Stari tv uredjaj, davno kada je uzet radio je, potom nikad nije ukljucen, mislim da ima sve original delove.Malo je oljusten na nekim delovima drvenim ali to se da popraviti/

U odličnom estetskom stanju legendarni Hewlet Packard pda uredjaj Prodaje se sa kredl punjačem Nažalost prilikom zadnje selidbe izgubio sam napojni deo kabla Prodajem ga kao ispravnog jer je radio Pogledajte slike

Stari televizor Grundig, sa radiom Sirina 58cm Dubina 40 cm Visina 51 cm Dijagonala 78 cm atraktivna starina neispravan

Retro mobilni telefon u originalnoj futroli iz 1996-97 godine. Stanje kao na slikama. Ide bez punjača i kao neispravan,jer nije testiran-proban zbog nedostatka punjača..ranije radio. Izuzetno retko u ponudi.

Stari vokmen/kasetofon, radi mu radio i cuje se motor ali ne okrece se pa je potrebno da se zameni gumica. Cisti su kontakti za baterije, koristi 4 aa baterije koje se nedobijaju uz njega.

Stari radio tranzistor većeg formata, težak, ispravan, nema jedno dugme, malo pukla plastika na levom zvučniku i mislim da antena nije original. Ima memorisanje stanica, i sve oko radija radi i funkcioniše, a kasetofon ne radi...

Stari vokmen, radi radio i cuje se da vrti motor ali neokrece kasetu pa bi trebala da se zameni gumica. Prodaje se samo vokmen sa slika bez ikakve opreme. Koristi 2 aa baterije koje se ne dobijaju uz njega.

Vrlo lepa, dosta dobro očuvana muzička komoda od kvalitetnog drveta, radio mislim da je Grundig, a gramofon Dual. Pošto je doneto iz Kanade, nisam uključivao u struju, niti isprobavao, jer ne znam da li je na 220v ili 110v. 147x85x48cm....

291 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Predrag Koraksić Koraks (Corax) (15. jun 1933) srpski je karikaturista koji crta karikature prevashodno na političke teme. Rođen u Gornjoj Gorevnici kod Čačka 15. juna 1933. godine. Njegovog oca, partizana, ubili su četnici tokom Drugog svetskog rata, a proveo je četiri godine u izbeglištvu. Nakon rata maturirao je u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Započeo je profesionalno da se bavi karikaturom 1950. godine u novinama Jež. Nakon toga je radio u Večernjim novostima, odakle je izbačen 1993. godine posle sudskog spora. Od 1989. radio je za nezavisne novine Borba, ali je prešao u Danas kada je tadašnja srpska vlast preuzela Borbu. Od 1990. godine radi i za magazin Vreme, gde je član uredničkog odbora. Karikature Njegove karikature su prikazi modernih, uglavnom srpskih, političkih dešavanja. Retko koristi pisani tekst, već se oslanja da same karikature prenesu jasno značenje...

Peronski - stanicni sat - dvostrani Odlicno ocuvan i bez ostecenja. Satni mehanizam je radio na maticnom zajednickom satu tako da mu  je potreban maticni sat. Prelepo izgleda kao podna lampa, vidi se na slikama. Na jednoj od slika se vidi nosac kojim je bio pricvrscen na plafonu. Precnik 47cm Debljina 24cm

Izvrstan primerak... Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ objavilo je strip album Remboov šešir autorskog tandema Kristijan Straboni/Lorans Morel. Reč je o saradnji dva autora gde je Straboni radio scenario i crtež, dok je Morel pisao dijaloge, a strip je objavljen orginalno 2010. godine za francusku izdavačku kuću “Akileos”.

Dakle, zasviraj i za pojas zadeni! Mali FM radio u obliku velike srebrno-sive kopče, možete ga zadenuti za pojas ili za nešto drugo. Radi na dve dugmaste baterije od po volt i po, ima i perfektne slušalice (doduše od Nokije ali rade poso) i to bi bilo sve. Dobijate ga s novim baterijama.

Vintage Sanyo prenosni stereo sistem u aktovki iz 1972 godine. Kolekcionarski primerak,predmet nije testiran, nema kabla za napajanje struje. Dimenzije 430 x 320 x 100 mm (videti prilozene slike). Stereo sistem poseduje, gramafon, kasetofon i radio sa dva rasklopljiva zvucnika koji se mogu izvaditi iz aktovke. Preporucuje se istinskim kolekcionarima ili osobama koji se bave popravkom istih.

Telefon je u veoma dobrom stanju, sa dugim priključnim kablom od 160 cm. Dimenzije: 21 x 7.5 cm Boja: tamno zelena Do pre 3-4 godine upotrebljavan, radio odlično, trenutno nisam u mogućnosti da ga probam, samim tim ne mogu da garantujem za sadašnju ispravnost! Ima sitne tragove (ogrebotine) korišćenja po slušalici. Lično preuzimanje Bg ili slanje post expressom

Mali spirou 3 - Ama! Šta to radiš?

SPUNK novosti 2 / 1984 Izdavač: Marketprint, Novi Sad Godina izdanja: 1984 Format: 200 x 295 mm Povez: Meki, broširano Pismo: Latinica Broj strana: 84 Napomena: Vanredno, tromesečno izdanje Stripoteke VRhunska strip revija Jgoslovenskih autora Izlazila od 1984 do 1985 IGOR KORDEJ S 18 godina bio je član umetničke grupe „Novi kvadrat“. Radio je stripove za brojne časopise na prostoru bivše Jugoslavije. Njegovi stripovi objavljivani su širom Evrope i Južne Amerike, kasnije i u Severnoj Americi. Živeo je u Francuskoj i Danskoj, a 1997. preselio se u Kanadu i počeo objavljivati stripove za najpoznatije američke izdavače kao što su Marvel, Dark Hors, DC i dr. [1] U SAD je najpoznatiji je po stripovima Iks ljudi (X-Men), Tarzan i Zvezdani ratovi. Ima vrlo raznolik repertoar. Radio je s raznim tehnikama od obične olovke do panela u boji. Poznat je po brzom crtanju, jedno vreme stvarao je 3-4 stripske sveske američkog formata mesečno. [2] U Hrvatsku se vratio 2007. godine i počeo raditi naučnofantastične i pustolovne stripove za francusku izdavačku kuću „Delkur“. Vitez reda umetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Министарство културе Француске, 2013 ***Očuvano***

278 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Umpah-Pah (franc. Oumpah-Pah) je Indijanac iz istoimenog stripa autora Albera Uderca i Renea Gošinija. Strip se prvi put pojavio 2. aprila 1958. godine u belgijskom strip-nedeljniku Le Journal de Tintin. Nakon samo pet objavljenih epizoda, Uderco i Gošini su odlučili da prekinu sa radom na ovom stripu kako bi se usredsredili na rad na tada mnogo popularnijem Asteriksu. Umpah-Pah je Indijanac iz izmišljenog plemena Šavašavasi. Radnja stripa je smeštena u 18. vek, u vreme francuske kolonizacije Severne Amerike i ne oslanja se na stvarne istorijske činjenice. Omiljena uzrečica Umpah-Paha je: Jak, jak, jak! a omiljeno jelo mu je pemikan (jelo od sušenog ili mlevenog mesa pomešano sa mozgom i mašću jelena ili medveda). Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier).

Polaroid 210 - Land Camera iz 1968. godine, za svoje godine dobro očuvan, dok je svojevremeno korišćen radio je bez problema a zbog nedostatka filma ne mogu da ga ponovo detaljno ispitam i prodaje se kao kolekcionarski ili ukrasni primerak, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

278 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko stranica se uredno odvojilo od tabaka, nista strasno! Umpah-Pah (franc. Oumpah-Pah) je Indijanac iz istoimenog stripa autora Albera Uderca i Renea Gošinija. Strip se prvi put pojavio 2. aprila 1958. godine u belgijskom strip-nedeljniku Le Journal de Tintin. Nakon samo pet objavljenih epizoda, Uderco i Gošini su odlučili da prekinu sa radom na ovom stripu kako bi se usredsredili na rad na tada mnogo popularnijem Asteriksu. Umpah-Pah je Indijanac iz izmišljenog plemena Šavašavasi. Radnja stripa je smeštena u 18. vek, u vreme francuske kolonizacije Severne Amerike i ne oslanja se na stvarne istorijske činjenice. Omiljena uzrečica Umpah-Paha je: Jak, jak, jak! a omiljeno jelo mu je pemikan (jelo od sušenog ili mlevenog mesa pomešano sa mozgom i mašću jelena ili medveda). Alberto Aleandro Uderzo (franc. Alberto Aleandro Uderzo; 25. april 1927 — 24. mart 2020)[1] bio je francuski strip crtač i scenarista. Najpoznatiji je po svom radu na stripu Asteriks, kao i po stripovima Umpah-Pah, koji je kao i Asteriksa radio u saradnji s Reneom Gošinijem (franc. René Goscinny), kao i stripu i Tangi i Laverdir koji je radio u saradnji sa Žan-Mišel Šarlijeom (franc. Jean-Michel Charlier).

66 Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Nov strip album Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 30 cm Čudovišta su legendarni projekat na kojem je Bari Vindzor-Smit radio više od 35 godina. Trijumf vizuelnog pripovedanja na gotovo 400 stranica, narativno platno Čudovišta je ogromno i duboko: delom porodična drama, delom politički triler, delom metafizičko putovanje, to je intimni portret pojedinaca koji se bore da povrate svoje živote i epska politička odiseja kroz dve generacije američke istorije. Trauma, sudbina, savest i iskupljenje samo su neke od tema koje se ukrštaju u najambicioznijem grafičkom romanu Vindzor-Smitove karijere.

OSNOVI VIŠE MATEMATIKE-DIFERENCIJALNI RAČUN.. PO PREDAVANJIMA DR.RADIVOJA KAŠANINA.. ---RUKOPIS--- PRIKUPIO I ZABELEŽIO MILENKO M.STANOJEVIĆ. TEŠKO JE ODREDITI VREDNOST OVOG RUKOPISA KOJI DEFINITIVNO PREDSTAVLJA ODLIČNU OSNOVU-PODLOGU ZA KNJIGU,SAMIM TIM ŠTO JE NEOBJAVLJEN I PISAN DAVNE 1926 GODINE,KADA JE DR.RADIVOJE KAŠANIN RADIO KAO DOCENT NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU. SAM RUKOPIS IMA OKO 114 STRANA (57 LISTA) ZAJEDNO SA PREDLISTOM. VEOMA DOBRO OČUVANE BELEŠKE. ZA PRAVE POZNAVACE DELA DR.KAŠANINA I SVE KOJIMA OVO DELO MOŽE BITI OD KORISTI U STRUČNOM USAVRŠAVANJU. OVO SE ZAISTA NE KUPUJE SVAKI DAN

Milan Andonović Originalni rukopis na vizit karti. Milan Andonović (Požarevac, 23. jul 1849 — Beč, 31. avgust 1926) je bivši geodeta, građevinski inženjer i profesor Univerizteta u Beogradu (1879—1924). Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u 11/23. jula 1849. godine u Požarevcu. Studirao je u Beogradu i Nemačkoj i specijalizovao mehaniku, geodeziju i astronomiju. Radio je prethodno 1875-1878. godine kao profesor u beogradskoj realki. Nastavio je naknadno specijalističke studije u Ahenu, Karlsruu i Ahenu.[2] Predavao je od 1880. godine geodeziju i srodne nauke na Tehničkom fakultetu Velike škole. Njegova univerzitetska karijera trajala je do 1905. godine. Zatim je kao honorarni nastavnik držao istu katedru do penzionisanja 1925. godine. Osnovao je Geodetski institut (1888), Zemljomersku školu (1890) i privatnu Geodetsku i građevinsku akademiju (1907). Postavio je temelj srpskoj naučnoj terminologiji iz geodezije. Uveo je eksperimentalnu metodu u geodetskoj nastavi i sa svojim studentima, u okviru geodetske prakse, premerio mnoga mesta u Srbiji i Bugarskoj (Valjevo, Kruševac, Užice, Varna, Šumen, Sliven i dr.), a za neke od njih izradio je regulacijske i nivelaacijske planove. Postavio je solidne temelje geodezijskoj nauci, nastavi i praksi u Srbiji. Po svom radu bio je poznat i van garnica naše zemlje. Vrlo je aktivan u javnom i kulturnom životu svoga vremena. Izabran je za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Radio je na zbližavanju srpskog naroda sa ostalim slovenklim i balkanskim narodima. Osvivač je Akademskog pevačkog društva Obilić 1884. godine. Kao na fotografijama.

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka NOSTALGIJA José Luis Salinas radio je u području oglašavanja počevši od 1929. za neke od najvećih argentinskih agencija. Njegovo najranije djelo pojavilo se u El Tonyju i Paginas de Columba. Sedam godina kasnije stvorio je svoju prvu uspješnu strip seriju, `Hernán el Corsario`, koja se pojavila na stranicama Patoruzua. Ubrzo su uslijedile brojne serije poput `Capitàn Tormenta`, `La Costa de Marfil`, `Miguel Strogoff`, `Los Tres Mosqueteros` i druge. Za El Hogara, Salinas je crtao komične adaptacije popularne književnosti. Na Salinasa je snažno utjecao Alex Raymond.