- REZIJA: SOJA JOVANOVIC - ULOGE: MIODRAG PETROVIC CKALJA,DRAGUTUN GUTA DOBRICANIN,LJUBISA SAMARDZIC,BATA PASKALJEVIC,PAVLE JOVANOVIC,IVAN HAJTL,TOMA KURUZOVIC - MUZIKA: VOJISLAV KOSTIC - TRAJANJE: 87 min. - SINOPSIS: Deca iz sela pod Grmečom počinju da beže iz škole zbog terora koji zavodi učitelj zvani Paprika, jer mu je nos stalno bio crven od alkohola. Prvi koji beži je Jovanče, koji kasnije postaje harambaša. Za njim, u Prokin Gaj, dolaze Lazar Mačak, majstor za popravljanje svega i svačega, Đoko Potrk, pesnik brzih nogu, i Dugonogi Stric, najviši u družini, dečak sa slamnatim šeširom u koga se zaljubila devojčica Lunja, a koju on uporno ignoriše. Prateći Strica, u družinu dolazi i Nikolica s Prikolicom, odnosno sa njegovim psom Žućom. Nikolica ostavlja Žuću noću da čuva logor, staru napuštenu vodenicu. I, na kraju, Đoko Potrk dovodi Nika Ćulibrka, čiji je otac radio u Americi i Vanjku Širokog, čiji je otac poreklom Rus. Zatim, knez Valjuška, seoski poglavar, organizuje poteru za dečacima, nakon što ih je Lijan otkrio. Dečaci su pohvatani, a logor je zatvoren. Godine 1941. rat zatiče dečake, i njihovu igru pretvara u stvarnost. Stric spašava život njegovom bratu Nikoletini Bursaću, a kada ustaše dođu u Prokin Gaj, dečaci, Lunja, đed Vuk i poljar Lijan beže u Mačkovu pećinu, koju je Lazar Mačak još davno otkrio, a koja se nalazi ispod vodenice. Lunja kroz drugi izlaz, odlazi do partizanskog odreda i dovodi ih u pećinu. Partizani, predvođeni Nikoletinom, izlaze iz vodenice i napadaju ustaše. Nakon što su pobedili ustaše, partizani odlikuju dečake, koji zahtevaju da pođu sa njima. Na kraju, samo Lunja ostaje u Gaju i gleda kako dečaci odlaze sa partizanima, sa sve Lijanom.

Priče iz rasejanja - Grupa autora Autori piča su: Žarko Radaković, Jovan Nikolić, Dragan Aleksić, Goran Samardžić, Vladimir Pištalo i Dragoslav Dedović, priređivač Dragoslav Dedović. Izdavači su Samizdat B92 i Radio Dojče vele, 2014. Oni koje je život odveo u Njujork, Sarajevo ili Keln nisu više tu gde su im uspomene, ali se njihovi zapisi vraćaju iz rasejanja. Ovim svojim pričama poznati srpski pisci mere rastojanje od mesta na kojem više nisu: rastojanje od detinjstva, od grada u kom su uspomene, od zemlje i – od sopstvenog bića. Jer u „rasejanju“, hteo to ili ne, čovek biva neko drugi, drugačiji... `...Žarko Radaković opisuje kafanu usred Kelna u kojoj je protagonista njegove priče „u naborima na tkanini peglane majice video reljef zemlje, u tolikoj meri dobro poznate da je i u jednom trenutku osetio mirise kuhinja u njenim gradovima…“. Jovan Nikolić se isto tako u Kelnu seća svog beogradskog stana, u koji je Barbara, pozvavši ga telefonom iz Berlina, kroz slušalicu svirala Dvoržakove „Slovenske igre“ – dok su bombe padale na Beograd. Dragan Aleksić u Ohaju kombinuje Vima Vendersa, Tita i Dubrovčanke. Vladimir Pištalo se u blizini Njujorka literarno bavi Gavrilom Principom, Ivom Andrićem, ali i sjajem Nju Orleansa. Goran Samardžić, beogradsko dete, osim po mestu gde je odlučio da živi – Sarajevu, opisuje radost svakog susreta sa zemljom u kojoj je odrastao…`, napisao je Dragoslav Dedović. izdavač: samizdat 2014. meki povez 188 strana Odlicno ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Bohumil Hrabal (češ. Bohumil Hrabal; Brno, 28. mart 1914 — Prag, 3. februar 1997) je bio češki književnik. Život i rad Rođen je u Brnu u Moravskoj. Živeo je kratko vreme u Pragu, ali odrastao je u Nimburku kao direktorov posinak. Diplomirao je pravo na Karlovom univerzitetu u Pragu. U Pragu živi od kasnih četrdesetih godina 20. veka. Radio je kao fizički radnik u čeličani pedesetih godina. To iskustvo ga je inspirisalo da piše hiperrealistične tekstove. Njegov najbolji roman je „Strogo kontrolisani vozovi“ (1965). Po tom romanu je Jirži Mencel je režirao film, koji je dobio Oskara za najbolji strani film. Te 1965. godine kupio je vikendicu, u koju je odlazio na odmor celoga života. Bio je veliki pripovedač, a omiljena kafana, koju je posećivao bila je „Kod zlatnog tigra“ u Pragu. Tu se susretao sa Vaclavom Havelom, a imao je susrete i sa američkim predsednikom Klintonom i Medlin Olbrajt. Nekoliko njegovih dela nije objavljeno u Čehoslovačkoj, jer su vlasti imale primedbi na te knjige. Umro je tako što je pao sa petog sprata zgrade bolnice, dok je navodno pokušavao da nahrani golubove. Kasnije se spominjalo da je Hrabal inače stanovao na petom spratu i da je u nekoliko svojih knjiga spominjao samoubistvo skakanjem sa petog sprata. Pisao je ekspresivnim, vizuelnim stilom i često je koristio duge rečenice.[1] Njegovo delo „Časovi plesa za starije“, ima samo jednu rečenicu. Mnogi likovi u Hrabalovim delima su prikazani kao „pametne budale“. Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu smatra se jednim od najvećih čeških književnika 20. veka. Njegova dela su prevedena na 27 jezika.

Autor: Vida Ognjenović Povez: tvrd Br. strana: 12,5x20,5 Vida Ognjenović je srpska književnica i rediteljka. Rođena je u Dubočkama pored Nikšića 1941. godine. Odrasla je i školovala se u Vojvodini i Srbiji. Osnovnu školu završila je u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963. i na Odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i televiziju 1965. Postdiplomske studije je započela u Parizu naSorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse odbranila je na Univerzitetu u Minesoti,SAD 1972. godine. Od 1974. do 1979. radila je kao asistent na FDU u Beogradu. Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977. godine, a po isteku četvorogodišnjeg mandata, ostala je na angažmanu kao stalni reditelj. Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Anđelesu (USLA),Čikagu (UIC) od 1981-1982, a u okviru predavačkih turneja obišla je u nekoliko mahova, kao gost predavač, sve veće univerzitete SAD-a (1985, 1991, 1997 i 1999). Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i veliki broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima. Napisala je veliki broj drama, koje su doživele više postavki i brojna izvođenja, a objavljene su u različitim izdanjima. Kao reditelj gostovala je u mnogim pozorištima širom bivše Jugoslavije (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska), a radila je i izvan naše zemlje. Objavila je četiri knjige proze: zbirke pripovedaka Otrovno mleko maslačka, (Prosveta, Beograd, 1994) i Stari sat (Prosveta, Beograd, 1996), Najlepše priče Vide Ognjenović (Prosveta, Beograd, 2001), roman Kuća mrtvih mirisa (Prosveta, Beograd, 1995) i sedam knjiga drama: Melanholične drame (SKZ, Beograd, 1991), Devojka modre kose (Ars dramatika, Beograd, 1994), Setne komedije (SKZ, Beograd, 1994), Mileva Ajnštajn, kao i sabrane drame u tri knjige Drame I, II, III (Stubovi kulture, 2000, 2001, 2002). Pripovetke Vide Ognjenović smeštene su u konkretno, istorijsko mesto, sa prepoznatljivim vremenom i svetom. Mesto su Sremski Karlovci, značajni kulturni i duhovni centar srpskoga naroda, a vreme je druga polovina 19. i prva 20. veka, vreme u kojem su Karlovci doživeli i procvat i propadanje. U srpsku pripovetku ona na velika vrata uvodi svet ruiniranih i gotovo zaboravljenih Sremskih Karlovaca, u kojem su pored Srba, našli utočište i Nemci, Jevreji, Mađari, Rusi... Dobitnik je mnogih značajnih književnih nagrada za književni i pozorišni rad. Izmeću ostalih dobila je: nagradu Prosvete za knjigu godine, (1994), Andrićevu nagradu za pripovetku (1995), nagradu Branko Ćopić za prozu (1996), nagradu Laza Kostić za roman (1996), nagradu Paja Marković Adamov za prozu (1997), nagradu Romanda Serbika za prozu (1998), nagradu Stefan Mitrov Ljubiša za književno delo (1999). Dobitnik je i brojnih nagrada za režiju, predstave i tekst drama i komedija. Proza i drame su joj prevođene na engleski, mađarski, makedonski i nemački jezik. Živi i radi u Beogradu.

Georges Prêtre / Wiener Philharmoniker - Neujahrskonzert: New Year`s Concert 2008 Originalno izdanje sa dva bukleta. Jedna knjizica je sa detaljima ovog izdanja, druga knjizica je katalog izdanja klasike na dvd-u. Prva knjizica ima 20 strana, druga ima 24 strane. Made in EU Ocuvanost DVD: 5/5- Knjizice: 5- Omot: 5 O izdanju... `The New Year`s Concert in Vienna has been a glorious tradition for over six decades. A best-selling classical event, the concert has a unique global appeal. It has been broadcast on TV and radio to over 50 countries, and is viewed by tens of millions of people all over the world. The 2008 New Year`s Day Concert will be conducted by the eminent conductor Georges Prêtre, the first French conductor to receive this honor. The concert program for January 1, 2008 will be the customary collection of Strauss delights, but this time with a French theme. Receiving its first performance at a New Year`s Concert, Napoleon March op. 156 by Johann Strauss II will open the program. The traditional encores of Blue Danube Waltz and Radetzky March will be joined by the Sport Polka as a nod to the European Football Championship to be held in Vienna in 2008. The Summer Olympics in Beijing is also being saluted by the orchestra with an early work of the elder Johann Strauss, his exotically colored Chinese Gallop. ` Actors: Georges Pretre, Wiener Philharmoniker, Ballett der Wiener Staatsoper, Ballett der Wiener Volksoper, Lang Lang Directors: Brian Large Format: Multiple Formats, Anamorphic, Classical, Color, HiFi Sound, NTSC, Surround Sound, Widescreen, Import Language: German Subtitles: Unknown Dubbed: English Region: All Regions Aspect Ratio: 1.78:1 Number of discs: 1 Rated: NR (Not Rated) Studio: Decca DVD Release Date: February 12, 2008 Run Time: 129 minutes Stanje mozete videti na slikama. Tagovi: clasical

Knjaževac Prosveta, 1980. Druga knjiga priča najbolje pripovedačice Albaharijeve generacije. Izvanredno očuvana. Mirjana Pavlović (Majdanpek, 1943) srpska je književnica, pravnica, magistar ekonomije i profesor engleskog jezika i književnosti. Biografija Rođena 1943. godine u Majdanpeku, osnovnu školu i gimnaziju završila je u Požarevcu. U Beogradu živi od 1961. godine, gde je diplomirala i magistrirala na Pravnom fakultetu i diplomirala na Filološkom fakultetu. Najduže bila je zaposlena kao profesor ekonomije i predavač engleskog jezika u Višoj tehničkoj PTT školi. Prevodila stručne radove sa engleskog (objavljene tri knjige i veći broj članaka iz oblasti ekonomije i sociologije). Od 2001. godine je u penziji. Član je Srpskog književnog društva.[1] Zbirke pripovedaka Zajednički imenitelj, Književna omladina Srbije, 1976. (nagrada Isidora Sekulić) Čekaonica, Prosveta, 1980. Smrtolovka, Prosveta , 1986, (u najužem izboru za Andrićevu nagradu) Sumoreske, Književna omladina Srbije, 1995. Zrno zrnu, Narodna knjiga, 2003. (nagrada Isidorinim stazama; u najužem izboru za nagradu Žensko pero) Trpeza bez glavnog jela, Arhipelag, Beograd, 2012. Antologije i izbori Srpska pripovetka 1950-1982, Književna omladina Srbije, Beograd, 1983, prir. Radivoje Mikić Antologija beogradske priče II, Vreme knjige, Beograd, 1994, prir. Aleksandar Jerkov Poslednje priče napisane rukom, Književna omladina Srbije, Beograd, 1995, prir. Danilo Nikolić Čarobna šuma (srpska erotska pripovetka), Radio B92, Beograd, 1996,prir. Vasa Pavković i Dejan Ilić Mala kutija (najkraće srpske priče XX veka), Jugoslovenska knjiga, Beograd, 2001,prir. Mihajlo Pantić Antologija pripovedaka srpskih književnica, Zepter Book World, Beograd, 2002, prir. Rajko Lukač Ženski kontinent, (antologija savremene srpske ženske priče), Prosveta, Beograd, 2004. prir. Ljiljana Đurđić, Svet oko nas (evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci), Arhipelag, Beograd, 2009, prir. Gojko Božović Nagrade i priznanja Nagrada Isidora Sekulić, 1976.[2] Nagrada Isidorinim stazama („Plavi jahač 2), 2002. Andrićeva nagrada, 2012.[3]

MEŠANO DRUŠTVO - Erih Koš Autor: Erih Koš Izdavač : Matica Srpska, Novi Sad Godina izdanja: 1969 Broj stana: 179 Pismo : Ćirilica Povez: Tvrd sa zaštitnim omotom Povez: 20x13 Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost, zaštitni omot malo iskrzan, napisan datum na predlistu, listovi požuteli sa stane od starosti, izuzev toga u dobrom stanju. Erih Koš (Sarajevo, 15. april 1913 — Beograd, 25. maj 2010) je bio srpski književnik, prevodilac i akademik jevrejskog porekla. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sarajevu. Diplomirao je pravo na Beogradskom univerzitetu 1935. godine. U narodnooslobodilačkom ratu Erih Koš je učestvovao od 1941. godine. U partizanskim jedinicama obavljao je razne vojne i političke dužnosti u Bosni i Crnoj Gori. Posle oslobođenja, Erih Koš je bio, potpredsednik Komiteta za kulturu Vlade FNRJ, zatim načelnik Ministarstva za kulturu i prosvetu u Saveznom izvršnom veću. Jedno vreme je bio u diplomatiji. Radio je, potom, u Narodnom muzeju, kao pomoćnik upravnika. Na dužnosti generalnog sekretara Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda proveo je pet godina (1964—1969). Proze Eriha Koša nalaze se u više antologija i zbornika savremene srpske i jugoslovenske književnosti. Takođe, radovi i knjige objavljivani su mu i na ostalim jezicima u Jugoslaviji, kao i u Čehoslovačkoj, Engleskoj, Sjedinjenim Državama, Sovjetskom Savezu, Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj, Holandiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Italiji. Tako isto, sam Koš prevodio je na srpskohrvatski jezik sa nemačkog i engleskog. Bio je u više mandata član uprave Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik i član uprave PEN- kluba Srbije. Učestvovao je, zapaženim referatima, na više kongresa ove međunarodne književne organizacije. Takođe, jedan je od osnivača i prvih urednika časopisa „Savremenik“. Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Eriha Koša 1974. za dopisnog i 1978. godine za svog redovnog člana. Preminuo je 25. maja 2010. godine.

Autor - osoba Vučinić, Srđan, 1970- = Vučinić, Srđan, 1970- Naslov Srećni dani : priče = Srđan Vučinić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂKnjiževna radionica ǂRašić, 2023 (Beograd : 3D+) Fizički opis 110 str. ; 17 cm (broš.) Napomene Tiraž 500 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Trusne priče u kojima poetički potres pretumbava, ukršta, prepliće, lomi, stapa i rastapa vremena, prostore, iskustva, emocije, sećanja, egzistencije. Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo. Srđan Vučinić (1970), esejista, filmski i književni kritičar, dramski pisac. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjige eseja o filmu i književnosti: Kraljevstva i izgnanstva (2002), Rađanje kentaura (2009), Crni humor u srpskom filmu (sa Vladanom Matijevićem, 2010) i Portreti : 24 sličice u sekundi : (eseji o jugoslovenskom filmu) (2018), kao i knjigu priča Muzej „Havaji“ (2015). Od 1994. objavio je preko 300 tekstova o filmu i književnosti, najviše u periodici (Reč, Beogradski književni časopis, Novi Filmograf, Povelja, Književni list), kao i u Kulturnom dodatku Politike i u nedeljnicima Reporter i NIN. Autor je tekstova koji su objavljeni u desetak filmskih zbornika. Od 2000. godine je umetnički savetnik Festivala autorskog filma Pogled u svet. Na Radio Beogradu izvedene su mu drame Dragutin Ilić (2007) i Princ Đorđe Karađorđević (2008), kao i dramatizacije priča Franca Kafke, Ilije Vukićevića i Dragutina Ilića. Dobitnik je stipendije Fondacije „Borislav Pekić“ za 2009. za sinopsis pozorišne drame Nezajaz, objavljene u knjizi Nezajaz : drame i druge priče (2013). Živi u Beogradu. MG155 (N)

Rade Simović: PRESJEKA, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo 2008, tvrdi povez, str. 199. Pripovetke. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Раде Г. Симовић (Јабука, 25. мај 1957) је српски драматург и театролог. Рођен је 1957. у насељу Јабука у тадашњој општини Фоча. Дипломирао је театрологију и докторирао књижевност. Докторат је одбранио на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Био је помоћник министра културе Републике Српске у периоду од 1992, као и директор Републичке установе за културу СРНА фест. Заједно је са Николом Кољевићем организовао културну манифестацију „Православни гласови и звуци“, која је одржана у сарајевској Скендерији 18. октобра 1990. Организовао је и културну манифестацију „С гусларима на Васкр“, која је одржана 6. априла 1991. на Илиџи. У Српском Сарајеву је живио до прољећа 1996. Обављао је дужност умјетничког директора Народног позоришта Републике Српске до 2011. Ради као драматург Народног позоришта Републике Српске, и као наставник на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву гдје предаје драматургију и продукцију. Награде За документарни филм Крст – ић који је продуцирао и за који је написао сценарио, освојио је награду на 46. Фестивалу документарног филма у Београду 1996. и награду „Златни витез“ на филмском фестивалу у Минску. Дјела Књиге Драма Републике Српске – један могући поглед (антологија), Арт Принт, Бања Лука (2011) Драма и идентитет (театролошка студија), Арт Принт, Бања Лука (2011) Пресјека (приче) На бијелом хлебу (књига пјесама), (1998) Радио драме Косовска вечера Пут са првенством пролаза Повратак у Ишће Драме Хамлет у рајској долини Српске Сценарио Написао је сценарио за документарне филмове: Преображење Јабуке Горње, СРНА филм (1993) Хроника Јабучке школе, СРНА филм (1993) Посљедњи викенд у Сарајеву, СРНА фест (1995/1996) Сарајево – почетак и крај, СРНА фест (1995/1996) Крст – ић, СРНА фест (1995/1996) Крсташи, СРНА фест (1995/1996)

Izdavač: Rende ... Uplašim se, ponekad, kada pomislim da je Silvija ovdje srećna. Svaki dan, ustajanje, doručak, tuširanje, šminkanje, navlačenje čarapa, gaćice, bore oko očiju, boja kose, unutrašnjost nozdrva, ušiju, usta, svakog jutra pitanje šta ćeš ti da radiš danas, nekad odgovorim, nekada, zainat, neću. Kada izađe, ustanem iz kreveta, ne odem u kupatilo, iako bih morao, ne odem, ustanem i odem do prozora. Stojim ispred prozora, ili da kažem, iza prozora. Gledam ulicu, automobile, studente, đake, osjećam hladnoću koja je tu, na dodir ruke, hladni vazduh, hladne misli....

U ODLIČNOM STANJU. UVOZNIK I DISTRIBUTER :Continental Film Zagreb specijalni dodaci: Casablanca je romantična drama Michaela Curtiza iz 1942. s Humphreyjem Bogartom, Ingrid Bergman i Paulom Henreidom u glavnim, te Claudeom Rainsom, Conradom Veidtom, Sydneyjem Greenstreetom i Peterom Lorreom u sporednim ulogama. Radnjom je smještena u marokanski grad pod višijskom kontrolom Casablancu tijekom Drugog svjetskog rata, a fokusira se na sukob između, prema riječima jednog od junaka, ljubavi i vrline: on mora odabrati između ljubavi za ženu i onog što je ispravno, pomaganja njoj i njenom mužu vođi Pokreta otpora da pobjegnu iz Casablance kako bi mogli nastaviti borbu protiv nacista. Iako se radilo o A-filmu, s afirmiranim glumcima i prvorazrednim scenaristima - Julius J. Epstein, Philip G. Epstein i Howard Koch potpisani su kao scenaristi - nitko od onih tko je bio uključen u produkciju nije očekivao da Casablanca postane nešto više od prosjeka[1] jer se radilo o jednom od desetaka scenarija koji su se producirali u Hollywoodu svake godine. Film je nakon prvotnog prikazivanja polučio osrednji uspjeh, ponajviše zato što je bio požuren kako bi se iskoristila popraćenost savezničke invazije u Sjevernoj Africi nekoliko tjedana ranije.[2] Ipak, unatoč mijenjanju scenarista koji su mahnito adaptirali nerealizirani kazališni komad i jedva držali korak s produkcijom, i Bogartovu prvom iskustvu u romantičnoj glavnoj ulozi, Casablanca je osvojila tri Oscara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i glazba iz filma postali su legendarni, a Casablanca je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena. Režija Michael Curtiz Uloge Humphrey Bogart Ingrid Bergman godina proizvodnje 1942

Džepna knjiga, 1958. Biblioteka novih domaćih pisaca Nada. Prva knjiga proslavljenog reditelja i odličnog pisca. Ilustracije Momo Kapor. Dobro očuvana, zapisan broj na uvodnoj strani. Prva knjiga Bore Dršakovića, zbirka pripovedaka `Baloni iz moje ulice`, zanimljiva je iz nekoliko razloga. Ona je celovita u pravom smislu reči: i po sadržini, i po tematici, i po metodu. Čitava Draškovićeva zbirka je u postavljanju problema iz života savremenog čoveka, čoveka koji se vratio iz rata pre svega; njegovih radosti i tuga, jednostavne i tople ljubavi, ili apatije gradskog života, sve do maštanja i svetlih trenutaka. Podsećanja na rat, stalni su lajtmotiv Draškovićev, ali je on prevladan optimističkom notom mirnog života, traženjem smisla i vedrine u naizgled običnim događajima. Sve su to motivi iz savremenog života koji nemaju u sebi nešto izuzetno i neobično, ali se tokom razvijanja zanimljive fabule pretvaraju u potresne ljudske drame. Osobina ovih proza je i njihov savremen, ali neisforsiran metod, koji iznosi kompleksne, značajne i aktuelne umetničke sadržaje. Boro Drašković (Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 29. maj 1935) srpski je režiser i scenarista i profesor univerziteta. Biografija Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, u klasi profesora Huga Klajna. Do 1959. godine radio je kao novinar u sarajevskom `Oslobođenju`. Zatim prelazi u sarajevsko Narodno pozorište, da režira pozorišne predstave. Postaje 1965. godine stalni reditelj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu od 1976. godine je profesor režije na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Šef je Katedre za režiju i izvodi multimedijalnu nastavu glume i režije.[1] Kao profesor na mnogim univerzitetima (SAD, Indija, Kuvajt, Irak, Mađarska, Norveška…), jedan od retkih reditelja koji su se, sa podjednakim uspehom bavili raznim medijima (radijom, televizijom, filmom), autor više knjiga o glumi i režiji (Promena, Lavirint, Ogledalo, Paradoks o reditelju, Kralj majmuna…). U pozorištu je tumačio najznačajnija dela, u širokom luku od Eshila do Beketa, uz Šekspira, Molijera, Čehova, i naše klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila Kiša... Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. Piše kratke priče, scenarija, radio-drame i drame. Bora Drašković je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada gradova Beograda, Sarajeva, Novog Sada, pečata grada Orlean, Nagrade filmskih gledalaca (Moskva), Sterijine nagrade za teatrologiju, Statuete Joakim Vujić 2011. godine.[2] Draškoviću je pripala i nagrada mediteranskih filmskih festivala za mir i toleranciju (Jerusalim), Nagrada Ekrani Ljubavi za najbolji umetnički doprinos (Verona), Nagrada za životno delo Univerziteta u Novom Sadu, Nagrada Udruženja filmskih radnika Srbije za životno delo, odnosno za sveukupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji... Bio je i laureat Tiveriopoljske filmske alijanse na Asterfestu.[3] Supruga Maja Drašković (scenarista, kostimograf, scenograf), stalni mu je saradnik u svim projektima i medijima.[4] Mislim da je iz mnogo razloga današnji svet veoma teško mesto za život. Toliko različitih energija je stalno u sukobu. Čoveku je veoma teško da izabere pravi put i njemu ostane dosledan. Svega je previše na svetu, a čoveku neprestano nedostaje baš ono najvažnije - ljubav, hleb, vino, spokojstvo, posao, nepogrešiv pogled u budućnost... Iskustva kroz koja smo prolazili omogućavaju nam da ako ništa drugo, shvatimo šta bi trebalo da činimo. I ako nam se pruži prilika sigurno nećemo pogrešiti u izboru. Mislim da smo za to zreli. — Boro Drašković On je član i počasni doktor Evropske Filmske Akademije ESRA, kao i član Srpskog PEN centra.[5] Dela Filmovi Godina Naziv 1969. Horoskop 1971. Nokaut 1979. Usijanje 1985. Život je lep 1994. Vukovar - jedna priča Dokumentarni filmovi i TV drame Promena Peta kolona Žena Žad Nešto sasvim lično Prizori iz Kine 1,2,3 Ježi Kavalerovič Haldor Laksnes Pohvala Islandu, 1973. Ubijanje kitova Paradoks o šahu, 1973. Prva žena dirigent Nedelja popodne na Grenlandu, 1973. Kuhinja, 1976. Moderni izraz u umjetnosti Čudo iz Bruklina, Film o filmu: Seobe Sasvim lično Knjige Promena Ogledalo Lavirint[6] Paradoks o reditelju Kralj majmuna, Prometej - Novi Sad, 1996. Pogled prolaznika, Prometej - Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-515-0019-3.. Ravnoteža, Književna opština Vršac. 2007. ISBN 978-86-7497-128-4.. Драма редитеља Филм о филму, Прометеј - Нови Сад. 2010. ISBN 978-86-515-0551-8.. Krug maslinom, Pozorišni muzej Vojvodine. . Нови Сад. 2011. ISBN 978-86-85123-55-9.. Rečnik profesije, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac. 2012. ISBN 978-86-909821-7-2.. [7]

Izdaje - Prosveta Beograd Erih Koš (Sarajevo, 15. 4. 1913 - Beograd, 25. 5. 2010), jugoslavenski i srpski književnik, prevodilac i akademik. Erih Koš je rođen 15. 4. 1913 u Sarajevu u obitelji jevrejskog podrijetla.[1] Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sarajevu. Naprednom pokretu pristupio je u gimnaziji, a na Beogradskom univeritetu je stupio u revolucionarni radnički pokret i primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). 1934 izabran je za člana Univerzitetskog veća, a te godine izabran je i za člana Mjesnog komiteta (MK) KPJ Sarajevo. Diplomirao je pravo na Beogradskom univerzitetu 1935 godine. 1936 godine bio je osuđen od suda za zaštitu Kraljevine Jugoslavije u Beogradu kao komunista na jednodišnju robiju. Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije se priključio 1941 godine. Bio je na političkoj dužnosti u Orjenskom partizanskom odredu III divizije i komesar brigade `Galibardl`. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.[1] Po završetku Drugog svjetskog rata, Erih je bio potpredsednik Komiteta za kulturu Vlade FNR Jugoslavije, zatim načelnik Ministarstva za kulturu i prosvetu u Saveznom izvršnom veću. Jedno je vreme bio u diplomatiji. Potom je radio u Narodnom muzeju kao pomoćnik upravnika. Na dužnosti generalnog sekretara Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda proveo je pet godina (1964-1969). Proze Eriha Koša nalaze se u više antologija i zbornika savremene jugoslovenske i srpske književnosti. Takođe, radovi i knjige objavljivani su mu i na ostalim jezicima u Jugoslaviji, kao i u Čehoslovačkoj, Engleskoj, Americi, Sovjetskom Savezu, Zapadnoj Nemačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Holandiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Italiji. Eih je prevodio na srpskohrvatski jezik sa nemačkog i engleskog. Bio je u više mandata član uprave Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik i član uprave P.E.N. Srbije. Učestvovao je, zapaženim referatima, na više kongresa ove međunarodne književne organizacije. Takođe je jedan od osnivača i prvih urednika časopisa `Savremenik`. Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Eriha Koša 1974 za dopisnog, a i 1978 godine za svog redovnog člana. Erih Koš je preminuo u Beogradu 25. 5. 2010 godine. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 228.strana

4.6 - 8.6.2012 godine galerija Matice srpske, Novi Sad 2 cd-a Izložba `Zbirka slika druga predsednika` obuhvata trideset i osam umetničkih slika koje su nekada bile izložene u domu Josipa Broza Tita u Beogradu, a danas se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije. Odabrana dela, od kojih će neka prvi put biti izložena, odražavaju karakter ove jedinstvene vladarske zbirke, nastale u periodu od 1946. do 1978. godine. Autor izložbe je dr Nenad Radić.Izbor od 36 slika napravljen je iz zbirke koja se nekada nalazila u Užičkoj 15, a koja broji 1.131 delo, većina su pokloni i naravno da nisu sva remek-dela, ali ona koja su bila u prostorijama kojima se kretao, bila su isključivo njegov izbor`, rekao je Radić. Pomalo senzacionalistički, ali svakako zanimljiv je izbor slika koje su se nalazile u Titovoj spavaćoj sobi, a takvih je na ovoj izložbi čak sedam, dodao je Radić. Osnovni cilj izložbe je da, s jedne strane, odabrane slike ponovo stavi u kontekst reprezentativne funkcije koju je ova zbirka posedovala i da, s druge strane, osvetli i lični ukus Josipa Broza. Kako je objasnio Radić, slike `starih majstora` u jednoj vladarskoj zbirci uvek izazivaju najveću pažnju, jer se za njih vezuju različite priče o dospeću u zbirku, ali je većina slika u Titovoj zbirci, ipak, namenski nabavljana i na tome je radio tim ljudi, među kojima su bili Ljudevit Gaj i Vera Horvat Pintarić. Među izloženim slikama je i čuvena slika Đure Jakšića `Devojka sa lautom`, `Rimska obala Tibra`, nepoznatog rimskog slikara iz XVIII veka, a koja je poklon pape Pavla VI , kao i nedavno pronađena slika Rembrantovog učenika Gebranta Van Ekhuta `Davanje desetine`. `Zbirka u ovom obliku nije do sada izlagana, privlači mnogo pažnje, ali istovremeno nosi sa sobom i dosta nepoznanica, jer neka od dela javnosti nikada do sada nije imala priliku da vidi, što ovu izložbu čini atraktivnom i intrigantnom`, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević, koja je i kustos izložbe.

Autor - osoba Džunić, Slobodan, 1921-1998 = Džunić, Slobodan, 1921-1998 Naslov Izabrane pripovetke / Slobodan Džunić ; izbor i predgovor Pavle Zorić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura) Fizički opis XIX, 274 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Zorić, Pavle, 1934-2005 = Zorić, Pavle, 1934-2005 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ523 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Str. [VII]-XIIX: Predgovor: Pripovedački `Prasvet` Slobodana Džunića / Pavle Zorić Beleška o piscu: str. [276] Rečnik. Predmetne odrednice Džunić, Slobodan, 1921- Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 – Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik. Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu. Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973. Nagrade Nagrada „Borisav Stanković”, posthumno, za roman Vetrovi Stare planine, 1999. MG134

Samo poljubac JUST A KISS, 2002., SAD, 89 min. .Ponekad poljubac nije `samo` poljubac. O tome govori ova američka romantična drama koju je kao svoj dugometražni igrani prvenac režirao Fišer Stevens. Dugogodišnji broadvejski i filmski glumac (The Flamingo Kid, Onli Kid), Stevens se okušao sa druge strane kamere pri čemu mu je pomogao još jedan filmaš sa obadve strane objektiva. To je glumac Patrik Bren (Radio, serija Kevin Hil) koji se, osim tumačenja jedne od glavnih uloga u Stevensovu debiju, prihvatio i pisanja scenarija. Njujorški režiser televizijskih reklama Dag (R. Eldard) u vezi je sa koleginicom Halej (K. Sedvik). Dagu je teško biti veran jednoj ženi te se povremeno upušta u jednonoćne pustolovine. Njegov je najbolji prijatelj glumac Peter (P. Bren) koji obožava svoju devojku balerinu Rebeku (M. Šelton). Kada Halei i Peter doznaju da je Dag proveo noć sa Rebekom, gorko će se razočarati u ljubav, ali će im sudbina nameniti nove veze. Halej će upoznati čelista Andrea (T. Digs), dok će Petera u zavionu privući Andreova supruga Kolen (S. Choudhury). Ostavljeni Dag upoznat će konobaricu u kuglani Paulu (M. Tomei) kojoj će se, sa druge strane, svideti Peter... Ambiciozni dvojac (režiser Fišer Stevens, scenarist i glumac Patrick Bren) poigrao se različitim žanrovima i vizualnim eksperimentisanjem opisujući ljubavne zavrzlame mladih Njujorčana.Film pri tom spaja elemente crnog humora, komedije apsurda i tragikomedije. Osim P. Brena u ulozi nesretno zaljubljenog Petera, u filmu glumi i njegov kolega iz serije Kevin Hill T. Diggs (How Stella Got Her Groove Back, serija Kevin Hill), R. Eldard (Delivered, serija Hitna služba), dobitnica Zlatnog globusa za seriju The Closer K. Sedgwick koja je uspešnu karijeru na velikom ekranu (Samci, Fenomen) zamenila televizijom, zatim M. Shelton (Pleasantville, Nikad se nisam poljubila) te oskarovka M. Tomei (Moj rođak Vinny, U zamci). Film je nagrađen na međunarodnom filmskom festivalu Festroia u Portugalu. REŽIJA Fisher Stevens ULOGE Patrick Breen Zoe Caldwell Sarita Choudhury U DOBROM STANJU,SAMO DVE-TRI SITNE LINIJE Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

Izdaje - Slovo ljubve Beograd Miodrag Popović (Obradovce, Crna Trava, 16. oktobar 1920 — Beograd, 2005) je srpski bio istoričar književnosti, esejist, pesnik, pripovedač, romanopisac i profesor Univerziteta u Beogradu. Pre rata pripadao komunističkom pokretu, kao i njegov brat Milentije Popović. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, 1939. godine. Studirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i diplomirao na Filozofskom fakultetu 1951. godine. Bio je službenik Prosvetnog odeljenja INO Beograda, sekretar i član redakcije časopisa „Mladost“ i novinar u Radio Beogradu. Uhapšen po IB-u 16. oktobra 1949. i sproveden na Goli otok, potom u Rudnik „Kreka“, da bi 1. marta 1950. bio pušten na slobodu. Od oktobra 1950. radi kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Potom je (od 1955) asistent na Filozofskom fakultetu. Doktorira 1957. s tezom „Đura Jakšić do 1868. godine“. Od 1958. je naučni saradnik na Katedri za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta, pa vanredni profesor za predmet Jugoslovenska književnost (1964) i redovni profesor Nove jugoslovenske književnosti (1971). Penzionisan je 1. novembra 1980. godine. Njegovo kapitalno delo je Istorija srpske književnosti – romantizam I – III (1968—1972), u kome temeljno analizira vreme i okolnosti nastanka značajnih dela srpske književnosti 19. veka i ističe njihove vrednosti sa današnjeg stanovišta. Na nov način je protumačio i prevrednovao delo većine srpskih romantičara (Vuk Karadžić, Sima Milutinović Sarajlija, Njegoš, Zmaj, Jakšić), dok je nekim piscima dao značajnije mesto nego što su ga do tada u književnosti imali (Đorđe Marković Koder, Prota Mateja Nenadović, Stojan Novaković). Sa velikim uvažavanjem napisao je obimnu monografiju o Vuku Karadžiću (1964) i kritički pisao o kosovskom mitu, smatrajući da svoje korene vuče iz paganskih obreda i da je svoj završni oblik dobio u vreme Prvog srpskog ustanka (Vidovdan i časni krst, 1976). Ove knjige su za njegova života doživele po tri izdanja u velikim tiražima. Pored studija i eseja, u časopisima je objavljivao pesme, pripovetke, putopise i satiričnu prozu. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 123.strane - ima posvetu

Rocky (engl. Rocky) američki je film iz 1976. godine i prvi od šest nastavaka o boksaču Rockyju Balboi kojeg glumi Sylvester Stallone u režiji Johna G. Avildsena. Rocky Balboa je neobrazovan, ali ljubazan boksač i utjerivač duga iz Philadelphije, koji želi ostvariti američki san i postati uspješan. Jednog dana ponuđena mu je životna prilika: da se natječe u teškoj kategoriji protiv svjetskog prvaka Apolla Creeda, nakon što se ozlijedio boksač, koji je prvotno trebao nastupiti. Rocky je zatražio pomoć bivšeg boksača i vlasnika teretane Mickeya Goldmilla, koji mu je postao trener i vjerovao je, da Rocky može puno postići. Vježbao je čak i u klaonici, gdje je radio njegov prijatelj, koji mu je dozvolio da udara u svinjske polovice. Hodao je s njegovom povučenom sestrom Adrian. Meč se odigrao na Novu godinu. Svjetski prvak Apollo Creed ležerno je započeo, a Rocky ga je srušio već u prvoj rundi, što je meču dalo dinamiku. Trajalo je maksimalnih 15 rundi, što je i bio Rockyjev plan, jer je htio pokazati, da je kvalitetan boksač. Oba boksača pretrpjeli su teške udarce i dobili vidljive modrice i ozljede. Na završetku meča Rocky je pozvao Adrian, koja je dotrčala u ring. Suci su odlučili, da je pobjednik Apollo Creed s neznantno većim brojem bodova, a Adrian i Rocky su izmjenjivali nježnosti ne mareći o konačnom rezultatu. Glavne uloge Sylvester Stallone kao Robert `Rocky` Balboa Talia Shire kao Adrianna `Adrian` Pennino Burt Young kao Paulie Pennino Carl Weathers kao Apollo Creed Burgess Meredith kao Mickey Goldmill Joe Spinell kao Tony Gazzo Odjeci Film je snimljen za 1.2 milijuna dolara, a ostvario je više od 117.2 milijuna dolara dobiti i postao veliki hit. Dobio je tri Oscara, uključujući nagradu za najbolji film. Pobrao je pozitivne kritike, a Sylvester Stallone postao je zvijezda nakon ovog filma. Film je prepun scena koje su ušle u filmsku povijest poput one u kojoj Rocky trči stepenicama muzeja umjetnosti u Philadelphiji. Film je dobio još pet nastavaka: Rocky 2, Rocky 3, Rocky 4, Rocky 5 i Rocky Balboa, koji je posljednji oproštajni film.

Uzori su mu bili Arkan, GIška, Čenta i Knele. Postao je ono što su oni bili. Vanja Bulić (1947) čitav radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od tri hiljade emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Radio je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Fulipovića), scenarista je tri TV serije (Jugovići – RTS, Javlja mi se iz dubine duše – TV Košava i Drugo stanje – BK TV). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filma Drugo stanje. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014) i Zašto bog nema auto (2016), romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Devedesete (2015) – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka, Teslina pošiljka (215), Šmekeri (2016), Šmekerke (2017), Viza za nebo (2017), Dušanova kletva (2018), Teodorin prsten (2019), Rupe u glavi (2020) i Savin osvetnik (2020). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Riistovskog i Jelisavete Seke Sablić. Napisao je četriri pozorišna komada, Državni radnik, Rijaliti obračun, Jače od sudbine i Braća po Hagu. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS Zlatna hit liber – za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije (2012, 2013. i 2015. godine), kao i nagrada „Radoje Domanović“ za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri (2021). Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije Izdaje - Batatisak - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 9 od 10 Mek povez 144.strane

Autor - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003 Naslov Hiljadu i druga noć : izabrane pripovetke / Aleksandar Tišma ; izbor i predgovor Milica Nikolić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1987 (Beograd : Kultura) Fizički opis XXXVII, 279 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Milica, 1925-2019 = Nikolić, Milica, 1925-2019 Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ80 ; ǂknj. ǂ530 (Karton) Napomene Tiraž 3.000 Obrazac Tišminog pisanja / Milica Nikolić: str. VII-XXXVII. Predmetne odrednice Tišma, Aleksandar, 1924- Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. MG122

DISK JE U DOBROM STANJU OMOT JE MALO NABORAN I VIDLJIVA JE MANJA FLEKICA .SA UNUTRAŠNJE STRANE. Unutarnje carstvo (eng. Inland Empire) je američki mistični film iz 2006. godine koga je napisao i režirao David Lynch. To je bio njegov prvi dugometražni film nakon Mulholland Drivea iz 2001. godine. Svoju premijeru imao je na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine. Dve i po godine bile su potrebne da se film završi, a ujedno je i prvi koga je Lynch u celosti snimio digitalnom video kamerom. Film je ko-produkcija Francuske, Poljske i SAD-a. Glavne uloge ostvarili su neki od glumaca s kojima je Lynch već radio na nekoliko projekata kao što su Laura Dern, Justin Theroux, Harry Dean Stanton i Grace Zabriskie. Pored njih u filmu se pojavljuju i Jeremy Irons i Diane Ladd, a Nastassja Kinski, William H. Macy, Laura Harring, Terry Crews, Mary Steenburgen i Ben Harper glume u svega par scena. Glasove za likove Rabbits posudili su Laura Harring, Naomi Watts i Scott Coffey. Film je postavljen na drugo mesto najboljih filmova 2007. godine (izjednačen s još dva) od strane Cahiers du cinéma. Takođe se nalazi na listi Sight & Sounda `30 najboljih filmova 2000-tih godina` i na listi `10 najpotcenjenijih filmova decenije` The Guardiana.Lynch je snimao film bez završenog scenarija. Umesto toga, svakog je dana glumcima davao nekoliko stranica sveže napisanih dijaloga. U intervjuu iz 2005. godine opisao je svoje osećaje prilikom procesa snimanja: `Nikad pre nisam radio na projektu na ovakav način. Nisam siguran kako će na kraju sve ovo završiti... Ovaj film je puno drugačiji zato što nemam scenarijo. Pišem ga scenu po scenu i kako snimamo iz dana u dan, nemam pojma gde će film na kraju završiti. To je rizik, ali imam taj osećaj da će baš zbog toga što su stvari toliko konfuzne jedna ideja iz jedne prostorije imati određenu karakteristiku i dodirnu tačku s drugom idejom iz druge prostorije.` Tokom intervjua na filmskom festivalu u Veneciji, glavna glumica Laura Dern priznala je da ne zna o čemu se u filmu Unutarnje carstvo uopšte radi ili koja je njena uloga u svemu tome, ali se nada da će nakon premijere na festivalu gde će prvi put pogledati film neke stvari `biti jasnije`. Glumac Justin Theroux je takođe izjavio da `ne bi uopšte mogao reći o čemu se radi u filmu, a u ovom trenutku nisam siguran niti da Lynch to može reći. Dern i ja smo na setu u pauzama sedili i jedno drugo pitali što se zapravo događa.` Većina filma snimljena je u gradu Łódź u Poljskoj s lokalnim glumcima kao što su Karolina Gruszka, Krzysztof Majchrzak, Leon Niemczyk, Piotr Andrzejewski i pripadnici lokalnog cirkusa Cyrk Zalewski. Film se takođe snimao i u Los Angelesu, a 2006. godine Lynch se vratio u Poljsku kako bi snimio još nekoliko scena. Unutarnje carstvo bio je Lynchov film koga je snimio digitalnom video kamerom. Reditelj je izjavio kako više neće snimati normalnom filmskom trakom. U jednom intervjuu Laura Dern se prisetila razgovora koje je vodila s jednim od novih filmskih producenata. On ju je upitao da li se Lynch šalio kad je za potrebe snimanja tražio ženu s jednom nogom, majmuna i drvoseču do 15:15 sati. `Da, na setu si filma Davida Lyncha, čoveče`, odgovorila je Laura. `Sedni i uživaj u vožnji.` Dern je takođe naglasila da su do 16:00 sati snimali scene s navedenim ljudima i majmunom.Lynch je većinu produkcije finansirao vlastitim sredstvima uz produkciju dugogodišnje poslovne partnerke i bivše supruge Mary Sweeney. Film je takođr delimično finansirala i francuska produkcijska kompanija StudioCanal koja je takođe producirala i tri prethodna Lynchova filma. StudioCanal želio je film ugurati na filmski festival u Cannesu 2006. godine, ali on nije bio gotov do tada. Umesto toga, film je svoju premijeru imao na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine gde je David Lynch takođe dobio i nagradu Zlatni lav za životno delo za `svoj doprinos umetničkom filmu`. U SAD-u film je premijeru imao 8. oktobra 2006. godine na filmskom festivalu u New Yorku gde su obe projekcije bile rasprodate. U ograničenu bioskopsku distribuciju Unutarnje carstvo je krenulo 15. decembra 2006. godine u SAD-u, a distributer je bila specijalistička kompanija 518 Media. Lynch se nadao da će film distribuirati nezavisnim kanalima, ističući da budući da se kompletna filmska industrija menja on smatra da bi trebalo započeti i s novim oblikom distribucije. Otkupio je prava na DVD i dogovorio se sa Studio Canalom koji mu je omogućio da sam distribuira film, kroz digitalnu promociju, ali i onu uobičajenu. DVD izdanje filma za Severno-američko tržište obavljeno je 14. avgusta 2007. godine. Među ostalim posebnim dodacima, izdanje je sadržalo i 75-minutni dokumentarni film More Things That Happened uz snimke koje objašnjavaju Suein i Smithyjev brak, njenu neugodnu životnu priču, Fantomov uticaj na žene i živote prostitutki na Hollywood Boulevardu. Na pitanje o filmu Unutarnje carstvo Lynch je odgovorio da je to film `o ženi u nevolji, da je misterija i to je sve što ću reći o njemu.` Prilikom prezentacije digitalnih projekcija, Lynch je ponekad davao određene tragove u formi citiranja iz Brihadaranyaka Upanishad: `Mi smo poput pauka. Pletemo naš život i onda se po njemu krećemo. Mi smo poput onoga koji snuje snove i onda živi u snu. Ovo je suština celog univerzuma.` Richard Peña, jedan od radnika filmskog festivala u New Yorku i jedan od prvih ljudi koji je pogledao film, istakao je da se radi o `kolekciji nerazjašnjenih komada koji istražuju sve one teme na kojima je Lynch radio godinama`, uključujući `Hollywoodsku priču o mladoj glumici koja dobija ulogu u filmu koji je možda uklet; priču o krijumčarenju žena iz Istočne Evrope; i apstraktnu priču o porodici ljudi sa zečjim glavama koji se nalaze u dnevnom boravku`. Njegovom mišljenje o zapletu o `krijumčarenju žena iz Istočne Evrope` dolazi iz scene u kojoj jedan muškarac upita drugog na poljskom jeziku prodaje li ženu u prostoriji. Stručnjak Delorme ukazuje da je to film o preljubi, ali na način da Lynch `izbegava hronološko objašnjavanje scena i situacija proizašlih iz te preljube` i da ih radije `nadređuje u mnogim scenama koje se razvijaju iz te preljube` pa je tako `naracija konstruirana na čudne likove koje zbližava sličan teror`. Film je uglavnom dobio pozitivne ocjene filmske kritike. Laura Dern je posebno hvaljena u glavnoj ulozi, a mnogi kritičari opisali su njen performans kao najbolju ulogu karijere. Lynch je pokušao promovisati što bolje Dernine šanse da bude nominovana u kategoriji glavne ženske uloge na svečanoj dodeli Oscara 2007. godine, a u kampanji se služio pravom kravom. Ipak, glumica nije bila nominovana. Na popularnoj Internet stranici Rotten Tomates film ima 72% pozitivnih kritika: `Tipična vožnja Davida Lyncha: za obožavatelje reditelja film Unutarnje carstvo biće zavodljiv i dubok. Svi ostali smatraće njegov teški nadrealizam neprobavljivim i nepotrebnim.`

Ljubica Nenezić : MOŽDA STE SREĆNI , Stručna knjiga 2001, str. 64. Zbirka priča. Očuvanost 4. .Radila je kao profesor srpsko - hrvatskog jezika i književnosti, bila je direktor škole, prosvetni savetnik u Međuopštinskom zavodu za vaspitanje i obrazovanje u Kruševcu, kao i školski nadzornik u Ministatstvu prosvete i sporta Republike Srbije. Član je Udruženja književnika Srbije i Književnog kluba „Bagdala“. Jedan je od osnivača Književnog društva prosvetnih radnika Kruševca. Prozu i prikaze knjiga objavljuje u srpskoj književnoj periodici. Objavljene knjige: “Trenuci” (1993), “Embargo na moravski način” (1994), “Nedokučiva strana žene” (1995), ”Unutrašnja strana”(1996), ”Cvet bagrema” (1997), “Drugi stepen” (1998), “Možda ste srećni” (2001), ”Druga obala” (2002), “Srećno mesto” (2003), “Kad propisi nisu važili” (2005), “Ništa nije prošlo” (2009), ”Bez nje ne možemo” (2013).

Autor - osoba Bucati, Dino, 1906-1972 = Buzzati, Dino, 1906-1972 Naslov Prodavnica tajni / Dino Bucati ; [prevod sa italijanskog Cvjeta Jakšić] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Sfairos, 1994 (Beograd : ČIP Štampa) Fizički opis 128 str. ; 21 cm. Drugi autori - osoba Jakšić, Cvijeta, 1947- = Jakšić, Cvijeta, 1947- Zbirka Pripovedna sfera ; 9 Napomene Prevod dela: La boutique del mistero / Dino Buzzati Tiraž 2000 Magija svakidašnjice / Cvijeta Jakšić: str. 123-128. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Uplašeni stanari zgrade provode besane noći zbog kapljice vode koja se penje uz stepenice umesto da se sliva, jedna majka umalo što nije izazvala svetski rat zbog šarenog jajeta, vanzemaljci se spuštaju na krov crkve da bi im sveštenik protumačio značenje krsta, a meštani jednog sela užasavaju se pitomog psa lutalice… Prodavnicu tajni Bucati je priredio dve godine pre smrti, u nadi da će upoznati ljude s najboljim što je napisao. U ovim pripovetkama nekad vizionarskim, nekad grotesknim, lirskim i realističnim ili bajkolikim, gde se fantastično i začudno smenjuju sa humorom i ironijom, Bucati ukazuje na ono bizarno koje se krije iza banalnog, na tajne koje okružuju savremenog čoveka – osvetljavajući tako košmarnu stranu naše svakidašnjice. „Dino Bucati je čuvar naših kolektivnih košmara, koji stoji na pragu dnevne sobe i egzistencijalnog pakla.“ Đampa Lahiri Dino Bucati (ital. Dino Buzzati; Beluno, 14. oktobar 1906 – Milano, 28. januar 1972) je italijanski pripovedač, novinar i romanopisac. Njegov najpoznatiji roman je Tatarska pustinja koji mu je i doneo svetsku slavu, a poznat je i po kratkim pričama. Bucati je drugo dete u familiji Bucati koja je imala četvoro dece. Majka je bila veterinar, a otac se bavio međunarodnim pravom i predavao je na Univerzitetu u Paviji. Sa 14 godina je pokazivao sklonosti ka planinarenju, crtanju i pisanju. Kada je završio srednju školu, želeo je da upiše studije književnosti. Ipak, zbog porodične tradicije je upisao i završio pravne nauke, ali nije nikad radio kao pravnik. Pored toga što je bio prozni pisac i novinar, on je bio pesnik, dramaturg, autor libreta za opere i izuzetan slikar. Od 1928. godine radio je kao novinar u listu Korijere dela sera (ital. Corriere della Sera) koji nije napustio do kraja svog života. Bio je specijalni izveštač i ratni dopisnik za vreme Drugog svetskog rata. Po prirodi je bio zatvoren i rezervisan. Zazirao je od bučnog društva, bio je povučen i usamljeničke prirode. Vreme je često provodio u porodičnom letnjikovcu u Belunu, brdovitom mestu u podnožju Julijskih Alpi. Za Bucatija, planine, pustinja, grad, nikada nisu realni nego simbolična, alegorijska mesta do kojih vodi mnogo puteva, povezuju ih razni pravci. Dino Bucati nije prestao da se potpisuje kao novinar ni posle dobijanja uglednih književnih nagrada. On je uvek osećao potrebu da se bavi novinarstvom iako je bio naklonjen književnosti. Zato i njegove reportaže, članke, putopise, dopise doživljavamo kao literarne tvorevine, a ne novinarske. Dino Bucati je umro od kancera 28. januara 1972. godine. Književni rad Za Bucatija se govori da je pisac apsurda. Bucatijeva dela su bogata imaginacijom. Mašta mu je uvek u pokretu i željna da smisli novu situaciju. Takođe, mašta njegovih likova vodi od konkretnog do apstraktnog, od realnog do nadrealnog, do projektovanog. Zato je on i majstor pisanja kratkih priča. Bucati je imao sklonost ka fantastici. Bucatijev jezik su često kritikovali kao nemaran i da ograničava njegovu prozu. On jasno uokvirava različite situacije, originalan je, ali se ne nameće svojom originalnošću. Scene su mu metaforičke, sa bogatim poređenjima i slikama, neki put potencirajući tajanstvenost.[2] Bucati svaki najobičniji prizor stvarnosti dograđuje širom perspektivom. On stvara posebnu atmosferu magičnim prisustvom stvari, začaranim prizorima, nemirom i strepnjom. Glavna lica Bucatijevih priča i romana imaju opsesivne misli o realnosti, pune su nepredvidljivih mogućnosti. Prelaz sa racionalnog na fantastiku, pri čemu se zamišljeno uključuje u realnost, osnovna je ideja celokupnog Bucatijevog stvaralaštva. Bibliografija Napisao je kratki roman Gorštak Barnabo 1933. kao svoje prvo književno delo. Roman je napisao u dvadeset sedmoj godini sa namero m da ga ne objavljuje. Napisao ga je za sebe da bi shvatio koliko je težak zadatak pisanja jednog uobličenog dela. Tatarska pustinja se smatra njegovim najznačajnijim delom, a za mnogobrojne kratke priče je dobio više prestižnih nagrada. Romani Gorštak Barnabo, 1933. Tajna stare šume, 1935. Tatarska pustinja, 1940. Veliki portret, 1963. Jedna ljubav, 1963. Zbirke pripovedaka Tačno u tom trenutku, 1943. Pad Baliverne, 1957. Šezdeset priča, 1958. Prodavnica tajni, Nagrade Italijanska književna nagrada (Premio Gargano) 1951. za zbirku Tačno u tom trenutku ital. Premio Napoli 1957. za zbirku Pad Baliverne Italijanska književna nagrada Strega (ital. Premio Strega), 1958. za zbirku Šezdeset priča MG80

Naslov Vreme neprolazno : pripovetke o ratu i revoluciji / izbor i predgovor Petar Džadžić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1966 (Beograd : Kultura) Fizički opis XII, 325 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Džadžić, Petar, 1929-1996 = Džadžić, Petar, 1929-1996 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ59, ǂknj. ǂ401 (Karton.) Napomene O ovom izboru: str. VII-XII. SADRŽAJ PREDGOVOR VII Isidora Sekulić: DEDA MAŠA 3 Veljko Petrović : PREPELICA U RUCI 63 Ivo Andrić: BIFE „TITANIK` 87 Jovan Popović: BRILE 121 Meša Selimović: TUĐA ZEMLJA 13 5 Erih Koš: TEFERIČ POD MAJEVICOM 183 Mihajlo Lalić: KOPNI SNIJEG 199 Branko Ćopić: PREPISKA OKO KRABE 213 Jara Ribnikar: ZASEDA 221 Antonije Isaković: PAPRAT I VATRA 233 Miodrag Pavlović: MASKA 247 Sveta Lukić: ZA DVADESET I ČETIRI ČASA 259 Živojin Pavlović: LEGENDA 287 Branimir Šćepanović: PRE ISTINE 301 NAPOMENE UZ KNJIGU 327 Petar Džadžić (Bitolj, 18. septembar 1929 – Beograd, 31. jul 1996) je bio srpski književni kritičar, dopisni član SANU. Rođen je u Bitolju. Gimnaziju je završio u Požarevcu 1948. godine, a Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je na temu iz stvaralaštva Ive Andrića. Kao kritičar javio se krajem pedesetih godina. Zalagao se za nove, modernističke struje u srpskoj književnosti, u opreci sa tada vladajućim socijalnim realizmom, koji je bio u službi ideologije Komunističke partije. Bio je glavni urednik studentskog lista Vidici, a potom pokretač i urednik uticajnog časopisa Delo, koji je promovisao i branio modernizam u književnosti. Kao pisac dnevne kritike, smatrao je da novinska kritika treba da se bavi ne samo prikazivanjem književnih dela, već i njihovim vrednovanjem. Pisao je kritike za NIN, Politiku i Televiziju Beograd. Radio je kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Bio je dopisni član SANU. Tekstovi su mu prevođeni na francuski, ruski, engleski, hindu, španski, italijanski, mađarski, japanski i druge jezike. Dobitnik je više književnih nagrada, kao što je Oktobarska nagrada za studiju „Branko Miljković ili neukrotiva reč“; „Đorđe Jovanović“ za knjigu „Kritike i ogledi“; „Milan Bogdanović“ za prikaz knjige „Peščanik“ Danila Kiša. Umro je 31. jula 1996. godine u Beogradu i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. MG127

Kao NOVO The Doors ‎– Povodom Tridesetogodišnjice Smrti Džima Morisona Label:Universal ‎– 28091 / L Format:DVD, DVD-Video, Copy Protected Country:Europe Genre:Rock Style:Blues Rock, Psychedelic Rock Tracklist Ples Na Vatri - Dance On Fire 1 Break On Through 2 People Are Strange 3 Light My Fire 4 Wild Child 5 L.A. Woman 6 The Unknown Soldier 7 Roadhouse Blues 8 Texas Radio And The Big Beat / Love Me Two Times 9 Touch Me 10 Horse Latitudes / Moonlight Drive 11 The End 12 Crystal Ship 13 Adagio 14 Riders On The Storm Uživo Sa Holivudskog Bala - Live At The Hollywood Bowl 15 When The Music`s Over 16 Alabama Song 17 Back Door Man 18 5 To 1 19 Moonlight Drive 20 Horse Latitudes 21 From The Celebration Of The Lizard: A Little Game & The Hill Dwellers 22 Spanish Caravan 23 The Unknown Soldier 24 Light My Fire (Proširena Verzija) 25 The End The Soft Parade Retrospektiva 26 The Changeling 27 Wishful Sinful 28 Wild Child 29 Build Me A Woman 30 The Unknown Soldier 31 The Soft Parade 32 Hello I Love You Specijalni Dodaci 33 Break On Through (Isle Of Wight Track) 34 The Ghost Song Companies, etc. Distributed By – Tuck Video – DVD 81113 * L Credits Co-producer – John Densmore Co-producer [Associate Producer] – Linda Weiss Concept By [The Doors] – John Densmore, Ray Manzarek, Robby Krieger Director Of Photography – Paul Ferrara (2) Executive-Producer – Danny Sugerman, George Paige Film Director, Creative Director – Ray Manzarek Film Editor – Philip Terrence, Richard Ross (7) Film Producer – Rick Schmidlin Photography By – Gloria Stavers, Paul Ferrara (2) Technician [Sound Director] – Paul A. Rothchild Notes Live At The Hollywood Bowl (C) 1987 The Doors Video Company Alabama Song (C) 1928 Universal Edition (renewall) Back Door Man (C) 1961 Hoochie Coochie / Bug Music Dance On Fire (C) 1985 The Doors Music Company The Soft Parade - A Retrospective (C) 1991 MCA Home Video, Inc. Verpackungsdesign (C) 2007 Universal Studios Sound Format : 2.0 PCM / 2.0 Digital Video Format : 4:3 Subtitles : French / German / Spanish / Italian Barcode and Other Identifiers Barcode (Text): 8605009410595 Barcode (ISBN): 86-7836-286-3 Matrix / Runout: DVD08847 U1-9025892R0/L1 05