Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Gete, njegov zivot i njegova dela Nemacki jezik! Svojom nenadmašnom umetnošću oživljavanja istorije, Ričard Fridental postavlja „svog” Getea u savremena dešavanja, senzibilno crta glavne i sporedne likove i prati sve faze nastanka i razvoja Geteovog dela... Friedenthal je bio sin liječnika i antropologa Hansa Wilhelma Carla Friedenthala. Odrastao je u Berlin-Nikolassee. Tijekom Prvog svjetskog rata služio je kao vojnik i bio teško ranjen. Nakon rata studirao je književnost i povijest umjetnosti te filozofiju na sveučilištima u Berlinu, Jeni i Münchenu, među ostalim kao student Heinricha Wölfflina, Fritza Stricha i Maxa Webera. Godine 1922. doktorirao je filozofiju. Stefan Zweig podržao je njegove prve književne pokušaje 1920-ih. Od 1928. radio je kao urednik nakladnika; od 1930. bio je šef izdavačke kuće Knaur u Berlinu. Friedenthal je tamo objavio Knaurov Konversationslexikon, koji je utjelovio novu vrstu jednotomnog, popularnog referentnog djela i bio je veliki prodajni uspjeh. Od 1933. Friedenthal je bio podvrgnut zabrani pisanja zbog svog židovskog podrijetla. Godine 1938. Friedenthal je emigrirao u Veliku Britaniju. Od lipnja 1940. do ožujka 1941. bio je interniran u logoru za interniranje Hutchinson. Od 1942. do 1950. bio je tajnik PEN centra za autore njemačkog govornog područja u inozemstvu. Od 1943. do 1951. radio je za BBC. Od 1945. do 1950. bio je suurednik časopisa Neue Rundschau, koji je izlazio u Stockholmu. Objavljivao je i djela Stefana Zweiga i upravljao njegovim imanjem. Godine 1951. Friedenthal je dobio britansko državljanstvo. Od 1951. do 1954. ponovno živi u Njemačkoj i vodi izdavačku kuću Droemersche u Münchenu. Od 1954. stalno živi u Velikoj Britaniji. Umro je 1979. u posjetu Njemačkoj. U početku je Friedenthal pisao poeziju i novele u tradicionalnom, psihologizirajućem stilu. Prvi književni uspjeh postigao je 1929. s povijesnim romanom o Hernandu Cortesu. Do 1960-ih proslavio se uglavnom kao leksikograf i esejist. Najpoznatiji je po nizu biografija. Glumio je Jana Husa, Martina Luthera, Denisa Diderota i Johanna Wolfganga von Goethea, među ostalima. Posebno je Goetheova biografija bila vrlo popularna među čitateljima. Pred kraj života slijedio je plan da napiše knjigu o emigrantima koji su govorili njemački u Londonu iz 19. stoljeća. Biografski prikaz Karla Marxa tada je proizašao iz studija poduzetih u tu svrhu. Friedenthal je bio potpredsjednik PEN centra SR Njemačke od 1957. i njegov počasni predsjednik od 1968. godine. Godine 1956. dobio je Savezni križ za zasluge, a 1961. Veliki savezni križ za zasluge za zasluge u njemačko-britanskom razumijevanju. Od 1960. član je Njemačke akademije za jezik i poeziju. Pokopan je na groblju Nikolassee. Njegov grob je posvećen gradu Berlinu kao počasni grob.

OŠTEĆENJA NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST VRLO DOBRA LEMMY -MOTORHEAD Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti – pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. br. str.: 348 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica

Autor: Vilijem Stivenson Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 267 Pismo: latinica Naslov originala: A Man Called Intrepid Prevod sa engleskog: Sanja Mitrović ilustr. Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio je šef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu. k-8

Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Štulić - biografija Autor: Hrvoje Horvat Izdavač: Večernji list, Zagreb latinica, mek povez, 21 cm, 188 str, ilustrovano _____ Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike. Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama. Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige. Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Oin Kolfer - Lista želja Kreativni centar, 2004 252 str. meki povez stanje: dobro Posle majčine smrti Meg Fin ostaje sama sa očuhom, čije nasilno ponašanje ne može da podnese. Zbog toga odlazi iz kuće i postaje lutalica i izgrednik. Živeći takvim životom, samo je pitanje vremena kada će ozbiljno nastradati, što se ubrzo i dešava. Božanske i demonske sile otimaju se oko njene duše, vukući je svaka na svoju stranu. Njena jedina šansa je Lista želja. Oin Kolfer Rođen je 1965. godine u Veksfordu u Irskoj. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u Saudi Arabiji, Tunisu, Italiji i Irskoj. Njegov prvi roman, Beni i Omar, objavljen je 1998. godine i preko noći je postao bestseler. Kritika ga je oduševljeno prihvatila, a prava su rasprodata širom sveta. Njegov drugi roman, Beni i Bejb, bio je na prvom mestu top-lista u Irskoj, zbacivši s vrha čuvenog Harija Potera. Kada je napisao Artemisa Faula među izdavačima je nastao pravi rat za otkup prava. Miramaks je ponudio 700.000 funti za filmska prava, što je najveća suma ikad koju je jedan nepoznati autor dobio. Oin se bavi i pozorištem. Napisao je scenario za nekoliko predstava koje se izvode širom Irske. Živi u Veksfordu sa porodicom. Ilustrator: Saša Arsenić Prevod: Ika Đurđević

Autor: Blagoje Kojić Izdavač: Helikon - Beograd, 1980. Mek povez, 89 str. Posveta i potpis autora Ilustrovana Blagoje Kojić je rođen 1923 u Zrenjaninu, a živeo je i radio u Beogradu. Vozač po profesiji, pisanjem se bavio od 1953. Pisao je romane, pripovetke, kao i prozu za decu. Bio je član i jedan od osnivača književnog kluba RU “Đuro Salaj” iz Beograda od 1954 i Kluba pisaca Čukarica od 1972, član Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Jugoslavije od 1961. Objavljivao je prozu i literarne radove u raznim listovima, književnim i dečjim časopisima širom Jugoslavije, a njegove pripovetke su bile prevođene na italijanski, ruski, mađarski i slovenački jezik. Preminuo je 1981 godine, u Sutivanu na Braču. Objavljena dela: Moj drugi prijatelj (pripovetke, 1959, Mlado pokolenje); Gradilište (roman, 1960, Minerva); Dečak ozbiljna lica (roman, 1963, Kosmos); Ljudi iz moje garaže (pripovetke, 1968, Tragovi); I đavo zajaha gospoda Boga (roman, 1968, Tragovi); Konačno popodne (roman, 1973, Košuta); Đavolani male ulice (knjiga za decu, 1980, Helikon); Doživljaji čika Mije supervolandžije (knjiga za decu, 1981, Grafos); Čeprkari (pripovetke iz zaostavštine, 1993, Prosveta); Vrz (roman iz zaostavštine, 2009, Prosveta/Altera) POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 33

Henri R. ml. Cooper Profesor slovenskih jezika i književnosti, Univerzitet Indijana, Blumington, Indijana, SAD dopisni član od 6. juna 1995. godine. https://www.sazu.si/en/members/henry-r-jr-cooper France Prešeren (Vrba 1800 – Kranj 1849), pesnik i pravnik, kanonizovan je za slovenačkog „narodnog pesnika”. Rođen kao treće od osmoro dece u uglednoj gornjokranjskoj seljačkoj porodici. Majka mu je bila pismena, znala je nemački, a Prešerna je namenila za sveštenika. U školi u Ljubljani (1812-13) njegov talenat je uočio i podsticao učitelj Valentin Vodnik. Završavajući studije na Bečkom univerzitetu, napustio je sveštenički poziv i upisao se kao student prava, izdržavajući se na razne načine (stipendije, rad kao privatni učitelj). Diplomirao je pravo 1828. U Beču je svoju ranu poeziju 1825. predstavio filologu Jerneju Kopitaru, koji je savetovao strpljenje i uglađenije prerade njegovih tekstova. Nakon diplomiranja, Prešeren se vratio u Ljubljanu, Kranjsku, gde je planirao da se bavi advokaturom. Posle njegovog pravosudnog kvalifikacijskog ispita (1832), nekoliko prijava za sopstvenu advokatsku praksu bilo je neuspešno zbog njegovog boemskog načina života, što je izazvalo sumnju da je frajgajst. Najzad (1846) mu je dozvoljeno da vežba u pokrajinskom gradu Kranju, gde je radio do smrti. https://ernie.uva.nl/viewer.p/21/56/object/131-158972 Tvrd povez, 169 str, 21 cm, štampano u US

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Antologija svetske književnosti, knjiga 151 Prevod: Zoran S. Cvetković Povez: tvrd Broj strana: 427 Pečatirana, hrbat malo zakošen, vrlo dobro očuvana. Ovo delo bukvalno je očekivao čitav svet. Naime, Gras, najveći živi književnik nemačkog govornog područja, do sada uvek „dežurna savest nacije“ i „moralna institucija“ posleratne Nemačke, otkrio je da je poslednje godine Drugog svetskog rata proveo kao tenkista zgolaglasne 10. SS-pancir divizije „Frundsberg“. Najavljujući autobiografiju, pod naslovom „Ljušteći luk“, Gras je porekao do sada važeću verziju svoje mladosti, prema kojoj je, od trenutka kad je kao pripadnik Hitlerjugenda i volonter Radne službe rajha (RAD) mobilisan 1944, pa do zarobljavanja, radio za protivvazdušnu odbranu u svom rodnom Dancigu - Gdanjsku. Sam Gras priznao je da se odlučio da ispriča istinu o svojoj mladosti iz jednostavnog razloga: prošlost ga je suviše pritiskala. Čitaoci dela Ljušteći luk susrešće se sa licem Gintera - dečaka, koji odrasta u vreme dok Drugi svetski rat traje. Njegova majka drži prodavnicu u kojoj svi kupuju na odloženo plaćanje i nikada ne donose novac, te dečak, svakog petka, posećuje porodice koje duguju i pokušava da ih ubedi da vrate dug njegovoj majci. Od procenta vraćenog novca, on dobija džeparac. U delu „Ljušteći luk“, Gras ponovo putuje na mesta svog detinjstva. (K-125)

Borislav Lalić - Če Gevara Novosti, Beograd, 2011, mek povez, 307 strana, 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, nova knjiga. Uz kjnigu ide i poster Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka... Borislav Lalić, novinar i publicista, rođen je 1936. godine u Vinickoj, kraj Berana. Završio je Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu, a novinarstvo je njegova profesija od studentskih dana. Počeo je kao saradnik u „Studentu” i reporter u agenciji Tanjug. Potkraj šezdesetih godina prošlog veka započeo karijeru dopisnika iz inostranstva. Punih dvadeset godina izveštavao je za jugoslovensku štampu, radio i televiziju iz Meksika, sa Kube, iz Španije, SAD i Ujedinjenih nacija. U plodnoj novinarskoj karijeri objavio je knjige „Čudo u Španiji”, „Putnici bez povratne karte”, monografiju „Kuba”, „Če Gevara, život, smrt, legenda”, „Fidel Kastro, jedan čovek, jedna revolucija”, „Čovek od krompira”. Dobitnik je Nagrade za životno delo Saveza novinara Jugoslavije (2000) i novinarske nagrade „Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije (1995). Član je Udruženja književnika Srbije.

Otkada im je majka poginula u saobracajnoj nesreci – oca ne pamte, Beatris i Laila Tomas živjeli su same u malom stanu, u radnickom predgradu Pariza. Starija Beatris ozbiljno je radila jedino na tome da ude u visoko pariško ive od glamura, traceva I humanitarnih aukcija – sve ostalo za nju je bilo no. Mlada Laila je neprestano radila I ucila – upravo je završila trecu godinu studija ekonomije i spremala se za to da tokom ljeta radi i zaradi novac za posljednju godinu studija. Pamtila je majcine rijeci da mora biti vrijedna kao njen otac, premda joj je uvijek bilo cudno što to isto ne govori i njenoj sestri Beatris. Ponekad joj se zbog toga cinilo da nemaju istog oca, premda je majka govorila da je njihov otac umro prije nego što se Laila rodila. Zbog toga Laila nikada nije otvoreno iskazala sumnju da ona i sestra imaju jednu majku, ali ne i istog oca. Knjigu potražite OVDE

Autor: Anita Ganeri Format: 22 cm Br. stranica: 158 Povez: Tvrd povez Još jedna knjiga iz serijala Užasna geografija za sve one koji su umorni od klasičnih karti, sumornih gomila stena i dosadnih dijagrama. Kako izgleda stajati na ivici zaglušujućeg vodopada, kako je reka iz davnina izdubila Veliki kanjon, šta raditi kad se nađeš u lice sa nervoznom piranom?

Julija Najman: PREDELI, DOGAĐAJI, Privatno izdanje autor i Slobodan Mašić Beograd 1988, tvrdi povez, str. 151. Razgovori sa velikim francuskim i američkim piscima. Očuvanost 4-. Julija Najman (1905-1989) rođena 13. oktobra 1905. u Ivanovom Polju, njena majka Klara Šrenger je rođena u Daruvaru, otac Aleksandar Klopfer u Beogradu. Rano detinjstvo Julija provodi u Paraćinu (njen otac je jedan od osnivača Srpske fabrike stakla), osnovmo školovanje započinje u Daruvaru a nastavlja ga u Zemunu i Beogradu. Po želji svoga oca Julija 1916. godine odlazi na školovanje u Beč, u kome pohađa tada čuvenu gimnaziju Schwarzwaldische Schulanstalten. U programu ove gimnazije, pored klasične i moderne literature, su časovi Kunstwanderungen — posete muzejiima i istorijskim spomenicima. U tada gladujućem Beču uprava ove gimnazije osniva narodnu kuhinju za prosvetne radnike, tako da se neki od profesora univerziteta nalaze među predavačima ove gimnazije, čuveni umetnici — slikar Oskar Kokoška, arhitekta Adolf Los i drugi. 1918. godine u Beču dolazi do prevladavanja socijalista, najčitanije novine među mladima su bile Arbeiter Zeitung, kada je Julija bila izabrana u Schiilerrat — savet učenika, koji je učestvovao u organizaciji učeničkog života u školi. Krajem 1922. godime — posle smrti svoga oca, Julija se vraća u zemlju, u Zagreb, gde se odmah zapošljava u Narodnoj banci d.d., a u popodnevnim časovima posećuje instrukcije Eksportne akademije kod profesora Karlovića. 1923. godine Julija prelazi za nameštenika Baikanske banke u Beogradu, radeći na poslovima inostrane korespodencije. Sledeće godine udaje se za bečkog arhitektu Šalingera. Sa svojim mužem živi četiri naredne godine u Beogradu kada se sporazumno od njega razvodi. 1929. godine Julija se udaje za beogradskog arhitektu Josifa Najmana. Iz ovoga braka rođeno je dvoje dece, sin Dragoljub (1931) i ćerka Ivanka (1934). Godine do početka rata pretstavljaju za Juliju Najman godine iščekivanja rata. Josif Najman odlazi u šestoaprilski rat koji se za njega završava zarobljeničkim logorom, Julija sa decom beži preko Splita i Milana do Liona u kome se nalazi 1942. godine sa svojim mužem koji je Imao sreću da izvede uspešno begstvo iz zarobljeničkiog logora. Osam dana posle srećnog susreta Nemci okupiraju jug Francuske, porodica Najman ilegalno prelazi granicu prema Švajcarskoj, gde je internirana u logor Sinjal pored Lozane, u kome provodi svojih prvih deset meseci boravka u Švajcarskoj, nakon čega dobija pravo slobodnog boravka. Iz toga vremena ostao je sačuvan podatak da je dr Mišlen, iz bibliografskog zavoda Rotibakine, na osnovu testova psihoanalize utvrdio da Julija ima izrazitu predispoziciju za pisanje. U proleće 1945. Josif Najman se vraća avionom preko Pariza u Beograd (na aerodranu ga dočekuju naši bosonogl vojnici), Julija Najman se vraća sa decom iz Švajcarske u leto 1945. godine, putujući otvorenim teretnim vagonima šest dana i šest noći do Zemuna, odakle im je grad izgledao kao da je sve ostalo na svome mestu. Dalje je putovanje nastavljeno volovskim kolima, sa kojih su pošto su prešli Savski most mogli da gledaju užas razrušenog grada. Ali biti, najzad, kod svoje kuće bilo je osećanje koje je pomoglo da se savladaju sve teškoće. Januara 1951. godine Josif Najman iznenada umire u Beogradu. U narednim godinama Julija Najman se izdržava prevodeći sa engleskog i francuskog jezika, iz toga vremena potiču i njeni prevodi dva dela Žana Kasua: »Četrdesetosma« i »Filozofija kubizma«. U narednim godinama Julija Najman se isključivo posvećuje literaturi, piše drame, pripovetke, putopise, intervjue. 1952. godine boravi u Parizu osam meseci kada se upoznaje sa Žan Kasuom, slikarima Sulažom, Zao Vu Kiem, arhitektom Alber Lapradom, sa Vilarom. Prilikom svojih sledećih boravaka u Parizu dobija intervjue sa Sartrom, Lefebrom, Aragonom, Joneskom, Bitorom, Simon de Bovoar, Alen Rob Grijeom, Natali Sarot… 1959. godine odlazi na boravak od godinu dana u Sjedinjene Američke Države. Tamo vodi razgovore sa velikim brojem umetnika iz čega su proistekli intervjui sa Arturom Milerom, Merlin Monro, Ben Šanom, Frenk Lojd Rajtom, a u Holivudu je prisustvovala snimanju scena za film »Spartakus« sa Kirkom Daglasom. Od 1953. godine deluie kao dramski pisac. Napisala je sledeće drame: Točak u blatu (1953), Žuti kavez (1954), Oblaci (1956), Parastos za šampiona (1971). Tokom zadnjih dvadeset godina napisala je čitav niz radio drama među kojima je irtajveći uspeh doživela radio drama »Camposanto« izvedena na Trećem programu radio Beograda (reditelj Darko Tatić, dokumentacija Dušan Veličković, izbor muzike Nada Starčević) koja Je dobila Premio Ondas 1977. godine u Barceloni. Sarađivala je u Književnim novinama, Telegramu, na kulturnim stranicama Politike, Vjesnika, u časopisima Izraz, Odjek, Letopis Matice snpske, u La battani, Dometima, Stvaranju … Do sada je objavila sledeće knjige: Priče o Ani (pripovetke, izdanje autora, Beograd, 1952), Točak u blatu (drama, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1953), Šapat (pripovetke, Bagdala, Kruševac, 1968). Posle Drugog svetskog rata nije bila zaposlena. Danas (1979) živi i radi kao slobodan pisac u Beogradu.

Франсоаз Жило/ Карлтон Лејк: ЖИВОТ С ПИКАСОМ Издавач: ЗОРА, Загреб, 1967.год. Тврди повез, заштитни омот, 356 страна, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама (омот искрзан, књижни блок врло пристојан). РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. Франсоаз Жило, сликарка, књижевница и велика Пикасова муза, била је једина жена која је напустила егоцентричног генија, а своју десетогодишњу везу с њим до детаља је описала у књизи ЖИВОТ С ПИКАСОМ, која је објављена 1964. год. и по којој је снимљен филм #Преживети Пикаса`, с Ентонијем Хопкинсом у главној улози. Њени уметнички радови изложени су у десетак светских музеја и галерија. `Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso, Малага, 25. октобар 1881 — Мужин, 8. април 1973) био је свестрани шпански уметник. Пикасо је један од водећих и најпознатијих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века, који је највећи део своје каријере провео живећи и радећи у Француској. Био је доминантна личност у ликовним уметностима прве половине 20. века и покренуо је иницијативе за многе револуционарне промене у модерној уметности. Мада се његово дело обично дели на више периода, те поделе су донекле арбитрарне, пошто је његова стваралачка енергија и машта била таква да је често истовремено радио на богатом репертоару тема и у различитим стиловима. Сам Пикасо је то овако објаснио: „Многе различите начине које сам користио у мојој уметности не треба сматрати еволуцијом, нити корацима према неком непознатом идеалу сликарства. Када сам имао нешто да изразим, то сам радио без размишљања о прошлости или будућности. Не верујем да сам користио радикално различите елементе у различитим начинима мога сликарства. Ако је предмет којим сам се у датом тренутку бавио сугерисао друкчије типове израза, нисам оклевао да их усвојим.” Уз Жоржа Брака, један је од оснивача ликовног правца кубизам. Пикасо је демонстрирао изузетни уметнички таленат током својих раних година, сликајући у натуралистичком маниру током свог детињства и младости. Током прве декаде 20. века, његов стил се променио док је експериментисао са различитим теоријама, техникама и идејама. Након 1906, фовистички рад нешто старијег уметника Анрија Матиса је мотивисао Пикаса да истражи радикалније стилове, чиме је започело плодно ривалство два уметника. Њих су накнадно критичари често упоређивали као вође модерне уметности. Пикасов рад се често карактерише по периодима. Док су називи многих његових касних периода предмет дебата, најшире прихваћени периоди његовог рада су плави период (1901–1904), ружичасти период (1904–1906), период афричког утицаја (1907–1909), аналитички кубизам (1909–1912), и синтетички кубизам (1912–1919), који се исто тако назива и кристалним периодом. Знатан део Пикасовог рада током раних 1910-их и раних 1920-их је у неокласичном стилу, док је његов рад средином 1920-их често карактерисан надреализмом. Његови каснији радови су често комбинација елемената његових ранијих стилова. Изузетно плодан током целог свог живота, Пикасо је остварио универзални углед и огромно богатство за своја револуционарна уметничка достигнућа, и постао је једна од најпознатијих фигура у уметности 20. века.`

RAŠA POPOV KAD SAM PADAO U TRANS Tvrdi povez Izdavač Bookland Радивој „Раша“ Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1] Биографија Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста). Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност. Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [3] „Шешир без дна“. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014). Као колумниста дневних новина Политика углавном је писао о друштвеним темама.[4] Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац).[5] Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6]. Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8] У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11] Цитати Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином. С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме. Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку. Богат си онолико, колико си пропутовао светом.

MIS LONLIHARTS ROMAN Šifra artikla: 385309 Isbn: 9788679583543 Autor : Natanijel Vest Izdavač : L.O.M. Mi nismo lažni Evropljani. Mi raspravljamo o Hristu, o Mis Lonliharts svih Mis Lonlihartsa.- Mis Lonliharts NATANIJEL VEST 1903 - 1940 Potomak ruskih Jevreja, rođen je kao Nathan Weinstein 17. oktobra 1903. u Njujorku. Odrastao je na ruskoj literaturi, posebno okrenut hrišćanstvu i misticizmu... Detaljnije Mi nismo lažni Evropljani. Mi raspravljamo o Hristu, o Mis Lonliharts svih Mis Lonlihartsa.- Mis Lonliharts NATANIJEL VEST 1903 - 1940 Potomak ruskih Jevreja, rođen je kao Nathan Weinstein 17. oktobra 1903. u Njujorku. Odrastao je na ruskoj literaturi, posebno okrenut hrišćanstvu i misticizmu. Svoje remek-delo, knjigu Mis Lonliharts, objavio je 1933, a zatim je prešao u Holivud, gde je radio kao scenarista. Njegov roman o Holivudu „Dan skakavaca“ pojavio se 1939. godine, kada se Vest i oženio, ali je posle manje od godinu dana stradao sa ženom u automobilskoj nesreći. Kao i Džon Fante, čije je delo u punoj meri otkriveno posle njegove smrti, Natanijel Vest je tek šezdesetih godina proglašen za jednog od najznačajnijih američkih pisaca u periodu između dva rata. Mis Lonliharts je ekspresionistička crna komedija o novinaru koji u svojoj kolumni, pod pseudonimom Miss Lonelyhearts (Gospođica Usamljenasrca) odgovara na pisma čitalaca i na kraju poklekne pod teretom ljudskih patnji. . . I posle devedeset godina od objavljivanja ova knjiga ostala je izuzetno moderna, kao jedan od najboljih romana egzistencijalističke književnosti XX veka. „Pušio je cigaretu dok je stajao u mraku i slušao je kako se svlači. Pravila je morske zvuke, nešto se čulo kao udar vetra u jedro; zaškripali su konopci; onda je čuo kako talas zapljuskuje kej. Njen poziv da požuri bio je jecaj mora, a kad je legao pored nje, uzdahnula je kao plima pokrenuta mesecom. . . “ Ljudi su se uvek snovima borili protiv svoje bede. Iako su snovi nekad bili moćni, filmovi, radio i novine učinili su ih slabim i nemoćnim. Među mnogim prevarama ova je bila najstrašnija.- Mis Lonliharts Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Natanijel Vest Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 21x13 Strana 112 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ovo je dokumentarna knjiga o Milevi Marić, koja se bazira na činjenicama, korespodencijama i izjavama savremenika. Autor je stavio težište knjige na prvih deset godina braka Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, odnosno na period u kojem su zajedno radili i i zajednički došli do nekih od najznačajnijih rezultata u nauci XX veka.

U ovoj iskrenoj, duhovitoj i na momente komičnoj autobiografiji slavni režiser, komičar, pisac i glumac daje detaljan osvrt na svoj burni život. Započevši priču od detinjstva u Bruklinu i pisanja za varijete i različite šou-programe u prvim danima televizije, kada je radio s velikanima komedije, Alen opisuje teške trenutke dok je nastupao kao stendap komičar pre nego što je stekao slavu i uspeh. Jedinstvenim i dinamičnim stilom, on opisuje kako se otisnuo u svet filmskog stvaralaštva s komedijama poput Uzmi novac i beži i dočarava celu svoju šezdesetogodišnju, bogatu karijeru scenariste i režisera – od klasika Eni Hol , Menhetn i Hana i njene sestre do novijih filmova, među kojima je Ponoć u Parizu . Alen otvoreno govori i o svojim brakovima, skandalima i optužbama kojima je bio izložen i koje se ponovo obrušavaju na njega, ljubavnim vezama i slavnim prijateljima, sviranju džeza, o svojim knjigama i pozorišnim komadima. Upoznajemo se s njegovim demonima, greškama, uspesima i osobama koje je voleo, s kojima je sarađivao i od kojih je učio. Veoma zabavan, krajnje iskren, živopisan, izvrstan autoportret čuvenog umetnika koga smatraju jednim od najvećih filmskih režisera našeg vremena. „Rođen s petljom karakterističnom za Njujorčane, vrstan stručnjak za šale na svoj račun, Alen govori ono što drugi misle – prokleta kontroverza.“ New York Journal of Books „Izvanredna, urnebesna, očaravajuća priča začinjena svetlucavom zvezdanom prašinom.“ National Review

Moj kralj tiranin - Zoran Popović Zoran Popović je rođen 1939. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga za decu: `Moj kralj tiranin`, `Lažibajke`, Peta strana sveta`, `Prozor u jesen`, `Priče iz misje rupe`, `Pustara` i druge. Pored dvadesetak radio-drama, od kojih su pojedine izvedene u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj i Italiji, napisao je pozorišne komade: `Patka kralja Gustava`, `Mala noćna algebra`, kao i brojne komade za decu. Pod pseudonimom Adam Kuburović objavio je romane: `Pirejska krčma`, `Strsljen`, `Atentat u Ženevi`, `Bogomoljka`, `Ruski poker` i `Kopča`. Po romanu `Stršljen`, u režiji Gorčina Stojanovića snimljen je istoimeni film. Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1974 Broj strana: 147 Povez: tvrdi Biblioteka: Moja knjiga Ilustrovao: Miodrag Knežević Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DU11/2 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcij

U početku, Borne izgleda kao ništa – samo zelena grudvica koja bi mogla biti odbačena od strane kompanije. Kompanija, iako je ozbiljno oštećena, priča se da i dalje pravi stvorenja i šalje ih na udaljena mesta koja još nisu pretrpela kolaps. Born nekako podseća Rejčel na ostrvsku državu njenog rođenja, koja je sada davno izgubljena u porastu mora. Oseća privrženost koju mrzi; vezanosti su zamke, a na ovom svetu svaka slabost može da te ubije. Ipak, kada odvede Borna u svoje podzemno utočište, Balkonske litice, Rejčel ubeđuje svog ljubavnika, Vika, da Borna ne predaje sirovom genetskom materijalu za lekove koje on prodaje — ona ne može da prekine tu vezu. Oni prodaju sićušna stvorenja koja se mogu progutati ili zaglaviti u uhu, a koja oslobađaju moćna sećanja na srećnija vremena drugih ljudi ili izvlače zaboravljena sećanja iz sopstvenog uma korisnika — ili samo stvaraju prelepe vizije koje omogućavaju bekstvo iz neplodnih, kraterskih pejzaža Grad. Protiv njegove bolje prosudbe, iz naklonosti prema Rejčel ili možda nekog drugog impulsa, Vik poštuje njenu odluku. Rejčel, u međuvremenu, uprkos njenoj odanosti Viku, zna da on krije tajne od nje. Pretražujući njegov stan, pronalazi spaljen, nečitljiv časopis pod nazivom „Mord“, zagonetno spominjanje Magičara (suparničkog dilera droge) i dokaz da je Vik planirao izgled Balkonskih litica tako da odgovara nacrtu zgrade Kompanije. šta on krije? Zašto joj ne kaže šta se dogodilo kada je radio za kompaniju?

Broj strana:336 Format: 20 cm Pismo:Ćirilica Povez: Broš Slikar po zanatu, sa imenom stamenosti, nije samo tragao za minulim vremenima. On ga je, sa svim upitnicima i zagrcnuo od emocija, još svežih mišlju i jezikom našeg i govorenja, a i, nažalost još više prećutkivanog, izložio u bogatoj ekspoziciji svojih talenata. I tako je i uslišio onu mudru Aristotelovu poruku : da je književnost, čak i posebno u odnosu na druge umetnosti, „stvar istinitija i ozbiljnija od istoriografije“… Malo li je to ! Dr. Miodrag D. Ignjatović Ovaj veliki slikar radio je kao likovni pedagog do penzije, baveći se istovremeno uspešno slikarstvom. Decenijama je objavljivao tekstove u mnogim časopisima, a naša izdavačka kuća je objavila i njegovu zbirku pripovedaka pod nazivom Dodir neba. „Nemamo pravo na ravnodušnost iako sam svestan da je ovo naivan san, proročki, utopijski…Ali, zar utopija nije opstajala vekovima? Što je najvažnije, nije donosila zla. Samarićanstvo nije moglo rešiti problem ljudskih patnji, ali je davalo veru u ljude. Možda su moje misli pristrasne pod teretom besa i gole egzistencije. Tu je i prirodno suženje kriterijuma. Moje „traganje za apsolutnim“ u suštini je okrenuto individualnostima, ponajmanje moćnim. Najmanje istine i morala stanuje u institucijama sistema okoštalih režima…“ “Šta je bolje za pamćenje i istoriju: dnevnici, memoari, feljtoni, arhivi… Sve manje ili više boluje od subjektivnosti. A često ni arhivska gradja nije autentična. Izgleda, najbolji su oni dokumenti slučajno pronadjeni.“

Autor: Olivera Katarina Povez: broširan Br. strana: 350 Format: 14x20 Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa... Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača... U čuvenoj francuskoj `Olimpiji` održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.

Description Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri. Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

25242) ARISTOKRATSKO STOPALO , Olivera Katarina , Prosveta Beograd 2006 , Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa... Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača... U čuvenoj francuskoj `Olimpiji` održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena. mek povez, format 15 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica , 352 strane ,