Klaus Jurgen Winkler - Der Architekt Hannes Meyer Anschauungen und Werk VEB, Berlin, 1989. Edicija Bauhaus Dessau Tvrd povez, 267 strana, format 28x25cm. RETKO! Hannes Meyer (* Basel, 18. novembar 1889 – † Crocifisso di Lugano, 19. jul, 1954), švicarski arhitekt i drugi direktor Bauhausa u Dessau od 1928. do 1930. godine. Sadržaj Biografija Meyer se školovao za građevinara u rodnom Baselu, zatim je radio kao arhitekt po Švicarskoj, Belgiji i Njemačkoj, gdje je od 1916 do 1918. radio kao šef projektnog biroa u Kruppu u Essenu.[1] Bauhaus je osnovao u Weimaru 1919. arhitekt Walter Gropius, koji je angažirao Meyera za voditelja arhitektonskog odjela škole, kad je taj odjel osnovan u aprilu 1927. Meyer je bio radikalni funkcionalist, svoj pogled na arhitekturu on je nazvao - `die neue baulehre` (novi način gradnje)[2], a to je značilo da je arhitektura više zanat nego lijepa umjetnost, da građevine treba projektirati tako da budu što jeftinije, i da zadovolje socijalne potrebe. Mayer je uz to bio uvjereni marksist. Školi je donio dvije najunosnije projektne narudžbe, to su; pet stambenih zgrada u gradu Dessau, i upravna zgrada Savezne škole za njemačke sindikate (ADGB) u Bernau Berlin. Bauhaus je pod njegovom upravom prvi put ostvario profit 1929, ali je Meyer bio i uzročnik velikih sukoba na školi. Kao radikalni funkcionalist, on nije imao previše razumjevanja za estetitizirane programe, te je otjerao Herberta Bayera, Marcela Breuera i neke druge nastavnike iz škole. Kao deklarirani komunist, podržao je osnivanje studentske komunističke organizacije, i doveo školu u opasnu političku poziciju. Uz to je optužen za seksualni skandal sa jednom od svojih učenica, zbog svega tog je na nagovor gradonačelnika Dessaua otpušten u augustu 1930.[3] Nakon gubitka posla u Bauhausu, Meyer je sa grupom studenata i vlastitom sekretaricom otišao u SSSR, i u Moskvi osnovao grupu `Lijeva strana` (sličnu grupu osnovao je Ernst May pod imenom `Mayeve brigade`). Grupe su radile na planiranju novih naselja, u novonastalom SSSR - u, zanoseći se utopističko - socijalističkim idejama. Istodobno je bio profesor na višoj školi za arhitekturu u Moskvi (1930.–1936.) Nakon uspona staljinizma u SSSR -u, obadvije grupe su došle u nemilost i naređeno im je da napuste Sovjetski Savez 1936. Meyer se vratio u Ženevu i tu proveo tri godine, zatim je emigrirao u Meksiko, i tamo počeo raditi za Meksičku vladu kao direktor Instituta za Urbanizam i Plan (Instituto del Urbanismo y Planification) od 1942. do 1949. Meyer je još jedamput bio u središtu skandala - 1942., jer se zatekao u stanu gdje je umrla pod čudnim okolnostima njegova bliska prijateljica, fotograf i lijevičarka Tina Modotti. Njena smrt izazvala je mnoge sumnje. Nakon te epizode vratio se u Švicarsku 1949, i posvetio isključivo teorijskom radu, umro je 1954

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rad na Vitruvijevom tekstu kao početnoj tački u savremenom pristupu edukacije arhitekata, odlikuje dinamičan, višeslojan i nekonvencionalan pristup, a rezultati pokazuju koliko je ovaj antički autor inspirativan i koliko i danas podstiče na razmišljanje. Kroz diskusije sa studentima, otkrivaju se beskrajno velike mogućnosti savremenog korišćenja ovog traktata, koji podstiče maštu, svestranost i kreativnost. Skoncentrisanost na kritičko posmatranje materije i otklon od uobičajenih faktografskih pristupa, do sada su činili da ovo delo bude zaista omiljeno među studentima, aktivno podstaknutim da se bave istraživačkim radom, da definišu i uobliče sopstvene stavove u oblasti projektovanja, istorije i teorije arhitekture i umetnosti, ali i vizuelne kulture uopšte, da izgrade prepoznatljiv način prezentacije i „odbrane“ svojih ideja kada su u pitanju i drugi predmeti iz različitih oblasti na Arhitektonskom fakultetu. U prethodnim podnaslovima predgovora je dat poseban osvrt na dalekosežniji uticaj Vitruvijevog dela na renesansne arhitekte i teoretičare arhitekture, koji ujedno može biti osnova za rad na proučavanju savremenih teorija arhitekture. Pregled i analiza pojedinih važnih problema koji su se kroz razvoj arhitekture postavljali pred graditelje, a aktuelni su i za savremenog arhitektu prilikom rešavanja projektantskih problema danas, predstavlja početnu tačku u sagledavanju kontinuiteta i transformacija vezanih za filozofiju građenja i osnovne tokove arhitektonske misli. Vrednost i značaj ovakvog izdavačkog poduhvata su višestruki. Najveće interesovanje i značajnu potrebu za Vitruvijevim tekstom svakako uvek imaju studenti arhitekture, svih nivoa studija. Pored toga, knjiga zaslužuje pažnju naučne i stručne javnosti koja se bavi istorijom i teorijom arhitekture i urbanizma, ali i istraživača iz drugih polja kulture i umetnosti. Takođe, sa sigurnošću se može reći da Vitruvijevo delo uvek nailazi na veliko interesovanje i kod šire javnosti, kod arhitekata u praksi, kao i istinskih ljubitelja arhitekture svih profesija. Vitruvijev traktat ima univerzalnu vrednost. Iako njegovoj kompoziciji nedostaje uređenosti, a jeziku pročišćenosti, on je vanvremen i ostaje izvor inspiracije za mlade arhitekte koji mu uz pomoć svoje mašte pomažu da i dalje živi. Čak i kada često iskreno, otvoreno i samokritično govori o teškoćama koje je imao prilikom pisanja i svojim ograničenjima, ili kada skromno i nenametljivo pribegava anegdotama i zanimljivim pričama, Vitruvije nam posredno skreće pažnju na činjenicu da se danas teorija arhitekture pogrešno povezuje samo sa istorijom arhitekture i da ona realno pripada svim oblastima delovanja u arhitekturi, a prvenstveno arhitektonskom projektovanju. Ona je zapravo korisna i potrebna kao razjašnjenje kako su određeni projektantski principi primenjeni u arhitektonskoj praksi, što znači da povezuje teoretsku i praktičnu stranu struke. Vitruvije nas i danas potseća da svako arhitektonsko delo ima prostorna, vizuelna i formalna svojstva, često nezavisna od kulturno - istorijske epohe u kojoj je nastalo, a proučavanje načina na koje su arhitekti probleme njegovog nastanka rešavali u prošlosti predstavlja najznačajnije dostignuće koje istorija arhitekture može da ponudi modernoj arhitektonskoj praksi. Marko Vitruvije Polio (lat. Marcus Vitruvius Pollio, živio i radio u prvom vijeku p. n. e.), bio je rimski pisac, arhitekta i inženjer i autor slavnog rimskog arhitektonskog traktata „De architectura, libri decem“ (Deset knjiga o arhitekturi). Vrlo malo je poznato iz njegovog života, osim onoga što se može zaključiti iz njegovog pisanja u traktatu. Iako Vitruvije nigdje ne identifikuje imperatora za kojeg je radio, mnogi smatraju da je riječ o Avgustu i da je traktat pisan oko 27. godine. Pošto Vitruvije u traktatu sebe opisuje kao starog čovjeka, neki autori su zaključili da je vrlo vjerovatno da je bio aktivan u vrijeme Julija Cezara. Vitruvije takođe kaže da je radio na gradnji bazilike u Fanomu (današnji Fano). Izdanje na italijanskom iz 1521. godine koje je ilustrovao i preveo s latinskog italijanski arhitekta Cezare Cezarijano Traktat „O arhitekturi“, bazira se na njegovom ličnom iskustvu, ali i teoriji poznatih grčkih arhitekata, npr. na Hermogenu. Raspravlja o skoro svakom aspektu arhitekture, a podijeljen je u deset poglavlja: planiranje grada, građevinski materijali, izgradnja hramova i upotreba grčkih redova, civilno građevinarstvo (pozorišta, banje), privatne građevine, dekoracija poda i zidova, hidraulika i civilne i vojne mašine. Prevodi Vitruvijevog dela na srpski jezik Vitruvijevo delo Deset knjiga o arhitekturi prvi put je prevedeno na srpski 1951. Prevodilac je bio Matija Lopac, a izdavač „Svjetlost“ iz Sarajeva. Isti izdavač je objavio delo i 1990. godine. Beogradski izdavač „Građevinska knjiga“ objavio je, u prevodu Renate Jadrešin-Milić, tri izdanja: 2000, 2003, i 2006., a beogradski Zavod za izdavanje udžbenika, u prevodu Zoje Bojić, svoje izdanje 2009. godine.

Dual R DVD - za americko podrucje (ako nemate plejer sa odredjivanjem regije ovaj DVD nece raditi u takvom plejeru ) - nema prevod na srpski ili hrvatski - prodaje se u stanju kao na slikama Silvester Stallone (Rocky, Rambo, Cobra,...)

U CELOFANU.NEOTPAKOVAN.FOLIJA SE MALO ODVOJILA Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave? Režija: Ivan Živković Uloge: Damjan Kecojević , Goran Šušljik , Jelisaveta Seka Sablić , Josif Tatić , Milan Tomić , Miodrag Miki Manojlović , Nebojša Glogovac , Sanja Popović , Suzana Lukić , Vojin Ćetković godina proizvodnje: 2007 jezik: srpski zvuk: Dolby Digital 2.0 titlovi: albanski , engleski , francuski , italijanski , makedonski , srpski regionska zaštita: PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač: Tuck Video

Refesticon je regionalni festival fantastične proze, i prvi festival fantastične proze u Crnoj Gori, koji organizuje Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje. novo na drugoj slici sadržaj Organizacioni odbor Desetog Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON iz Bijelog Polja, raspisao je konkurse za zbirke kratkih priča na temu „Putnik“. Na međunarodnom konkursu mogu učestvovati pisci koji stvaraju na ex-yu jezicima, dok na državnom literarnom konkursu mogu učestvovati učenici osnovnih i srednjih škola iz Crne Gore, i podsjećamo svoje priče mogu slati do 5. maja. Kako su ranije saopštili organizatori, cilj je da se izborom savremene teme podstaknu stvaraoci iz cijelog regiona uz ukazivanje počasti književnim stvaraocima koji su se bavili fenomenom putovanja kroz prostor i vrijeme. Tako će deseto izdanje REFESTICON-a biti posvećeno rodonačelniku naučne fantastike u Crnoj Gori Čedu Vukoviću, začetnicima naučne fantastike u svijetu, francuskom književniku, Žil Vernu i britanskom piscu Herbertu Džordžu Velsu, kao i velikanima ovog žanra u 20. vijeku, poljskom autoru, Stanislavu Lemu i američkom piscu Reju Bredberiju, navodi se u saopštenju. Organizatori napominju da izborom teme, osim posvećivanja pažnje sve aktuelnijoj hronomociji, nastoje da doprinesu očuvanju kulturne i književne baštine Crne Gore, samim tim dodatno informišu i podstaknu mlade na stvaralaštvo, ali i prošire saradnju među umjetnicima i institucijama kulture u regionu i državama Evropske Unije.

Ilija dobija poziv iz policije. Odlazi na informativni razgovor. Inspektor se raspituje za Ilijinog Podstanara, coveka koji je 20 godina radio u Perizu. Podstanar se definitivno vratio I zeli da otvori krojacki salon u Beogradu. Mada u policiji nije saznao nista konkretno, najamanj da je njegov Podstanar ``opasan covek``, Ilija se odlucuje da ceo slucaj preuzme u svoje ruke: Kupuje foto aparate, magnetofon, dvogled... Zenu ubedjuje da je Podstanar spijun i pocinje da prati njega i njegove prijatelje. Paranoja iz dana u dan postaje sve teza. A, kada mu se javi misao da ce ga ``razbojnici`` ubiti jer ``sve zna``. okiva kucu resetkama, kupuje psa, naoruzava se i, na kraju, poziva brata blizanca koji mu svesrdno pomaze u obavljanju `` patriotske duznosti``. U biografijama Ilije i njegovog brata blizanca postoji jedan presudni podatak: obojica su ubedjeni staljinisti. Nekada su zbog tog opredeljenja bili u zatvoru, ali im se pogled na globalni svet ponovo javlja pojavom coveka iz Zapadnog sveta. Pocinju da primenjuju sve metode, dobro poznate u obracunavanju sa ``spijunima i agentima imperijalistickih sila``. Specijalni dodaci: Dusan Kovacevic o filmu Biografija Dusana Kovacevica scenario i rezija: Bozidar Nikolic i Dusan Kovacevic uloge: Danilo Bata Stojkovic, Zvonko Lepetic, Mira Banjac, Bora Todorovic U CELOFANU

ORIGINALNI NAZIV Crimson Tide GLUMCI Denzel Washington Gene Hackman DISTRIBUTER Continental Film Grimizna plima je podmornički holivudski film iz 1995. godine. Redatelj je Tony Scott, a glavne uloge glume Gene Hackman i Denzel Washington.Producent filma je kultni Jerry Bruckheimer. Godina je 1995. Rusija je u stanju političke nestabilnosti i kaosa. Ultranacionalistički vođa Radčenko i njegovi pobunjenici zauzeli su postrojenje s nukearnim projektilima i prijete nuklearnim ratom ako ih se ruska ili američka Vlada suprotstave. Zadatak sprječavanja pokušaja aktiviranja projektila dobiva podmornica Alabama kojom zapovijeda kapetan Frank Ramsey (Gene Hackman), pomalo autoritarni mornarički časnik koji vjeruje u slijepo izvršavanje naredbi. Njegov novi član posade je mladi Ron Hunter (Denzel), iskusan u teoriji, ali bez borbenog iskustva. Kada izbije sukob oko naredbe ispaljivanja projektila koji su u podmornici, događa se pobuna, i Ramsey završava u svojoj kabini gdje je u pritvoru. Dotad, Hunter želi dobiti potvrdu naredbe o lansiranju projektila, ali nastaju problemi jer se radio pokvario. Dok ga električar popravlja, dio posade planira protuudar i oslobađaju kapetana koji ponovno preuzima zapovjedništvo, a stiže i vijest da su se pobunjenici predali. Nakon kraja krize, Ramsey i Hunter su pred vojnim sudom, koji Huntera oslobađa optužbi za pobunu. Ramsey odlazi u mirovinu, prethodno predloživši Huntera za mjesto zapovjednika.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alfred Zidan - Prirucnik za popravku tvornickih radioprijemnika Alfred Zehden (* 15. studenog 1876. u Stettinu, † 29. studenog 1948. u Berlinu ) je bio njemački inženjer i izumitelj. Zehden se može smatrati izumiteljem maglev vlaka sa svojim dokumentom Električni transportni sustav koji koristi pokretni terenski motor, koji je patentirao Carski ured za patente 24. svibnja 1902. Alfred Zehden rođen je u Stettinu kao sin židovskog trgovca Maxa Zehdena i njegove supruge Regine, rođene Badt. Obitelj se kasnije preselila u Berlin-Charlottenburg. Nakon što je Alfred maturirao na Marienstiftsgymnasium u Stettinu, studirao je elektrotehniku ​​i opće strojarstvo na tehničkim sveučilištima u Hannoveru i Charlottenburgu. Nakon završetka studija, Zehden je radio kao inženjer sedam godina prije nego što je u listopadu 1907. upisao daljnji studij na Sveučilištu u Rostocku.[2] Ovaj dodatni tečaj završio je 25. svibnja 1908. polaganjem doktorskog ispita pred filozofskim fakultetom Sveučilišta u Rostocku. Zehden je izumitelj od ranih 1900-ih i prijavio se za brojne patente. Zbog njegovog patenta broj 140958 u Carskom uredu za patente od 24. svibnja 1902. `Električni transportni sustav koji koristi motor s pokretnim poljem`, može se opisati kao izumitelj magnetskog vlaka. Drugi Zehdenovi izumi su, na primjer, `Električna rasvjeta, grijanje ili ventilacija u vlakovima` (1900.) ili `Električni protuprovalni alarm` (1913.)...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu.

Naucite da Koristite Racunar za 7 Dana (2007) DVD RW Zanr diska: Edukativni DVD kurs za ucenje rada na racunaru disk pusten malo video sam da otvara meni na disku nisam isao dalje da proveravam posto je disk dosta star ne mogu da garanutujem kako ce raditi,generalno je stanje kao nov nekoriscen.

ULTRA RETKO ODLIČNO OČUVANA VAŽNA NAPOMENA: VIDEO KASETU NISAM PREGLEDAO Izdavač Radio B92 1996 Jednog jutra (Goran Čavajda), tridesetogodišnji muzičar, kreće ušetnju ulicama Beograda sa krova svoje kuće, upoznajući nas sa svojim gradomi činjenicom da postoje paralelne `stvarnosti`. On se kreće kroz nekolikonivoa, od kojih prvi čine ulice Beograda sa onim što se na njima svakogadana uobičajeno događa, i prema čemu on gaji negativan stav, zbog toga štoodbija da prihvati činjenicu da Beograd propada. Da bi povratio snagu idobro raspoloženje, on prelazi na drugi nivo na kome rock grupe svirajuskrivene od oka javnosti.Time što učestvuje u svirci, i kao izvođač i kao slušalac, on uspeva dapovrati svoju izgubljenu energiju. Muzika ima moć da ga prenese, barem umetaforičnom smislu, do trećeg nivoa, u kome žive i rade umetnici koje onvoli i kojima se divi. Posle ovog susreta i interakcije koju ostvaruje sanjima, on se `vraća` na prvi nivo. Čitav ovaj put ponavlja se u ciklusimatokom dana i naredne noći, da bi se završio u zoru sledećeg dana, kada sevraća na krov sa koga je i pošao na svoje putovanje. Rok grupe: Partibrejkers, DLM, Kristali, Svarog, Direktori, Dead Ideas,Darkwood dub, Plejboj. Umetnici: Sonja Savić (gluma), Nataša Bogojević (klasična muzika), NebojšaBabić (fotografija), Dejana Momčilovć (moda), Srđan Anđelić (mediji), SrđanMarković (slikarstvo), Saša Marković (performance art), Petar Ilić(grafiti).Uloge: Goran Čavajda-ČavkeScenario i režija: Mladen Matičević i Ivan MarkovGodina proizvodnje: 1995.

OCUVANO ORIGINAL BEZ PREVODA MCA Universal Home Video ‎– VHR1182, CIC Video ‎– VHR1182 Format: VHS, PAL Country: UK Released: 1985 Genre: Rock, Blues Style: Blues Rock, Psychedelic Rock Tracklist Dance On Fire (1985) 0:65:50 1 Main Titles / Intro 0:31 2 Opening Explosion #1 0:35 3 Break On Through (Original Elektra Records Promo Clip) 2:24 4 People Are Strange (Performance From Ed Sullivan And Murray The K In New York) 2:22 5 Light My Fire (Performance From Ed Sullivan Show) 3:11 6 Wild Child (Filmed At Elektra Recording Session) 4:08 7 L.A. Woman (Director`s Cut By Ray Manzarek) 7:50 8 The Unknown Soldier (Original Elektra Promo Clip Banned In 1968/1986`s) 3:47 9 Roadhouse Blues (Filmed During 1968 American Tour) 4:32 10 Texas Radio And The Big Beat / Love Me Two Times (Live From Danish Television) 5:11 11 Touch Me (Performance From The Smothers Brothers Comedy Hour) 3:54 12 Horse Latitudes / Moonlight Drive (Performance From The Jonathan Winters Show) 4:35 13 Crystal Ship (Performance From American Bandstand) 2:57 14 Adagio (Composed By Tommasso Albinoni / Arranged By Paul Harris & The Doors) 2:08 15 Riders On The Storm / Credits 2:46 Notes Dance On Fire (C) 1985 Doors Music Company. Barcode and Other Identifiers Barcode: 5014437118226 Other Versions (5 of 10) View All

Zdravko Čolić ‎– Ušće 2011. 2xDVD Odlično očuvano Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Sinoć Nisi Bila Tu 1-2 Produži Dalje 1-3 Vagabund 1-4 Živiš U Oblacima 1-5 Čija Je Ono Zvijezda 1-6 Pisaću Joj Pisma Duga 1-7 Zbog Tebe 1-8 E, Draga Draga 1-9 Ljubavnici 1-10 Jedna Zima Sa Kristinom 1-11 Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12 Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13 Jedina 1-14 Na Ovaj Dan 1-15 Malo Pojačaj Radio 1-16 Mangupska 1-17 Okano 1-18 Javi Se, Javi Se 1-19 Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20 Glavo Luda 2-1 Noć Mi Te Duguje 2-2 Pamuk 2-3 Stanica Podlugovi 2-4 Zagrli Me 2-5 Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6 Prolaze Neke Slike 2-7 Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8 Hotel Balkan 2-9 Oj Devojko Selen Velen 2-10 Ajde, Ajde Jasmina 2-11 Sto Puta 2-12 Pusti Pusti Modu 2-13 Merak Mi Je 2-14 Mađarica 2-15 Ruška 2-16 Čaje šukarije 2-17 Zvao Sam Je Emili 2-18 Svadbarskim Sokakom 2-19 Kao Moja Mati 2-20 Poplava 2-21 April U Beogradu 2-22 Ti Si Mi U Krvi

Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta spaja Pauka, što je spleo svoju mrežu od kosmičkog praha po perimetru crne rupe, i čopor krznatih šestonogih stvorova što pevaju zvezdanu pesmu? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? Laguna, 2004. godina, 363 strana, meki povez

Dobitnik nagrade Artur Klark Vratite se u dobro poznati univerzum Dece vremena sa novim likovima i još uzbudljivijom pričom. Čekalo je od pamtiveka. Sada je kucnuo čas... Pre više hiljada godina, Zemljin program teraformiranja vinuo se prema zvezdama. Na svetu Nod, naučnici su otkrili tuđinski život – ali je njihova misija bila da taj život ponište sećanjem na Zemlju. Tada je veliko carstvo čovečanstva palo, a odluke programa izgubljene su u vremenu. Eonima kasnije, čovečanstvo i njegovi novi saveznici pauci otkrili su fragmentarne radio-signale između zvezda. Oni su poslali istraživačku letelicu u nadi da će pronaći rođake sa stare Zemlje. Ali oni drevni teraformeri probudili su na Nodu nešto što je bilo bolje ostaviti na miru. Nešto što je strpljivo čekalo da ponovo bude pronađeno. „Roman sa izvrsnim preokretima i spektakularnim lokacijama, a sve je to poduprto sjajnim idejama. Moderan i pored senzibiliteta klasične naučne fantastike. Ovo su mogli napisati Asimov ili Klark. Izuzetan nastavak Dece vremena.“ Stiven Bakster „Veličanstveno. Ovo je velika knjiga – zaista velika knjiga. Bogata mudrošću i Humanošću (sa velikim H), uz stejpldonsku širinu i veličanstvenost. Naučnu fantastiku čitamo upravo zbog knjiga kao što je ova.“ Ijan Mekdonald „Dobar smisao za ritam i sposobnost Čajkovskog da dočara tajanstvene prizore, a složene koncepte predstavi transparentno, doprinose nastanku ove izvrsne priče. Čajkovski je izveo taj redak prelaz od pisca epske u majstora naučne fantastike.“ Locus

Beograd 2002. Mek povez, 260 strana. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R27 `Losos sumnje` je bio treća avantura apsurdističko-nihilističkog detektiva Dirka Džentlija. Šetnja kroz knjigu otkriva Adamsovu fascinantnu pojavu i čudnu sudbinu. Pošto je ispisao radio (1978-9), knjišku (1979) i TV (1981) verziju `Autostoperskog vodiča kroz galaksiju`, kojim je otvorio novo poglavlje u humorističkoj naučnoj fantastici i zadobio svetsku slavu, Adams se, oslobođen obaveza zbrinjavanja gole egzistencije, dao u aktivno uživanje sveta koji ga okružuje, udovoljavajući svojoj ljubopitljivosti i sklonostima. A kako je bio inteligentan, i vispren, mogao je sebi da dozvoli svakovrsne eksperimente i egzibicije. Tako je, u sklopu akcije `Spasite nosoroga`, nosio, sa ostalim aktivistima, maketu ove životinje na vrh Kilimandžara ili je u toplim vodama koralnog spruda u blizini Australije pokušao da uzjaše đavolsku mantu i otkrije da li ona lepše leti kroz vodu od malenog podvodnog skutera koji je takođe testirao. Adams je bio fanatični zaljubljenik u kompjutere i kupovao ih, testirao, koristio neprestano i na svakoj tački planete na kojoj bi se zadesio (boreći se sa nekompatibilnošću kablova i utičnica). Takođe je obožavao muziku `Bitlsa`, `Prokol Haruma`, Baha, voleo da čita P.G. Vudhausa, da razmišlja o svom nosu, filmovima, o tome kako Amerikanci ne umeju da pripreme dobar čaj, bio `radikalni ateista` fasciniran evolucijom, improvizovao inteligentne govore na naučnim skupovima, napravio nekoliko kompjuterskih igrica...

Dobitnik nagrade Artur Klark Vratite se u dobro poznati univerzum Dece vremena sa novim likovima i još uzbudljivijom pričom. Čekalo je od pamtiveka. Sada je kucnuo čas... Pre više hiljada godina, Zemljin program teraformiranja vinuo se prema zvezdama. Na svetu Nod, naučnici su otkrili tuđinski život – ali je njihova misija bila da taj život ponište sećanjem na Zemlju. Tada je veliko carstvo čovečanstva palo, a odluke programa izgubljene su u vremenu. Eonima kasnije, čovečanstvo i njegovi novi saveznici pauci otkrili su fragmentarne radio-signale između zvezda. Oni su poslali istraživačku letelicu u nadi da će pronaći rođake sa stare Zemlje. Ali oni drevni teraformeri probudili su na Nodu nešto što je bilo bolje ostaviti na miru. Nešto što je strpljivo čekalo da ponovo bude pronađeno. „Roman sa izvrsnim preokretima i spektakularnim lokacijama, a sve je to poduprto sjajnim idejama. Moderan i pored senzibiliteta klasične naučne fantastike. Ovo su mogli napisati Asimov ili Klark. Izuzetan nastavak Dece vremena.“ Stiven Bakster „Veličanstveno. Ovo je velika knjiga – zaista velika knjiga. Bogata mudrošću i Humanošću (sa velikim H), uz stejpldonsku širinu i veličanstvenost. Naučnu fantastiku čitamo upravo zbog knjiga kao što je ova.“ Ijan Mekdonald „Dobar smisao za ritam i sposobnost Čajkovskog da dočara tajanstvene prizore, a složene koncepte predstavi transparentno, doprinose nastanku ove izvrsne priče. Čajkovski je izveo taj redak prelaz od pisca epske u majstora naučne fantastike.“ Locus

VEČNA VATRA-Ivan Vukadinović 224.str.,Beograd,2007.god. Na predlistu posveta pisca. Beogradski pisac Ivan Vukadinović objavio je nedavno svoj prvi roman `Večna vatra`, svojevrsni nastavak trilogije `Gospodar prstenova` Engleza Dž.R.R. Tolkina. Inženjer informatike u `Telekomu`, Vukadinović (32) je rekao agenciji Beta da njegov roman nije `bukvalan nastavak` Tolkinovog klasika književnosti fantastike. `Delo je inspirisano Tolkinom i jeste nastavak na odredjeni način, ali nije bukvalni nastavak. Moj roman može da funkcioniše sasvim nezavisno. Skoro svi likovi su novi, stari se pominju na nekim mestima, ali ne kao akteri radnje, već kao neko ko je nešto pre radio`, naglasio je Vukadinović. Uz početnu napomenu da radnja počinje hiljadu godina posle `Gospodara prstenova`, Vukadinović je u Tolkinovom zamišljenom svetu stvorio novih dvadesetak junaka, a medju njima i kralja Zlata, potomka Aragorna, koji zle sile Mordora počinje da koristi za svoje potrebe. Vukadinović ističe da je u `Večnoj vatri`, prvom romanu iz planirane trilogije `Tri goblina`, mogao da izbegne oslanjanje na `Gospodara prstenova`, ali da to nije učinio jer otvoreno priznaje da je pisao nadahnut isključivo Tolkinom. Dok čeka prve reakcije kritike i publike na roman koji je sam izdao u malom tiražu, Vukadinović kaže da će mnogima biti zanimljivo što za razliku od `Gospodara prstenova` u njegovoj knjizi `ima seksa na nekim mestima`. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

Autor - osoba Pekić, Borislav, 1930-1992 = Pekić, Borislav, 1930-1992 Naslov Besnilo : žanr-roman / Borislav Pekić Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novosti, 2004 (Španija : [b. i.]) Fizički opis 575 str. ; 22 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂNovosti. XX vek ; 13 (karton s omotom) Napomene Tiraž 150.000 Na presavijenom delu omotnog lista beleška o autoru. Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije... Niko nije bezbedan. Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili. Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma... U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja. Apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije. „Besnilo”, objavljen 1983. godine, roman je srpskog pisca Borislava Pekića. Žanrovski se određuje kao triler i horor. Radnja romana fokusirana je na londonski aerodrom Hitrou koji pogađa epidemija veštačkog mutant-virusa besnila koje avionom dospeva na Hitrou tokom leta na relaciji Rim-London-Njujork avio-prevoznika Alitalija. Roman obrađuje i teme mnogo dublje od puke zaraze, kao što je špijunaža, izdaja, ali i plamteći sukob na relaciji Palestina-Izrael. Borislav Pekić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovćen film“. Godine 1959. počinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kuću, a iste godine sa Ljiljanom dobija ćerku Aleksandru. Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujući svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu čitalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naučnu fantastiku, Pekić ostaje na tragu te uzbudljive fantastične utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekićeva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Časopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih priča „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Pisma iz tuđine” (1987), „Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen. Esejistička proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekić je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pečat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik i član Glavnog odbora. Učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekića”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekić“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekića” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekićevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagrađenih pisaca i iscrpna Pekićeva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt http://www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić. MG47 (N)

Polaris Beograd 1993 samo 500 primeraka EXTRA RETKO U PONUDI veoma dobro očuvano Terens Dejvid Džon Pračet (engl. Terence David John Pratchett; Bikonsfild, 28. april 1948 — 12. mart 2015), takođe poznat i kao Pteri, bio je engleski pisac, najpoznatiji po svojoj seriji knjiga o Disksvetu. Prvo Pračetovo objavljeno delo bila je kratka priča `The Hades Business`, objavljena u školskom časopisu kada je imao 13 godina, a zatim objavljena u časopisu Sajens fantazi, 1961. godine za što je dobio 14 funti. Njegovo sledeće objavljeno delo je bilo `Night Dweller` u časopisu Nju Vorlds u broju 156, novembra 1965. Kada je napustio školu, 1965, zaposlio se kao novinar u lokalnim novinama, Baks fri pres (`Počeo sam da radim jednog jutra, i video sam prvi leš tri sata kasnije, `kaljenje-na-poslu` je značilo nešto onih dana`). Dok je radio kao novinar, poslat je da intervjuiše Pitera Bandera van Durena, kodirektora male izdavačke firme u Džerards Krosu, Bakingemšir, Kolin Smajti Limited, o novoj knjizi koju je firma izdala. Pračet je pomenuo da je i on napisao jednu novelu, The Carpet People. Ostalo je istorija... Godine 1980. postao je portparol CEGB, kompanije za proizvodnju električne energije, i to u sektoru koji je pokrivao nekoliko nuklearnih elektrana; kasnije se šalio da je pokazao nepogrešiv osećaj za vreme što je napravio ovu promenu u karijeri ubrzo posle nuklearne nesreće na Ostrvu Tri Milje u SAD. Napustio je CEGB 1987. kada je shvatio da pišući može da zaradi mnogo više novca; taku mu se broj objavljenih knjiga povećao na dve godišnje. Procenjuje se da je 1% svih knjiga iz žanra fikcije koje se prodaju u Britaniji napisao Pračet, mada je ovo izračunato pre uspeha knjiga Dž. K. Rouling o Hariju Poteru. Teri Pračet Godine 1998. dobio je Orden Britanske Imperije (Order of the British Empire) za zasluge u literaturi. U svom stilu se našalio: „Pretpostavljam da se `zasluge u literaturi` sastoje u uzdržavanju od pisanja literature.` Decembra 2007. godine Pračet je objavio da pati od Alchajmerove bolesti. Disksvet Glavni članak: Disksvet Serija o Disksvetu se sastoji od 41 knjige, a radi se o serijalu humorističke fantastike gde se parodiraju događaji u diskoidnom svetu koji rotira na leđima četiri velika slona koja stoje na ogromnoj kornjači, koja se zove Veliki A`Tuin i pliva kroz vasionu. Glavne teme parodije uključuju mnoge naučno-fantastične stereotipe, likove iz fantazije, ideje i aluzije na filmove Ingmara Bergmana, Australiju, Kinu, pravljenje filmova, novinsko izdavaštvo, rokenrol muziku, religiju, filozofiju (uglavnom grčku), egipatsku istoriju, trgovinske unije, monarhiju i mnogo toga drugog. Srodna dela Zajedno sa matematičarem Ijanom Stjuartom i naučnikom Džekom Koenom, Pračet je napisao knjige Nauka Disksveta (1999.) i Nauka Disksveta II: Globus (2002). Treća knjiga u seriji, Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik, objavljena je u maju 2005. godine. Adaptacije Filmovi Boja magije, Deda Pras i Pošta kao dvodelni TV serijali u adaptaciji kanala Skaj 1 (Sky 1) Stripovi Boja magije, Svetlost čudesnog, Mort i Straža! Straža! su adaptirani u crtane romane. Pozorište Stiven Brigs je nekoliko Pračetovih romana adaptirao u predstave, a mnogi scenariji su objavljeni u formi knjiga. Među njima su: Wyrd Sisters: The Play (1996) Mort: The Play (1996) Johnny and the Dead (1996) (non-Discworld) Guards! Guards!: The Play (1997) Men at Arms: The Play (1997) Maskerade (1998) Interesting Times (2002) The Truth (2002) Animacija Sestre po metli (Wyrd Sisters) i Duševna muzika (Soul Music) su takođe adaptirane u animirane priče od strane Kosgrouv Hol Films (Cosgrove Hall Films) za Kanal 4. Radio Straža! Straža! i Sestre po metli su prerađene u serijale a The Amazing Maurice and his Educated Rodents je obrađena kao devedesetominutna predstava u režiji Radija 4, BBS. Prva izdanja ranih knjiga o Disksvetu koja su dobro očuvana sada mnogo vrede - prvo britansko izdanje knjige Boja magije u tvrdim koricama sada vredi preko 2000 funti (4.500 primeraka je odštampano u štampariji St Martin`s Press, u Americi, od čega je 506 prodato u Britaniji u izdanju kuće Kolin Smajti, i stoga su prava retkost!), dok Svetlost čudesnog vredi 1000-1500 funti. Zainteresovani čak mogu da postanu likovi u nekoj od sledećih knjiga o Disksvetu. Obično se imena likovima koji se pojavaljuju u knjigama daju po ljudima koji se za tu privilegiju nadmeću na dobrotvornim aukcijama. Naslovne strane svih knjiga o Disksvetu koje su se prodavale u Ujedinjenom Kraljevstvu do 2001. radio je Džoš Kirbi. Vidi takođe: Disksvet, Likovi Disksveta Ostale Pračetove knjige Strata (Mada je radnja ove knjige smeštena na svet u obliku diska, ovaj roman je pre parodija na knjigu Ringworld Larija Nivena (Larry Niven)) (Colin Smythe, 1981) The Dark Side of the Sun (Colin Smythe, 1976) The Carpet People (Pračetov prvi roman, znatno izmenjen i ponovo objavljen nakon što je postao slavan) (Colin Smythe, 1971) Trilogija dečjih knjiga (poznatih kao The Bromeliad): Kamionci Buldožerci Krilci Good Omens (u saradnji sa Nilom Gejmanom) The Unadulterated Cat (sa Grejom Džolifijem. Omaž pravim mačkama) trilogija dečjih knjiga o Džoniju Maksvelu (Johnny Maxwell), koji vidi mrtve ljude, vanzemaljce i razne druge bizarne stvari: Only You Can Save Mankind Johnny and the Dead Johnny and the Bomb Once More* *With Footnotes - kolekcija članaka, uvoda i kratkih priča u izdanju NESFA.

Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Nagrada `Fasbinder` 49. Međunarodnog Filmskog Festivala u Manhajmu. Najbolji Jugoslovenski film u 2000. godini, po mišljenju žirija Yu Fipresci. Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma `Čudotvorni mač`. Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom (i pred očima bioskopske publike) od mrlja mastila `montira` delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi… režija: Milutin Petrović uloge: Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Biljana Srbljanović, Đorđe Anđelić, Rade Marković, Milorad Milinković, Dina Prelević specijalni dodaci: trejler, audio inserti, foto galerija, DVD galerija godina proizvodnje: 2000 audio: srpski, Dolby Digital 2.0 titlovi: engleski PAL, sve zone izdavač: MegaCom Film U CELOFANU

Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla book compiled and edited by Thomas Commerford Martin Barnes & Noble Inc, 2018 tvrd, kožni povez 512 strana latinica ilustrovana format 24.2 x 3.8 x 16.9 cm NOVA knjiga!!! Slike i youtube snimak koje sam postavio su preuzete sa interneta. Znaci slike prikazuju knjigu koji cete dobiti, ali ce vam stici u celofanu, potpuno nekoriscena! Luksuzno kolekcionarsko izdanje u kožnom povezu, zlatotisk... ENGLESKO izdanje na ENGLESKOM jeziku!!! The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla is the definitive record of the pioneering work of one of the modern world`s most groundbreaking inventors. During the early twentieth century, Tesla blazed the trail that electrical technology followed for decades afterward. Although he pioneered inventions like alternating current (AC), radio, wireless transmission, and X-rays, and worked with innovators like George Westinghouse and Thomas Edison, the once-celebrated Tesla was later largely forgotten by history. This beautiful leatherbound edition brings together many of the findings and theories that made this genius famous (and to some, infamous), showing not only the scope of Nikola Tesla`s theories and inventions, but allowing contemporary readers to experience the visionary range of his thinking. In addition to its many detailed reproductions of Tesla`s patents and inventions, this highly collectible book includes dozens of thought-provoking lectures and articles. The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla affords a rare glimpse of a true genius at work.

Music Star Production ‎– DVD 0010/1,DVD 0010/2,Kamarad ‎– none Rock,Pop,Folk,World & Country Acoustic,Neofolk,Pop Rock,Classic Rock 1-1.Lažeš 1-2.Za Esmu 1-3.Meni Se Ne Spava 1-4.Jer Kad Ostariš 1-5.Da Te Bogdo Ne Volim 1-6.Padaju Zvijezde 1-7.Aiaio Radi Radio 1-8.Nakon Svih Ovih Godina 1-9.Šta Ima Novo 1-10.Ćiribiribela 1-11.Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12.Ako Ima Boga 1-13.A I Ti Me Iznevjeri 1-14.Napile Se Ulice 1-15.Selma 1-16.Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17.Da Sam Pekar 1-18.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19.Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20.Ako Možeš Zaboravi 1-21.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22.Ha Ha Ha 1-23.Doživjeti Stotu 1-24.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1.A, Milicija Trenira Strogoću 2-2.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-3.Loše Vino 2-4.Evo Zakleću Se 2-5.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6.Ima Neka Tajna Veza 2-7.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10.Hajdemo U Planine

Zoran Živković ČETVRTI KRUG Autor: Zoran Živković Izdavač: Polaris Beograd Godina izdanja:1993 Broj strana: 334 Format: 20 x 14cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Posveta autora - vidi se na slici, crtež na koricama i ilustracije Nikola Milošević, serija naučne fantastike, veoma dobro očuvano Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? 01.02.2024.

Maturanti - pazi sta radis DVD - NOVO - nekoriscen svaki DVD disk proveren i odlicno ocuvan ukoliko se podkrade neka greska prihvatam reklamaciju K5 pogledajte moju ponudu filmova na kupindu veliki izbor pogledajte i ostale moje aukcije koje se uskoro zavrsavaju ****************************************************************************************************************************************** ukoliko niste clan limunda a zelite da kupite ovaj artiakl lako je kliknite na donji link registrujte se za par minuta http://www.limundo.com/ref/lazurokg ******************************************************************************************************************************************