Put u život,u dobrom je stanju. Autor:Patrijarh Srpski Pavle. Izdavač:Beograd 1999. Format:20cm x 14cm. Broj Strana:360 strana,mek povez,ćirilica. Knjiga Njegove Svetosti patrijarha srpskog g. Pavla ” Put u Život` jeste nastavak knjiga ” Život po Jevanđelju” i ” Molitve i molbe” koje su objavljene u po dva izdanja, od 1996. godine. U ovoj knjizi reč je o novim besedama, poukama, porukama i razgovorima patrijarha Pavla od 1996. do septembra 1999. godine. Najveći broj beseda objavljen je u listu ” Pravoslavlje” zahvaljujući trudu g-đice Nataše Višnjić. Knjiga je većim delom pripremana u Prištini, u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci, uz saradnju g-đe Draginje Protić. Rađena je u teškim uslovima pod bombardovanjima od strane NATO avijacije, te potom ulaska trupa KFOR-a na Kosovo i Metohiju i početka pogroma Srba od strane šiptarskih zločinaca. Svi nedostaci ove knjige jesu delo onih koji su radili na njoj, a nikako delo njenog autora. S. Jablanović

Knjiga je nova. ,,Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica?``

Džozef O’Konor - Trgovac Laguna 2004, 378 strana KAO NOVO Najtoplije leto u istoriji Dablina suviše je vrelo za Bilija Svinija, i to ne samo zbog visokih temperatura. Nakon nerazjašnjenog napada na benzinsku pumpu na kojoj je radila, njegova ćerka leži u komi u bolničkom krevetu. Rastrojen zbog posledica te užasne noći, frustriran zbog nemoći policije i sudstva, Bili konačno diže ruke od zvaničnog pravosuđa. On odlučuje da preuzme zakon u svoje ruke, ali kada neočekivani obrt pokvari njegove planove, posledice su zastrašujuće i, na kraju, nezaboravne. `Oštar i okrutno autentičan način izražavanja... Napeto... O’Konorovi dijalozi su naizmenično jetki i turobni, osećajni i zabavni, a likovi nimalo stereotipni.` The Wall Street Journal `Fascinantno... U naraciji koja sjajno prepliće prošlost i sadašnjost O’Konor vešto ispituje posledice gubitka i tragedije, prožimajući surovu stvarnost crnim humorom koji blista na samoj ivici bola.` Publishers Weekly `Samu srž Trgovca čini psihološka igra mačke i miša... Uzbudljiva priča.` Harper’s Bazaar

Zarija D. Vukićević : DNEVNIK IZ PRVOG SVETSKOG RATA / Vukićević, Zarija D., 1898-1978 Omotni naslov Трагична деветсто петнаеста . Povlačenje kroz Albaniju Крагујевац : Народна библиотека `Вук Караџић` : Градски одбор СУБНОР, 2014 , tvrdi povez, Fizički opis 197 стр. : ауторова слика ; 18 cm Zbirka Дела Зарије Д. Вукићевића / [Народна библиотека `Вук Караџић`, Крагујевац] Стр. 191-192: Напомена / Т. К. [Томислав Кењић] Белешка о писцу: стр. 195-197. Prvi svetski rat -- 1914-1918 -- U uspomenama Očuvanost 4 ; ima pečat izdavača Zarija D. Vukićević (1898–1978) je jedan od retkih, a možda i jedini Kragujevčanin koji se u XX veku školovao na Kembridžu. Prestižno obrazovanje u ovoj elitnoj evropskoj i svetskoj ustanovi uveliko je odredilo njegov životni i profesionalni put. Zarija je bio profesor, pisac, bibliotekar, prevodilac, publicista, delom i političar i diplomata. Ovi viševrsni atributi svakako ga čine značajnim imenom kragujevačke kulture. Taj značaj potpunije sagledavamo tek sada, u prvim decenijama XXI veka, kada otvaramo još jednu kockicu u mozaiku njegovog, pre svega, književnog rada. Zahvaljujući, svakako, njegovoj obimnoj rukopisnoj zaostavštini od oko 4.500 stranica, koja se sada nalazi u Narodnoj biblioteci `Vuk Karadžić` u Kragujevcu. Ta nova kockica je četvrta Zarijina knjiga, Dnevnik iz Prvog svetskog rata, koju je kragujevačka narodna biblioteka objavila 2014. godine Iako je rođen u Valjevu (1898), Zarija D. Vukićević je zapravo po svemu pripadao Kragujevcu u kome se školovao i u njemu u mladosti živeo. U Kragujevcu ga je zatekao i Prvi svetski rat. U tom do tada najvećem svetskom ratnom sukobu, kasnije nazvanom Veliki rat, učestvovao je kao đak dobrovoljac i prošao sve strahote povlačenja srpske vojske preko Albanije u zimu 1915/16. o čemu, iz prve ruke, svedoči u svom ratnom dnevniku koji je upravo objavljen. Sa Krfa je 1916, kao jedan od srpskih đaka, upućen na školovanje u Francusku i Englesku. Na Kembridžu je studirao engleski jezik. Posle Prvog svetskog rata bio je profesor u kragujevačkoj Muškoj gimnaziji gotovo čitavu deceniju, od 1924. do 1933. Iste, 1933. godine prelazi u Ministarstvo inostranih poslova pri kome je prvo bio sekretar, a onda načelnik kraljevske kancelarije; na ovom položaju je i penzionisan posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata jedno vreme radio je kao honorarni radnik Ministarstva informisanja, a zatim je, iz zdravstvenih razloga, penzionisan. Posle rata uglavnom je živeo u Opatiji, u kojoj se bavio pisanjem i prevodilačkim radom, gde je i umro 1978. godine.

Izdaje - Narodna knjiga Beograd Marija Kiri Sklodovska biografija je fizičarke i hemičarke Marije Kiri Sklodovski, prve slavne naučnice, prve žene koja je doktorirala u Francuskoj, prve dobitnice Nobelove nagrade, prve žene koja je predavala u francuskoj školi i na univerzitetu Sorbona. Detaljnu biografiju njenog života napisala je njena mlađa ćerka Eva Kiri. Objavljena je 1937. godine, a sastoji se od tri dela u kojima autorka donosi pregled Mirijinog života i naučnog rada. Biografija predstavlja važan doprinos izučavanju njenog privatnog i profesionalnog života. Autorka se pre svega osvrnula na Marijino detinjstvo i odrastanje u porodici Sklodovski, vreme studiranja na pariškom univerzitetu i doživotno naučno istraživanje u saradnji sa mužem Pjerom Kiri što je dovelo do otkrića novih hemijskih elemenata – radijuma i polonijuma. Bračni par je otkrio fenomen – radioaktivnost – čije je otkriće značilo ogroman doprinos nauci i svetu. Marija je rođena u Poljskoj 1867. godine u vreme kad je Poljska bila pod ruskom, austrijskom i pruskom ratnom okupacijom. Roditelji su joj bili pedagozi, ali i izraziti patrioti. Otac je zbog patriotizma otpušten pa je privatno davao učenicima časove. Marija se veoma rano susrela sa smrću: najpre joj je umrla najstarija sestra Zoša, a zatim i Marijina majka. Bila je veoma inteligentna devojčica i ubrzo su svi imali priliku uvideti njenu genijalnost. Da bi uštedila novac za obrazovanje u Parizu, Marija je takođe držala privatne časove. Najpre je na studij krenula njena sestra Bronja. Marija je u to vreme radila kao vaspitačica da bi pomogla sestri da se obrazuje. Na posedu na kojem je radila zaljubila se u Kazimježu, ali njegovi su se roditelji protivili njihovom braku jer je Marija bila siromašna. 1891. godine otputovala je u Pariz da bi se školovala na Sorboni, a 1894. godine upoznala je svog budućeg muža Pjera Kirija. Marija je ubrzo posle rođenja ćerke Irene počela da traži temu za doktorsku disertaciju. Zainteresovala se za istraživanje Anrija Bekerela. Tako je počela sa istraživanjem minerala koji sadrže uranijum i ubrzo shvata da radioaktivnost uzrokuju nepoznati hemijski elementi. Pjer se u tom momentu zainteresovao za njeno istraživanje i odlučio da joj pomogne. Prilikom istraživanja uranijumske smole otkrili su dva nova hemijska elementa – radijum i polonijum. Kad je Pjer otkrio da je radijum štetan za živo meso, ubrzo je počeo da se koristi za lečenje karcinoma i raka. 1903. godine završila je svoju doktorsku disertaciju i postala prva žena koja je doktorirala u Francuskoj. 1903. godine bračni par Kiri dobio je Nobelovu nagradu za fiziku. Pjer je tragično umro, a Marija je odlučila da, njemu u čast, nastavi sa njihovim istraživanjem. Ubrzo je došla na mesto pokojnog muža kao prva žena koja je predavala na Sorboni. 1911. godine postala je prva naučnica sa dve Nobelove nagrade. Tokom Prvog svetskog rata radila je francuskoj radiološkoj službi, a kasnije se sa ćerkom Irenom posvetila razvoju medicinske primene radiografije. Sve do svoje smrti je bila posvećena nauci, a umrla je 1934. godine od posledica aplastične perniciozne anemije (leukemije). Iako je autorka biografije Marijina ćerka, njen pristup opisivanju života svoje majke je uglavnom nepristran. Pristranost je istaknuta samo u delovima u kojima autorka govori o Marijom odnosu sa svojom decom. „Ali u jednoj stvari Marijina pobeda je sigurna: njene ćerke duguju joj zdravlje, telesnu fleksibilnost i radost za sport. To je najveće obrazovno dostignuće ove izvanredno inteligentne i plemenite žene.“ S druge strane, nepristranosti biografije Marije Kiri doprinosi dokumentovanje utvrđivanih biografskih podataka. Tako čitalac ima uvid u brojna pisma koje je autorka navela kao dokaz verodostojnosti predstavljenih informacija. Uz faktičnost i hronologiju primetno je Evino uspešno konstruisanje psihološkog profila Marije Kiri. Biografija je postala međunarodni bestseler, a ubrzo je doživela i filmsku adaptaciju. Iako je izazivala zgražanje zbog rodne diskriminacije s kojom se Marija nosila celog života kao jedina žena među naučnicima, njena biografija je ohrabrila mnoge žene da se bave naukom. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 396.strana

Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 296

Autor:: Robert Brindza ;Žanrovi:: Trileri ;Izdavač:: Vulkan izdavaštvo ;Godina izdanja:: 2018. ;Broj strana: 288 ; ;Ispod vode bilo je tiho, hladno i veoma mračno. Telo je munjevito potonulo, sve dok se naposletku nije skrasilo u mekom, ledenom mulju. Ona će godinama ležati nepomična, skoro spokojna. Ali iznad nje, na kopnu, košmar je tek počinjao. ; ;Kada detektivka Erika Foster dobije informaciju da se ključni dokazi za slučaj trgovine narkoticima kriju u napuštenom kamenolomu na obodu Londona, naređuje da se taj predeo pretraži. Ali osim droge, istražitelji otkrivaju telo Džesike Kolins, devojčice čiji je nestanak bio glavna vest pre dvadeset šest godina. Da bi povezala stare i nove dokaze, Erika mora da pronikne u tajne porodice Kolins, ali i da se suoči sa Amandom Bejker, penzionisanom inspektorkom koja je vodila slučaj i koju proganja to što nije uspela da pronađe Džesiku. Detektivka uskoro shvata da će ovo biti jedan od najtežih i najzahtevnijih slučajeva na kojima je ikada radila. ; ;Neko skriva tajne. Neko ne želi da se ovaj slučaj reši. I taj neko će uraditi sve da spreči Eriku u nameri da sazna istinu.

Ispod vode bilo je tiho, hladno i veoma mračno. Telo je munjevito potonulo, sve dok se naposletku nije skrasilo u mekom, ledenom mulju. Ona će godinama ležati nepomična, skoro spokojna. Ali iznad nje, na kopnu, košmar je tek počinjao. Kada detektivka Erika Foster dobije informaciju da se ključni dokazi za slučaj trgovine narkoticima kriju u napuštenom kamenolomu na obodu Londona, naređuje da se taj predeo pretraži. Ali osim droge, istražitelji otkrivaju telo Džesike Kolins, devojčice čiji je nestanak bio glavna vest pre dvadeset šest godina. Da bi povezala stare i nove dokaze, Erika mora da pronikne u tajne porodice Kolins, ali i da se suoči sa Amandom Bejker, penzionisanom inspektorkom koja je vodila slučaj i koju proganja to što nije uspela da pronađe Džesiku. Detektivka uskoro shvata da će ovo biti jedan od najtežih i najzahtevnijih slučajeva na kojima je ikada radila. Neko skriva tajne. Neko ne želi da se ovaj slučaj reši. I taj neko će uraditi sve da spreči Eriku u nameri da sazna istinu. Format : 145x205mm br. str. : 288 povez : broš Pismo : latinica

Vulkan, 2018. 280 strana. ODLIČNO OČUVANO Talas neobične vrućine promenio je ritam života: sada je samo po mraku moguće raditi, kretati se, preživeti. Upravo će u srcu noći Samanta izroniti iz tame koja ju je progutala.Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedno – da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo toliko vremena.Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina.A sada je nestao.

Pisac u svom raju: trideset velikih pisaca koji su bili bibliotekari Dereta 2016., str. 230 Raj sam uvek zamišljao kao nekakvu biblioteku. Horhe Luis Borhes Život, literatura, anegdote – sve je tu. Trideset pisaca otvara vrata svoje „druge kuće”, onih tihih mesta u kojima su radili kao upravnici, bibliotekari ili arhivisti, provodeći duge sate u čitanju i istraživanju. Anhel Esteban nas vodi kroz istoriju prašnjavih polica, kroz vekove nagomilanog znanja i upoznaje nas sa (ne)radnim navikama slavnih ljudi od pera poput Getea, Helderlina, Prusta, Borhesa, Ljose, Kerola, Pereka i Stivena Kinga. Čar ove knjige nije samo u raznolikosti sudbina njenih junaka, anegdotama i mitovima koji su se pleli oko njih, već i u istorijsko-geografskim skokovima kojima obilazimo biblioteke iz epohe baroka do savremenog doba, od Buenos Ajresa preko Londona, Madrida pa sve do ruskih pustahija. Anhel Esteban je uspeo da sumira ogromnu građu koja po pavilu prati ovakve knjige i da zakletim knjiškim moljcima pruži uzbudljivo i edukativno štivo, puno dragocenih podataka. Prevod sa španskog: Vesna Vidaković

45055) NEMA UDOVICA , Sidni Šeldon , Vulkan Beograd 2018 , triler , U gradu u kojem su prijatelji i neprijatelji jedno, ona mora da bude gospodar svoje igre. Mlada Amerikanka Šarlot Klensi nestala je bez traga dok je leto pred odlazak na koledž radila kao dadilja u Meksiko Sitiju. Taj slučaj ostao je nerešen, ali će njegove posledice biti strašne. Deset godina kasnije, u Los Anđelesu se dešava niz ubistava, a sve žrtve su pacijenti psihologa Niki Roberts. Kada neko pokuša da ubije i nju, postaje jasno da je i ona postala meta. Iako zarađuje čitajući ljude i izvlačeći iz njih tajne, rešenje ove zagonetke stalno joj izmiče. Dok policija tapka u mraku, Niki upoznaje Dereka Vilijamsa, privatnog detektiva koji se ne boji da rizikuje. Međutim, zbog onog što će otkriti, a posebno jedno ime, krenuće opasnom stazom prošlosti. Misteriozni manipulator doneo je smrtonosnu igru na ulice grada anđela. Niki Roberts zna previše o starom zločinu, a nemilosrdni ubica svestan je koja je cena njenog ćutanja. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica , 327 strana,

Autor: Megan Abot Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 272 Povez: Mek Format: 14,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2017. Roman o tankim granicama između ljubavi i ljubomore, želje i opsesije, od autorke poznate po talentu da se igra vašim živcima i još vas natera da to obožavate. Koliko daleko ste spremni da idete da ostvarite svoje snove? Upravo to pitanje čuveni trener postavlja Kejti i Eriku Noks nakon što je video njihovu kćerku Devon da se takmiči. Za Noksove ne postoje granice, oni su posvetili život svom detetu, gimnastičarki sa čudesnim talentom, novom olimpijskom nadom. Ali kada nasilna smrt ugrozi blisko povezanu gimnastičarsku zajednicu samo nedelju dana pre važnog takmičenja, sve za šta su naporno radili odjednom je dovedeno u pitanje. Kejti očajnički pokušava da zadrži porodicu na okupu, dok neminovno i sama sve dublje tone u mračne delove sopstvene podsvesti. Glasine kruže među roditeljima, otkrivajući skrivene saveze i zlobne intrige. U životima ovih sasvim običnih ljudi komešaju se burna osećanja i skrivene ambicije, a uskoro će svi saznati da i lepota, i talenat, i svetla budućnost imaju svoju tamnu senku.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uroš Predić (Orlovat, 7. decembar 1857 — Beograd, 11. februar 1953) bio je srpski slikar. Uz Paju Jovanovića i Đorđa Krstića smatra se za najznačajnijeg srpskog slikara realizma. Predić je najviše ostao upamćen po svojim ranim radovima, u kojima je prikazao „stvaran” život običnih ljudi. Kasnije je dao veliki doprinos u crkvenom slikarstvu i portretima. Predićev opus obuhvata ukupno 1658 radova. Biografija Rođen je u Orlovatu kao najmlađi sin sveštenika Petra Predića i Marije, rođene Ilijević, iz Crepaje.[1][2] U Orlovatu je pohađao osnovnu školu, a potom nemačku školu u Crepaji. Od 1869. do 1876. godine pohađao je sedmorazrednu gimnaziju u Pančevu (pančevačka realka, koja je kasnije dobila ime po njemu). Kao vrlo darovit, dobio je stipendiju Matice srpske[3] i 1876. godine otišao na bečku slikarsku akademiju.[4] Predić je bio najizrazitiji predstavnik akademskog realizma kod Srba. Završio je konzervativnu Umetničku akademiju u Beču 1880. godine u klasi profesora Gripenkerla (Christian Griepenkerl), istaknutog bečkog slikara, koji je imao veliki uticaj na Predića. U toku studija dobio je Gundelovu nagradu - za slikanje uljem po muškom modelu 1879. godine. Godine 1882. radio je u privatnom ateljeu prof. Gripenkerla, a u periodu 1883-1885. bio je asistent Umetničke akademije u Beču. U to vreme po uputstvu prof. Gripenkerla i arhitekte Hanzena izradio je 13 slika mitološke sadržine za friz Parlamenta u Beču.[5] Usled porodičnih obaveza 1885. godine vraća se u domovinu. O njegovom intimnom životu tog umetnika svetačkog života i lika, nedovoljno se zna. Sav posvećen umetnosti i porodici, nikada se nije oženio. Posle srećnog i bezbrižnog petnaest godina dugog perioda u rodnom selu, skrasio se u srpskoj prestonici. Drugu polovinu svog života proveo je u svom delu zajedničke kuće, sa bratom Josifom, profesorom - u Beogradu. U Orlovatu je ostala priča o neostvarenoj ljubavi između sredovečnog slikara i šesnaest godina mlađe Orlovaćanke, Ane Nakarade (1873—1938), ćerke penzionisanog oberlajtanta Đure Nakarade (1830-1899).[6] Stari Orlovaćani pamte da je gospođa majka Katarina, bila jedina prepreka njihovom zajedničkom životu.[7] U Orlovatu radi seriju slika iz života svojih seljaka. Zatim je 1886-1889. boravio u Beogradu, 1890-1893. u Novom Sadu i u Starom Bečeju. U periodu 1894-1909. godine živi u Orlovatu, a od 1909. godine pa do smrti u Beogradu. Svoje slike samostalno izlaže 1888, 1910, 1920, 1949. godine u Beogradu, 1890, 1949. u Novom Sadu, 1890. u Sremskim Karlovcima, te 1890. u Pančevu i Vršcu. U svom slikarskom opusu najviše su zastupljeni portreti, ikonografija, žanr i istorijske kompozicije, ređe predeo, i samo jedan akt. Kuća i atelje Uroša Predića u Beogradu, Svetogorska 27 Vesela braća, 1887, Narodni Muzej Srbije, Beograd Jedan je od osnivača društva Lada 1904. i bio je neprekidno član ovog društva, kao i njegov prvo predsednik, pa dugogodišnji počasni predsednik. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909, a 3. februara 1910. godine za redovnog člana. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika u Beogradu 1919. godine i prvi njegov predsednik.[8] U pokušaju da postigne što uverljiviju sličnost sa likom naručioca i insistirajući na prepoznatljivosti, Predić je postao hroničar građanskog društva svoga vremena. Godine 1885. u Pančevu je počeo sa slikanjem portreta po porudžbini, ponekad uz pomoć fotografija. Radio je najčešće reprezentativne portrete, glave ili biste. Bio je jedan od članova delegacije Kraljevine Srbije na paviljonu Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine.[9] Od žanr scena, poznata dela su Vesela braća i Siroče (na majčinom grobu), zatim istorijska dela su Hercegovački begunci i Na Studencu. Jedna od najpoznatijih njegovih slika je Kosovka devojka. Uradio je čuvene portrete predsednika Akademije: Sime Lozanića, Stojana Novakovića (1920), Jovana Žujovića (1921), Jovana Cvijića (1923), Đorđa Vajferta (1927) Slobodana Jovanovića (1930), Bogdana Gavrilovića (1935) i Aleksandra Belića (1940). Zatim portreti Mihaila Petrovića (1943), Ksenije Atanasijević (1917), Brane Petronijevića (1911), Živojina Mišića (1919) itd. Inicijali kojima je često potpisivao svoje slike Njegove slike „Hercegovački begunci“ i „Siroče na majčinom grobu“ otkupio je Mihajlo Pupin na izložbi u Parizu 1889. godine i poklonio ih Narodnom muzeju Srbije.[10] Uroš Predić je oslikao ikonostas bečejske pravoslavne crkve i ikonostas u kapeli bečejskog veleposednika Bogdana Dunđerskog.[11] Osim toga naslikao je više ikonostasa zbog kojih se ocenjuje da je poslednji značajan srpski ikonopisac, među njima je i ikonostas crkve u Orlovatu.[12][13] Poseban kvalitet kod Predića ima njegov crtež, što je posebno uočljivo u njegovim sačuvanim blokovima za skiciranje. U svom dugom stvaralačkom životu ostao je veran pravilima starih majstora i istrajao je na isticanju crteža i jasnoće kompozicije, pokazujući otpor prema težnjama mladih umetnika koji su se školovali u Minhenu i Parizu. I u dubokoj starosti bio je pun radne energije i vedrine. Nekoliko meseci pre smrti peo se na stolicu da ređa neke slike u svom ateljeu, pao je i tom prilikom se povredio (polomio nogu), od toga se nikada nije potpuno oporavio.[4] Ubrzo je umro 1953. godine u Beogradu, u svojoj 96. godini, kao najstariji srpski slikar. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Orlovatu.[14][15] Predić je redovno vodio evidenciju svojih radova, kada ih je započeo, dovršio i primopredao. Njegov čitav opus obuhvata 1658 radova.[16] Opisivan je kao disciplinovan i vredan umetnik, džentlmen, gospodin i skeptik. Izložba njegovih dela održana je 2022. u Novom Sadu u Galeriji Matice srpske

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Jovana Delica Ivo Andrić. MOST I ŽRTVA. Jovan Delić Kapitalno izdanje posvećeno našem jedinom nobelovcu. Izdato povodom pedesetogodišnjice otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu bogato ilustrovano, luksuzno izdanje zaista retkost u ponudi knjiga Žanrovi:: Antologije i monografije Izdavač:: Pravoslavna reč i Muzej grada Beograda, Beograd , 2011. Broj strana: 324 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd sa zaštitnm omotom Format: 28 x 26 cm , baš velik format odlično očuvana knjiga, kao nova, na predlistu zalepljena pozivnica za promociju knjige... Autor monografije je dr Jovan Delić, profesor Srpske književnosti XX veka na Filološkom fakultetu u Beogradu. Monografija je priređena povodom poluvekovnog jubileja od prve i za sad jedine Nobelove nagrade dospele u srpsku književnost. Monografija je štamnapa dvojezično: na srpskom i engleskom jeziku, sa preko 150 fotografija i reprodukcija umetničkog dela. Ukratko, reč je o svemu što obrazovanom čitaocu, ali i proučavaocu početniku može biti od pomoći za dalji put kroz razruđenu Andrićevu prozu. Knjiga „IVO ANDRIĆ – MOST I ŽRTVA” ucrtala je nove koordinate u kojma će se, nema sumnje, realizovati nova i obuhvatna knjiga o neumrlom Andrićevom delu u kome se jedinstveno, klasično i nenadmašno smirila i harmonizovala celokupna Vukova i vukovska srpska tradicija i književnost. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.... Jovan Delić (Borkovići, Piva, Crna Gora, 4. oktobar 1949) glavni je urednik Zbornika Matice srpske za književnost i jezik od 2000. godine, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnosti. Osnovnu školu učio je u pivskim selima (Bojkovići, Goransko, Plužine i Milkovac), a gimnaziju završio u Nikšiću. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za opštu književnost (1967–1971) gde je magistrirao (1983), a potom i doktorirao (1996). Kao profesor po pozivu, držao je predavanja na slavističkim katedrama u Hamburgu, Berlinu, Manhajmu, Jeni, Hajdelbergu, Frankfurtu, Grajfsvaldu, Haleu i Segedinu. Studije, tekstove i članke objavljivao je na ruskom, ukrajinskom, njemačkom i francuskom jeziku. Od decembra 1972. do juna 1998. radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a od 1998. predaje savremenu srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1991. radio je kao lektor na Univerzitetu `Georg August` u Getingenu. [1] Član je Matice srpske od 1985, stalni član saradnik od 1995, član Upravnog odbora od 1999, a za glavnog urednika `Zbornika Matice srpske za književnost i jezik` postavljen je 2000. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2005. godine, postao je jedan od osnivača Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[2] Za dopisnog člana SANU izabran je 2018. godine....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Još prije Kuma i Posljednjeg dona, postojala je ova Puzova intrigantna priča o ljubavi i zločinu. Jedna imigrantska italijanska porodica u Njujorku suočiće se sa brojinim izazovima Novog svijeta. Porodica će pokušati da ostane na okupu dok se oko nje bude dizao vrtlog nasilja, kriminalnih obračuna i osvete. Sam Mario Puzo ovaj je roman smatrao svojim najboljim djelom. Mario Đanluiđi Puzo (engl. Mario Gianluigi Puzo; Njujork, 15. oktobar 1920 — Bej Šor, 2. jul 1999) bio je američki pisac poznat po svojim knjigama o mafiji, naročito knjizi Kum. Biografija Puzo je rođen u siromašnoj porodici sicilijanskih imigranata u Paklenoj Kuhinji, četvrti Menhetna, u Njujorku, u kojoj je i odrastao. Nakon što je diplomirao na gradskom koledžu u Njujorku, pristupio je američkoj vojnoj avijaciji u Drugom svetskom ratu. Međutim, zbog slabog vida, vojska mu nije dozvolila da učestvuje u vojnim operacijama, već je bio raspoređena na mesto oficira za odnose sa javnošću u Nemačkoj. Nakon rata pohađao je njujoršku Novu školu za društvena istraživanja u Univerzitet Kolumbija. Najpoznatijem Puzovom romanu, Kum, prethodila su dela Mračna Arena i Srećni Hodočasnik, koja nisu promakla budnom oku kritike. Kum je objavljen 1969. godine, nakon što je Puzo slušao anegdote o mafijaškim organizacijama tokom vremena dok se bavio novinarstvom. Kum je kasnije pretvoren u trilogiju filmova koje je režirao Frensis Ford Kopola, a koji su objavljeni 1972, 1974. i 1990. godine. Iako su prva dva filma bila izuzetno popularna i veoma cenjena, treći nije imao takav uspeh i bio je slabo primljen, kako od kritike, tako i od publike. Pored toga što je bio koscenarista, zajedno sa Kopolom, u sva tri filma Kum (film), Puzo je napisao i prvu verziju scenarija za film katastrofe Zemljotres, iz 1974, na kojem nije mogao dalje raditi zbog obaveza oko filma Kum II. Takođe Puzo je bio i koscenarista za film Supermen iz 1978. godine. Poslednji roman, koji je Puzo za života objavio, bio je Poslednji Don, iz 1996. po kojem je snimljena i uspešna mini-serija. Puzo nije doživeo objavljivanje svoje pretposlednje knjige Zakon Ćutanja, koja je izašla 1999, ali tekst je već bio dovršen i tako je ova knjiga postala njegovo poslednje delo. Isti slučaj je bio i sa njegovom poslednjom knjigom Porodica, na kojoj je radio poslednje dve decenije svog života, a koja je objavljena 2001. Međutim, ovu knjigu je dovršila Puzova dugogodišnja saputnica Kerol Đino. Mario Puzo je preminuo 2. jula 1999. godine u svom domu u Bej Šoru, na Long Ajlandu. Ceo svoj život, Puzo je smatrao da je njegova knjiga Srećni Hodočasnik njegovo najbolje delo. U jednom od svojih poslednjih intervjua, izjavio je da je ožalošćen činjenicom da je Kum, fikcija koju nije nikada voleo, nadmašila priču o poštenoj borbi njegove majke, kao imigranta u Americi, da zavredi poštovanje, i o njenoj hrabrosti i ljubavi, što je opisano u Srećnom Hodočasniku...

Stevan Raičković: JEDAN MOGUĆI ŽIVOT - Biblioteka: Razgovori s piscima mek povez sa klapnom, ilustrovano; 439strana; izdavači: BIGZ-SKZ - Beograd Sadržaj: RAZGOVOR O POREKLU - Uvodni dijalog - Loza - Kuća u Podgorici - Obradovići iz Velikog Gradišta - Literarni tragovi - Simo Matavulj i Laza Kostić - Vojislav Ilić Mlađi, Nušić, Kirjaković - Uspomena na majku U PREDVORJIMA POEZIJE - prvi stihovi u Kruševcu - Hristove muke u Smederevu - Poluzaboravljene sitnice - O prvim krijumčarima literarnog opijuma - Muzička kutija ili Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku - Događaj u travnjaku - Povratak iz izbeglištva - Poezija, dok je rat još trajao - Ćopić, Nazor, Goran, Zogović - Skender Kulenović - Subotički dani - Linija magle FRAGMENTI IZ (PESNIČKE) BIOGRAFIJE - OD PRVIH BEOGRADSKIH STIHIVA DO ZBIRKE PESMA TIŠINE - Prva beogradska pesma - U redakciji časopisa MLADOST - Pesnik bez pesama - Susret sa Davičom u kafani `Moskva` - Na tavanu beogradskog `Putnika` - Stihovi na pijaci `Zeleni venac` - Nepravda - Reminiscencije na Beograd - Prvi put sam se (među konjima) istinski osećao kao pesnik - Skandal - Krv za poeziju PRIČA O SONETU - Priča o sonetu VARIJACIJE NA ISTU TEMU - Razmišljanja nad sopstvenom knjigom o genocidu - Za spomenik u Prkosu - U traganju za stihovima uklesanim na jesenovačkom spomeniku SUSRETI S POEZIJOM - U DRUŠTVU PESNIKA Susreti s poezijom - Između Crnjanskog i Drainca - drainac - Crnjanski - Bardi - Gospodin Milan Rakić - Susret na Adi Ciganliji - Dva susreta sa lirikom Dobriše Cesarić - Desanka U društvu pesnika - U društvu s pesnicima ili nemušti jezik - Tibul, Katul i Prppercije - Seanse - Vampir i ostali - Sobica u literarnoj redakciji Radio-Beograda - Tek nekoliko reči o kafanama - Nevidljivi Pitović - Odlomak o Kulenoviću - Pesnici-borci - Nadrealisti - Šta sanjam i šta mi se događa - Poslednja uspomena na Desanku Maksimović - Pavlović i Popa - Mlađi - Iz drugih centara - Sa stranim pesnicima IZLETI U ESEJISTIKU - Beseda - Portreti pesnika TORZO PROZE - Zlatna greda - Intimne mape - U istom krugu AVANTURA S PREPEVIMA - Šekspirovi soneti - Petrarka, ruski pesnici, slovenske rime - Iz prevodiočeve radionice EPIZODE S DEČJOM KNJIŽEVNOŠĆU - Maslačak i Marko Kamenčić - Po nagovoru Radovića i Borisavljevića - Male bajkež- Na nekoj literarnoj sredokrađi - Oaza MONOLOG O POEZIJI - Monolog o poeziji - Mit o poeziji - Sličica iz parka - Usamljenost i stvaralaštvo - Skriveni posao - Sa uspomenom na dva razgovora iz mladosti - Između stvarnosti i poezije - Listajući Njegoša - Motivi i varijacije - Verzije - Liričar i njegov saučesnik - Iluzije - Patriotska nota - Papir koje je šuštao - Izvor koji uvire u sebe - Poetski fragmenti - Dileme oko izbora - O ulozi i značaju poezije u životu - Putovanje po hartiji - Stražilovska linija - Borba za sopstveni pesnički izraz - U traganju za izgubljenim rajem - Poezija i muzika . Kako svoju posudu ispuniti tuđom sadržinom - Igrač na žici - Zlatna reč ZAVRŠNI DIJALOG - Jedno putovanje u Crnu Goru - Slovo na Njegušima - Jedan dan u Lješanskoj nahiji HRONOLOGIJA BIBLIOGRAFIJA

SAMA - Isidora Bjelica Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2015 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 192 O knjizi: Na ovoj planeti smo samo iz jednog razloga: da naucimo da volimo. Obuze me strašna, jeziva panika, koja ide do dubine kostiju, da sve ovo zajedno nema nikakvog smisla i da ga ja necu nikada otkriti. Da cu ceo život provesti pogrešno… Uzbudljiva ispovest Isidore Bjelice o delu njenog života o kojem dosad niko nije znao ništa. Ovaj autobiografski roman istovremeno je i filozofska pripovest o traganju za ljubavlju i smislom. Junakinja romana Sama luta po svetu, odlazi u Meksiko u potrazi za kljucem razumevanja našega bica i smisla, ne znajuci da se odgovor zapravo nalazi u njenom srcu... I kada se mnogo godina kasnije suoci sa krajnjim beznadem, kada pomisli da su je svi napustili i da je ostala sama, shvatice da put do srca voljenog vodi kroz sopstveno srce. O autoru: Rodena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kriticar pisala je za gotovo sve vece novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reci, Pogledima… Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu. Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probudeni objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmladi clan UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije. Kao pozorišni pisac i reditelj najveci uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovaci, Tako je govorio Broz… Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodic na televiziji Metropolis. Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorcol–Menhetn. Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja. Autor je nagradivanih radio-drama, od kojih je najveci uspeh doživela drama o Isidori Sekulic. Tvorac je niza performansa i umetnickog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkicem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“. Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karic nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašikovic“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane. Za roman Spas dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine. Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Vec tri godine je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic… Clanica je udruženja Klub prvih žena. Isidora govori pet jezika, globtroterka je koja je dva puta obišla celu zemaljsku kuglu, pasionirani tviteraš, udata za N. Pajkica i mama dvoje dece, Vile i Lava. Od otkrivanja da boluje od opake bolesti posvecena je alternativnim nacinima lecenja i saznanjima iz te oblasti. Njena dela prevodena su na engleski, ruski, francuski, slovenacki, makedonski i španski jezik. Komentari citalaca: `Knjiga je fantasticna, kao i ostale knjige moje najdraze autorke drage Isi.Veoma je poucna, svim ljudima je toplo preporucujem!` `Apsolutno savršena.Divna ispovest dela života.Emotivna,duhovita,satiricna i pre svega,opcinjujuca.Maksimalne preporuke za ovu knjigu.Jedna od najboljih laguninih knjiga koje sam ikada citao.` `Veoma lepa ispovest. Iskrena i topla prica koja sadrži i iste takve poruke. Prvi put da citam nešto što je Isidora napisala, i zaista sam prijatno iznenaden, jer me je na momente podsecala na najbolja dela Paola Koelja - isto tako jednostavna a bogata u onome što ostavlja nakon citanja.` `Izuzetna knjiga. Dodiruje najtananije niti ljudskog srca, tera vas da se zapitate sta je suština vašeg bitisanja na ovom svetu. Da li je to ljubav?` ***Nekorišćeno***

Autor:: Robert Brindza Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14.5x20.5 cm Ispod vode bilo je tiho, hladno i veoma mračno. Telo je munjevito potonulo, sve dok se naposletku nije skrasilo u mekom, ledenom mulju. Ona će godinama ležati nepomična, skoro spokojna. Ali iznad nje, na kopnu, košmar je tek počinjao. Kada detektivka Erika Foster dobije informaciju da se ključni dokazi za slučaj trgovine narkoticima kriju u napuštenom kamenolomu na obodu Londona, naređuje da se taj predeo pretraži. Ali osim droge, istražitelji otkrivaju telo Džesike Kolins, devojčice čiji je nestanak bio glavna vest pre dvadeset šest godina. Da bi povezala stare i nove dokaze, Erika mora da pronikne u tajne porodice Kolins, ali i da se suoči sa Amandom Bejker, penzionisanom inspektorkom koja je vodila slučaj i koju proganja to što nije uspela da pronađe Džesiku. Detektivka uskoro shvata da će ovo biti jedan od najtežih i najzahtevnijih slučajeva na kojima je ikada radila. Neko skriva tajne. Neko ne želi da se ovaj slučaj reši. I taj neko će uraditi sve da spreči Eriku u nameri da sazna istinu. c7

Knjiga je u odličnom stanju, samo što ima potpis i pečat na jednoj strani, kao što se vidi na slici. Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… U unosnom svetu Volstrita Vinsent, Džuls, Silvi i Sem su veliki igrači. Bezobzirno ambiciozni, oni sklapaju poslove vredne milijarde dolara i žive u neviđenom luksuzu. Novac je jedino što im je važno i oni će učiniti sve da se obogate. Učestvujući u igri escape room, njih četvoro će se naći zarobljeni u liftu, no sve će poći naopako. Da bi izašli iz klopke, moraju da ostave žestok rivalitet po strani i da zajedno rade na pronalaženju tragova i rešavanju zadataka koji će ih osloboditi. Ali u skučenom mračnom liftu tajne njihovog tima izlaze na videlo. Moraće da odgovaraju za sve ono što su radili i zaradili na mestu punom obmana, zastrašivanja i seksualnog uznemiravanja. Strpljenje ih izdaje, a tragovi postaju sve zloslutniji, i na kraju se nađu na ivici propasti. Ako žele da prežive, moraće da reše i konačnu zagonetku: ko je od njih ubica? „Užasna napetost od prvog do poslednjeg trenutka. Četvoro bezobzirnih ljudi zatočeno u smrtonosnoj igri u kojoj pobeda znači opstanak. Uzbudljivo i nezaboravno!“ Harlan Koben

,,Savršen život. Savršeno susedstvo. Savršeno ubistvo. Opasni kompromisi koje pravimo da bismo ostali zajedno. I sve tajne koje čuvamo da pokažemo svetu da smo u srećnom braku. Kada je žena žrtva ubistva, muž je uvek prvi na spisku osumnjičenih. A kada je još ta žena pronađena u kući, u dnu stepeništa, a pored nje muž sav krvav, to je praktično rešen slučaj. Lizi to dobro zna, pošto je godinama radila kao federalni tužilac. Ali ovog puta osumnjičeni muž je Zak Grejson, stari prijatelj, ali i poslednja osoba za koju bi pomislila da je sposobna za takav čin. Još na koledžu, Zak je bio pošten i nežan mladić, a sada je uspešan preduzetnik, stub zajednice Park Sloup, najelitnijeg kvarta u Bruklinu. Ipak, prikupljajući izjave komšija, Lizi polako shvata da su te porodice samo naizgled srećne i da među njima postoje zavist i rivalstvo. U noći zločina, svi su bili na zabavi u kući pored Zakove, ali niko ne želi da otkrije detalje. Da li je neko od njih pravi krivac? Da bi saznala istinu, Lizi će morati da kopa po prošlosti svih gostiju, i po cenu kršenja nepisanog zakona među njima: zakona ćutanja.``

NIKAD NE RECI NIKAD - Keti Zan Naslov originala: THE NEVER LIST - Koethi Zan Izdavač: Vulkan, Beograd Godina izdanja: 2015 Format: 20,5 X 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 188 Sara i Dženifer oduvek su bile najbolje drugarice. Kad je došlo vreme za odlazak na fakultet, njih dve su napravile listu stvari koje nikad ne smeju raditi. Ali dovoljan je jedan trenutak nepažnje – samo jedna neoprezna odluka – i njihov život pretvara se u noćnu moru: tri godine zarobljeništva u podrumu nemilosrdnog sadiste. Deset godina kasnije, Sara nastoji da vodi normalan život, sve dok ne sazna da bi njihov otmičar uskoro mogao izaći iz zatvora. Progonjena pismima koja joj stižu od njega i utvarama potisnute prošlosti, ona shvata da skrivanje više nije opcija. Moraće da uroni nazad u krug očajanja i straha iz kojeg je mislila da se izvukla i zađe duboko u svet, opskurnih kultova i drevnog izučavanja tehnika mučenja, gde je zakopana istina stravičnija od bilo čega što je mogla da zamisli… Šta god mislila, znaj da je gore od toga. „Otkažite sve obaveze i recite zbogom spavanju. Ova knjiga se ne ispušta iz ruke.“ – Džefri Diver ***Odlično očuvano***

Savršen život. Savršeno susedstvo. Savršeno ubistvo. Opasni kompromisi koje pravimo da bismo ostali zajedno. I sve tajne koje čuvamo da pokažemo svetu da smo u srećnom braku. Kada je žena žrtva ubistva, muž je uvek prvi na spisku osumnjičenih. A kada je još ta žena pronađena u kući, u dnu stepeništa, a pored nje muž sav krvav, to je praktično rešen slučaj. Lizi to dobro zna, pošto je godinama radila kao federalni tužilac. Ali ovog puta osumnjičeni muž je Zak Grejson, stari prijatelj, ali i poslednja osoba za koju bi pomislila da je sposobna za takav čin. Još na koledžu, Zak je bio pošten i nežan mladić, a sada je uspešan preduzetnik, stub zajednice Park Sloup, najelitnijeg kvarta u Bruklinu. Ipak, prikupljajući izjave komšija, Lizi polako shvata da su te porodice samo naizgled srećne i da među njima postoje zavist i rivalstvo. U noći zločina, svi su bili na zabavi u kući pored Zakove, ali niko ne želi da otkrije detalje. Da li je neko od njih pravi krivac? Da bi saznala istinu, Lizi će morati da kopa po prošlosti svih gostiju, i po cenu kršenja nepisanog zakona među njima: zakona ćutanja.

Neznanac u kući - Šari Lapena Nova knjiga. Izdavač: Laguna Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Autorka bestselera Par iz susedstva. Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times

Neznanac u kući Šari Lapena Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 6. oktobar 2018. ISBN: 978-86-521-3076-4 Prevodilac: Milica Cvetković Autorka bestselera Par iz susedstva. Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times

Vulkan 2015 god.,286 str KAO NOVO Nikad ne odlazi u biblioteku noću. Nikad ne veruj strancu sa probušenom gumom. Nikad ne ulazi u kola. Nikad, nikad, nikad. Sara i Dženifer oduvek su bile najbolje drugarice. Kad je došlo vreme za odlazak na fakultet, njih dve su napravile listu stvari koje nikad ne smeju raditi. Ali dovoljan je jedan trenutak nepažnje – samo jedna neoprezna odluka – i njihov život pretvara se u noćnu moru: tri godine zarobljeništva u podrumu nemilosrdnog sadiste. Deset godina kasnije, Sara nastoji da vodi normalan život, sve dok ne sazna da bi njihov otmičar uskoro mogao izaći iz zatvora. Progonjena pismima koja joj stižu od njega i utvarama potisnute prošlosti, ona shvata da skrivanje više nije opcija. Moraće da uroni nazad u krug očajanja i straha iz kojeg je mislila da se izvukla i zađe duboko u svet, opskurnih kultova i drevnog izučavanja tehnika mučenja, gde je zakopana istina stravičnija od bilo čega što je mogla da zamisli… Šta god mislila, znaj da je gore od toga. „Otkažite sve obaveze i recite zbogom spavanju. Ova knjiga se ne ispušta iz ruke.“ – Džefri Diver