.,format 23x17 cm,289 str.,ilustrovano, očuvana knjiga. mom1

Aleksandar Nenadović MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari Radio B92, 1998. 22 cm, 260 strana. Lepo očuvana, ima posvetu autora na predlistu.

Tomislav Gavrić : ESTETIKA TELEVIZIJE , Radio televizija Srbije 2010, str. 208. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Телевизија (средство информисања) -- Интердисциплинарни приступ Телевизијске емисије -- Естетика

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

VAVA I NJEN PARALELNI SVET Autor: Ratko Nikić Izdavač: Fleš, Zemun Godina izdanja: 2003 Broj strana: 168 Pismo: latinica Povez: mek Format: 21x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Vava, žena koja je sebe smatrala Bosankom – Jugoslovenkom, bila je prva proročica koja je shvatila i iskoristila snagu medija, dok su političari shvatili njenu snagu i potencijal, koristeći njena iskrena levičarska i projugoslovenska ubeđenja, kako bi Svevišnjeg, zvezde i planete okrenuli na Slobinu i Mirinu stranu. Bio je to početak anesteziranja naroda i raspirivanja masovnog optimizma u najgorim trenucima, kada je nacija više verovala smirenoj i blagoj ženi rođenoj u Bosanskom Novom nego mudracima iz establišmenta. Od 35 godina radnog staža, Dubravka Melka je 30 provela kao građevinski tehničar u preduzeću `7. juli`. Nikada nije napustila ideale komunizma. Bila je aktivni društveno-politički radnik. Možda je zato proricala da će Srbija postati Kalifornija, a da će Milošević vladati samo 49 godina. Ona se volšebno pojavila u noćnom programu Radio Beograda 1987. godine, što je tada predstavljalo presedan, radio-igru koja se pretvorila u senzaciju i početak masovne hipnoze u kojoj su cvetale ruže, u kojoj se rađala nova Srbija u kojoj se nikada neće ratovati, u kojoj front na Kosovu nikada neće biti otvoren. Posle iskustva na radiju, Vava je prešla u tada najtiražniji nedeljnik u SFRJ – Radio i TV reviju, gde je odgovarala na pisma čitalaca. Svake nedelje, 10 odgovora je hipnotisalo građanstvo druge Jugoslavije. Ona je tada plaćana kao običan honorarac. Na Radio `Politici` je vodila `Vavigricu`, a postala je saradnik i Studija B, Radio Pančeva, zagrebačkog `Vikenda`, sarajevskog časopisa `Una`... Njen telefon je bila najtraženiji. Nikada joj, međutim, korisnici njenih proricanja nisu bili zahvalni. Na adresu `Revije`, posle godinu dana neopisive slave, Vava je dobila samo jednu čestitku za Novu godinu. S tekstom: `Ko mi je ukrao gume s auta`. Obećavali su joj devize, zlato, vile, ali njeni prijatelji tvrde da nikada nije naplaćivala usluge nesrećnim ljudima. Niko je nikada nije nazvao varalicom, što se za njenu profesiju smatra najvećim komplimentom.

62702) UVOD U NOVINARSTVO , Dušan Slavković , Radio televizija Beograd 1973 , mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica, 358 strana , potpis na unutrašnjoj strani naslovne korice

Endrju Bojd NOVINARSATVO U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA Metodi pripreme radio i televizijsdkih vesti Clio, 2002. 607 strana. Očuvana, malo požutela ili zaprljana na bočnim stranama (pogledajte sve slike).

328 strana PUN KOLOR Istorija lokalnih radio stanica, nastala na osnovu knjige NA ZAJEDNIČKOM TALASU - Dušan Slavković koju takođe imam - MOŽE POPUST za OBE! PITAJTE Talas(anj)u Њ02

Kolekcija Odgovori, razgovor koji je Miloš Jevtić vodio sa Putnikovićem na radio Beogradu. Tvrd povez, 223 strane, izdanje Dečije novine 1994, ilustrovano. Vrlo dobro očuvana knjiga. Posveta na predlistu.

Jelica Jokanović-Mihajlov AKCENAT I INTONACIJA GOVORA NA RADIJU I TELEVIZIJI Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2007. Udžbenički format, 280 strana. Veoma očuvana. Radio, televizija, akcenat, intonacija...

Bogumilske legende su zbirka kolumni objavljene 1997. godine koje su izlazile tokom 1990. u `Nedjelji` i tokom 1996. i 1997. u `Oslobođenju`. Tuzla radio kameleon I izdanje 1997 odlično očuvana

Vitomir Bujišić : OD IZVORA DO UŠĆA, Izdavač autor Beograd 2011, tvrdi povez, str. 224. Izabrani novinski tekstovi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dugogodišnji novinar i urednik lista „Glas Podrinja“, član UNS-a i najstariji novinar u Srbiji Vitomir Bujišić preminuo je juče u Beogradu u 98. godini. Vitomir Bujišić rođen je 1917. godine u Krivaji (Pocerina). Završio je učiteljsku školu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi maja 1945. godine kao novinar tada tek osnovanog lista „Glas Podrinja“ u Šapcu. Nekoliko godina kasnije postaje i urednik, a nakon privremenog ukidanja „Glasa Podrinja“, radio je kao urednik listova „Novi dani“ i „7. juli“ . Bio je dopisnik Tanjuga iz Tuzle i urednik i direktor Radio Tuzle. Nakon ponovnog pokretanja „Glasa Podrinja“ krajem 1954. godine ponovo postaje direktor i glavni i odgovorni urednik. Bujišić je bio i direktor Radio-novinske izdavačke i radne organizacije (NIRO) u Šapcu, odakle 1975. godine odlazi u penziju. Vitomir Bujišić napisao je 28 knjiga. Član je UNS-a od 1945. godine. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada, među kojima i Nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007).