ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - spomenik - beograd - zima - sneg dim. 41 x 30 cm , potpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике.

Orlovi rano lete dvd Licna kolekcija, kupljeno novo i pazljivo korisceno. Kao NOVO. Orlovi rano lete je jugoslovenski film iz 1966. godine, koji je ekranizacija istoimenog romana Branka Ćopića. Glavne uloge su poverene Dragutinu Dobričaninu Guti (đed Vuk), Miodragu Petroviću Čkalji (poljar Lijan), Ljubiši Samardžiću (Nikoletina Bursać) i Mihajlu Bati Paskaljeviću (učitelj Paprika). Deca iz sela pod Grmečom počinju da beže iz škole zbog terora koji zavodi učitelj zvani Paprika, jer mu je nos stalno bio crven od alkohola. Prvi koji beži je Jovanče, koji kasnije postaje harambaša. Za njim, u Prokin Gaj, dolaze Lazar Mačak, majstor za popravljanje svega i svačega, Đoko Potrk, pesnik brzih nogu, i Dugonogi Stric, najviši u družini, dečak sa slamnatim šeširom u koga se zaljubila devojčica Lunja, a koju on uporno ignoriše. Prateći Strica, u družinu dolazi i Nikolica s Prikolicom, odnosno sa njegovim psom Žućom. Nikolica ostavlja Žuću noću da čuva logor, staru napuštenu vodenicu. I, na kraju, Đoko Potrk dovodi Nika Ćulibrka, čiji je otac radio u Americi i Vanjku Širokog, čiji je otac poreklom Rus. Zatim, knez Valjuška, seoski poglavar, organizuje poteru za dečacima, nakon što ih je Lijan otkrio. Dečaci su pohvatani, a logor je zatvoren. Godine 1941. rat zatiče dečake, i njihovu igru pretvara u stvarnost. Stric spašava život njegovom bratu Nikoletini Bursaću, a kada ustaše dođu u Prokin Gaj, dečaci, Lunja, đed Vuk i poljar Lijan beže u Mačkovu pećinu, koju je Lazar Mačak još davno otkrio, a koja se nalazi ispod vodenice. Lunja kroz drugi izlaz, odlazi do partizanskog odreda i dovodi ih u pećinu. Partizani, predvođeni Nikoletinom, izlaze iz vodenice i napadaju ustaše. Nakon što su pobedili ustaše, partizani odlikuju dečake, koji zahtevaju da pođu sa njima. Na kraju, samo Lunja ostaje u Gaju i gleda kako dečaci odlaze sa partizanima, sa sve Lijanom. Glumac Uloga Miodrag Petrović Čkalja poljar Lijan Pavle Jovanović Jovanče Pavle Polaček Stric Ljubče Popović Lazar Mačak Mila Mihajlović Lunja Miki Jovičić Nikolica sa prikolicom Demir Kadri Đoko Potrk Dragoljub Benišek Vanjka Široki Mirko Nanović Nik Ćulibrk Dragutin Dobričanin djed Vuk Ljubiša Samardžić Nikoletina Bursać Mihajlo Bata Paskaljević učitelj Paprika Ivan Hajtl knez Valjuško Dušan Bulajić partizan Tomo Kuruzović Knez Valjuško

beograd , makedonska ulica fotografija 17 x 23 cm Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar. Po završenoj maturi u Beogradu otišao u Pariz gde je studirao u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i apsolvirao na arhitekturi. Prve fotografije snimio 1912. Zatim se kao fotograf sreće 1915. u Prvom svetskom ratu, prilikom prelaska Albanije. Od 1921. bavio se profesionalno novinskom fotografijom, a objavljivao je u listu Nedeljne ilustracije, zatim radio u listu Politika (od 1924. do početka Drugog svetskog rata), i smatra se prvim foto-reporterom tog lista. Za vreme okupacije sarađivao kao foto-reporter sa listom Kolo. Budući da je taj list osnovan od okupacionih vlasti, ta saradnja je Simiću, posle rata, pripisana kao „kolaboracija sa neprijateljem“. Posle 1945. privremeno mu je zabranjen rad u novinarstvu „zbog rada u režimskom listu, u vreme okupacije“. Da bi prehranio porodicu bavio se neko vreme pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu. Kada je skinuta zabrana da radi u novinarstvu (ali je i dalje je važila zabrana za rad u listu Politika) Simić je nastavio rad u Foto-agenciji „Jugopres“ (delovala pod okriljem Novinske agencije „Tanjug“), pa u listovima Glas i Duga, a od 1952. je u listu Borba, kao urednik fotografije. Penzionisan je 1960. godine. Bio je nosilac Albanske spomenice, i dobitnik nekoliko nagrada za fotografiju. Bio je član Foto-sekcije ULUPUS-a i Sekcije foto-reportera Udruženja novinara Srbije. Simić se prevashodno bavio novinskom fotografijom, fotografisanjem aktuelnih događaja. Ostvario je i jedan broj portreta istaknutih ličnosti. Pokazivao je osetljivost za ulične prizore i anegdotske situacije. Deo njegovog opusa odnosi se na temu Arhitektura starog Beograda. NJegova dela (fotografije i negativske ploče) nalaze se u Fototeci lista Politika, Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. NJegova dela uvrštena su u kritičku retrospektivu - povodom 150 godina fotografije u svetu: „Fotografija kod Srba 1839-1989“, Galerija SANU, Beograd, 1991. Posthumno su održane dve izložbe sa istim izborom njegovih dela: „Fotografije Ace Simića“, Galerija Doma omladine, Beograd, maja 1983, i „Beograd Politikine mladosti : fotografije Ace Simića“, Beograd: Hol palate „Politika“, avgust 2003. Iako je Simićev opus obiman, nije istražen, uticajem je nedovoljno značajan i nezapažen od struke i kritike.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Western Digital Scorpio Blue 320 GB ATA 2.5`` inca hard disk za laptop RETKO! Model: WD3200BEVE-00A0HT0 WWN: 50014EE2B031E1D7, DATE: 04 FEB 2011, DCM: HHNTJHBB, DCX: MA080CFH4A WD 40GB Hard Disc Drive HDD 2,5`` inch 5400 RPM PATA / P-ATA cvrsti disk sa iglicama namenjen za starije laptopove, CNC masine i druge uredjaje. 100% Health u HDD Sentinelu a radio je samo 97 dana sto mozete videti u prilozenoj slici u oglasu. Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: Performance Specifications Rotational Speed 5,400 RPM (nominal) Buffer Size 8 MB Average Latency 5.50 ms (nominal) Seek Times Read Seek Time 12.0 ms Track-To-Track Seek Time 2.0 ms (average) Transfer Rates Buffer To Host (IDE) 100 MB/s Transfer Rate (Buffer To Disk) 600Mb/s (Max) Physical Specifications Formatted Capacity Capacity 320 GB Interface PATA / IDE 100 MB/s Physical Dimensions English Height 0.374 Inches ±0.008 inch Length 3.94 Inches ±0.010 inch Width 2.75 ±0.010 inch Weight 0.26 Pounds Metric Height 9.5 mm ±0.20 mm Length 100.2 ±0.25 mm Width 69.85 ±0.25 mm Weight 0.117 kg Environmental Specifications Acoustics Idle Mode 22 dBA (average) Seek Mode 0 25 dBA (average) Temperature (English) Operating 32° F to 140° F Non-operating -40° F to 149° F Temperature (Metric) Operating 0° C to 60° C Non-operating -40° C to 65° C Humidity Operating 8-95% RH non-condensing Non-operating 5-95% RH non-condensing Altitude (English) Operating -1,000 feet to 10,000 feet Non-operating -1,000 feet to 40,000 feet Altitude (Metric) Operating -305M to 3,050M Non-operating -305M to 12,200M Vibration Operating Linear 10-500 Hz, 1.0G (0 to peak) Random 10-500 Hz (0.309 g² / Hz) Electrical Specifications Current Requirements 5 VDC Read/Write 500 mA Idle 400 mA Standby 45 mA Sleep 38 mA Power Dissipation Read/Write 2.50 Watts Idle 0.85 Watts Standby 0.23 Watts Sleep 0.19 Watts CLICK HERE TO VIEW THE MANUFACTURER`S ITEM DESCRIPTION/BROCHURE ROHS Compliant Alternate MPNs: WD3200BEVE-00A0HT0 Weight: 1 lb

ORLOVI RANO LETE Rezija: Soja Jovanovic Orlovi rano lete je jugoslovenski film iz 1966. godine, koji je ekranizacija istoimenog romana Branka Ćopića. Glavne uloge su poverene Dragutinu Dobričaninu Guti (đed Vuk), Miodragu Petroviću Čkalji (poljar Lijan), Ljubiši Samardžiću (Nikoletina Bursać) i Mihajlu Bati Paskaljeviću (učitelj Paprika). Deca iz sela pod Grmečom počinju da beže iz škole zbog terora koji zavodi učitelj zvani Paprika, jer mu je nos stalno bio crven od alkohola. Prvi koji beži je Jovanče, koji kasnije postaje harambaša. Za njim, u Prokin Gaj, dolaze Lazar Mačak, majstor za popravljanje svega i svačega, Đoko Potrk, pesnik brzih nogu, i Dugonogi Stric, najviši u družini, dečak sa slamnatim šeširom u koga se zaljubila devojčica Lunja, a koju on uporno ignoriše. Prateći Strica, u družinu dolazi i Nikolica s Prikolicom, odnosno sa njegovim psom Žućom. Nikolica ostavlja Žuću noću da čuva logor, staru napuštenu vodenicu. I, na kraju, Đoko Potrk dovodi Nika Ćulibrka, čiji je otac radio u Americi i Vanjku Širokog, čiji je otac poreklom Rus. Zatim, knez Valjuška, seoski poglavar, organizuje poteru za dečacima, nakon što ih je Lijan otkrio. Dečaci su pohvatani, a logor je zatvoren. Godine 1941. rat zatiče dečake, i njihovu igru pretvara u stvarnost. Stric spašava život njegovom bratu Nikoletini Bursaću, a kada ustaše dođu u Prokin Gaj, dečaci, Lunja, đed Vuk i poljar Lijan beže u Mačkovu pećinu, koju je Lazar Mačak još davno otkrio, a koja se nalazi ispod vodenice. Lunja kroz drugi izlaz, odlazi do partizanskog odreda i dovodi ih u pećinu. Partizani, predvođeni Nikoletinom, izlaze iz vodenice i napadaju ustaše. Nakon što su pobedili ustaše, partizani odlikuju dečake, koji zahtevaju da pođu sa njima. Na kraju, samo Lunja ostaje u Gaju i gleda kako dečaci odlaze sa partizanima, sa sve Lijanom. Glumac Uloga Miodrag Petrović Čkalja poljar Lijan Pavle Jovanović Jovanče Pavle Polaček Stric Ljubče Popović Lazar Mačak Mila Mihajlović Lunja Miki Jovičić Nikolica sa prikolicom Demir Kadri Đoko Potrk Dragoljub Benišek Vanjka Široki Mirko Nanović Nik Ćulibrk Dragutin Dobričanin djed Vuk Ljubiša Samardžić Nikoletina Bursać Mihajlo Bata Paskaljević učitelj Paprika Ivan Hajtl knez Valjuško Dušan Bulajić partizan Tomo Kuruzović Knez Valjuško DVD ktj-67 080923

ovo je dodatak (supplement) francuskom casopisu - reviji `l`europe nouvelle` otisnuto na debljem papiru (nije novinski) i ima omot od paus papira 25 x 16,5 cm L`Europe Nouvelle je politički časopis specijalizovan za spoljnopolitička pitanja, osnovan nakon Lige naroda i subvencionisan od nje, 12. januara 1918. Prvobitno režiran od strane Filuza, brokera za finansijsko oglašavanje, zamenila ga je Luiz Vajs. kao direktor 1920. Dvadesetih godina prošlog veka L`Europe Nouvelle, vođen idealom Ženeve i Brijanovom politikom, zadržao je veliki uticaj među elitama. Od 1934. međunarodni kontekst i gubitak prestiža S.D.N-a razočarali su Luiz Vajs koja je napustila novine. Politička linija časopisa je tada postala nejasnija sve do njegovog poslednjeg broja 8. juna 1940. godine. ----------------------------- ---------------------------- Raul Difi (franc. Raoul Dufy; Avr, 3. jun 1887 — Forkalkje, 23. mart 1953) bio je značajan francuski slikar grafičar, keramičar industrijski likovnjak. U početku je posećivao večernju umetničku školu u Avru dok nije dobio stipendiju od svog rodnog grada za parisku akademiju Ekol de bozar (franc. École des Beaux-Arts )a zatim je bio i u ateljeu Leona Bonata. U prvim počecima svoje radove je radio pod uticajima impresionista. Prošao je od impresionističkih početaka ka fovizmu, zatim i kubizmu i izradio svoj stil modernog realističkog izraza. Jedna slika Anrija Matisa ga je okrenula i zainteresirala za fovizam. 1909. godine posetio je sa svojim prijateljem i kolegom Emilom Otonom Fricom Minhen i zapao pod uticaj Pola Sezana. Kako nije mogao da živi od slikarstva, bavio se još i keramikom, drvorezima a predlagao je i tapiserije. Samo kada je sredinom 1920. i posle 1937. godine promenio svoj stil i prešao od jednog lakog i elegantnog stila na jedan upečatljiv i monumentalan stil on se doživeo priznanja i uvažavanja. On je za Parisku svetsku izložbu 1937. godine za paviljion svetlosti i elektriciteta (Paviljion de la Lumiere) izradio i naslikao sliku veličine 600 m² i tada najveću sliku na svetu. Difi je slikar sunčanoga juga, plaža, brodova i lepote ženskog tela i kao dekorater se proslavio predlozima dekoracija za monumentalne javne objekte. Posle njegove smrti (1953. godine) njegove slike su bile prikazivane na Dokumenta Kasel (dokumenta 1, dokumenta 2 i dokumenta 3) i u Nemačkoj.

OČUVAN Avatar je američki Naučno-fantastični film iz 2009. godine, čiji je scenarist i redatelj James Cameron. U glavnim su ulogama Sam Worthington, Zoe Saldana, Sigourney Weaver, Michelle Rodriguez i Stephen Lang. Epska se priča odvija 2154. godine na Pandori, izmišljenom svijetu u dalekom planetarnom sustavu. Ljudi su pristigli na Pandoru kako bi iskorištavali njene izvore vrijednih minerala, čemu se protive domoroci Na`vi, čije se poimanje svijeta zasniva na suživotu s prirodom. Kako bi se približili domorocima, skupina znanstvenika genetičkim inženjerstvom stvara tzv. `avatare`, tijela naizgled jednaka Na`vijima, ali daljinski upravljana ljudskim umom. Naziv dolazi iz hinduističke filozofije, gdje riječ `avatar` označava `silazak` ili inkarnaciju božanskog bića (deva) ili najvišeg bića (Boga) na Zemlju u obliku životinje, čovjeka ili nekog drugog bića. Na filmu je Cameron radio od 1994. godine.[2] Trebao ga je snimiti nakod dovršetka Titanica te bi se film pojavio 1999., ali je, prema Cameronu, `tehnologija trebala dostići` njegove zamisli.[3][4] Početkom 2006., Cameron je dovršio scenarij te, zajedno s Paulom Frommerom, profesorom na University of Southern California s doktoratom u lingvističkim znanostima, stvorio jezik Na`vija.[5] Također je napomenuo da planira i dva nastavka.[6] Avatar je kombinacija igranog i računalno animiranog filma. Snimljen je u 2-D i 3-D inačicama, te u IMAX 3D tehnologiji. Budžet filma je službeno 237 milijuna USD,[7] dok neovisne procjene govore o 280-300 milijuna plus oko 150 milijuna promotivnih troškova.[8][9] Avatar se smatra svojevrsnom revolucijom u kinematografiji, zbog razvitka 3D tehnologije i stereoskopskog načina snimanja, s kamerama posebno izrađenim za potrebe produkcije filma.[10] Film je premijeru doživio 10. prosinca 2009. u Londonu, a 18. prosinca u SAD-u. Požnjeo je veliki uspjeh i kod publike i kod kritike, zaradivši oko 27 milijuna USD prvog dana prikazivanja, a ukupno 77.025.481 USD u SAD-u i Kanadi prvog vikenda prikazivanja.[11] U svijetu je prvog vikenda Avatar zaradio oko 232.180.000 dolara.[12] Nakon 17 dana prikazivanja postao je film koji je najbrže probio milijardu dolara zarade na kino-blagajnama.[13] U tri mjeseca prikazivanja Avatar je zaradio 2.638.344.000 dolara,[1] čime je postao najkomercijalniji film 2000-ih.

OČUVAN Mamurluk u Vegasu (The Hangover) Gosti samo što nisu stigli. Nevesta se sprema. Ali kum je izgubio mladoženju! Gosti samo što nisu stigli. Nevesta se sprema. Ali kum je izgubio mladoženju! Kada se tri prijatelja okupe da u Las Vegasu provedu momačko veče u trajanju od jednog vikenda, ubeđeni su da će se super provesti. Ali teško je setiti se, budući da im je glava puna posledica provoda sa devojkama, na žurkama i uz obilje alkohola. A onda shvate da su nekako izgubili mladoženju! Sada moraju da se sete šta su sve radili tokom vikenda, ne bi li pronašli svog prijatelja i doveli mladoženju na venčanje – čak iako to znači da će morati da se suoče sa ubistvenim mamurlukom! Trajanje: 99 minuta Rezija: Todd Phillips Uloge: Bredli Kuper, Ed Helms, Zak Galifianakis, Heder Grejem, Justin Barth

Zaljubljeni dvd Važna napomena: na omotu DVD-a je pogrešno navedeno da u filmu igraju Ena Begović i Branislav Lečić! Zadnji omot je ispravan, sadrzi fotografije i opis filma koji se nalazi na dvd-u. Radi se o Jugoslovenskom filmu ( koprodukcija je u pitanju ) iz 1987. godine, koje je rezirala Jeanine Meerapfel. Glumci: Barbara Sukowa, Boro Begović, Horst-Günter Marx, Ljiljana Kontić, Predrag Milinković, Rade Šerbedžija NOVO, u celofanuu!!! Uspješna mlada novinarka, porijeklom Jugoslovenka, poslom stiže u Jugoslaviju i odlazi vidjeti majku koja se nada da će joj se kćerka ipak jednoga dana vratiti. Usput, ona sreće mladog Nijemca koji ide tragom svoga oca, nekadašnjeg vojnika Rajha koji je ratovao na jugoslovenskim prostorima. Mladić pripada generaciji Nijemaca koja postavlja pitanja šta su im roditelji radili u ratu. Ovo dvoje mladih ljudi, svako sa svojim specifičnim bremenom, zaljubljuje se jedno u drugo sa željom da ostvare stabilnu vezu...

važna napomena: na omotu DVD-a je pogrešno navedeno da u filmu igraju Ena Begović i Branislav Lečić! Uspešna mlada novinarka, poreklom Jugoslovenka, poslom stiže u Jugoslaviju i odlazi da vidi majku koja se nada da će joj se kćerka ipak jednoga dana vratiti. Usput, ona sreće mladog Nemca koji ide tragom svoga oca, nekadašnjeg vojnika Rajha koji je ratovao na jugoslovenskim prostorima. Mladić pripada generaciji Nemaca koja postavlja pitanja šta su im roditelji radili u ratu. Ovo dvoje mladih ljudi, svako sa svojim specifičnim bremenom, zaljubljuje se jedno u drugo sa željom da ostvare stabilnu vezu... Režija: Jeanine Meerapfel Uloge: Barbara Sukowa , Boro Begović , Horst-Günter Marx , Ljiljana Kontić , Predrag Milinković , Rade Šerbedžija , Velimir Bata Živojinović godina proizvodnje: 1987 jezik: nemački , srpski zvuk: Dolby Digital 2.0 titlovi: srpski regionska zaštita: PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač: A.S.F. International U CELOFANU

Zanimljivo je kako je bosanska redateljica Jasmila Žbanić – na ovim prostorima, gdje povijest i ljudske sudbine često određuju očevi i sinovi – sjajno prelomila bosansku ratnu tragediju kroz intimnu priču majke i kćeri. Njezin film Grbavica u kojoj glavnu ulogu igra Mirjana Karanović, veličanstvena glumica i nedvojbeno jedna od najvećih umjetnica s područja bivše Jugoslavije, osvojio je 2006. Zlatnog lava na filmskom festivalu u Berlinu, a potom i niz drugih nagrada, sasvim zasluženo – a imao je i odličnu gledanost u kinima. Samohrana majka Esma (Mirjana Karanović) živi s dvanaestogodišnjom kćeri, Sarom (Luna Mijović) u poslijeratnome Sarajevu. Sara želi ići na školsko putovanje, i Esma započinje raditi kao konobarica u noćnom klubu da bi zaradila potreban novac. Sara se sprijateljuje sa Samirom, čiji je otac također mrtav. Oba su oca navodno umrli kao ratni heroji... Disk ima nekoliko površinskih linija bez uticaja na reprodukciju, prihvatiću eventualnu reklamaciju.

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) Label:Music Star Production ‎– DVD 0010/1, DVD 0010/2, Kamarad ‎– none Format:2 × DVD, DVD-Video Country:Serbia Released:2005 Genre:Rock, Pop, Folk, World, & Country Style:Acoustic, Neofolk, Pop Rock, Classic Rock Tracklist Hide Credits 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine Lyrics By – Kenović*, Arnautalić* Companies, etc. Mixed At – Studio Kamarad Mastered At – Studio Metro, Ljubljana Credits Backing Vocals – Daniela Radkova Aleksandrova*, Klapa Nostalgija, Ludmila Radkova Traykova* Bass Guitar – Zoran Redžić Design – Trio Fabrika Drums – Milić Vukašinović, Điđi Jankelić Engineer – Dušan Vasić, Nenad Zubak Engineer [Light] – Darko Mihaljević, Reno Raos Guitar, Lyrics By, Music By, Producer – Goran Bregović Keyboards – Laza Ristovski, Vlado Pravdić Mastered By – Janez Križaj Mixed By – Nikša Bratoš Musician [Assistant] – Željko Savić Orchestra – Orkestar Za Svadbe I Sahrane* Producer – Raka Marić* Video Editor [Supervision] – Aleksandra Kostić, Uroš Timotijević Vocals – Alen Islamović, Mladen Vojičić Tifa, Željko Bebek Notes Disk 2 contains a bonus video `Bijelo Dugme za kafanu`. Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788678260070 Other: ISBN 86-7826-007-6

Les invasions Barbares The Barbarian Invasions (French: Les Invasions barbares) is a 2003 French-Canadian comedy-drama film written and directed by Denys Arcand. It is the sequel to Arcand`s earlier film The Decline of the American Empire and is followed by Days of Darkness. The film was produced by companies from both Canada and France, including Telefilm Canada, Société Radio-Canada and Canal+. It was released in 2003 and won the Academy Award for Best Foreign Language Film at the 76th Academy Awards in 2004. Plot Continuing seventeen years after Arcand`s The Decline of the American Empire, the film centres on an exploration of the characters first met in the original film and their children, newly introduced. The older generation are still largely social-democrats and proponents of Quebec nationalism, but both political and economic developments after the “Quiet Revolution” of the 1960s, as well as their own aging, make their left-wing stance seem somewhat anachronistic. The plot revolves around the character Rémy`s battle with terminal cancer, and the efforts of Sébastien, his estranged son to make his dying father more comfortable in his last days. Finally the father and son travel to Vermont in the United States to receive medical care. Sébastien, at the request of Rémy`s ex-wife Louise, has reluctantly returned from London where he has a successful career in quantitative finance - anathema to his father`s socialist persuasions. However, this background helps Sébastien to navigate and manipulate Quebec`s healthcare system (portrayed as somewhat overloaded in the film) to secure better care for his father. In the process, he also gathers the various other friends and family members from Rémy`s past who come to visit and comfort him. During Rémy`s last days, he and his friends travel to the cottage of the first film, and discuss philosophy, politics, and past sexual and intellectual exploits. Directed by Denys Arcand Produced by Daniel Louis Denise Robert Written by Denys Arcand Starring Rémy Girard Stéphane Rousseau Dorothée Berryman Louise Portal Marie-Josée Croze Marina Hands Music by Pierre Aviat Cinematography Guy Dufaux Edited by Isabelle Dedieu Production company Canal+, Telefilm Canada Distributed by Pyramide Distribution (France) Vivafilm (Canada) Miramax Films (US) Release dates 21 May 2003 (Cannes) 24 September 2003 Running time 112 minutes Country Canada France Language French English

- DRAMA,BIOGRAFSKI,ISTORIJSKI - DOBITNIK 4 OSKARA-REMEK DELO - REZIJA:TOM HOOPER - ULOGE: GEOFFREY RUSH,COLIN FIRTH,HELENA BOHNAM CARTER, GUY PEARCE, DEREK JACOBI,TIMOTHY SPALL - TRAJANJE: 117 min. - SINOPSIS: Kraljev govor (engl. The King`s Speech) je britanski istorijski dramski film iz 2010. godine, režisera Toma Hupera po scenariju Dejvida Sajdlera. Kolin Fert glumi budućeg kralja Džordža VI koji, da bi se izborio sa mucanjem, viđa Lajonela Loga, australijskog logopeda, koga glumi Džefri Raš. Njih dvojica postaju prijatelji dok rade zajedno, a nakon što je njegov brat abdicirao sa prestola, novi kralj se oslanja na Loga koji će mu pomoći da napravi svoj prvi ratni radio prenos nakon britanske objave rata Nemačkoj 1939. godine. Sajdler je čitao o životu Džordža VI nakon što je naučio da prebrodi stanje mucanja koje je razvio tokom svoje mladosti. O odnosu terapeuta i njegovog kraljevskog pacijenta počeo je da piše već 1980-ih, ali je na zahtev kraljeve udovice, kraljice Elizabete, kraljice majke, odložio svoj rad sve do njene smrti 2002. godine. Kasnije je prepravio svoj scenario kako bi se usredsredio na suštinski odnos između dvojice protagonista. Devet nedelja pre početka snimanja, Logove beležnice su otkrivene i citati iz njih su uneti u scenario. Film je sniman u Londonu i drugim delovima Britanije od novembra 2009. do januara 2010. godine. Čvrsto svetlo je korišćeno da bi priči dalo veću rezonancu, a takođe su korišćena sočiva šira od normalnih da bi se stvorio osećaj suženja vojvode od Jorka. Treća tehnika koju je Huper primenio bila je kadriranje likova izvan centra. Film je postigao veliki kritički i komercijalni uspeh. Kritičari su pohvalili vizuelni stil, umetničku režiju, scenario, režiju, muziku i glumu. Drugi su komentarisali filmsko predstavljanje istorijskih detalja, posebno preokret protivljenja Vinstona Čerčila abdikaciji. Film je osvojio mnogo nagrada i nominacija, posebno za glumu Kolina Ferta, što je rezultiralo njegovim prvim osvojenim Oskarom za najboljeg glavnog glumca. Na 83. dodeli Oskara, film je bio nominovan za 12 nagrada, više nego ijedan drugi film te godine, a osvojio je četiri, uključujući onu za najbolji film. Cenzori su mu u početku davali rejtinge za odrasle zbog nepristojnosti, mada su oni kasnije revidirani naniže nakon kritika proizvođača i distributera u Velikoj Britaniji, a neke scene sa psovanjem su prigušene u Sjedinjenim Državama. Sa budžetom od 8 miliona funti, film je zaradio preko 250 miliona funti (400 miliona dolara) širom sveta.

VIDEO KASETRA OČUVANA OMOT MANJA OŠTEĆENJA NA DONJOJ IVICI.INAČE DOBAR Label: JUGOTON VK-100-LM-PMI Format: VHS, PAL Country: Yugoslavia Released: 1987 Style: Hard Rock, Classic Rock 1 One Vision 2 Tie Your Mother Down 3 In The Lap Of The Gods 4 Seven Seas Of Rhye 5 Tear It Up 6 A Kind Of Magic 7 Under Pressure 8 Who Wants To Live Forever 9 I Want To Break Free 10 Guitar Solo 11 Now I`m Here 12 Love Of My Life 13 Tavasziszel 14 Is This The World We Created 15 Tutti Frutti 16 Bohemian Rhapsody 17 Hammer To Fall 18 Crazy Little Thing Called Love 19 Radio Ga Ga 20 We Will Rock You 21 Friends Will Be Friends 22 We Are The Champions 23 God Save The Queen Copyright © – Queen Films Ltd. Copyright © – Multimedia Organisation (Europe) Ltd. Copyright © – Mafilm Copyright © – Dialog Studio Recorded At – Népstadion Bass – John Deacon Cinematographer – Elemér Ragályi Design – Richard Gray (2) Director Of Photography – Ragalyi Elemer* Drums – Roger Taylor Executive-Producer – Hegedus Laszlo*, Jim Beach (2) Film Director [Stage Direction] – Zsombolyai Janos* Film Producer – Mihaly György* Guitar, Keyboards – Brian May Keyboards [Additional], Guitar [Additional], Vocals [Additional] – Spike Edney Management [Studio Executive] – Basco Peter Mixed By [Stereo Sound Mixed With] – John Brough Mixed By [Stereo Sound] – Trip Khalaf* Other [Concert Production] – Gerry Stickells Production Manager – Elek Andras Technician [Sound] – Kovacs György*, James Khalaf*, Mack (2) Video Editor – Kabdebo Katalin*, Miklos Maria*, Palfia Mariann*, Losonci Teri*, Posan Zsuzsa* Vocals, Piano, Guitar – Freddie Mercury Recorded live at The Nepstadium, Budapest, Hungary, 27th July, 1986. `On the 27th of July 1986 Queen performed the largest ever stadium concert in the Eastern block. 17 of Hungary`s top film cameramen were there to record the event and follow the band relaxing in and around Budapest. This film is the first rock concert to be filmed by Mafilm, the famous Hungarian government film company. It was premiered on the 12th of December 1986 in Budapest`s National Congress Hall and represents a unique insight into the Hungarian film making style adapted to western rock and roll.` Concert production by Gerry Stickells for GLS Productions, Inc. © 1987 Queen Films Ltd, the Multimedia Organisation (Europe) Ltd, Mafilm, Dialog Studio. A Picture Music International Release for Queen Films.

film glumac glumica united artist dim. 25,5 x 20,5 cm Joan Crawford (San Antonio, 23. ožujka 1904. ili 1905. - New York, 10. svibnja 1977.), američka filmska glumica. Otac je napustio porodicu pre njenog rođenja, a nakon što ju je rodila njena majka Anna LeSueur preselila se u Oklahomu i udala za lokalnog impresarija Henrya Cassina koji se brinuo o Lucille i njenom starijem bratu Hallu. Luccile uzima ime Billie Cassin i počinje raditi kao plesačica. Cela se porodica potom seli u Kansas City, a Lucille plesom izdržava celu porodicu i odlazi u privatnu školu glume. Nakon što je osvojila 46 $ na takmičenju u plesu, seli se u Chicago i zapošljava u pozoristu gde je uočava agent MGM-a. Seli se u Hollywood, a u MGM-u joj nalaze novo ime Joan Crawford, koje navodno nikada nije volela. Uskoro postaje najveća zvezda kompanije, a ubrzo i najbolje plaćena. Godine 1945. dobija Oscara za glavnu žensku ulogu u filmu `Mildred Pierce`.

nije potpisano NE GARANTUJEM da je Ljubomir Ivanović nemam sertifikat (misljenje) na tankom papiru, 28 x 20 cm stanje LOSE Ljubomir Ivanović (Beograd, 12/24. februar 1882 — Beograd, 23. novembar 1945) je bio akademski srpski slikar i grafičar, dopisni član SANU. Rođen je marta 1882. godine u Beogradu. Roditelji Andrija `mali` poštanski činovnik i Sofija, su se zbog očevog nameštenja često selili po državi. Osnovnu školu je završio u Nišu, gde je započeo prvi razred gimnazije. Drugi razred gimnazije pohađao je u Vranju, isti i treći razred završava u Beogradu. Poslednji četvrti razred gimnazije završio je privatno, posle odlaganja u Čačku. Mada mu je crtanje u beogradskoj gimnaziji predavao Petar Ubavkić, mladi Ivanović je posećivao na poziv, atelje Krstićev, gde se formirao i usavršavao. Upravo je za Ivanovićevo umetničko opredeljenje zaslužan slikar Đorđe Krstić, tada takođe profesor crtanja u gimnaziji. Pohađao je Ljubomir zatim `Srpsku crtačku i slikarsku školu` u Beogradu, kod profesora Kirila Kutlika, zatim Bete i Riste Vukanović (1899—1905) godine i studirao je na minhenskoj slikarskoj akademiji (1905—1909), i na privatnoj slikarskoj školi Antona Ažbea. Te 1909. godine je postavljen Ljuba za predavača crtanja akta i glave na umetničkoj školi u Beogradu. Prvi put je izlagao kao učenik 1904. godine na prvoj Jugoslovenskoj umetničkoj izložbi. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika u Beogradu (1919) i bio je član umetničkog udruženja Lada. Prosvetni savet Ministarstva obrazovanja Kraljevine Srbije mu je 1909. godine priznao stručnost za nastavnika crtanja u srednjim školama. Predavao je u Kraljevskoj umetničkoj školi, a kasnije i na Akademiji likovnih umetnosti (danas je to Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu). Učestvovao je na svim izložbama „Lade“ i drugim izložbama u Beogradu, a izlagao je i u Velikom salonu u Parizu gde je boravio na studijama. Specijalizovao se za crtež olovkom i uživao je veliku reputaciju u Srbiji i u svetu. Sakupio je bogatu zbirku predmeta umetničkog zanatstva koja se danas čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je imao jednu kćerku Savku, koja mu je pod starost pomagala kao `sekretar`. Nije imao sopstveni atelje, već je radio u jednoj maloj sobi iznajmljene kuće. U toj prostoriji je bilo najviše knjiga i ukrasnih predmeta koje je skupljao. Tridesetih godina 20. veka predaje crtanje u Prvoj muškoj gimnaziji i Muškoj učiteljskoj školi u Beogradu. Pred Drugi svetski rat se usled šloga, desnom stranom paralizovao i počeo povlačiti iz umetničkog života. Tada je grad Beograd ustupio članovima `Lade`, placeve da na njima podignu kuće i ateljee. Umro je u Beogradu 1945. godine. Odlikovan je Ordenom viteza Legije časti Republike Francuske. Dopisni član SANU je postao je 1922. godine.

nije potpisano NE GARANTUJEM da je Ljubomir Ivanović nemam sertifikat (misljenje) na tankom papiru, 28 x 20 cm stanje LOSE Ljubomir Ivanović (Beograd, 12/24. februar 1882 — Beograd, 23. novembar 1945) je bio akademski srpski slikar i grafičar, dopisni član SANU. Rođen je marta 1882. godine u Beogradu. Roditelji Andrija `mali` poštanski činovnik i Sofija, su se zbog očevog nameštenja često selili po državi. Osnovnu školu je završio u Nišu, gde je započeo prvi razred gimnazije. Drugi razred gimnazije pohađao je u Vranju, isti i treći razred završava u Beogradu. Poslednji četvrti razred gimnazije završio je privatno, posle odlaganja u Čačku. Mada mu je crtanje u beogradskoj gimnaziji predavao Petar Ubavkić, mladi Ivanović je posećivao na poziv, atelje Krstićev, gde se formirao i usavršavao. Upravo je za Ivanovićevo umetničko opredeljenje zaslužan slikar Đorđe Krstić, tada takođe profesor crtanja u gimnaziji. Pohađao je Ljubomir zatim `Srpsku crtačku i slikarsku školu` u Beogradu, kod profesora Kirila Kutlika, zatim Bete i Riste Vukanović (1899—1905) godine i studirao je na minhenskoj slikarskoj akademiji (1905—1909), i na privatnoj slikarskoj školi Antona Ažbea. Te 1909. godine je postavljen Ljuba za predavača crtanja akta i glave na umetničkoj školi u Beogradu. Prvi put je izlagao kao učenik 1904. godine na prvoj Jugoslovenskoj umetničkoj izložbi. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika u Beogradu (1919) i bio je član umetničkog udruženja Lada. Prosvetni savet Ministarstva obrazovanja Kraljevine Srbije mu je 1909. godine priznao stručnost za nastavnika crtanja u srednjim školama. Predavao je u Kraljevskoj umetničkoj školi, a kasnije i na Akademiji likovnih umetnosti (danas je to Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu). Učestvovao je na svim izložbama „Lade“ i drugim izložbama u Beogradu, a izlagao je i u Velikom salonu u Parizu gde je boravio na studijama. Specijalizovao se za crtež olovkom i uživao je veliku reputaciju u Srbiji i u svetu. Sakupio je bogatu zbirku predmeta umetničkog zanatstva koja se danas čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je imao jednu kćerku Savku, koja mu je pod starost pomagala kao `sekretar`. Nije imao sopstveni atelje, već je radio u jednoj maloj sobi iznajmljene kuće. U toj prostoriji je bilo najviše knjiga i ukrasnih predmeta koje je skupljao. Tridesetih godina 20. veka predaje crtanje u Prvoj muškoj gimnaziji i Muškoj učiteljskoj školi u Beogradu. Pred Drugi svetski rat se usled šloga, desnom stranom paralizovao i počeo povlačiti iz umetničkog života. Tada je grad Beograd ustupio članovima `Lade`, placeve da na njima podignu kuće i ateljee. Umro je u Beogradu 1945. godine. Odlikovan je Ordenom viteza Legije časti Republike Francuske. Dopisni član SANU je postao je 1922. godine.

SAS (Serial Attached SCSI) diskovi za servere američkog proizvođača Toshiba. Oznaka:   AL14SEB09EQ.    Karakteristike:   Veličina: 900GB, Brzina: 10.500 obrtaja,    Veličina sektora: 512bajta, Veličina bafera: 128MB, Transfer podataka:   12Gbit/s,   Godina proizvodnje:     Germany - 2018. Diskovi su testirani u HP DL360e serveru i 100% su ispravni.   Bez loših i slabih sektora, izvađeni iz servera u radu.   Identični diskovi odlični za formiranje Raid strukture. Svaki disk upakovan u antistatik kesicu.   U ponudi i SAS diskovi kapaciteta 600GB i 2TB,  kompletnu ponudu pogledajte klikom na `Svi oglasi` ispod broja telefona.    Na stanju više komada, moguće odmah lično preuzimanje ili slanje kurirskim službama, dogovor oko cene za veću količinu. Kod ličnog preuzimanja moguće i poželjno testiranje!   Detaljnu kompletnu ponudu pogledajte klikom na `Svi predmeti člana` Napomena:   Diskovi se kod nas STVARNO detaljno testiraju i prolaze rigorozne kontrole, kupujete provereno i ispitano, bez rizika!   Diskovi nisu :   1. Neispitani 2. Netestirani 3. Radili su poslednji put u mojoj mašini  4. Verovatno ispravni - (sigurno neispravni, NE RADE)  : ) 5. Stigli iz Austrije. . .   6. Nemam mogućnosti da ih probam  7. Verovatno su OK, ne razumem se  8. Trebalo bi da rade 9. Spolja bez vidljivih oštećenja. . . .      (16)

Crtež za `Obično petkom` Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralašltvo[uredi | uredi izvor] Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Dela[uredi | uredi izvor] Pesma Plavi čuperak, Mika Antić Duration: 57 seconds.0:57 Knjige za odrasle[1] „Vojvodina“ „Ispričano za proleće“ (1951) „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Nasmejani svet“ (1955) „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“(1972) „Izdajstvo lirike“ „Savršenstvo vatre“ (1982)[10] Knjige za decu[1] „Poslednja bajka“ (1965) „Plavi čuperak“ (1965) „Garavi sokak“ (1973) „Olovka ne piše srcem“ (1973) „Živeli prekosutra“ (1974) „Druga strana vetra“ (1978) „Ptice iz šume“ (1979) „Prva ljubav“ (1981) „Svašta umem“ (1981) „Horoskop“ (1983) „Plava zvezda“

Crtež nema potpis, uzet je iz Mićine Zaostavštine Ilustracija je bila za prvo izdanje knjige Konji svetog Marka Milorad Pavić Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. tags. konji svetog marka hazarski recnik

Original,veoma dobro stanje. Prevod hrv. Kartonski omot. Slike. Прича почиње кад лик којег тумачи Клинт Иствуд (Човјек без имена), стиже у градић Сан Мигел, у којем га убрзо упозоравају како се у граду за превласт боре двије породице: Рохаси са дон Мигелом као главом породице, кукавицом Естебаном те Рамоном, и породица Бакстер којој је на челу Џон Бакстер, градски шериф. Човјек без имена одлучује се како ће радити за обе породице као плаћеник „за шаку долара“, а у исто вријеме их навести да се међусобно сукобе. Коначно, успијева ослободити Рамонову заробљеницу и љубавницу, Марисол (Маријана Кох) и враћа је њеној породици. Она, заједно са мужем и сином, напушта град. Након што открију издају, браћа Рохас хватају Човјека без имена те га муче, али он не открива гдје је Марисол. Браћа се одлучују коначно обрачунати с Бакстеровима: након што запале кућу Бакстерових, убијају све који су се нашли у њој, укључујући шерифа, његову жену и сина. Човјек без имена успијева побјећи уз помоћ гробара Пирипера и враћа се у град да спаси локалног власника салуна и пријатеља, Силванита. На крају, обрачунава се са браћом Рохас и њиховом бандом. Уз помоћ непробојног штита на грудима, задовољава правду и одлази из градића пре што стигну представници закона.

Kolekcija originalnih domacih DVD filmova . Filmovi su : Najbolji , Smeker , Tamna je noc , Ptice koje ne polete , Bulevar Revolucije , Oktoberfest , Specijalno vaspitanje , Dnevnik uvreda , Apsolutnih 100 , Suncokreti , Gori vatra , 1 na 1 , Nicija zemlja , Ledina , Carlston za Ognjenku , Decko koji obecava , Jaguarov skok , Kad budem mrtav i beo , Vizantijsko plavo , Vojnikova ljubav , Masmediologija na Balkanu , Samo jednom se ljubi , Terasa na krovu , Sutra ujutru , Erogena zona , Gnjurac , Disi duboko , Lavirint , Majstori , majstori , Zivot je cudo , Zona Zamfirova , Ivkova slava , Sabirni centar , Ko to tamo peva , Balkanski spijun , Maratonci trce pocasni krug , Nacionalna klasa , Sjecas li se Dolly Bell ? , Otac na sluzbenom putu , Dom za vesanje , Underground , Tango Argentino , Braca po materi , Bitange i princeze - sezona prva - erizode 1-4 , Crni Gruja 2 - kompletan drugi serijal , Nikad izvini , Vratice se rode - 1-25 ,fali drugi DVD sa epizodama 6-10 , Pop Cira i pop Spira , Paja i Jare , Orlovi rano lete , Dr. , Bog je umro uzalud , Bokseri idu raj , 4 km na sat , Put oko sveta , Nema malih Bogova , Burdus , Nevinost bez zastite , Citulja za Eskobara , Pad u raj , Kad porastem bicu Kengur , Tito i ja , Sedam i po , Munje , Mi nismo andjeli , Rock`n Roll uzvraca udarac , Sivi kamion crvene boje , Tesna koza 1 , 2 , 3 , 4 , Dno brate , Sta se zgodi kad se ljubav rodi , Razvod na odredjeno vreme , 3 palme za 2 bitange i ribicu , Avanture Borivoja Surdilovica , Sex - partijski neprijatelj broj 1 , Vampiri su medju nama , Potera za sreckom , Balkanska braca , Zaljubljeni , Mrtav ladan , Gorski vijenac , Paket aranzman , Bosko Buha , Lager Niš , Mars na Drinu , Bombasi , Hajduci , Timocka buna , Crna Zora , Desant na Drvar , Vrhovi Zelengore , Kraljevski voz , Otpisani , Povratak otpisanih , Radovan III , Drugarcine , Crna macka beli macor , Igmanski mars , Jesen stize Dunjo moja , Lajanje na zvezde , Mi nismo andjeli 2 , Tudja Amerika , Lepota poroka , Lepa sela lepo gore , Normalni ljudi , Tesla , Dilizansa snova , Beli lavovi , Parobrod Srbija , Audicija - Originalna verzija Fine mrtve devojke Uslovna sloboda , Gde cveta limun zut , Radio Vihor zove Andjeliju , Bolje od bekstva , A sad adio , Idemo dalje , Balkan ekspres , Ckalja - Smehoteka No1 , Dinastija Karadjordjevic , Spijun na stiklama , Osvajanje slobode , Treca sreca , Selo gori a baba se ceslja Epizode 1-12 , 13-20 , Ranjeni orao 4 DVD-a - epizode 1-17 , Kamiondzije opet voze , Valter brani Sarajevo , Parada , Srbi na Krfu - Sto godina albanske golgote , Krunisanje kralja Petra I - Sa verom u Boga , Kolekcija Djoke Bogdanovica 1 , Golgota Srbije , Ziveti kao sav normalan svet , Volim te najvise na svetu , Beogradski fantom , Saša , Šta radiš veceras , Uzicka republika , Beogradski fantom , Rat uzivo , Vukovar jedna prica , Kralj Ibi , Kursadzije 4 , Silom otac , Mali svet , Bure baruta , Nije lako s muskarcima , 2 sata kvalitetnog TV programa , Karaula , Bitka na Neretvi , Strsljen , Jedinica , Secerna vodica , Montevideo Bog te video , Cetvrti covek , Lude godine , Lude godine 3 - Ljubi , ljubi al glavu ne gubi , Kakav deda , takav unuk , Doslo doba da se ljubav proba , Sta se zgodi kad se ljubav zgodi , Idi mi , dodji mi , Zikina dinastija 1 , 2 , 3 , Zikina zenidba , Skoro sasvim obicna prica , Savamala , Mala nocna muzika , Laf u srcu , Poslednja oaza , Svet koji nestaje , Cudo nevidjeno , Guca , Tajna porodicnog blaga , Natasa , Djecak je isao za suncem , Partizani , Svemirci su krivi za sve , Sveti Georgije ubiva azdahu , Sjaj u ocima , Ruski car , Moljac , U ime naroda , Velika frka , Sejtanov ratnik , Lopovi prve klase , Bal na vodi , Mehanizam , Hajde da se volimo 2 , Andjeo cuvar , Zivot je lep , Poslednji skretnicar uzanog koloseka , Put na jug , Kabare Putuj Evropo . Filmovi su iz licne kolekcije i ima ih razlicitog stanja , od novih , ne raspakovanih , pogledanih jednom a pojedini i po 10-ak puta :) . Prodajem samo u kompletu .

Original, made in Germany Knjizica od 4 str. + 24 str kataloga Odlicno ocuvano Kultni film Dude! Audio : engleski Titl : engleski (mozete preko plejera da ubacite titlove na srpskom sa interneta) Veliki Lebowski (eng. The Big Lebowski) je komedija braće Coen iz 1998. Film opisuje nekoliko dana u životu Jeffreyja `Dudea` Lebowskog (Jeff Bridges), nezaposlenog kalifornijskog zabušanta nakon što ga zamijene za milijunaša istog imena. Iako Veliki Lebowski nije izravno temeljen na romanu The Big Sleep Raymonda Chandlera, Joel Coen je izjavio `htjeli smo raditi po Chandlerovoj priči - kako se ona razvija epizodno i govori o likovima koji pokušavaju riješiti misteriju. No, htjeli smo i beznadno složenu radnju koja je na kraju krajeva nevažna.`[1] Dude je uglavnom inspiriran Jeffom Dowdom, članom anti-vijetnamske organizacije iz Seattlea, i prijatelju braće Coen, Peteu Exlineu, veteranu Vijetnamskog rata. Walter (John Goodman), Dudeov najbolji prijatelj, temeljen je na Exlineovu dobrom prijatelju Lewu Abernathyju, te na Johnu Miliusu, koji je također bio veteran te redatelj. Originalnu glazbu skladao je Carter Burwell, veteran svih filmova Coenovih. T-Bone Burnett, koji je radio s Coenovima na Tko je ovdje lud? (te kasnije na Gangsterskoj petorci), potpisan je kao glazbeni bibliograf. Veliki Lebowski nije dobro prošao u kinima, zaradivši samo 17 milijuna dolara u Americi, s budžetom od 15 milijuna. No, zato su kritike bile pozitivne. Film, poznat po svojim svojstvenim likovima, nadrealnim sekvencama snova, nekonvencionalnom dijalogu i eklektičnom soundtracku, postao je kultni klasik te prozvan `prvim kultnim filmom internetske ere`.[2] Obožavatelji filma organizirali su Lebowski Fest, festival koji je započeo 2002. u Louisvilleu u Kentuckyju, a od tada se proširio na nekoliko gradova. The Big Lebowski (/ləˈbaʊski/) is a 1998 crime comedy film written, produced, and directed by Joel and Ethan Coen. It stars Jeff Bridges as Jeffrey `The Dude` Lebowski, a Los Angeles slacker and avid bowler. He is assaulted as a result of mistaken identity, after which The Dude learns that a millionaire (also named Jeffrey Lebowski) was the intended victim. The millionaire Lebowski`s trophy wife is kidnapped, and he commissions The Dude to deliver the ransom to secure her release; but the plan goes awry when the Dude`s friend Walter Sobchak (John Goodman) schemes to keep the ransom money. Julianne Moore, Steve Buscemi, David Huddleston, and John Turturro also appear, in supporting roles. The film is loosely inspired by the work of Raymond Chandler. Joel Coen stated, `We wanted to do a Chandler kind of story – how it moves episodically, and deals with the characters trying to unravel a mystery, as well as having a hopelessly complex plot that`s ultimately unimportant.`[4] The original score was composed by Carter Burwell, a longtime collaborator of the Coen brothers. The Big Lebowski was a disappointment at the U.S. box office and received mixed reviews at the time of its release. Over time, reviews have become largely positive, and the film has become a cult favorite,[5] noted for its idiosyncratic characters, dream sequences, unconventional dialogue, and eclectic soundtrack.[6] In 2014, the film was selected for preservation in the National Film Registry by the Library of Congress, being deemed `culturally, historically, or aesthetically significant`.[7][8] A spin-off based on John Turturro`s character, titled Going Places, was filmed in 2017, with Turturro also acting as writer and director.

30 x 40 cm Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).