Opis Detalji Recenzije (0) Zamenski toner Kyocera TK-55 kompatibilan sa štampačima FS-1920 | FS-1920DFS | FS-1920DTNFS | FS-1920NFS | FS-1920TFS | FS-1920TN Kupite kvalitetan i pouzdan 100% kompatibilan toner TK55 koji ima kapacitet od 15000 stranica pri popunjenosti od 5%. Sa našim zamenskim potrošnim materijalom Vaš štampač će garantova raditi optimalno a štampa će u kontinuitetu od prve do poslednje stranice biti visoko kvalitetna. Posebna formulacija toner praha garantuje postojanost i dugotrajnost odštampanih otisaka. Umanjite troškove poslovanja do 80% sa Green Office zamenskim tonerima za štampače u odnosu na OEM proizvode. Pre postavljanja kertridža u printer isti promućkajte 4-5 puta. Kyocera TK-55 toner cena 3490,00 dinara. Na sledećem video snimku možete pogledati kako da zamenite toner. Na lageru 4 Kom. Detalji Kapacitet 15000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač G&G Budite prvi koji će napisati recenziju!

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

Opis Detalji Recenzije (3) HP W1106A kompatibilni toner za štampače bez čipa NAPOMENA: ovaj zamenski toner dolazi bez ugrađenog čipa u sebi, da bi isti radio u Vašem laserskom štampaču, potrebno je da sa Vaše stare toner kasete skinete čip i postavite na novi toner. Kada postavite toner u štampač nakon instalacije iste, pojaviće Vam se poruka "Black Cartridge very low", zanemarite poruku i koristite toner normalno. Pogledajte video kako zameniti čip na toner kaseti HP 106A Šta dobijate koriščenjem ovog kompatibilnog tonera? Dobijate neverovatnu uštedu od 70% u odnosu na originalni toner, pored značajne ekonomske uštede dobijate i kvalitetnu štampu. Deklarisani kapacitet 1000 stranica pri pokrivenosti od 5%. Koristi se u sledećim HP laserskim štampačima: ✓ HP Laser 107 a ✓ HP Laser 107 Series ✓ HP Laser 107 w ✓ HP Laser MFP 130 Series ✓ HP Laser MFP 135 ag ✓ HP Laser MFP 135 wg ✓ HP Laser MFP 137 fnw ✓ HP Laser MFP 137 fw ✓ HP Laser MFP 138 fnw ✓ HP Laser MFP 138 fw ✓ HP Laser MFP 138 p ✓ HP Laser MFP 138 pn ✓ HP Laser MFP 138 pnw Odricanje od odgovornosti: Svi nazivi brendova i logotipi su vlasništvo njihovih brendova i na njih se poziva samo u opisne svrhe. HP 106A toner cena 1890,00 dinara. Na lageru 5 Kom. Detalji Kapacitet 1000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Rated 4.67 on the scale 1 - 5 based on 3 customer reviews Vlada 18. 10. 2022. W1106A Jeftina alternativa za skupi originalni toner HP 106A. Malo vremena oduzima zamena čipa, ali kada uporedimo razliku u ceni vredi. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Vladimir 14. 08. 2021. Toner HP 106A Sjajna i kvalitetna alternativa za skup originalni toner W1106A. Kupio sam jeftino štampač, ali sam tek nakon toga shvatio da su kertridži jako skupi. Kupio sam ovaj zamenski toner HP 106A u Green Office, priv razlog je niska cena, a drugi razlog je što je ceo proces zamene čipa na toneru opisani i prikazano na videu. Takođe je isporuka bila brza. Preporuka. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Filip Proverena kupovina 25. 01. 2020. HP 106A zamenski toner Funkcioniše. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Opis Detalji Recenzije (0) Zamenski toner Kyocera TK-675 Toner za štampace Kyocera TK675 velikog kapaciteta od 20000 stranica, za odabrane laserske štampače: Kyocera KM2540, KM2560, KM3040, KM3060. Da bi Kyocera štampači optimalno radili neophodan je 100% kompatibilan toner koji omogućava kvalitetnu štampu. Kertridž laserski TK-675 je izrađen od kvalitetnih komponenti koje garantuju kvalitetan rad printera i pun ispis od 20000 stranica. Naš kompatibilni toner na sebi ima inteligentan čip koji se lako učitava, nakon čega je isti od printera prepoznat kao originalni potrošni materijal. Zaboravite za punjenje laserskih tonera, sa našom kompatibilnom kasetom koja je proizvedena od strane poznatih svetskih proizvođača dobićete kvalitet i nisku cenu štampe uz optimalni rad, ne gubeći garanciju na uređaj. Cena tonera je 50% niža u odnosu na originalni potrošni materijal, što Vam omogućava veliku uštedu prilikom kupovine kancelarijskog materijala. Na lageru 3 Kom. Detalji Kapacitet 20000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač G&G Master color Budite prvi koji će napisati recenziju!

14 x 10 cm Đorđe Đoka Marjanović (Kučevo, 30. oktobar 1931 — Beograd, 15. maj 2021) bio je jugoslovenski i srpski pevač, najpopularniji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u SFR Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu i, po mnogima, najveća zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike. Rođen je u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju. Pošto je zapostavio studije, novac je zarađivao istovarajući vagone na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu `Svi na more` i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama u gradu. Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu. Duško Radančević, šef jednog malog beogradskog orkestra koji je pratio pevače i glumce, pozvao ga je da peva u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike. Đorđe je otpevao četiri pesme - Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada i kaubojsku pesmu iz jednog filma. Publika je fantastično reagovala, tražila bis, a Đorđe, kako je spremio samo pomenute pesme, sve ih je otpevao na bis. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ odmah se pretvorilo u opšte oduševljenje. On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Prva LP ploča Đorđa Marjanovića Muzika za igru (PGP RTB) pojavila se u prodaji na njegov rođendan, 30. oktobra 1959. godine. Ploča je prodata u 11.000 primeraka, u vreme kad u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona. Druga LP ploča, pod nazivom Mustafa objavljena je 1962. godine. Omote za obe ploče oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis. 1960. godine sa pesmama Pesma raznosača mleka i Prodavač novina učestvovao je na festivalu u Opatiji i osvojio tri nagrade. Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. godine u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima. 1963. godine započinje svoju karijeru u Sovjetskom Savezu, čija ga je publika prihvatila od prvog trenutka. O njegovoj popularnosti u SSSR-u najbolje govori podatak da je na stadionu `Lenjin` imao petnaest uzastopnih koncerata pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi. Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike - Beogradsko proleće, Vaš šlager sezone, Festival Opatija, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival, kao i nekoliko puta na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije. Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta. Dana 14. aprila 1990. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano. Uprkos bolesti, na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava. Povodom 75. rođendana Đorđa Marjanovića, Kulturno-obrazovni program RTS-a napravio je seriju `K`o nekad u osam` od pet epizoda o njegovom životu i karijeri, čija je promocija održana u Ruskom domu, uz prisustvo delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine. Povodom 80. rođendana, 30. oktobra 2011. godine u Domu sindikata održan je koncert, nazvan `Milordu s ljubavlju`, na kom su Đorđu u čast pevali njegovi prijatelji i kolege: Bora Đorđević, Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Ekstra Nena, Dragana del Monako, Živan Saramandić, Oliver Njego, Dušan Svilar, Andrej Berščenko, kao i grupa Ivan i klinci iz Marjanovićevog rodnog Kučeva. Juna 2016. godine, na oduševljenje brojne publike, pojavio se na festivalu Pesma leta u Smederevu i na plejbek izveo pesme Zvižduk u osam, Romana i Nikad nije kasno. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su: priznanje Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije (2018), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2016), Sretenjski orden trećeg stepena (2015), Zlatna plaketa Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR. Po Srbiji su postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se i slikao. U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio veoma popularan pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan sa počastima. Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli, sa kojom je bio u braku od 1966 do njegove smrti. Imao je troje dece. Živeo je u Beogradu. Marijana Dujović je o Đorđu Marjanoviću objavila biografsku knjigu „Energija slobode” 2019. godine. Preminuo je 15. maja 2021. godine. Iako se u početku ispostavilo da je umro od posledica virusa korona, njegova kći Nevena je potvrdila da je on zapravo umro od opšte slabosti, budući da je imao 89 godina. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Branko Lazarević Originalni rukopis na vizit karti. Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) je bio srpski književnik i diplomata. Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića. U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske. Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925). Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom.

str. 8 18 x 14 cm stanje LOSE Teodor Klefiš, rođen je u Italiji, 1879. godine. Njegov otac, Petar imao je u Italiji trgovinsko preduzeće, kada je 1901. godine odlučio da osnuje fabriku za preradu mesa i mesnih prerađevina u Jagodini. Fabrika se najpre bavila prometom živine i jaja. Do izbijanja rata, Fabrika je radila uspešno, međutim u toku Prvog svetskog rata, Klefiš je sa porodicom napustio Srbiju, a njegova Fabrika je pretrpela veliku materijalnu štetu.Teodor Klefiš, uspeva da obnovi i modernizuje proizvodnju i od sredine tridesetih godina do izbijanja Drugog svetskog rata, Fabrika uspešno posluje. Pored nje,Klefiš je imao svoje poslovnice u Beču, Pragu i Kelnu. Po izbijanju Drugog svetskog rata, Klefiševo preduzeće imalo je stratešku ulogu za nemačku okupacionu vlast u Srbiji. Maja 1943. godine, namačka okupaciona vlast preuzima deo fabrike. Početkom 1945. godine, Teodor Klefiš je uhapšen, kao saradnik neprijatelja i osuđen na kaznu smrti i konfiskaciju celokupne imovine. Posle mnogobrojnih žalbi, kazna je preinačena na doživotnu robiju, a 1948. godine oprošteno dalje izdržavanje kazne ali ostala je na snazi konfiskacija Klefiševe celokupne imovine. Posle oslobođenja, fabrika je nacionalizovana i tada dobila ime Državna fabrika salame i suhomesnatih proizvoda „Juhor“.

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.

Opis Detalji Recenzije (0) HP toner CF237A Toneri za štampače su zamenski repromaterijal koji koriste stampaci za reprodukciju tekst i slike na papir. Neophodno je da u laserski štampač koristite proverene kompatibilne toner kasete, koje će omogućiti pravilan rad printera i kvalitetnu reprodukciju teksta uz garantovani broj stranica. Kertridže za laserske štampače koje mi nudimo su proverenog kvaliteta izrađeni i sertifikovani po svetskim standardima sa garancijom kvaliteta. HP stampaci su kako u svetu tako i kod nas veoma zastupljeni na tržištu, stoga je i ponuda veoma dobra a samim tim i cena je pristupačna. Green office HP CF237A toner zamenski garantovano će raditi na Vašem laserskom štampaču i pružiti maksimalan kvalitet štampe i broj stranica. Kompatibilni toner HP 37A je novi proizvod na našem tržištu i sigurno će doneti velike ušteda svim korisnicima sledećih HP štampača: HP Laserjet Enterprise M607 HP Laserjet Enterprise M608 HP Laserjet Enterprise M609 HP Laserjet Enterprise M631 HP Laserjet Enterprise M632 HP Laserjet Enterprise M633 Kertridž CF37A ima kapacitet od 11000 stranica, sa novom zamenskom toner kasetom uštedećete 50% u odnosu na originalne hp kasete. Nova niža cena tonera 6590,00 dinara. Green office toner kasete i kancelarijski materijal se prodaja preko online shop greenoffice.rs i u maloprodajnim objektima. Na sledećem snimku možete videti kako da zamenite kertridz. Brend Master color Na lageru 2 Kom. Budite prvi koji će napisati recenziju!

Opis Detalji Recenzije (0) Zamenski toner HP CF289X velikog kapaciteta 10000 stranica bez čipa Kupite naš zamenski toner za štampače OEM oznake HP 89X (CF289X) kapaciteta od 10000 stranica i uštedite neverovatnih 90% u odnosu na originalni proizvod. Ako Vam je potreban toner velikog kapaciteta pravo rešenje za Vas je kompatibilni kertridž HP 89X. Šta dobijate sa ovim proizvodom? Kvalitet štampe Garantovano ćete biti zadovoljni sa CF289X iz razloga što ćete dobiti odličan kvalitet štampe po izuzetno niskoj ceni. Kapacitet Proizvod dolazi u X varijanti što znači da u odnosu na 89A ima duplo veći kapacitet štampe, odnosno umesto 5000 stranica dobijate 10000 stranica pri pokrivenosti od 5% Cena HP 89X 90% niža cena u odnosu na OEM (originalni) proizvod, dobro ste pročitali 90%, pa to pomnožite na godišnjem nivou i dobićete ogromnu uštedu na potrošnom materijalu. Toner nema čip Da bi ste mogli da koristite ovaj zamenski toner moraćete da sa Vašeg starog tonera skinete čip i postavite ga na novi toner. Molimo Vas da prvo proverite da li je proizvod kompatibilan sa gore navedenom serijom laserskih štampača, zatim ispratite priloženi video u kome je prikazan postupak zamene čipa. Veoma je važno da čip na novu toner kasetu postavite identično kao što je bio postavljen na originalu ukoliko obrnete isti toner neće raditi. Pogledajte video kako zameniti čip na toner kaseti HP 89X Najniža cena na tržištu i brza isporuka. Na lageru 5 Kom. Detalji Kapacitet 10000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Budite prvi koji će napisati recenziju!

Opis Detalji Recenzije (1) Kompatibilni toner Brother TN-325 za HL4140CN | HL4150CDN | HL4570CDW | DCP-9055CDN | DCP-9270CDN | MFC-9460CDN | MFC-9465CDN | MFC-9970CDW štampače Zaboravite na skupe OEM tonere, sa našim zamenskim potrošnim materijalom TN325 za Brother štampače uštedećete 80% u odnosu na originalni potrošni materijal. Naši kompatibilni toneri imaju veliki kapacitet štampe crna boja 6000 stranica, dok toneri u boji imaju kapacitet od 3500 stranica pri popunjenosti od 5%. Zašto kupiti naše zamenske tonere? ✔ 100% kompatibilni ✔ Strogi kriterijumi kontrole kvaliteta ✔ Maksimalno smanjuju troškove štampe ✔ Konstantan kvalitet štampe od prve do poslednje stranice ✔ Jednostavan i siguran za upotrebu u Vašim štampačima Oznake tonera po bojama: • TN-325BK (crni) • TN-325C (plavi) • TN-325M (crveni) • TN-325Y (žuti) Brother TN-325 toner cena 1699,00 dinara crni, boja 2190,00 dinara. Na sledećem video snimku možete videti pravilan postupak zamene toner kasete. Na lageru 3 Kom. Detalji Kapacitet 3500 stranica 6000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Crvena Plava Žuta Proizvođač Master color Rated 5.00 on the scale 1 - 5 based on 1 customer reviews Vladimir P. 08. 02. 2021. Toner Brother TN-325 Ovo ineče ne radim mislim na pisanje recenzija, ali sam se odlučio da napišem svoje iskustvo zbog svih onih koji imaju potrebe za ovim tonerom za stampace. Kupio sam zamenski toner crne i žute boje, zamena je laka a štampač ih je brzo prepoznao i mogao sam da štampam. Štampa je zadovoljavajuća a cena je zaista 80% niža. Zaključak definitivno DOBRA KUPOVINA. PREPORUKA! Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Opis Detalji Recenzije (1) Kompatibilni Brother TN1050 toner za upetrebu u štampačima L-1110 HL-1112 HL-1212 HL-1210 DCP-1510 DCP-1610 DCP-1612 DCP-1512 MFC-1810 MFC-1910 Series Printers ✔ Kupite 100% kompatibilan TN-1050 toner sa gore navedenom serijom Brother štampača. ✔ Visoko kvalitetan proizvod ekonomična alternativa originalnom proizvodu (OEM), sa našim zamenskim tonerom ostvarićete uštedu do 70% u odnosu na OEM proizvod. ✔ Važna napomena svi delovi izrađeni su od netoksičnog materijala u skladu sa međunarodnim ISO 9001 i 14001 standardom u kontroli kvaliteta i očuvanja životne sredine. ✔ Toner dolazi sa garancijom što znači da su zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti prava potrošača. Sa našim zamenskim kertridžom nećete izgubiti pravo na garanciju štampača. ✔ Toner TN1050 je prošao rigorozne kontrole kvaliteta, što garantuje da će svaki od nabrojanih modela štampača raditi optimalno i pružiti kvalitetnu štampu. ✔ Veći kapacitet u odnosu na OEM proizvod koji ima kapacitet od 1000 stranica dok naš toner ima kapacitet od 1500 stranica pri popunjenosti od 5%. ✔ Brza isporuka Brother TN-1050 cena 700,00 dinara. Na lageru 12 Kom. Detalji Kapacitet 1500 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Prava potrošača Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Rated 5.00 on the scale 1 - 5 based on 1 customer reviews Goran Proverena kupovina 27. 04. 2020. Brother toner za štampače Toner je zaista Premijum kvaliteta, štampač lepo radi a kopije su jasne. Cena tonera je mnogo povoljnija od originala. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Opis Detalji Recenzije (2) HP CF259A toner bez čipa Toner bez čipa Ovaj toner dolazi bez čipa i kao takav se i prodaje, objasnićemo Vam sve njegove karakteristike, način korišćenja, njegove pozitivne karakteristike i njegove mane. Pa krenimo redom. Kvalitet i pouzdanost ✔ Toner OEM oznake HP 59A (CF259A) je kompatibilan odnosno zamenski toner, proizvod je potpuno nov izrađen je od kvalitetnih i sertifikovanih komponenti, tj. nije recikliran odnosno dopunjen toner. Dizajniran i precizno izrađen savršeno će raditi u štampačima, posebno formulisan toner prah omogućiće visoko kvalitetnu štampu i kapacitet od 3000 stranica pri popunjenosti od 5%. Test ✔ Pre nego što smo krenuli u prodaju ovog proizvoda izvršili smo niz testova na različitim modelima štampača koji koriste ovu toner kasetu. Svi testovi su apsolutno prošli u najboljem redu, odnosno u 100% slučaja toner je radio bez problema. Ušteda ✔ Sada definitivno dolazimo do najboljeg dela, a to je cena! Svi mi se trudimo da ostvarimo uštedu na potrošnom materijal sa ovim proizvodom ostvarićete neverovatnu uštedu od 85% u odnosu na originalni proizvod. Kako se koristi? U ovom delu ćemo Vam detaljno objasniti kako da koristite ovaj laserski kertridž, kada Vam stigne naš novi zamenski toner da bi bio funkcionalan potrebno je da sa Vašeg starog (potrošenog) kertridža skinete čip i postavite na novi. Molimo Vas da obratite pažnju u kom položaju se nalazi čip prilikom skidanja jer je potrebno da isti postaviti na identičan način. Sve ovo što smo Vam opisali možete pogledati u priloženom videu. Kompatibilnost ✔ Proizvod je 100% kompatibilan sa sledećim laserskim štampačima: HP Laserjet Pro M304 HP Laserjet Pro M404 HP Laserjet Pro M404DN HP Laserjet Pro M404DW HP Laserjet Pro M404N HP Laserjet Pro MFP M428 HP Laserjet Pro MFP M428DW HP Laserjet Pro MFP M428FDN HP Laserjet Pro MFP M428FDW Koje su mane ovog proizvoda? ✔ Evo nekih od nedostatka: Morate da zamenite čip Čip sa starog tonera neće moći da traje večno, u jednom momentu se više neće moći da koristi, što znači da će Vam stati štampa. Da bi ste nastavili rad potrebno je da ponovo kupite originalnu toner kasetu, postavite je u svoj štampač i koristite je dok se ne isprazni, kada se to desi ponovo skinite čip i postavite ga na zamenski toner i nastavite sa štampom. Da Vas ne zaplašimo previše čip bi sigurno trebao da traje oko tri ciklusa (3 tonera). Kada zamenite toner u nekim slučajevima će Vam se pojaviti poruka da je toner prazan ignorišite tu poruku i nastavite normalno da štampate. Garancija ✔ Svi naši toneri imaju garanciju, ukoliko se desti da toner ne funkcioniše kako treba isti ćemo zameniti. U garanciju nećemo prihvatiti proizvode koji su fizički oštećeni. Da li je ovo pravi proizvod za Vas odlučite sami, ako ima te znanja i volje da premestite čip sa praznog tonera na novi onda je ovo pravi izbor za Vas, nećete izgubiti na kvalitetu štampe a ostvarićete značajnu uštedu. Za sva dodatna pitanja stojimo Vam na raspolaganju. Ovo je definitivno najbolja ponuda na tržištu, kupite toner od proverenog prodavca sa garancijom. HP 59A toner cena sa 20% popusta 1489,00 dinara. Postupak zamene čipa na toneru HP 59A Na lageru 4 Kom. Detalji Kapacitet 3000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Rated 5.00 on the scale 1 - 5 based on 2 customer reviews Aleksandar G. 16. 08. 2021. HP 59A toner Kupio, probao, radi. Nisam baš srećan što trenutno postoji samo toner hp 59A bez čipa. Ali kada nema drugog rešenja a cena originalnog tonera je previsoka... Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Bane Proverena kupovina 25. 01. 2020. Toner HP 59A Provereno radi! Bio sam skeptičan pa pitanju ovog tonera za štampače, iz razlogo što nema čip, koji koliko sam razumeo je potreban da bi toner mogao da radi. U dva navrata sam pozvao Green office koji su me uverili da toner provereno radi ako se postavi čip sa originalnog tonera. Odluka da kupim ovaj toner je zaista velika ušteda u odnosu na orginal. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Opomena o puštanju menice za neplaćeni račun. Potpisana na imenu Vlada Mitić. Iako ne mogu da dobijem potvrdu autentičnosti potpisa jer nemam dgugi kojim bih mogao da ga uporedim, moguće je da je parafirao lično Vlada Mitić. Inače, dokument je sačuvan jer je, verovatno neko iz porodice primaoca opomene, u tom trenutku dečak, na poleđini dokumenta napoisao pismo baki, te je ono sačuvano među ostalim pismima... Kao na fotografijama. Srpski trgovac VLADA MITIĆ je do Prvog svetskog rata imao pamuklijaško-jorgandžijsku radnju u Nišu. Godine rata proveo je u Solunu, gde je početkom rata otišao na svadbeno putovanje. Tu ga je prihvatio trgovac Josif Alkalaj, kao stručnog za rad na liferaciji pamuklija, a po zaduženju srpske vlade radio je i pamuklije za srpsku vojsku. Pre povratka u Srbiju pazario je mušku i žensku odeću, na čijoj je prodaji dobro zaradio. Posle Prvog svetskog rata Mitić je došao u Beograd gde je najpre imao ortačku radnju na veliko. U to vreme, Beograd je imao tek nešto više od 300.000 stanovnika, ali je brzo ekonomski napredovao i pretvarao se u evropsku metropolu. Novo gradsko stanovništvo stvaralo je i prestoničku modu, što je Mitić dobro procenio, i otputovao u Milano, u tada poznate fabrike tekstila. Dopremio je prepun vagon robe, koja je rasprodata u rekordnom roku, posle čega je odlučio da zakupi zgradi u Knez Mihajlovoj ulici, s prizemljem i tri sprata. Robna kuća “Mitić” zvanično je otvorena 1919. godine. Mitić je ogromne sume novca ulagao u marketing. Preko pola miliona dinara odlazilo je na razne kampanje, što je u ono vreme bilo dovoljno novca za izgranju pristojne trospratne zgrade. Isprva, Mitić se oslanjao na dnevnu štampu gde su slike različitih artikala, sa cenama ispisanim u „oblačićima“, ispunjavale čitave stranice novina. Reklamni plakati su se zatim preselili i na ulice: velika bela platna visila su na prometnijim raskrsnicama i mamile na sezonske rasprodaje. A kad su se krajem ’30-tih godina prošlog veka pojavili „Pragini“ autobusi, počelo se s reklamiranjem na 4 točka: drvene table su stajale po celoj dužini autobuskih krovova a natpis “Mitić i brat” pozivao je Beograđane u najveću prestoničku robnu kuću. U godinama pred Drugi svetski rat radnja je imala oko 340 zaposlenih. Zbog uvođenja kupovine na otplatu za državne činovnike on je među njima nazvan “činovničkom majkom”. Kasnije je kupovina na otplatu odobravana i drugim građanima. Poznato je da je pomagao svojim radnicima dajući im beskamatne kredite i novčanu pomoć u raznim neprilikama. Pomagao je i Beogradski Univerzitet. Mitić je 1935. godine kupio restoran “Rudničanin” na Slaviji, nameravajući da na tom mestu sagradi veliku robnu kuću koja bi imala 14 spratova i za dva metra nadvisila palatu “Albanija”. Gradnja je započela neposredno pred Drugi svetski rat, iako su Mitića pojedini oprezniji saradnici, naslućujući nevolje, savetovali drugačije – da pokupi iz banke sav novac i sa porodicom se skloni u Švajcarsku, što on nije prihvatao. Tokom rata nastavio je da radi, šaljući svojim zaposlenima I članovima njihovih porodica pomoć, ukoliko su stradali u ratnim operacijama ili su završili u zarobljeništvu. Sve što je prethodnih godina stekao, počelo je da se rasipa kada je rat priveden kraju. Posleratna vlast je Mitiću, osim parcele za izgradnju solitera, uzela i svu privatnu imovinu. Osuđen je na oduzimanje nacionalne časti i godinu i po dana zatvora pod optužbom da je “sarađivao sa neprijateljem, prodajući njemu robu, a uskraćivao i izgladnivao običan narod”. Rehabilitovan je 2009. godine. Još dugo godina nakon toga Mitić je živeo u velikoj bedi, u malom stanu koji mu je jedino ostavljen. Do danas, posle mnogih urbanističkih ideja i konkursa, posle svih pokušaja da se plac na Slaviji, na kojem je Mitić planirao da izgradi soliter, privede nekoj nameni, prostor između Beogradske i Ulice srpskih vladara ostao je prazan – poznat kao “Mitićeva rupa”.

Opis Detalji Recenzije (1) Kompatibilni imaging drum (bubanj jedinica za obradu slika) HP CF219A (19A) Kupi jeftini zamenski imaging drum HP 19A i smanjite troškove za neverovatnih 82% u odnosu na originalni (OEM) proizvod. I pored velike uštede sa našom zamenskom bubanj jedinicom (drum unit) nećete izgubiti na kvalitetu štampe kao ni kapacitetu (12.000,00 stranica). Garantovano najbolji odnos cene i kvaliteta. Garantujemo da će ovaj proizvod pravilno raditi u Vašem štampaču i da korišćenjem ovog proizvoda nećete izgubiti pravo na garanciju štampača. Proizvod je upakovan u zaštitnu ambalažu koja ga štiti u toku transporta. Poručite online jednostavno u par koraka, brza isporuka cena 1840,00 dinara. Za kvalitet štampe ključna je bubanj jedinica za obradu slike, stoga je veoma važno da je ista izrađena od proverenih testiranih komponenti. U našoj ponudi možete pronaći ovaj proizvod koji je 100% kompatibilan sa gore nabrojanim modelima laserskih štampača. Za kompatibilnost je zadužen novi inteligentni čip. OPC bubanj koji je postavljen u ovaj proizvod je posebno kreiran sa kvalitetnim premazom koji će omogućiti kvalitetan prenos slike i teksta. 100% garancija zadovoljstva kupaca za ovaj proizvod. Za sva dodatna pitanja naša tehnička podrška stoji Vam na raspolaganju. Na sledećem video snimku pogledajte postupak zamene bubanj jedinice HP 19A Kako da znam kada je vreme da zamenim drum unit? Bubanj jedinicu morate zameniti u sledećim slučajevima: • Kada Vam se pojavi poruka na displeju štampača "Imaging Drum Low" "Imaging Drum Very Low". • Ili kada primetite da je štampa lošeg kvaliteta odnosno da se pojavljuju štrafte ili mrlje. Da li mogu sam da zamenim bubanj jedinicu? Da možete i sami da zamenite bubanje jedinicu postupak je skoro identičan kao kada menjate toner kasetu. Sam postupak zamene možete pogledati na priloženom snimku. Na lageru 4 Kom. Detalji Kapacitet 12000 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Proizvođač Master color Drum unit Da Rated 5.00 on the scale 1 - 5 based on 1 customer reviews Vasilije 18. 03. 2022. Drum unit HP 19A Kupio probao, veoma zadovoljan sa cenom, kvalitetom i brzom isporukom. Preporuka. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Opis Detalji Recenzije (1) Zamenski HP W1143A (143A) Neverstop komplet za punjenje tonera crne boje Najbolja ponuda 40% niža cena u odnosu na originalni proizvod, ostvarite impresivne rezultate štampe sa našim kompatibilnim HP 143A tonerom koji je prošao rigorozne testove kvaliteta. Garantovano izuzetno niska cena uz profesionalni kvalitet štampe. Kompatibilnost Proizvod je 100% kompatibilan sa HP Neverstop 1001nw, HP Neverstop MFP 1202w, HP Neverstop MFP 1202nw, zahvaljujući čipu nove generacije. Kapacitet Kapacitet ovog proizvoda prema specifikaciji proizvođača iznosi 2500 stranica pri pokrivenosti od 5%. Kvalitet štampe Potpuno nova specijalna formula za toner prah 143A HP koja apsolutno odgovara gore navedenoj seriji neverstop laserskih štampača, omogućiće vrhunske rezultate štampe od prve do poslednje stranice. Laka zamena tonera bez nereda Proizvod koji Vam nudimo je komplet za ponovno punjenje neverstop štampača od brenda Master color. Zahvaljujući jedinstvenom dizajnu ovaj proizvod je jednostavan za upotrebu, potrebno Vam je samo 15 sekundi da napunite rezervoar štampača. Pre upotrebe promućkajte toner W1143A par puta, skinite zaštitnu kopču sa vrha, zatim skinite crveni poklopac i toner postavite u otvor sa desne strane laserskog štampača sa čipom okrenutim ka napred, zatim zarotirajte isti u desno i pritisnite klip na dole (princip kao kod šprica). Nakon toga jednostavno zarotirajte ovaj zamenski toner u levo i izvadite ga nakon čega je štampač spreman za korišćenje. Garancija Garantujemo da će proizvoda raditi kako treba sa gore navedenim laserskim štampačima. Korišćenjem zamenskog tonera za štampače nećete izgubiti pravo na garanciju štampača. Pakovanje Pakovanje sadrži jedan kompatibilan W1143A toner odnosno komplet za punjenje, dimenzije pakovanja su 365x70.61x64 mm, dok je težina 0,45 kg. Kupi HP 143A kompatibilni toner cena 1190,00 dinara uz brzu isporuku. Na lageru 5 Kom. Detalji Kapacitet 2500 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Rated 4.00 on the scale 1 - 5 based on 1 customer reviews Zoran 09. 10. 2022. Toner HP 143A Odlična alternativa toner je znatno jeftiniji od originalnog, kvalitet štampe je sasvim korektan. Da li vam je ovaj komentar bio koristan? Da Ne Napišite recenziju!

Ministar prosvete u to vreme Velibor Jonić Велибор Јонић (Крњево, код Велике Плане, 12. фебруар 1892 — Београд, 17. јул 1946) је био професор по занимању и министар просвете и вера у квислиншкој влади Милана Недића. Занима се за политику и историју и као млад улази у Народну радикалну странку а касније по позиву Димитрија Љотића је постао генерални секретар ЈНП ЗБОР. Аутор је Апела српском народу 1941. године којим се осуђује партизански устанак у окупираној Србији и становништво позива на борбу против комуниста и слушање окупатора. Био је организатор Завода за принудно васпитање омладине, логора за прокомунистичку омладину у Смедеревској Паланци. Повукао се с Недићем у Аустрију одакле је изручен новим властима. Јонићу је на Београдском процесу суђено за издају и ратне злочине, а казна је извршена стрељањем. Биографија Велибор Јонић је рођен 12. фебруара 1892. у Крњеву, од оца Крсте и мајке Софије Јонић. Учествовао је у Првом светском рату у ђачкој чети. Са српском војском се повлачио кроз Албанију. После повлачења, савезници су га пребацили у Енглеску, где се школовао до 1920. Међуратни период После повратка Јонић је кратко време био члан Републиканске странке, али је убрзо напустио идеолошку левицу.Био је члан и Земљорадничке странке до 1929, сарадник па члан средишњег одбора Народне одбране. Био је присталица уједињења са Бугарском и федералног уређења Краљевине СХС, па је био на изборној листи ХСС. На Јонићеве ставове значајан утицај је имало дело Пропаст Запада Освалда Шпенглера.У једном `Политикином` уводнику 1923. говори о `банкротству парламентаризма`. Након завођења Шестојануарске диктатуре, Јонић је почетком 1930-их постао члан Југословенске акције, организације која је критиковала либералну демократију и заговарала ауторитативни и корпоративни систем.Био је изабран генералног секретара Југословенске акције. Убиство краља Александара у Марсељу октобра 1934. подстакло је Југословенску акцију да са још неколико сродних група окупљених око листова Збор, Отаџбина и Буђење води преговоре о уједињењу. Јонић је био један од потписника протокола о уједињењу, а имао је и врло активну улогу у преговорима са Димитријем Љотићем.Обједињена организација Југословенски народни покрет Збор основана је у Љубљани, на шесту годишњицу увођења Шестојануарске диктатуре. Нешто касније образовано је стално вођство Збора у коме су били: председник Димитрије Љотић, адвокат из Смедерева, први потпредседник др Јурај Коренић, лекар из Загреба, други потпредседник др Фран Кондоре, адвокат из Љубљане и генерални секретар Велибор Јонић, професор из Београда. Јонић је сарађивао у и у зборашком гласилу Отаџбина, величајући Хитлера како је зауставио продор комунизма у Европу. Пошто је Збор на изборима 1935. прошао катастрофално лоше, Љотић је повезао Збор са Хитлеровом Немачком. Немцима је био циљ да Југославију привредно вежу за Немачку, а не за Француску као то тада. Због тога су у Краљевини Југославији оснивали предузећа и финансирали Збор да заступа немачке интересе.Сукоб Љотића са премијером Миланом Стојадиновићем оставио је неповољне последице на даље организовање зборашког покрета. Незадовољни лошим резултатима на изборима 1935. истакнути чланови Збора су критиковали Љотића и одбијали су да слепо подражавају његове потезе, који су им изгледали нереални и убиствени за даљи развој покрета. Јонић је децембра 1937. искључен из вођства Збора. На месту генералног секретара заменио га је Милорад Мојић. Осим тога, Љотићевом одлуком, пред Врховни суд покрета изведени су Јонић, Ђорђе Перић и Данило Грегорић.До измирења у вођству Збора доћи ће у току рата. После иступања из Збора, Јонић се повезао са Стојадиновићем и од 1938. до 1939. био је предавач принцу Петру. Бавио се превођењем и издаваштвом, а током 1939. године основао је издавачко-просветну задругу „Ипроз”. Повезао се са Српским културним клубом, где није имао већег утицаја.Био је члан и функционер Југословенско-енглеског друштва, предавао је немачки језик на Војној академији у Београду Био је ожењен и имао је једно дете. Други светски рат Иако је био германофил и спреман да учествује колаборационистичким институцијама, Јонић није био први избор Немаца.За комесара за образовање у Комесарској управи прво је постављен Ристо Јојић, а Јонић га је наследио 10. јула 1941. Аутор је Апела српском народу којим се осуђује партизански устанак у окупираној Србији и становништво позива на борбу против комуниста и сарадњу са Немцима. Немци су 29. августа поставили Милана Недића на чело нове српске марионетске администрације, Владе народног спаса.Јонић опет није био први избор за место министра просвете и вера, већ је та функција поверена Милошу Тривунцу. После реконструкције владе Јонић је постао министар просвете и вера 7. октобра.Јонић је у свом министарству наследио и бројне утицајне личности које су имале јаке везе са окупатором (попут Владимира Велмар-Јанковића, Ђорђа Перића), па иако им је био надређен имао је мало утицаја на њихов рад. Свој рад у министарству од самог почетка је усмерио на националну пропаганду коју је водила влада Милана Недића и жестоко обрачунавање са комунистима у просветним редовима.Министарство просвете је октобра 1941. донело уредбу о универзитету, којом се са београдског Универзитета (који није радио због окупације) уклоњени сви неподобни професори и студенти, а предавање и студирање дозвољено само „национално исправним” особама.Неподобни професори су слати у Бањички логор. Јонић је у Влади народног спаса био у групацији око Милана Недића, уз Јосифа Костића, Ђуру Докића и Огњена Кузмановића. Као министру просвете и вера, дата му је надлежност над Српском православном црквом. Покушао је да приволи цркву на сарадњу са Немцима, али са мало успеха.Као министар просвете, Велибор Јонић је почетком 1942. покренуо издавање предратног Просветног гласника, који је требало да окупи све просветне раднике и спречи да школа буде расадник „интернационалних схватања“.Половином 1942. Јонић је покренуо издавање политичког недељника Српски народ, чији је он би главни и одговорни уредник. Лист се залагао за обнову Србије на „здравим сељачким ногама“ и њен препород у новој Европи под немачким вођством.Такође је од од 1941. до 1942. био и сарадник зборашке Наше борбе 1941–1942. Министарство просвете је најдаље отишло у спровођењу националсоцијалистичких идеја.Био је организатор Завода за принудно васпитање омладине, логора за прокомунистичку омладину у Смедеревској Паланци. Министарство је у спровођењу своје политике постало најагилније крајем 1943. и почетком 1944, у време када су остале колаборационистичке активности полако посустајале.Оно је крајем 1943. објавило “200 великих српских послова” у које је потребно требало урадити, међу којима су уређивање “српског животног простора”, колонизација на “српском животном простору”, изврши заштита српске “крви”, оснује Центар за испитивање биолошких и антрополошких одлика становништва српских земаља, формира Центар за истраживање етничких типова српског становништва и да се изради “расна карта” српских области. У последњој години окупације Јонић је имао улогу у сарадњи Недићеве владе са четницима Драгољуба Михаиловића. У пролеће 1944. одржао је састанак са капетаном Предрагом Раковићу и предлагао му сарадњу четника са Владом народног спаса. Крајем априла 1944. године на Велибора Јонића је извршен неуспешан атентат чији починитељи нису откривени. Од почетка савезничког бомбардовања и битке за Србију Недићева влада је функционисала отежано, али је Јонић и тада био међу њеним најревноснијим делатницима. Недић је 28. августа 1944. поставио Јонића да руководи евакуацијом квислиншке владе у Немачку.Јонић је 2. септембра одржао састанак са представником београдске организације ЈВуО Иваном Павловићем, представником Специјалне полиције Бошком Бећаревићем, командантом СДК Костом Мушицким, командантом СДС Боривојем Јонићем (тj. рођеним братом) и генералом Стеваном Радовановићем који је заступао Недића. На састанку је договоран начин како да се заједнички спречи да партизани и Црвена армије заузму Београд или у случају неуспеха како се повлаче пред њима. Јонић је предложио да се српски интелектуалци који су изразили подршку немачкој окупацији сакрију у манастирима СПЦ или да се пребаце у Немачку заједно са члановима владе.26. септембра, Велибор Јонић је одржао говор преко Радио-Београда, у коме се обратио краљу Петру II с молбом да заштити српске политичаре који су сарађивали са окупатором. Влада народног спаса је престала да постоји 3. октобра како су се Београду приближавале јединице Црвене армије и партизана. Јонић је побегао из Југославије. Он и други српски избегли квислинзи су одведени у Беч, па у Кицбил. Јонић је подржавао неуспешне Нојбахерове планове да укључи патријарха Гаврила Дожића и владику Николаја Велимировића у рад колаборационистичких органа у егзилу. После рата Јонића су Британци изручили новим југословенским властима. Оптужен је за сарадњу са Немцима и суђено му је у Београду на истом процесу са Михаиловићем, Мушицким и Јовановићем. Осуђен је за колаборацију и стрељан у Београду 17. јула 1946. Slanje savijeno dva puta Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim ili preporučenim pismom ( težina od 21-100 grama ) Q-1

Opis Detalji Recenzije (0) HP CE505A toner | CF280A toner Kupite kompatibilan toner za HP i Canon štampače premijum kvaliteta, izrađen u skladu sa strogim standardima kvaliteta. ✔ Test kvaliteta Iza nas je više od decenije rada sa zamenskim potrošnim materijalom za štampače, neprekidno testiramo iste u cilju da Vam obezbedimo najbolji mogući proizvod koji će optimalno raditi i pružiti maksimalan kvalitet štampe. Toner OEM oznake HP CE505A je potpuno nov proizvod izrađen od kvalitetnih sertifikovanih komponenti, koje će obezbediti maksimalno kvalitetan rad štampača. Čip koji je postavljen na kertridžu omogućava brzu instalaciju nakon čega će isti biti prepoznat kao originalni proizvod. Posebno formulisan kvalitetan toner prah prilagođen je svojom granulacijom, termičkim svojstvima i bojom originalnom potrošnom materijalu, za besprekorno kvalitetnu štampu. ✔ Kompatibilnost Pre kupovine svakako se prvo uverite da li toner kaseta odgovara Vašem modelu štampača. Toner je 100% kompatibilan sa sledećim modelima HP i Canon laserskih štampača: • HP Laser Jet P2030 • HP Laser Jet P2035 • HP Laser Jet P2035D • HP Laser Jet P2050 • HP Laser Jet P2055d • HP Laser Jet P2055n • HP Laser Jet P2055x • Canon CRG-719 • Canon LBP 6300 • Canon LBP 6650 • Canon C-EXV 40 • Canon IR 1133 ✔ Ušteda od 80% Kupite zamenski toner u online shopu Green Office, premijum kvalitetu i ostvarite uštedu od neverovatnih 80% u odnosu na originalni potrošni materijal. ✔ Kapacitet štampe Kapacitet štampe je deklarisan na 2300 stranica, pri popunjenosti od 5%, što je identično kapacitetu originalnog (OEM) potrošnog materijala. ✔ Garancija Svi naši toneri dolaze sa garancijom, što znači da su zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača. Za sva dodatna pitanja u vezi proizvoda možete nas kontaktirati. Postupak zamene tonera HP 05A Šta znači univerzalan sa HP CF280A? U kratkim crtama to znači da toner HP 05A možete koristiti kao toner HP 80A u sledećim laserskim štampačima: LaserJet Pro 400 M401a, LaserJet Pro 400 M401d, LaserJet Pro 400 M401dn, LaserJet Pro 400 M401dne, LaserJet Pro 400 M401dw, LaserJet Pro 400 M401n, LaserJet Pro 400 M425dn, LaserJet Pro 400 MFP M425dw Da li ću izgubiti garanciju na štampač ako koristim kompatibilne tonere? Korišćenjem zamenskih (kompatibilnih) tonera nećete izgubiti garanciju na štampač. Na lageru 8 Kom. Detalji Kapacitet 2300 stranica Tip tonera Zamenski-Kompatibilni Boja Crna Proizvođač Master color Budite prvi koji će napisati recenziju!

Originalni dokument Narodne Odbrane od 3.VII 1936 godine, u kome se istaknuti nacionalni radnik Aleksa Jovanović Kodža obaveštava da je izabran za člana Nadzornog odbora Narodne odbrane. Dokument je svojeručno potpisao vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin. Ilija Trifunović-Birčanin, (Topola, 1877 — Split, 3. februar 1943) je bio srpski četnički vojvoda. Četničkom pokretu se pridružio godine 1906. kada je s vojvodom Petkom otišao u Makedoniju, tada pod otomanskom vlašću te vodio gerilske akcije po Skospskoj Crnoj Gori kao komita, a zatim sa vojvodom Vukom četovao po Kumanovu i tamo ostao do prvog balkanskog rata 1912. Učestvovao je u oba balkanska rata, kao i u Prvom svetskom ratu. Borio se zajedno u odredima vojvode Vuka i ujesen 1916. na Sivoj Steni pogođen je u ruku, koja je morala biti amputirana. Tada je i vojvoda Vuk poginuo, a Birčanin je dobio zvanje četničkog vojvode. U periodu između dva rata, vojvoda Birčanin je vršio važne uloge u četničkoj organizaciji. Godine 1929. je postao predsjednik `Udruženja srpskih četnika Petar Mrkonjić za kralja i otadžbinu`, a od 1932. je predsjednik organizacije Srpska Narodna Odbrana (SNO). 1934. je predsjednik Udruženja starih četnika. U vrijeme drugog svjetskog rata je sudjelovao u puču 27. marta 1941. kojim je oborena pro-osovinska Cvetkovićeva vlada. Nakon aprilskog rata je izbjegao u selo Lipovo kod Kolašina. Izveštaj četničkog generalštabnog oficira Ivaniševića iz Splita o Birčaninovoj kolaboraciji sa Italijanima. U septembru 1941. Trifunović je došao u Split, koji se u to vrijeme nalazio pod vlašću fašističke Italije. Uz pomoć Dobroslava Jevđevića je počeo okupljati antikomunistički, velikosrpski i jugounitaristički raspoložene građane u pokret koji je trebao predstavljati alternativu kako hrvatskim nacionalistima okupljenim oko NDH, tako i partizanima pod vodstvom komunista. Te su aktivnosti vođene uz podršku italijanskih vlasti, koje su u četničkom pokretu vidjele korisnog saveznika. Ilija Trifunović Birčanin je stanovao u okupiranom Splitu, sastajao se i javno družio sa italijanskim visokim oficirima. Birčaninu su stražu držali karabinijeri. Biračnin je govorio da se »u prvom redu mora voditi borba protiv komunizma«, budući da su upravo »komunisti krivi zbog terora, koji okupatori provode nad narodom, jer komunisti stvaraju nemire«. Trifunović će, povezujući Dobrosava Jevđevića i Petra Baćovića u Hercegovini, Uroša Drenovića, Manu Rokvića i Branu Bogunovića u zapadnoj Bosni, Momčila Đujića u sjevernoj Dalmaciji i Stevu Rađenovića i Pajicu Omčikusa u južnoj Lici uspostavljati jedinstvenu vojnu komandu koja će uskoro djelovati kao štab četničkih odreda za Hercegovinu, Dalmaciju, zapadnu Bosnu i Liku. U martu 1942. Trifunović je dobio pismene ovlasti od Draže Mihailovića, vođe JVuO, da bude njen predstavnik, odnosno komandant Dalmacije, Like, Korduna i Primorja. Vojvoda Birčanin je preko svojih prijatelja i članova Narodne Odbrane također organizirao i četničke formacije u Sloveniji poznate pod nazivom Plava garda. S Mihailovićem se prvi put sastao u maju 1942. u selu Pustopolju kod Gacka u Hercegovini. Nakon toga, jedna britanska podmornica je na Korčulu za Birčanina donijela radio stanicu, tehnički materijal i novčana sredstva. Birčanin je izvođenje ove misije poverio vojvodi Momčilu Đujiću. Tada je unapredio generala Mihailovića u čin četničkog nadvojvode. Mihailović je tom prilikom predao listu od 25 oficira JVuO koje je stari Birčanin proglasio četničkim vojvodama. Početkom jula 1942. godine, nakon poraza partizana u Hercegovini je izvršena smotra četnika po srezovima. Ilija Birčanin je tada obišao četničke jedinice u nevesinjskom, gatačkom i bilećkom srezu. Pratili su ga italijanski general Alesandro Luzana, Dobrosav Jevđević i četnički komandanti iz pomenutih srezova. Četnicima u Bileći održao je sledeći govor: „Zahvaljujem vam se junaci, što ste u ovim krajevima slomili komunizam i uništili te krvave bande. Pozivam vas, da se pokoravate zakonima i ne nasjedate lažnim vijestima, te da se i dalje borite protiv komunizma, jer su boljševičke armije već na umoru. Danas je glavna borba uperena protiv komunizma, u kojoj se osim ostalih naroda Evrope bore i svi južni Sloveni, jednako Srbi, Hrvati i Slovenci, a iz koje će borbe izići nova Evropa, gdje nas očekuje novi život, koji će sigurno biti bolji, te ćemo u miru moći podizati svoje razrušene domove i orati naša polja.“ Birčanin je, uz pomoć Dobroslava Jevđevića svoje pristaše u organizirao u paravojnu formaciju pod nazivom `Odred Vojvode Birčanina`, a kasnije je formirana i Splitsko-šibenička brigada, kasnije poznata kao `Svilena brigada`. Te su formacije zajedno s Dinarskom Četničkom Divizijom činile Dalmatinsku Vojsku. Do kraja 1942. ostvario je legalizaciju četničkih postrojbi kod talijanskih okupacijskih vlasti te njihovu redovitu opskrbu borbenim, materijalnim i novčanim sredstvima na temelju zajedničke borbe protiv partizana. Teško se razbolio u Splitu. Umro je u Splitu 3. februara 1943. Posmrtno je odlikovan od generala Mihailovića i Londonske vlade Karađorđevom zvezdom sa mačevima III reda. Kao na fotografijama.

Opis Detalji Recenzije (0) Kvalitetna štampa plave boje postaje jednostavna s našim kompatibilnim kertridžem HP 363XL Cyan (C8771EE) od 13 ml, koji donosi visok kvalitet i pouzdanost u svaki dokument ili sliku koje stvarate. Naša ponuda predstavlja odličan izbor za vlasnike HP InkJet štampača koji žele da uštede, a pritom ne žrtvuju kvalitet štampe. Visok kvalitet štampe: Kertridž koristi posebno formulisano mastilo dizajnirano da zadovolji specifične zahteve HP štampača. Rezultat je vrhunski kvalitet štampe, sa bojama koje doslovno oživljavaju na papiru. Ne brinite o razmazivanju ili curenju – naše mastilo brzo prijanja za papir i garantuje besprekorne rezultate. Pouzdanost: Osim što donosi izvanredan kvalitet, naš kertridž je i pouzdan. Bez obzira da li štampate dokumenta za posao ili fotografije za porodični album, možete računati na njega. Kompatibilnost s HP 363XL znači da će savršeno raditi sa dole navedenim modelima InkJet HP štampača. Ekološki prihvatljiv: Naša predanost očuvanju okoline manifestuje se kroz ekološki prihvatljive komponente i reciklirani materijal koji se koristi u izradi ovog kertridža. Dakle, osim što dobijate odličan proizvod, doprinosite i očuvanju planete. Povećani kapacitet od 13 ml: Veći kapacitet kertridža znači manje čestih zamena i manje troškova. Uz ovaj kertridž, moći ćete da štampate više dokumenata i slika pre nego što će biti potrebna zamena. Garancija i povrat: Garantujemo 100% kompatibilnost s vašim HP štampačem, a takođe nudimo i mogućnost povrata proizvoda u roku od 14 dana ukoliko niste u potpunosti zadovoljni svojim izborom. Naručite svoj Kompatibilni Kertridž HP 363XL Plavi (C8771EE) danas na greenoffice.rs i uverite se u kvalitet štampe i uštedu koju vam donosi. Cena je povoljna, a kvalitet garantovan. Odricanje od odgovornosti: Svi nazivi brendova i logotipi su vlasništvo njihovih brendova i na njih se poziva samo u opisne svrhe. Spisak kompatibilnih modela InkJet HP štampača: HP PhotoSmart C 5140, HP PhotoSmart C 5150, HP PhotoSmart C 5170, HP PhotoSmart C 5175, HP PhotoSmart C 5180, HP PhotoSmart C 5185, HP PhotoSmart C 5190, HP PhotoSmart C 6150, HP PhotoSmart C 6160, HP PhotoSmart C 6170, HP PhotoSmart C 6175, HP PhotoSmart C 6180, HP PhotoSmart C 6185, HP PhotoSmart C 6190, HP PhotoSmart C 7150, HP PhotoSmart C 7170, HP PhotoSmart C 7180, HP PhotoSmart C 7188, HP PhotoSmart C 7190, HP / HP Photosmart Series, HP PhotoSmart 3100 Series, HP PhotoSmart 3108, HP PhotoSmart 3110, HP PhotoSmart 3110 V, HP PhotoSmart 3110 XI, HP PhotoSmart 3200 Series, HP PhotoSmart 3210, HP PhotoSmart 3300 Series, HP PhotoSmart 3310, HP PhotoSmart 8200 Series, HP PhotoSmart 8250. Brend Master color Na lageru 30 Kom. Detalji Zapremina 13 ml Boja Plava Proizvođač Master color Tip kertridža Kompatibilni Budite prvi koji će napisati recenziju!

Opis Detalji Recenzije (0) Najbolji izbor za Vaš HP Štampač - zamenski HP 304XL Tri-color kertridž Tražite visokokvalitetne kertridže koji će doneti živopisne i precizne boje Vašim dokumentima i slikama? Onda je HP 304XL Tri-color zamenski kertridž upravo ono što Vam treba! Ovaj kertridž, proizveden od strane renomiranog brenda Master Color, donosi izvanredan kvalitet štampe i više nego zadovoljavajući kapacitet od 7 ml mastila, što ga čini idealnim za sve Vaše štamparske potrebe. Glavne Karakteristike i Prednosti: • 51% niža cena u odnosu na original: Ovaj kompatibilni kertridž pruža identičan kvalitet štampe kao i originalni HP kertridž N9K07AE, ali po znatno povoljnijoj ceni. Uštedite novac, a ne žrtvujte kvalitet. • 100% kompatibilan: Kertridž HP 304 XL je potpuno kompatibilan sa dole navedenim modelima HP štampača, garantujući da će raditi bez problema i pružiti izvanredne rezultate. • Brza isporuka: S obzirom na našu brzu isporuku, možete biti sigurni da ćete imati kertridž pri ruci kad Vam zatreba. • Ekološki prihvatljiv: Ovaj kertridž je izrađen od recikliranog materijala, čime doprinosi očuvanju životne sredine. • XL kapacitet: Kapacitet od 7 ml mastila omogućava Vam štampanje većeg broja stranica. Ovaj kertridž koristi posebno formulisano mastilo koje je dizajnirano da zadovolji specifične zahteve HP InkJet štampača kako bi se postigao visok kvalitet štampe. Bez obzira da li štampate dokumente ili fotografije, ovaj kertridž će Vam pružiti živopisne boje i oštre detalje. Nudimo Vam garanciju zadovoljstva od 100%. Ako niste potpuno zadovoljni svojim izborom, imate mogućnost povrata robe u roku od 14 dana. Povećajte produktivnost svog HP štampača i uštedite novac uz kompatibilni kertridž HP 304XL Tri-color (N9K07AE). Nabavite svoj primerak danas na greenoffice.rs po sjajnoj ceni od samo 2050,00 dinara. Zaboravite na kompromise između kvaliteta i cene - sada možete imati oboje! Investirajte u kvalitetnu štampu sa Kertridžem HP 304XL. Odricanje od odgovornosti: Svi nazivi brendova i logotipi su vlasništvo njihovih brendova i na njih se poziva samo u opisne svrhe. Spisak kompatibilnih modela InkJet HP štampača: HP AMP 100 (T8X39A, HP AMP 120 (T8X39D), HP AMP 125 (T8X40D), HP AMP 130 (T8X39B), HP DeskJet 2600, HP Deskjet 2620, HP DeskJet 2622, HP Deskjet 2630, HP Deskjet 2632, HP Deskjet 2633, HP Deskjet 2634, HP Deskjet 2655, HP DeskJet 3700, HP DeskJet 3720, HP DeskJet 3730, HP DeskJet 3732, HP Deskjet 3733 All-in-One, HP DeskJet 3735, HP DeskJet 3750, HP DeskJet 3760, HP DeskJet 3762, HP DeskJet 3764, HP Envy 5000, HP Envy 5010 All-ln-One, HP Envy 5020, HP Envy 5030, HP Envy 5032, HP Envy 5050 All-in-One Brend Master color Na lageru 30 Kom. Detalji Zapremina 7 ml Boja Crvena, Plava, Žuta Proizvođač Master color Tip kertridža Kompatibilni Budite prvi koji će napisati recenziju!

Opis Detalji Recenzije (0) Kompatibilni HP 351XL trobojni kertridž (CB338EE) od 17 ml pruža izvanredan kvalitet štampe u boji i dolazi po znatno nižoj ceni od originalnog. Ovaj zamenski kertridž brenda Master Color predstavlja pouzdan izbor za vaš InkJet HP štampač. Visok kvalitet štampe: Ovaj kertridž ne samo da će vam pružiti živopisne boje i jasne slike, već će i vaši dokumenti dobiti profesionalan izgled. Svaki detalj će biti precizno prikazan, bez obzira na to šta štampate. Pouzdanost: Master Color je sinonim za kvalitet i pouzdanost. Ovaj kompatibilni kertridž će raditi bez problema, bez obzira na obim štampe. Ekološki prihvatljiv: Osetite se dobro zbog svoje kupovine. Ovaj kertridž je proizveden od visokokvalitetnih novih komponenti i recikliranog materijala, čineći ga ekološki odgovornim izborom. Kompatibilnost: Ovaj kertridž je 100% kompatibilan sa dole navedenim modelima HP štampača. Ne brinite se o komplikacijama - jednostavno ga postavite i štampajte. Povećani kapacitet od 17 ml: U poređenju sa standardnim kertridžima, ovaj kertridž će vam omogućiti štampanje većeg broja stranica, štedeći vam vreme i novac. Ovaj kompatibilni kertridž koristi posebno formulisano mastilo koje je dizajnirano da zadovolji specifične zahteve InkJet HP štampača, obezbeđujući visok kvalitet štampe u boji. Mastilo brzo prijanja za papir, čime se sprečavaju problemi sa razmazivanjem i curenjem. Ako niste u potpunosti zadovoljni svojim izborom, imate mogućnost povrata robe u roku od 14 dana. Započnite svoje štampanje sa pouzdanim i ekonomičnim zamenskim HP 351XL Tri-Color kertridžem. Kupovinom podržavate visok kvalitet i brigu o okolini. HP 351XL cena 1050,00 dinara. Odricanje od odgovornosti: Svi nazivi brendova i logotipi su vlasništvo njihovih brendova i na njih se poziva samo u opisne svrhe. Spisak kompatibilnih modela InkJet HP štampača: HP Deskjet D4200, HP Deskjet D4260, HP Deskjet D4263, HP Deskjet D4360, HP Officejet J5730, HP Officejet J5780, HP Officejet J5785, HP Officejet J5790, HP Officejet J6400, HP Officejet J6410, HP Officejet J6413, HP Officejet J6415, HP Officejet J6450, HP Officejet J6480, HP Photosmart C4205, HP Photosmart C4210, HP Photosmart C4240, HP Photosmart C4250, HP Photosmart C4270, HP Photosmart C4272, HP Photosmart C4273, HP Photosmart C4275, HP Photosmart C4280, HP Photosmart C4283, HP Photosmart C4285, HP Photosmart C4293, HP Photosmart C4294, HP Photosmart C4340, HP Photosmart C4342, HP Photosmart C4343, HP Photosmart C4344, HP Photosmart C4345, HP Photosmart C4348, HP Photosmart C4380, HP Photosmart C4385, HP Photosmart C4400, HP Photosmart C4435, HP Photosmart C4440, HP Photosmart C4450, HP Photosmart C4472, HP Photosmart C4473, HP Photosmart C4480, HP Photosmart C4483, HP Photosmart C4485, HP Photosmart C4580, HP Photosmart C4583, HP Photosmart C4585, HP Photosmart C4599, HP Photosmart C5200, HP Photosmart C5240, HP Photosmart C5250, HP Photosmart C5270, HP Photosmart C5273, HP Photosmart C5275, HP Photosmart C5280, HP Photosmart C5283, HP Photosmart C5288, HP Photosmart C5290, HP Photosmart C5293, HP Photosmart C5580, HP Photosmart D5345, HP Photosmart D5360, HP Photosmart D5363, HP Photosmart D5368. Brend Master color Na lageru 30 Kom. Detalji Zapremina 17 ml Boja Crvena, Plava, Žuta Proizvođač Master color Tip kertridža Kompatibilni Budite prvi koji će napisati recenziju!

Milan Jovanović Batut / Potpis na dokumentu, u svojstvu dekana Medicinskog fakulteta iz 1921 Milan Jovanović Batut (Sremska Mitrovica, 10. oktobar 1847 — Beograd, 11. septembar 1940) bio je srpski i jugoslovenski lekar, univerzitetski profesor, utemeljivač Medicinskog fakulteta. Rođen je u Sremskoj Mitrovici pred Mađarsku bunu u jesen 1847. godine, od oca Koste Jovanovića trgovca kolonijalnom robom. Majka je bila od Novića, gde je pripadao pesnik Joksim Nović Otočanin. Deda po ocu Srbin poreklom `odnekud od Sofije`, učestvovao je u borbama za vreme Prvog srpskog ustanka. Poginuo je slavno u boju protiv Turaka na Mišaru 1806. godine. Udovica baba `Starka Anđa` prevela je onda porodicu u Srem, da bi se skrasili u Mitrovici. Porodica je do 1848. godine bila imućna pa osiromašila, jer je neštedemice pomagala Srpski pokret. Otac Kosta uspešni preduzimljivi trgovac (koji je stigao do Hamburga i o tome ostavio dnevnik sa puta) nastradao je nesrećnim slučajem od razbesnelog bika. Milan je u Mitrovici pohađao osnovnu školu i završio dva razreda realke. Kao srednjoškolac pokazao je talenat za crtanje. Gimnaziju je nastavio u Pančevu i nakon godinu dana prešao kao `blagodejanac` u Karlovce. Nakon sedmog razreda gimnazije u Karlovcima, otišao je 1865. godine u Osijek, gde je maturirao sa odličnim uspehom. Porodični prijatelj Svetozar Miletić koji je rano prepoznao Jovanovićev potencijal, nudio mu je kao pomoć stipendiju, i to samo ako bi studirao pravo. Međutim, mladić je svim bićem bio okrenut medicini, i studije medicine započeo je u Beču, zahvaljujući materijalnoj pomoći desetorice građana Mitrovice, koji su mu tokom prve godine davali po dve forinte mesečno za izdržavanje. Kako nije mogao da nastavi studije sledećeg semestra, bio je prinuđen da ode u Novi Sad gde je tri godine predavao u realci, skupljajući novac. Sa dovoljno novca vratio se u austrijsku prestonicu gde je završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Tokom studija u Beču, predavali su mu profesori koji su bili slavna imena bečke i evropske medicine. Kada se 1885. godine Milan Jovanović vratio sa stručnog usavršavanja po evropskim prestonicama, uzeo je nadimak Batut. Razlog je bio u tome što su pored njega u srpskoj javnosti, u istoj društvenoj ulozi bila još dva Milana Jovanovića i to lekara. Sastali su se njih trojica i uzeli nadimke da bi ih društvo razlikovalo. Dr Jovanović, rodom iz banatskog sela Jarkovca prozvao se Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći, Sremac, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog kompanjona - Batut. Već na samom početku lekarske prakse u Somboru došle su do izražaja njegove sklonosti prema pisanoj reči i zdravstveno-prosvetnom radu. Godine 1880. je u tom cilju pokrenuo list za lekarsku pouku narodu „Zdravlje”. Bio je to prvi list sa higijensko-prosvetnim sadržajem na slovenskom jugu. U periodu od 1880. do 1882. godine na poziv crnogorske vlade bio je načelnik Sanitetskog odeljenja tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih dela i glavni lekar Cetinjske bolnice. Zalaganjem dr Vladana Đorđevića došao je u Srbiju, gde je dobio državnu stipendiju za usavršavanje u inostranstvu. Nekoliko godina radio je na vodećim medicinskim ustanovama Evrope toga vremena, u Minhenu, Berlinu, Parizu i Londonu. Poslednje mesece bavljenja u Evropi proveo je u Parizu, gde je upoznao slavnog Luja Pastera. Posebno je on proučavao probleme higijene i bakteriologije. Nakon specijalizacije pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, ovu laskavu ponudu odbio je i prihvatio mesto redovnog profesora na Katedri higijene i sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu. Predavao je studentima dugi niz godina i izgradio veliki autoritet kao naučnik i profesor. Posebno priznanje za njegov rad bio je izbor za rektora Velike škole. Karlov univerzitet ga je 1938. promovisao u počasnog doktora. Jedna od najvećih zasluga profesora Batuta bila je osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako nije imao dovoljnu podršku svojih kolega lekara, profesor Jovanović je bio istrajan u svojim idejama i nakon višedecenijske borbe Medicinski fakultet je osnovan 1919. godine, a Milan Jovanović Batut je postao prvi dekan i profesor higijene na novoosnovanom fakultetu. Pored nastavne i naučne delatnosti, profesor Batut bio je veoma aktivan društveni radnik. Između ostalog, bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Jugoslovenskog lekarskog društva, Društva za čuvanje narodnog zdravlja, višegodišnji član i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Na njegovu inicijativu osnovano je Ministarstvo narodnog zdravlja posle Prvog svetskog rata. Takođe, bio je jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Sarađivao je sa Maticom srpskom, Srpskim književnim glasnikom i bio jedan od prvih i najuglednijih saradnika Politike. Jedan književnik je primetio u vezi pisanja Batutovog: pisao je `Vukovim jezikom` a `Dositejevim načinom`. Imao je veliku sposobnost popularisanja i prikazivanja najzamršenijih naučnih istina. Zdravstveno prosvećivanje naroda bilo je najznačajnije životno delo dr Milana Jovanovića Batuta. Ta ideja provlačila se kroz njegov čitav radni vek. Objavio je nekoliko stotina članaka, na desetine brošura i knjiga. U svojim delima isticao je značaj porodičnih vrednosti, koje predstavljaju glavni razlog nacionalne propasti ili preporoda. Prema Batutu porodica je temelj snage i duha naroda, raskrsnica svih puteva i prvenstveni izvor dobra i zla u ljudskom društvu. Po biografu Ozrenu Nedeljkoviću (1940): Batut je naš najznačajniji radnik na higijenskom prosvećivanju naroda. Kao dobra poznavalac narodnog života umeo je svoj rad i svoje pisanje da podesi prema stvarnom stanju prosvećenosti naroda. Prostudirao je potrebe, osećanja i jezik našeg naroda. Zato su njegovi spisi - puni pouka a pisani najčistijim narodnim jezikom - i prodrli toliko duboko u narod. Profesor Milan Jovanović Batut je svojim višedecenijskim naučnim i društvenim radom ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda. Njegova odlikovanja predstavljaju najstariju i istorijski veoma značajnu grupu u okviru Zbirke odlikovanja Arhiva SANU. Preminuo je u Beogradu 11. septembra 1940. godine. Po njemu je nazvana jedna ulica u Beogradu. Kao na fotografijama

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Mališe Atanackovića, upućeno Bogoljubu Jovanoviću, iz 1907 Borisav - Mališa Atanacković (1860 – Užice, 19. maj 1919 je užički ugostitelj, trgovac, urednik, odbornik i predsednik opštine, narodni poslanik Narodne radikalne partije i industrijalac. Nadimak `Mališa` dobio je zbog niskog rasta i kasnije je bio poznat pod tim imenom. Rođen je 1860. godine u selu Zaglavak. Roditelji su mu živeli odvojeno, majka Jela (domaćica poreklom iz Duba) je živela sa decom u Zaglavku, a otac Tripko, kolar iz Kremana, živeo je u Užicu. Posle majčine smrti 24.12.1871. doselio se kod oca. Biografi Mališe Atanackovića (Aleksandar Kale Spasojević, Mladen St. Đuričić, Miodrag Gluščević) navode da su ga očevi prijatelji predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u centralnoj kafani užičkih trgovaca nauči kafedžijsko umeće i `stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima“. Osamdesetih godina 19. veka na inicijativu profesora realke, Dobrosava Ružića i njegovih kolega, Mališa odlazi na krojačko - tkački zanat u Beograd kod tkača Tilera gde je naučio i nemački jezik i germanski odnos prema poslu. Po povratku u Užice otvorio je kafanu i rakidžinicu, a finansijsku potporu su mu dali trojica profesora Užičke realke: Dobrosav Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir-Ljuba Davidović. Bio je narodni poslanik na listi Radikalne stranke od 1897-1919. godine. U istom periodu u nekoliko navrata bio je predsednik opštine užičke i odbornik iste opštine, predsednik Okružne skupštine okruga užičkog, predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova itd. Jedno vreme bio je urednik `Zlatibora`, prvih novina koje su izlazile u Užicu sa prekidima od 1885. do 1900. godine. Tri industrijska objekta u Užicu su bila u njegovom vlasništvu: parni mlin (1910), hidrocentrala na Đetinji u klancu `Groto` (1911) i električni mlin na Rakijskoj pijaci (1912). Političko delovanje Mališe Atanackovića u Užicu obeležilo je zalaganje za izgradnju Užičke realke i osnivanje Tkačke škole gradu. Najveći politički protivnici su mu bili Milorad Mićić i Dimitrije Tucović. Prvi svetski rata proveo je u izbeglištvu na Krfu, u Švajcarskoj i Francuskoj. Bio je član delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) koja je obišla industrijske centre u Engleskoj. Otuda je poneo mnogo viđenog, nameran da to primeni u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci po povratku u zemlju i u Užice, zbog srčanih komplikacija, život ovog užičanina se završio. Imao je kuću na Rakijskoj pijaci (deo Užica), pored nje kafanu, a naspram kuće prvi industrijski mlin u Užicu. Prva žena mu se zvala Jelena Šunderić, datum venčanja 16.01.1886. Sa njom je imao ćerku Simku rođenu 17.05.1887. godine. Drugom ženom Dragom Marković oženio se 09.02.1892. godine i sa njom je imao šest ćerki: Jelena, Kosara, Milica, Nadežda, Spasenija Caca, Milena i dva sina: Branislav i Miloš (blizanac sa Milenom). 1907. godine izgradio je električni mlin u klisuri Grot, a hidroelektranu za pokretanjeu mlina u periodu 1911-1913. godine. Novi mlin, na Rakijskoj pijaci, izgrađen je 1912. godine. Na Begluku (deo Užica) je imao skladište robe i građevinskog materijala, 1912. godine. Posle kafedžije i trgovca Tome Naumovića, Mališa je jedan od prvih proizvođača Klekovače u užičkom kraju. U centru Rakijske pijace 1912. Atanacković je podigao dve vage: malu i veliku koja je mogla da meri volujska kola natovarena žitom. Osnivač i utemeljivač Tkačke radionice koja je počela sa radom 3.maja 1901. godine. Crepana i ciglana sagrađena je 1913. godine u Krčagovu (deo Užica), a u njoj je radilo 15-20 radnika. Posebno se angažovao na izgradnji električne centrale na Đetinji. Užice je tako 1899. godine dobilo električno osvetljenje, a Tkačnica struju, kao prva fabrika u Srbiji koja je primenila hidro-električnu energiju za industrijski pogon. Kao na fotografijama.

Cudno je u celoj ovoj prici to sto Ljubodrag Djuric nije bio neki levo smetalo beznacajan mish vec Sef Titovog kabineta, a onda i ko je smestio Zeki Rodzeru, ispada kao da je - i da li mu je UDBA namestila? Međutim, u pauzi mu je prišao general Nikola Ljubičić i rekao mu: ‚Izvini, i ja sam se ogrešio. Pozvala me tvoja žena na kafu, navodno da je posle negde odvezem, ja svratio, i eto... ‚ Đuriću je tada pao mrak na oči...Partijska komisija formirana da ispita ceo slučaj saslušala je sve aktere, a od njih je uzela i pisane izjave...Milka je morala da priloži i spisak svih „drugova“ s kojima je išla u krevet. Kasnije se pričalo da je na njemu bilo 34 imena, neki su licitirali sa čak 52 muskarca Godine 1952. u Zagrebu se održava VI Kongres KPJ. Delegat na Kongresu je i Ljubodrag Đurić. U svojoj diskusiji na Kongresu on žestoko opali po Petru Stamboliću, koji mu je „preoteo` žene, i iznese još niz teških kritika na račun Petra Stambolića, Tito kao predsedavajući „urlikne`: `... Šta govori ovaj luđak!`, isključi, kao predsedavajući, sve mikrofone, zvučnike, obezbeđenje svlači Đurića sa govornice, strpaju ga u džip, i osim šofera u džipu je i Jovo Kapičić. ĐURIĆ Ljubodrag (1917-1988) - Užice, Srbija; učitelj. Član KPJ (1941). Komandant 2. proleterske brigade i divizije (1942/43); zamenik komandanta (Koča Popović) Glavnog štaba Srbije (1944). Prvi komandant oslobođenog Beograda (1944/45); šef kabineta maršala Tita. ĐURIĆ: Tada sam pretrpeo šok, i uzviknuo: `Ko laže?!` ...Pa ugledavši Petra Stambolića u predsedništvu Kongresa, rekao sam pokazujući rukom na njega: `Ovaj mi je preoteo ženu!“ Seksi kongres! (javili su zapadni dopisnici). Đurić je na licu mesta uhapšen (43 dana u zatvoru; poslednji stanovnik beogradske Glavnjače; srušena). O Đurićevoj labudovoj pesmi, kongresno i Tito: `Ja sam duboko uvjeren da iza ovog luđaka stoji neprijateljska ruka...` Đurić je isključen iz SKJ, i dve godine „interniran“ izvan Beograda. U međuvremenu - posredovanjem žene Osmana Karabegovića, Ljubice - Đurić se oženio Hajrom Šećibović (odmah „otpuštena iz državne službe i isključena iz SKJ“; ćerka Gordana). Svih godina diskriminacije, Đurić pedantno čestita rođen­dane Titu (uzvraća zahvalnicom), a Tito Đuriću nove godine. U Đurićevoj bolesti (1955), „dođe u stan jedan drug iz Marša­lata, te predade koverat sa novcem mojoj supruzi Hajri, sa napomenom da on to donosi po nalogu drugarice Jovanke i predsednika Tita“. Na molbu da mu lično uruči prvi primerak knjige svog `Ratnog dnevnika`, posle 14 godina Tito je primio Đurića (24. novembar 1966). Još kod vrata, priznanje Titovo: `Slušaj, Đurić... nikad se nisam prevario o tebi, i, znao sam, da ćeš se držati tako kako si se držao...` I dželatova pesma! Kad mu je pokazivao „kako me je Marko prisluškivao“, Đurić je podsetio Tita da je to `ozvučenje izvršeno još dok sam ja bio kod njega...“ Tu je susret malo splasnuo, ali Tito je promenio temu: „E... Đurić!... I ovo ti trebam reći: Znaš li ti... da je bio predlog da te likvidiraju u zatvoru! Ja sam te spasao! Ja to nisam dozvolio.“ U poenti, Tito još solidarnije: „Dobro je, Đurić, kad smo ja i ti živi i zdravi!...“ Naročito Đurić. „Bila je nedelja, 10. jul 1988, Ljubodrag Đurić je, u svom stanu u beogradskoj Baba-Višnjinoj ulici, na komadu hartije, zapisao stihove legendarne partizanske pesme: Partizan sam, tim se dičim,/ to ne može biti svak,/ umrijeti za slobodu,/ može samo div junak. Sat kasnije, a bilo je tačno 20 časova i 45 minuta, Ljubodrag Đurić je pucao u sebe. Smrt fašizmu - sloboda narodu! Đurić se tri puta ženio. Njegova prva žena, kad je 1943. u beogradskoj okupatorskoj štampi pročitala da joj je muž ubijen, preudala se. Posle rata oženio se opet, ali se 1948. njegov šurak izjasnio za Informbiro. Tito i Ranković pozvali su ga na razgovor i, na njihovo pitanje da li mu je važnija žena ili posao, rekao je „posao“ i razveo se od nje. Nešto kasnije je od svojih saboraca tražio da mu nađu novu, „ispravnu“ ženu. „Ispravna“ nije značilo i „nevina“, nego ona koja je već bila „proverena od drugih drugova“.Istoričar Venceslav Glišić, koji je Đurića dobro poznavao i bio recenzent njegovih memoara, pričao je da se ovaj, „na predlog Tita i Rankovića“, oženio Užičankom Milkom Petrović, koja je pre toga bila devojka narodnog heroja Milinka Kušića, poginulog u ratu. Međutim, samo posle pet-šest meseci braka, Milka je rekla Đuriću da čeka bebu, a da je otac deteta Petar Stambolić, „s kojim živi od leta 1944. godine - sve do ovih dana“.Žalio se RankovićuSutradan je to isto ponovila i Rankoviću, kome se Đurić požalio. Besan, Tito je odredio partijsku komisiju da istraži slučaj. Stambolić, potonji predsednik jugoslovenske vlade i Predsedništva SFRJ, sve je priznao. Pošto se nije znalo da li je začeto dete njegovo ili Đurićevo, Udba je diskretno organizovala abortus. Da Đurića uteši, Tito ga je krajem aprila 1952. postavio na mesto predsednika novoosnovanog Udruženja rezervnih oficira Jugoslavije. Pola godine kasnije održan je Šesti kongres SKJ.„Na Šestom kongresu, kojim je Stambolić predsedavao“, kaže Glišić, „Đurić se jedva suzdržavao da ne pukne. Međutim, u pauzi mu je prišao general Nikola Ljubičić i rekao mu: ‚Izvini, i ja sam se ogrešio. Pozvala me tvoja žena na kafu, navodno da je posle negde odvezem, ja svratio, i eto... ‚ Đuriću je tada pao mrak na oči. Izašao je za govornicu i besno održao tiradu o tome da u partiji vlada nemoral, da se poštenima otimaju žene... To je uzburkalo atmosferu, i nekolicina, uglavnom onih koji su spavali sa suprugama svojih ‚drugova‘, povikali su Đuriću da laže... Prvi je, ispričao mi je Đurić, uzviknuo „lažeš“ Mijalko Todorović, s kojim je Mitra Mitrović prevarila svog muža Milovana Đilasa. Ustali su potom i neki Bosanci sa istim optužbama na račun svojih partijskih ‚drugova‘...“Tito pobesneoTito je bio besan. Naredio je: „Van s ovim luđakom!“, i nekoliko pripadnika državne bezbednosti, predvođeni Jovom Kapičićem, svuklo je Đurića sa govornice i pravo iz sale odvelo u zatvor.Reč je uzeo Milovan Đilas, da smiri situaciju: „Prije svega, do sada sam smatrao da je Ljuba Đurić normalan čovek. Čim je počeo da govori, izgledao je kao lud...“Đurića su razrešili funkcije sekretara vlade, bio je 43 dana u zatvoru, a posle je radio kao učitelj u nekoj osnovnoj školi u Sremu. Delimično je rehabilitovan kad je 1967. godine objavio „Ratni dnevnik“. Tada ga je Tito primio i rekao mu: „Nema više starih, dobrih drugova kao što si bio ti“. Đurić je kasnije postavljen za direktora „Službenog glasnika“, napisao je memoare „Životne uspomene“, a onda je ubrzo, obolevši od raka, 1988. godine izvršio samoubistvo u svom stanu. Posle saznanja da je Milka Petrović, „drugarica“ koju su oni Ljubodragu Đuriću preporučili za brak - ljubavnica Petra Stambolića, Tito i Ranković bili su besni. Partijska komisija formirana da ispita ceo slučaj saslušala je sve aktere, a od njih je uzela i pisane izjave...Milka je morala da priloži i spisak svih „drugova“ s kojima je išla u krevet. Kasnije se pričalo da je na njemu bilo 34 imena, neki su licitirali sa čak 52, ali izgleda da su u pitanju bila preterivanja. Djuricevo pismo Titu na vizit karti ( originalni rukopis, autogram - potpis, za ljubitelje, ultra retkost ); provenijencija: kolekcija jednog od najpoznatijih domacih sakupljaca slicnih stvari. Druze Marsale, Meni, kao I mnogima drugima, tesko je da pronadjemo reci ovom prigodom. Ono sto svaki od nas moze reci, to je: Da te volimo I postujemo, a jedina nam je zelja da nam budes zdrav I krepak I da pozivis jos dugi niz godina za dobrobit nasih naroda, za malo bolji postupak prema tvojim suradnicima (sic!) I dalji procvat nase socijalisticke zemlje! Vas – Djuric –