Oliver Pötzsch Vrag iz Bamberga Znanje, 2023. 590 strana. Veoma očuvana. Jesen 1668. Schongauski krvnik Jakob Kuisl putuje u Bamberg sa svojom obitelji na vjenčanje svoga brata, također krvnika Bartholomäusa. Čim stigne, sazna da Bambergom hara okrutni ubojica. Prvo su se u rijeci Regnitz pojavili odrezani ljudski udovi, a zatim su i u gradu pronađena tijela brutalno ubijenih građana. Očevici tvrde da su na ulicama Bamberga uočili golemu divlju životinju pa se gradom ubrzo počinje širiti priča o vukodlaku. U gradu nastaje panika i nitko se više ne osjeća sigurnim. Prvi osumnjičeni privode se na ispitivanje u gradsku tamnicu. Bude se i sjećanja na bamberški progon vještica otprije trideset godina i mnogi se građani počinju bojati da bi se povijest mogla ponoviti. Napetost je na vrhuncu i Jakob Kuisl mora djelovati brzo ako želi spriječiti novi lov na vještice. Sa svojom kćeri Magdalenom i medikusom Simonom Fronwieserom, krvnik pronalazi svježe tragove koji ga odvode do bamberškog vraga… `Napeti povijesni roman savršeno dočarava atmosferu Bavarske sedamnaestog stoljeća.` Publishers Weekly `Inspirirana autorovom obiteljskom prošlosti, ova izvrsna priča oživljava Bavarsku iz 17. stoljeća sa svim njezinim strahovima, praznovjerjem i političkim igrama. Jakob Kuisl nije obični krvnik već realan čovjek u potrazi za istinom.` School Library Journal `U ovome romanu ima dovoljno fantastičnog u mračnome praznovjerju da bi se svidio čitateljima fantazije, a napetost, intrige i obrati zasigurno će privući ljubitelje trilera.` Booklist `Briljantno oslikana atmosfera garantira užitak čitanja.` Kirkus Reviews Oliver Pötzsch (1970.) dugi je niz godina radio kao scenarist televizijskih filmova, a danas je poznat kao autor povijesnih romana. Njegovi romani o schongauskom krvniku Jakobu Kuislu proslavili su ga daleko izvan granica Njemačke. On je i sam potomak Kuislovih koji su 300 godina bili najčuvenija dinastija krvnika u Bavarskoj. Vrag iz Bamberga peti je nastavak ovog serijala.

EB1 Vujica Rešin Tucić potpis autograf Svojeručni potpis u pismu. autogram, avangarda, srpski avangardni pesnici , Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Njagovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin), `Dalje` (Sarajevo) i `Tisa` (Novi Bečej). 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima. Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, i „Paja Marković Adamov“. Otac istaknutog pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

Laguna, 2021. Praktično nekorišćena. Sigurno ste poznavali tinejdžera kakav je Čarli Krebtri. Izopačene mašte, zlokobnog osmeha – najradije sam, nikad u većem društvu. Negde u sebi podozrevate da je u stanju da učini nešto strašno. Pre dvadeset pet godina Krebtri je upravo to i dokazao – izvršio je šokantno ubistvo koje je privuklo onu čudnu, bizarnu popularnost kakva postoji jedino u najmračnijim ćoškovima interneta – i inspiriše ubice imitatore. Pol Adams se isuviše dobro seća tog slučaja: i Krebtri – i njegova žrtva – bili su Polovi drugari. Pol je polako sredio svoj život. No zdravstveno stanje njegove stare i dementne majke sada se pogoršalo. Iako se svakim delićem tela opire, vreme je da se vrati kući. Ubrzo sve kreće po zlu. Pol saznaje da detektivka Amanda Bek istražuje novog imitatora ubicu koji je u obližnjem gradu Federbanku počinio nedelo slično Krebtrijevom. Majka mu je rastrojena, tvrdi da u kući ima nečega. I neko ga prati. A to ga podseća na strašni dan od pre dvadeset pet godina. Nije to bilo samo ubistvo. Čarli Krebtri je nestao i potom ga više niko nikad nije video... „Drugi roman Aleksa Norta jednako je uzbudljiv kao i prvi, i još strašniji. Atmosfera je jeziva dok otkrivamo kako prošlost zadire u sadašnjost i kako snovi utiču na stvarnost, a u zastrašujućem svetu Senki postaje sve teže razlučiti jedno od drugog… i košmar preuzima kontrolu.“ Aleks Majklidis „Ako volite Stivena Kinga, sigurno će vam se dopasti novi Nortov triler.“ Library Journal Aleks Nort je pseudonim anonimnog autora rođenog u Lidsu, u Engleskoj, gde i sad živi sa suprugom i sinom. Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Lidsu gde je i radio na Odeljenju za sociologiju pre no što se posvetio pisanju.

EB1 Francuska Spomenica učesnika u Velikom ratu 1914 – 1918 Diplôme souvenir municipal De la Grande Guerre 1914 – 1918 Na privatnu inicijativu, ove suvenir diplome (postoje četiri modela) bile su namenjene svima koji su tokom rata radili u opštinskom veću (izabrani 1912. godine, a mandat im je produžen zbog suspenzije opštinskih izbora tokom sukoba) ili koji su započeli mandat u neposrednom posleratnom periodu (izbori novembra/decembra 1919. ili „promocija pobede“). Veličina 62 x 48 cm / Manja zacepljenja na ivicama i na mestu presavijanja , pege od starosti , neka zacepljenja restaurirana Likovi u medaljonima : Žorž Klemnaso, maršal Foš , maršal Žofre, Vudro Vilson

PRIZNANJE za 20 i 30 godina u sluzbi JNA sa ORIGINALNIM KARTONIMA u kojima je priznanje dato /// kao sto vidite postoje i stari papiri iz 1946. godine i 1970. godine sa originalnom fotografijom /// FOTOGRAFIJE SU NAMERNO NAPRAVLJENE KAO STO VIDITE (neki brojevi su zamagljeni) KAKO `PIRATI` NE BI IMALI SVE INFORMACIJE UKOLIKO ZELE RADITI FOTOKOPIJE - takodje dimenzije nisu date iz istog razloga MILUNKA SAVIC je narodni heroj i zavrsila je na `smetlistu istorije` jer ovakvi materijali treba da se nalaze u muzejima - MILUNKA je sahranjena u ALEJI VELIKANA pored drugih velikana koji su zaduzili Srbiju , kao sto su: DZEJ RAMADANOVSKI i SABAN SAULIC (ovo je, ne zamerite CINIZAM i stvarna cinjenica)

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Sara Paretsky - Toxic Shock Penguin, 1990 320 str. meki povez stanje: vrlo dobro, pečat na prvoj strani. V.I. Warshawski #5 V.I. Warshawski isn`t crazy about going back to her old south Chicago neighborhood, but a promise is something she always keeps. Caroline, a childhood friend, has a dying mother and a problem -- after twenty-five years she wants V.I. to find the father she never knew. But when V.I. starts probing into the past, she not only finds out where all the bodies are buried -- she stumbles onto a very new corpse. Now she`s stirring up a deadly mix of big business and chemical corruption that may become a toxic shock to a snooper who knows too much. Sara Paretsky is a modern American author of detective fiction. Paretsky was raised in Kansas, and graduated from the state university with a degree in political science. She did community service work on the south side of Chicago in 1966 and returned in 1968 to work there. She ultimately completed a Ph.D. in history at the University of Chicago, entitled The Breakdown of Moral Philosophy in New England Before the Civil War, and finally earned an MBA from the University of Chicago Graduate School of Business. Married to a professor of physics at the University of Chicago, she has lived in Chicago since 1968. The protagonist of all but two of Paretsky`s novels is V.I. Warshawski, a female private investigator. Warshawski`s eclectic personality defies easy categorization. She drinks Johnnie Walker Black Label, breaks into houses looking for clues, and can hold her own in a street fight, but also she pays attention to her clothes, sings opera along with the radio, and enjoys her sex life. Paretsky is credited with transforming the role and image of women in the crime novel. The Winter 2007 issue of Clues: A Journal of Detection is devoted to her work. Her two books that are non-Warshawski novels are : Ghost Country (1998) and Bleeding Kansas (2008). Mystery, Crime, Detective, Thriller, Contemporary, Suspense, Noir

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Očaravajuća priča Vilkie Collinsa o romantici, krađi i ubistvu inspirisala je veoma popularan žanr – detektivsku misteriju. Zavisan od krađe ogromnog dijamanta koji je prvobitno ukraden iz indijskog svetilišta, ovaj zanimljivi roman prikazuje inovativnog narednika Kafa, urnebesnog kućnog upravnika Gabrijela Beteridža, kućnu pomoćnicu koja je bolna od ljubavi i misterioznu grupu indijskih žonglera. Vilijam Vilki Kolins (8. januar 1824 — London, 23. septembar 1889) bio je engleski romanopisac i dramski pisac poznat posebno po „Ženi u belom” (1859), misteriji i ranom „romanu senzacije”, i po Mesečevom kamenu (1868), koji je posle Kratka priča Edgara Alana Poa, Ubistva u ulici Morg, predložena je kao prvi moderni engleski detektivski roman. Rođen u porodici londonskog slikara Vilijama Kolinsa i njegove supruge Harijet Gedes. Preselio se sa porodicom u Italiju kada je imao dvanaest godina. Živeo je tamo i u Francuskoj dve godine, učeći i italijanski i francuski. U početku je radio kao trgovac čajem. Nakon što se 1850. pojavio njegov prvi roman Antonina, Kolins je upoznao Čarlsa Dikensa, koji je postao prijatelj i mentor. Neki od njegovih radova pojavili su se u Dikensovim časopisima Household Words i All the Year Round. Sarađivali su i na dramama i beletristici. Kolins je stekao finansijsku stabilnost i međunarodnu podršku do 1860-ih, ali je postao zavisnik od opijuma koji je uzimao zbog gihta, tako da su njegovo zdravlje i kvalitet pisanja opali 1870-ih i 1880-ih. Kolins je kritikovao instituciju braka: vreme je delio između udovice Kerolajn Grejvs – živeći sa njom veći deo svog života, tretirajući njenu ćerku kao svoju – i živeo je sa drugom mlađom ženom, Martom Rud, sa kojom je imao troje dece. Smrt Detalj spomenika, groblje Kensal Grin Kolins je umro 23. septembra 1889. u 65. godini Ulica Vimpole, nakon paralitičkog moždanog udara. Sahranjen je na groblju Kensal Green u zapadnom Londonu . Njegov nadgrobni spomenik opisuje ga kao autora Žene u belom.[1] Kerolajn Grejvs je umrla 1895. godine i sahranjena je sa Kolinsom. Marta Rad je umrla 1919.[2] Kolins je bio hrišćanin

NIŠTA LAKŠE OD UMIRANJA: Elvedin Nezirović Naslov Ništa lakše od umiranja / Elvedin Nezirović Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Laguna, 2019 (Beograd : Margo-art) Fizički opis 234 str. ; 20 cm ISBN 978-86-521-3306-2 (broš.) Ubijanje je, jednostavno, bilo njegov posao i on ga je radio kako je najbolje znao. Priča o zločinu, krivici i praštanju. Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker. „Nezirović piše o švedskom zločincu koji ubija ako može, a uvek hoće. Dokumentarno i ledeno, pisac okuplja glasove onih koji su povezani sa njim samim, sa zločincem, sa svedocima.“ Svetlana Slapšak „Ispisujući biografiju Džonija Akera, švedskog plaćenika i ratnog zločinca u vojsci HVO, Elvedin Nezirović istražuje gde su koreni, priroda i granice zla. Elvedin potvrđuje svoj pripovedački talenat već dokazan njegovim prethodnim romanom Boja zemlje.“ Filip David Odlično očuvana knjiga.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA.. ZNANJE, 2012 189 STRANA JEDINA MANA, TRAG OD ODLEPLJENE CENE NA ZADNJOJ KORICI, STO SE VIDI NA SLICI.. Helsinki je suočen s nemilosrdnim klimatskim promjenama: poplavljeni su tuneli podzemne željeznice, na ulicama gore napušteni automobili, vlasti su izdale upozorenja o malariji, tuberkulozi, eboli i kugi. Ljudi bježe na daleki sjever Finske i Norveške gdje su uvjeti života još podnošljivi. Pisac Tapani Lehtinen jedan je od rijetkih kojih su još sposobni i voljni živjeti u gradu. Kada njegova voljena supruga Johanna nestane, Tapani se daje u očajničku potragu za njom. Čini se da je Johannin nestanak povezan s novinskim člankom na kojem je radila, o politički motiviranom serijskom ubojici poznatom kao “Iscjelitelj”… Triler koji oduzima dah. RETKO!!!!!!!!

format 150 x 230 mm 299 stranica tvrdi povez Mlada Norvežanka, zvijezda televizijskih sapunica, koja je došla u Australiju kako bi radila kao konobarica, pronađena je mrtva na obali oceana. Svi tragovi upućuju na ubojstvo. Harry Hole, detektiv iz policijske uprave u Oslu, odlazi u Sydney da pomogne australskoj policiji u istrazi. Iako mu je namijenjena uloga promatrača, pasivnost Harryju nije u krvi: uključuje se u istragu, a na kraju je u slučaj umiješan i na osobnoj razini jer se zaljubljuje u Birgittu - prijateljicu ubijene djevojke. Njegovo fizičko i duhovno putovanje Australijom sve ga više povezuje s aboridžinskim mitom o čovjeku šišmišu koji za sobom vuče trag smrti. `Šišmiš` je prvi roman u serijalu o Harryju Holeu, detektivu koji je Nesboa učinio planetarno popularnim autorom. trp

Kad svi zaborave - Dženifer Diboa veoma lepo očuvana Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu.

Nova Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu

Izdaje - BDR Media d.o.o Beograd Ono što je radila bilo je nemoralno, nezakonito i opasno, ali Troj Benet je uživala u svakom trenutku svoga života i nikome nije polagala račune. Kada je uhvaćena usred krivičnog dela, nije mogla ni da pretpostavi da će joj sudbina biti u rukama čuvenog moraliste i biznismena Dalasa Kamerona. Šokiran njenom lepotom, ali i poslom kojim se bavi, Dalas nije želeo da je preda vlastima jer je imao mnogo lukavije namere… Kopkalo ga je ko je zapravo žena koja je provaljivala u kuće, imala veze sa Interpolom, bila stručnjak za bezbednost, zaljubljenik u umetnost, hostesa bogatih, slavnih i neizmerno moćnih. Planirao je da otkrije sve tajne, jer ju je nazvao lopovom, a u duši je znao da to nije bila istina… Stanje kao na slikama Mek povez 195.strana

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

Potpuno nove. Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 368 Štampa Crno bela Opis: Najuži krug, Viveka Sten Divan sunčan dan s mnogo vetra idealno je vreme za jedriličarsku regatu – sve dok jedan od najprestižnijih stanovnika ostrva Sandhamn ne osvane mrtav na svojoj jedrilici. Oskar Julijander bio je bogati advokat i potpredsednik Švedskog kraljevskog društva jedriličara. Iako isprva sve deluje kao nesreća, novi dokazi ukazuju na ubistvo. Policijski inspektor Tomas Andreason ponovo udružuje snage sa advokaticom Norom Linde kako bi otkrio šta se stvarno desilo. I dok tragaju za dokazima, sa svih strana ometaju ih pripadnici elitnog sveta bogataša u kojem je jedino bitno da sve deluje besprekorno. Kada istražujete bogate i moćne stanovnike idiličnog ostrvskog raja, potraga za pravdom mora se sprovoditi oprezno i tajno, daleko od oka javnosti. „Mračne tajne i uzavrele emocije bogataša sjajno dopunjuju inače savršenu mešavinu napetosti, porodičnih odnosa i nerazjašnjenih misterija švedskog arhipelaga.“– Må Bra „Apsolutno sjajna i uzbudljiva detektivska priča.“ – Sveriges Radio P4 „Spektakularno i iznenađujuće ubistvo u najboljem maniru Agate Kristi.“ – Skånska Dagbladet Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 384 Štampa Crno bela Opis: Tiha voda, Viveka Sten Idilično ostrvo Sandhamn. Jedno od najpopularnijih letovališta u Švedskoj. Jek sezone odmora. U ranim jutarnjim časovima, šetajući psa na plaži, čovek nailazi na jeziv prizor – voda je izbacila leš upleten u ribarsku mrežu.Policijski inspektor Tomas Andreason stiže na lice mesta. Žrtva je Krister Bergren, neženja sa kopna koji je nestao pre mesec dana. Svi znaci ukazuju na nesreću, sve dok u lokalom pansionu ne osvane još jedan leš – ovoga puta reč je o Bergrenovoj rođaki koju je Tomas intervjuisao samo nekoliko dana ranije u Stokholmu. Dok ideja o ubici među njima sve više brine žitelje ostrva, Tomas stupa u kontakt sa prijateljicom iz detinjstva, lokalnom advokaticom Norom Linde. Zajedno će pokušati da odgonetnu tajne koje vezuju dvoje došljaka za ostrvo koje znaju od svog detinjstva. Tiha voda je napet, uzbudljiv roman o odbrani nasleđa i odbijanju kompromisa kada je posredi sam opstanak. „Viveka Sten se pridružuje redovima najboljih krimi-pisaca.“ – Dagbladet „Knjiga puna napetosti, od prve do poslednje strane. Savršena knjiga za leto!“ – Skaraborgs Allehanda „Toliko uzbudljivo da ostajete bez daha.“ – Hallandsposten

NOVE KNJIGE Autor: Sten Viveka Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 368 + 384 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. NAJUZI KRUG Divan sunčan dan s mnogo vetra idealno je vreme za jedriličarsku regatu – sve dok jedan od najprestižnijih stanovnika ostrva Sandhamn ne osvane mrtav na svojoj jedrilici. Oskar Julijander bio je bogati advokat i potpredsednik Švedskog kraljevskog društva jedriličara. Iako isprva sve deluje kao nesreća, novi dokazi ukazuju na ubistvo. Policijski inspektor Tomas Andreason ponovo udružuje snage sa advokaticom Norom Linde kako bi otkrio šta se stvarno desilo. I dok tragaju za dokazima, sa svih strana ometaju ih pripadnici elitnog sveta bogataša u kojem je jedino bitno da sve deluje besprekorno. Kada istražujete bogate i moćne stanovnike idiličnog ostrvskog raja, potraga za pravdom mora se sprovoditi oprezno i tajno, daleko od oka javnosti. „Mračne tajne i uzavrele emocije bogataša sjajno dopunjuju inače savršenu mešavinu napetosti, porodičnih odnosa i nerazjašnjenih misterija švedskog arhipelaga.“– Må Bra „Apsolutno sjajna i uzbudljiva detektivska priča.“ – Sveriges Radio P4 „Spektakularno i iznenađujuće ubistvo u najboljem maniru Agate Kristi.“ – Skånska Dagbladet TIHA VODA Idilično ostrvo Sandhamn. Jedno od najpopularnijih letovališta u Švedskoj. Jek sezone odmora. U ranim jutarnjim časovima, šetajući psa na plaži, čovek nailazi na jeziv prizor – voda je izbacila leš upleten u ribarsku mrežu.Policijski inspektor Tomas Andreason stiže na lice mesta. Žrtva je Krister Bergren, neženja sa kopna koji je nestao pre mesec dana. Svi znaci ukazuju na nesreću, sve dok u lokalom pansionu ne osvane još jedan leš – ovoga puta reč je o Bergrenovoj rođaki koju je Tomas intervjuisao samo nekoliko dana ranije u Stokholmu. Dok ideja o ubici među njima sve više brine žitelje ostrva, Tomas stupa u kontakt sa prijateljicom iz detinjstva, lokalnom advokaticom Norom Linde. Zajedno će pokušati da odgonetnu tajne koje vezuju dvoje došljaka za ostrvo koje znaju od svog detinjstva. Tiha voda je napet, uzbudljiv roman o odbrani nasleđa i odbijanju kompromisa kada je posredi sam opstanak. „Viveka Sten se pridružuje redovima najboljih krimi-pisaca.“ – Dagbladet „Knjiga puna napetosti, od prve do poslednje strane. Savršena knjiga za leto!“ – Skaraborgs Allehanda „Toliko uzbudljivo da ostajete bez daha.“ – Hallandsposten

Laguna, 2019. Uzbudljiva i napeta priča o napuljskoj mafiji. Mali grad: malo carstvo Kamore. Kamora: kriminalna organizacija sa preko šest hiljada članova. Glavne aktivnosti: droga, reket, beton. Godišnja zarada: nekoliko milijardi evra. Godišnja kolateralna šteta: stotine života. U naizgled idiličnom gradiću u okolini Vezuva dogodila se tragedija. Da li je reč o samoubistvu ili o samo još jednom ubistvu u ovom opasnom kraju, moraće da otkrije inspektor Andrea Vale. Dovodeći sopstveni život u opasnost, on će se uhvatiti ukoštac sa jednom od najopasnijih mafija na svetu, napuljskom Kamorom. Mario Liguori ovim telegrafskim romanom, napisanim britkim i ubojitim rečenicama, otvara novo poglavlje u svojoj spisateljskoj karijeri. Inspirisan tradicijom italijanskog detektivskog romana, Liguori nam otkriva tajne svog oporog Juga, vešto preplićući fikciju i fakte. „Nije dovoljno reći da Mario Liguori piše bez greške na srpskom jeziku. Važnije je istaći da je on talentovan pisac, veliki poznavalac naše kulture, koji nam može reći mnogo toga o svojoj kulturi.“ Velja Pavlović „Naša književna scena bila bi neuporedivo siromašnija da se na njoj nije pojavio Mario Liguori.“ Gojko Tešić Mario Liguori (Sarno, Italija), diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku. Zastupljen je u antologiji Buket za staru damu (Protego, 2008), a autor je putopisne proze Snatrenja (Službeni glasnik, 2010), dvojezične zbirke Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali (Akademska knjiga, 2013), knjige priča Prva ljubav, monografije Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od 1851. do 1951. godine (Službeni glasnik, 2015) i romana Napuljski diplomata (Laguna, 2016). Objavljivao je u listovima Danas, Blic, Politika, Oslobođenje, L’Isola, Polja i drugim časopisima i dnevnicima. Prevodio je naučne radove i kataloge za Galeriju Matice srpske, a radio je kao simultani prevodilac na naučnim skupovima u Italiji i Srbiji. Bio je gost na prestižnom Hariman institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Od 2007. do 2009. živeo je u Švedskoj, gde je, između ostalog, predavao u Centru za jezike Kävlinge Lärcentrum. Strastveni je putnik: posetio je gotovo sve evropske države, a duže je boravio u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sloveniji. Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Vulkan/ Tejlor Stivens - Njena afrička avantura stranice požutele, manji tragovi savijanja na ćoškovima korica Mogu da osetim tvoj strah i čujem laž u tvom glasu. Znam tvoje slabosti i neću se ustručavati da ih iskoristim. Ja sam kameleon i lovac. Živela sam u osamnaest država, imam tri pasoša i govorim dvadeset dva jezika. Ubijala sam mnogo. To se ne očekuje od deteta rođenog u misionarskoj porodici u Africi, ali radila sam sve što je bilo potrebno da bih preživela. Riskantan posao koji me je vodio u neke od najopasnijih država konačno me je doveo kući, u centralnu Afriku. Ovde, gde sam poslata da istražim nestanak američke tinejdžerke, umesto lovca postala sam plen. Ostavljena da umrem, moje jedino rešenje za opstanak je da se vratim priči koja me je načinila onim što danas jesam. Mono i Manjana, 2012. 305 strana.

Autor: Dženifer Diboa Format: 14,5x20,5 Br. strana: 309 Povez: broširan Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu.

Bekstvo prvi deo Džejms Klejvel Šah je proteran iz Irana i oluja koja je zahvatila naciju postala je glavna tema na naslovnim stranama svih dnevnih listova u svetu. Zahvaćena vrtlogom nestalnog sveta fanatizma, ambicije, dvoličnosti, srcolomstva i nasilnih smrti, našla se grupa pilota helikoptera koji su radili na opsluživanju naftonosnih polja. NJihov jedini cilj bio je da u svojim helikopterima ostvare bekstvo do druge obale persijskog zaliva. `Bekstvo` je ljubavna priča, izdvojena, ali ništa manje epska, iz šireg dela o te tri nedelje koliko je pilotima bilo potrebno da svoj cilj ostvare, o ljubavi Erikija, plavokosog finskog pilota i njegove prelepe supruge, Esade, Iranke visokog roda, koju on voli toliko da zbog toga prkosi i opasnostima po ćživot, ali i politici.Bekstvo Prvi deo, Džejms Klejvel Povez: Tvrdi Broj strana: 1990 U celofanu . 1. O. 6. POL. 1

LEŠ U SARKOFAGU- Agata Kristi Kosmos,Beograd,1960. 236 strana Zelena biblioteka broj 40 mek povez Agata Kristi Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. L. 3.ORM. 5. + KUT.

Izdavač: Vulkan Format: 145x205 mm Broj strana: 254 Pismo: latinica Povez: broš Opis: Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post ***Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu***

Amina Ahtar #FASHIONVICTIM, žrtva mode Vulkan, 2020. 256 strana. Lepo očuvana. Modna urednica Anja Sent Kler je na samom vrhu. Za njenim garderoberom žude sve žene, popularna je na društvenim mrežama, a put do vrha popločan je telima svih onih koji su joj se ikada zamerili. Radila je naporno da bi došla do mesta na kojem je sad, ali i dalje nema sve. Opsednuta je Sarom Taft. Prelepa, otmena i bogata, Sara je rođena da bude svetska modna ikona. Sjajne i talasaste plave kose i sa najnovijim trendom na noktima, Sara je hodajuća naslovna strana modnog časopisa. A Anja želi da budu prijateljice. Najbolje. Jedine. Ali kada Sara postane glavna konkurencija za unapređenje, Anjin plan da postanu drugarice odlazi u zaborav. Da bi pobedila Saru... Mora da postane kao ona. A prijateljsko nadmetanje može da se završi fatalno, jer znate kako kažu u modi: Jednog dana ste in, a sutra ste mrtvi.

UBIJAJ PAŽLJIVO Karsten Duse Izdavač: Vulkan Bjern Dimel je uspešan advokat čiji je klijent jedan od najopasnijih i najbeskrupuloznijih mafijaša u gradu. Petocifrena plata, službeni automobil, odela krojena po meri… Iako na taj način obezbeđuje miran i udoban život svojoj porodici, stalno je pod stresom i danonoćno radi, zbog čega ga supruga primorava da ode na kurs samopomoći. Postavlja mu ultimatum: ili će postati posvećeni otac i suprug i strpljiva i staložena osoba, ili će izgubiti i ćerku i ženu. Ipak, da li je moguće voditi uravnotežen privatni život i u isto vreme raditi za surovog kriminalca? Uskoro Bjern mora da primeni metode samopomoći koje je naučio na seansama kod terapeuta i sasvim neplanirano, ali ipak namerno, ubija svog šefa – a kako i njega ne bi zadesila ista sudbina, u tajnosti odlučuje da zauzme njegovo mesto na prestolu kriminalne imperije. Mada vrlo efikasna, njegova su rešenja prilično nekonvecionalna. Ali, naravno, sve u skladu sa pravilima iz priručnika samopomoći. Pismo Latinica Povez Broš Format 14,5x20,5 Strana 272