Više nema sveta koji poznajemo. Kakav će svet nastati umesto njega? Završnica serijala Prolaz. Prošli ste Prolazom. Suočili ste se sa Dvanaestoricom. Sad stupite u Grad ogledala gde ćete prisustvovati konačnom obračunu. Dok bestseler epopeja hita prema zaprepašćujućoj završnici, Kroninova grupa preživelih čeka na drugi dolazak neopisive tame. Dvanaestorica su uništena i zastrašujuća stogodišnja vladavina mraka koji se spustio na svet okončana je. Preživeli izlaze van svojih zidina, odlučni da iznova sagrade društvo – i dovoljno smeli da sanjaju budućnost ispunjenu nadom. Ali daleko od njih, u mrtvoj metropoli, čeka on: Nulti. Prvi. Otac Dvanaestorice. Jad koji je mu je uništio ljudski život proganja ga, a mržnja izazvana njegovim preobražajem jarko plamti. Umiriće svoj bes samo ako uništi Ejmi – jedinu nadu čovečanstva, Devojčicu Niotkuda, koja je odrasla kako bi mu se suprotstavila. Poslednji put, sudariće se svetlost i tama, a Ejmi i njeni prijatelji konačno će saznati svoj usud.

Prošlo je dvadeset pet godina otkako su prvi put objavljeni Stubovi zemlje, jedan od najprodavanijih istorijskih romana svih vremena i, po rečima samog autora, njegova najpopularnija knjiga. U Engleskoj u XII veku, u vreme surovog građanskog rata, oskudice i verskih sukoba, u Kingsbridžu je podignuta velelepna katedrala, pod čijim se zidinama prepliću sudbine majstora zidara Toma, plemkinje Alijene, priora Filipa, majstora kamenoresca Džeka, i Elen, žene iz šume od čijih čini zaziru mnogi moćnici ukaljane prošlosti. Graditeljski poduhvat dug trideset godina okosnica je velike ljubavne priče, porodične sage i epske pripovesti o životu u „mračnom” srednjem veku. Minuciozni opisi izgradnje gotske katedrale u Kingsbridžu prepliću se s mnoštvom raskošno oslikanih likova, sa živopisnim scenama nemilosrdne borbe za vlast i pogubnim intrigama, a život u jednom engleskom selu verna je slika života u Engleskoj pre gotovo hiljadu godina. Autorov predgovor osvetljava nam prepreke na koje je nailazio dok je, sedamdesetih godina prošlog veka, sakupljao građu za priču o podizanju katedrale u srednjem veku. Posle pomnog proučavanja katedrala u Linkolnu i Vinčesteru, Folet je svoje oduševljenje pretočio u čaroban roman čiji će vas likovi zauvek osvojiti.

O knjizi: Ana Karenjina - Prvi deo: I seljak i čovek, i grof i socijalista, narodni dobrotvor i anarhista, reformator i buntovnik koji je veličao progres, povrh svega genijalni pisac, autor klasičnih romana "Rat i mir" i "Ana Karenjina", koji su odavno zauzeli svoje mesto u panteonu velikih književnosti, Lav Nikolajević Tolstoj je obeležio celu jednu epohu, može se reći zlatni vek ruske misli i umetnosti.

O knjizi: ANTI UTOPIJA ZA 21.VEK... ROMAN KOJI ĆE VAM ODŠKRINUTI MOGUĆA VRATA BUDUĆNOSTI... DA LI JE JEDINA NADA ČOVEČANSTVA RUSKI METRO 2033? DRAGI MOSKOVLJANI I GOSTI PRESTONICE! TRANSPORTNO PREDUZEĆE MOSKOVSKI METROPOLITEN POTPUNO JE NEBEZBEDNO ULAZITE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST! ONAJ KOME NE NEDOSTAJE HRABROSTI I STRPLJENJA DA SE CEO ŽIVOT OSVRĆE U MRAKU, PRVI ĆE U NJEMU UGLEDATI ZRAČAK SVETLOSTI. Dve hiljada trideset treća godina. Čovečanstvo je gotovo u potpunosti uništeno. Moskva je pretvorena u avetinjski grad - kontaminiran radijacijom i nastanjen čudovištima. Malobrojni preživeli ljudi kriju se u moskovskom metrou - najvećem protivatomskom skloništu na Zemlji. Njegove stanice pretvorene su u gradove - države, a u tunelima caruje tama i obitava užas. Artem, stanovnik VDNP, treba da se probije kroz čitav metro da bi spasao strašne opasnosti svoju stanicu, a možda i preostalo čovečanstvo. Kultni internet roman Dmitrija Gluhovskog već je poznat stotinama hiljada internet - čitalaca. Objavljivanje ove knjige izazvalo je oduševljenje nestrpljive publike.

Antologija savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju predstavlja kapitalno izdanje savremene poezije, proze i aforistike pisaca koji žive i stvaraju u inostranstvu. Antologijom je obuhvaćeno 110 pisaca iz 20 zemalja čime se pokriva najveći deo srpske zajednice van granica Srbije. Značaj ovog izdanja je višestruk: s jedne strane, ova knjiga nudi uvid u savremeno stvaralaštvo za decu pisaca koji su silom prilika isključeni iz glavnih tokova književnosti za decu i predstavlja dragocen materijal za sve one koji se bave ovom oblašću, a s druge strane, ova Antologija na jednom mestu okuplja i povezuje pisce koji stvaraju na srpskom jeziku, ali u okruženju različitih kultura.

O knjizi: Svi romani u jednoj knjizi! Travnička hronika, Na Drini ćuprija, Gospođica, Prokleta avlija ,,Ja sam na putovanja trošio ne samo novac i vreme nego i snagu živaca i mašte, jer u putovanja treba uračunati i duge, uglavnom izlišne pripreme u mašti i u stvarnosti... A koliko sam se u tim putovanjima trošio, vidi se najbolje po tome što sam za vreme dva velika rata (1914–1918. i 1941–1944), kada sam bio prisiljen da sedim na jednom mestu, napisao gotovo najveći deo svojih radova.“ Ivo Andrić U mladu jugoslovensku književnost posle Prvog svetskog rata Ivo Andrić je ušao kao zapažena pesnička pojava zbirkama Ex Ponto i Nemiri, koje je uglavnom napisao tokom godina tamnovanja u šibenskom i mariborskom zatvoru 1914–1915, potom u vreme konfinacije u Zenici i Ovčarevu do 1917. i najzad tokom lečenja u zagrebačkoj Bolnici milosrdnih sestara do kraja rata i ujedinjenja južnoslovenskih naroda. Pošto je u periodu između dva rata, uglavnom putujući i seljakajući se po Evropi kao diplomata Kraljevine Jugoslavije, objavljivao samo pripovetke, tokom Drugog svetskog rata, u tišini svoje iznajmljene samačke sobe u Prizrenskoj ulici u Beogradu, napisao je svoja tri od ukupno četiri romana, Travničku hroniku (završen aprila 1942), Na Drini ćupriju (završen decembra 1943) i Gospođicu (decembra 1943 – oktobra 1944). Roman-novelu Prokleta avlija objavio je 1954. godine. Za svoj celokupni opus Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, „za epsku snagu“, kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, „kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.“ Osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do drugog svetskog rata, ova remek-dela srpske književnosti istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke Andrićevog života i čitavog njegovog pripovednog dela.

O knjizi: Tamo gde se čudesno susreću prošlost i budućnost stvoren je jedan od najboljih romana srpske književnosti... Istorija ima vrednosti samo za narode kojima tek predstoji. Za one što su je imali, više je od štete nego od koristi. Pretvara se u iluziju koja se skupo plaća. Borislav Pekić Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života. „Zlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. (...) Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u raspadanju.” Predrag Palavestra „Zlatno runo je klasik naše književne epohe i udžbenik za mnoge pisce, alem-kamen jedne književnosti.” Anđelka Cvijić Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

O knjizi: „Aberkrombi je istovremeno dijabolično inventivan i potpuno uverljiv, pogotovo kada začini veoma živopisne scene borbi sa humorom koji je crnji i od same noći.“ Publishers Weekly Proleće je u Stiriji. A to znači – rat. Krv se lije već devetnaest godina. Nemilosrdni veliki vojvoda Orso vodi ogorčenu borbu protiv svadljive Lige osmoro, i zajedno su opustošili čitavu zemlju. Dok vojske marširaju, glave se kotrljaju a gradovi gore, iza kulisa bankari, sveštenici i drevnije, mračnije sile igraju smrtonosnu igru da bi izabrale novog kralja. Rat, međutim, možda nije pakao za Moncu Murkato, Zmiju iz Talinsa, najzloglasniju i najslavniju zapovednicu najamnika u službi vojvode Orsa. Rat je odličan prilika za bogaćenje. Zbog svojih pobeda postala je omiljena – malčice previše omiljena za ukus svog poslodavca. Pošto su je izdali i pokušali da je ubiju, Monci su za godine verne službe jedina nagrada skršeno telo i goruća želja za osvetom. Bez obzira na sve, šta košta da košta, sedmorica moraju da umru. Među njenim saveznicima su prevrtljivi pijanac, podmukli trovač, masovni ubica opsednut brojanjem i Severnjak koji samo želi da bude bolji čovek. U njene neprijatelje ubraja se nešto više od pola zemlje – kao i najopasniji čovek na svetu, unajmljen da je nađe i dokrajči posao koji je započeo vojvoda Orso... Proleće je u Stiriji. A to znači – osveta. „Džo Aberkrombi uzima ono što je tradicionalno najbolje u epskoj fantastici i to provlači kroz blato na najbolji mogući način. Monca je lepa plaćenica koja se zaklela da će ubiti sedmoricu koja su pokušala da ubiju nju. Nema vilenjaka, nema čarobnih štapića – samo mnogo žestokog mačevanja!“ Time „Bitke su živopisne i apsolutno uverljive, radnja brutalna, ritam vrtoglav dok Aberkrombi gomila izdaje, obrte i iznenađenja jedne preko drugih ne bi li nas neprestano držao u neizvesnosti krajnjeg ishoda priče. Ovo je njegova najbolja knjiga.“ Džordž R. R. Martin

O knjizi: Literarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude. Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada. „Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ - Vladimir Dedijer „Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ - Ljubomir Kljakić

O knjizi: Dobitnik Nobelove nagrade. Uspon i pad Trećeg rajha iz perspektive žrtve, svedoka i krivca. U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern. Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao. „Pseće godine su književno delo koje se ističe po izuzetnoj snazi jezičkog izraza; to je oluja ideja i provokacija, antologija savršeno napisanih kratkih priča, poetskih odlomaka i satiričnih majstorija; to je istovremeno i umetnički roman i bajka i zavičajna priča i istorijska freska.“ Der Spiegel

O knjizi: Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Savetnik je u svojim propovedima toliko predskazivao da će sile Psa doći da ga uhvate i stave čitav grad pod nož, da se niko u Kanudosu nije iznenadio kada se saznalo da se jedna četa Devetog pešadijskog bataljona iz Baije iskrcala u tom mestu, sa zadatkom da uhvati sveca. Proročanstva su, eto, počinjala da se obistinjuju, reči su se pretvarale u stvarnost. Vest je izazvala burnu reakciju, pokrenula staro, mlado, muško, žensko. Te noći, kad je počeo smak sveta, sav Kanudos se zgrnuo oko Hrama Dobrog Isusa – kostura zdanja u dva nivoa, s tornjevima koji su izrastali i zidovima koji su se postepeno popunjavali – da bi saslušao Savetnika. Vazduh je bio zasićen verskim zanosom izabranih. Savetnik kao da je bio povučeniji u sebe nego ikad. Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije. Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.

Njegovo delo Napoleon - život i delo predstavlja jedan panegerik o Napoleonu u kom je Mereškovski ostvario portret Napoleona na monografski način, navodeći veliki broj citata iz različitih izvora. Ova knjiga čitaocima daje priliku da sagledaju veličinu Napoleonovog genija iz drugačije perspektive.

Pikvikov klub, je prvi Dikensov roman. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba. Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima. Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka.

O knjizi: Milutin Dedić, hodočasnik staza i bogaza svetskih, kapetan nevidljivih brodova, brodski slikar, baštinik nasleđa bure i hroničar tišine zaboravljenih gradova i luka sklonjenih od pogleda i poznanja, kolekcionar ključeva i ključar nevidljivih brava, alhemičar tišine, svojim životom je gradio jedinstvenu knjigu - dnevnik svojih putešestvija, zapisa, crteža, slika…

Roman Vaskrsli bogovi deo je trilogije istorijskih romana, koju je autor nazvao Hrist i Antihrist. Mereškovski se slično Leonardu da Vinčiju, glavnom junaku ovog romana, poslužio slikarskom tehnikom lesiranja. Na naslikanoj istorijskoj pozadini, nanoseći sloj po sloj boja, stvorio je svoj lik univerzalnog čoveka (homo universale - nadimak koji je Leonardo dobio na dvoru vojvode Lodovika Sforce) koji je bio slikar, skulptor, arhitekta, fizičar, hemičar, anatom, pronalazač...

II izdanje - Šta ću ja ovde? Dolazim da budem strašan. Vi kažete da sam čudovište. Ne, ja sam narod. Da li sam izuzetak? Ne, ja sam kao i svi ostali. Izuzetak ste vi. Vi ste varka, ja sam stvarnost. Ja sam strašni Čovek koji se smeje. Čemu se smeje? Smeje se vama, sebi, svima. Šta predstavlja njegov smeh? Vaš zločin, a njegovo mučeništvo. Taj zločin tresnuću vam o glavu. To mučeništvo pljunuću vam u lice. Smejem se, znači : plačem. Viktor Igo - Čovek koji se smeje

O knjizi: Englez Džon Milton (1608–1674) smatra se jednim od najvećih pesnika svih vremena. Svedok i učesnik burnih promena na političkom i društvenom planu svoje zemlje, pao je u nemilost, a po izlasku iz tamnice, kao slep i „ukleti“ pesnik, ispevao je pred kraj života svoja najveća dela, simbolično ih posvetivši prvom biblijskom čovekovom padu, izgonu iz Raja i njegovom ponovnom iskupljenju. „Izgubljeni raj“ (1667) u nerimovanom desetercu, za kojim sledi i „Raj ponovo stečen“ (1671), doživeo je u biblioteci Albatros, nakon svog premijernog pojavljivanja na našem jeziku, i drugo, doterano izdanje, sada već davne 2002. godine. Ova kapitalna dela svetske kulturne baštine, ništa manje ne predstavljaju i prevodilačke poduhvate – prema proznom prevodu Darka Bolfana, Dušan Kosanović je napravio i jednako dobar prepev. O tome svedoči i činjenica da su oba predhodna izdanja odavno rasprodata, te ponovni izlazak ovog remek-dela svakako predstavlja književnu gozbu svim ljubiteljima Miltonove poezije.

O knjizi: Seobe i Druga knjiga Seoba u jednoj knjizi. Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema! Seobe (1929) istovremeno predstavljaju porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije. Poetičnim pripovedanjem bez premca u srpskoj prozi priča o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine razgranava se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu. Odmah po objavljivanju roman dobija nagradu SANU, a tokom decenija postaje jedno od temeljnih dela u svakoj kućnoj biblioteci. Doživeo je brojna strana izdanja, a u Francuskoj je proglašen za inostrani roman godine. Druga knjiga Seoba (1962) posvećena je seobi Srba iz Austrije u Rusiju 1752. godine. Kroz priču o oficirima Pavlu Isakoviču i njegovoj braći koji nastoje da se ukorene u novoj domovini uobličena je veličanstveno razuđena slika neostvarivosti sna o utočištu. U preplitanju živopisnih likova, prizora i događaja i smenjivanju ironičnih, tragičnih, i grotesknih perspektiva ispisuju se najoriginalnije stranice u srpskoj pripovednoj književnosti. „Ogromna istorijska freska u kojoj se pojedinačne sudbine uzdižu iznad kolektivnog života jednog naroda, epska poema u kojoj se smenjuju avantura i tragedija, pesma ljubavi upućena zemlji i mrtvima – Seobe su sve to istovremeno. Drugim rečima, to je izvanredno delo koje je u svojoj neaktuelnosti izuzetno aktuelno. “ Le Figaro, Pariz „Najveće delo srpske proze koje se u celini može meriti sa najvećim delima svetske literature.“ Nikola Milošević „Poput Tolstoja, Crnjanski ume da spoji individualnu sudbinu i mahnitanje istorije. Knjiga u kojoj nema nijedne rečenice koja ne očarava svojom tamnom, svetlucavom lepotom.“ La Quinzaine Littéraire, Pariz

O knjizi: Svi se sećaju gde su bili tog dana kad su čuli da se Pedi de Korsi ženi. Za četiri žene ta važna vest o čuvenom političaru posebno je značajna... Stilistkinja Lola je imala dovoljno razloga da bude zainteresovana za ženu kojom se Pedi ženi – jer bila je njegova dotadašnja devojka, ali očigledno ne i nevesta. Pošto joj je srce slomljeno, odlučuje da ode iz grada i smesti se u jednu kućicu kraj mora. Hoće li njeno povlačenje u mirnu sredinu biti tako idilično kao što se nadala? ...Neće, ako se pita novinarka Grejs. Ona želi intimnu priču o Pedijevoj veridbi i smatra da je Lola ključna ličnost od koje može dobiti podatke. Grejs odavno poznaje Pedija, i ne može da ga zaboravi. Grejsina sestra Marni mogla bi dati neke odgovore na pitanja koja muče Grejs, ali i ona ima problema s prošlošću. Mada ima muža koji je voli i dve divne ćerke, nije u stanju da zaboravi svoju prvu ljubav – Pedija de Korsija. Šta će biti ako Marni bude u stanju nešto da preduzme? I šta je s verenicom, koja će uskoro postati gospođa De Korsi? Alisija bi sve učinila za svog verenika i rešila je da bude savršena supruga jednog političara. Da li ona zaista poznaje pravog Pedija de Korsija? Četiri žene i jedan izuzetno šarmantan muškarac. Sve njih veže mračna tajna... „Ova knjiga se čita uz mnogo smeha i suza, puna je osećanja i životna je... to je nova Marijana Kiz.“ The Times

Roman Hiljadu duša je najbolje i najveće delo Pisemskog. Roman se pojavio 1858. godine i odmah je dostojno ocenjen ne samo od ruskih već i od stranih književnih kritičara.

Prošlo je dvadeset pet godina otkako su prvi put objavljeni Stubovi zemlje, jedan od najprodavanijih istorijskih romana svih vremena i, po rečima samog autora, njegova najpopularnija knjiga. U Engleskoj u XII veku, u vreme surovog građanskog rata, oskudice i verskih sukoba, u Kingsbridžu je podignuta velelepna katedrala, pod čijim se zidinama prepliću sudbine majstora zidara Toma, plemkinje Alijene, priora Filipa, majstora kamenoresca Džeka, i Elen, žene iz šume od čijih čini zaziru mnogi moćnici ukaljane prošlosti. Graditeljski poduhvat dug trideset godina okosnica je velike ljubavne priče, porodične sage i epske pripovesti o životu u „mračnom” srednjem veku. Minuciozni opisi izgradnje gotske katedrale u Kingsbridžu prepliću se s mnoštvom raskošno oslikanih likova, sa živopisnim scenama nemilosrdne borbe za vlast i pogubnim intrigama, a život u jednom engleskom selu verna je slika života u Engleskoj pre gotovo hiljadu godina. Autorov predgovor osvetljava nam prepreke na koje je nailazio dok je, sedamdesetih godina prošlog veka, sakupljao građu za priču o podizanju katedrale u srednjem veku. Posle pomnog proučavanja katedrala u Linkolnu i Vinčesteru, Folet je svoje oduševljenje pretočio u čaroban roman čiji će vas likovi zauvek osvojiti.

O knjizi: Svet pet čula koji svakodnevno doživljavamo je „vremenska omča“ koja se vrti u krug i zapravo ponavlja istu sekvencu u osnovnim crtama, ako ne i u pojedinostima. Ono što zovemo „budućnost“ s vremenom postaje „prošlost“ i okreće se kako bi uvek iznova ponavljalo „sadašnjost“. Kako izgleda, ona stara pesma Džimija Rufina „Već sam prolazio ovim putem“ trebalo bi da bude himna ove planete. To je u suštini ono što se događa u Vremenskoj omči. Ista iskustva neprestano se ponavljaju. Posmatrajte vir na reci: sve dok se tok vode nastavlja u određenom smeru i određenom brzinom, vir će trajati beskonačno. Isto tako, Matriks/Vremenska omča okreće se u ponavljajućoj spirali ili krugu koji je postao zatvor svesti zarobljene u njegovim čarima i iluzijama.

O knjizi: Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

O knjizi: Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina. Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu... „Veliki političko-istorijski ep o sudbini srpskog naroda, njegovoj žrtvi i napuštenosti od strane njegovih saveznika u vreme Prvog svetskog rata.“ Le Monde ,,Na vrhu Ćosićeve tolstojevske piramide stoji predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Na dnu – seoski najamnik Tola Dačić. Između su vojvode i redovi, ministri i poslanici, kukavice i heroji, idealisti i pokvarenjaci... Između su zaneseni đaci i skrhani starci, ali i plemeniti nasilnici, otmeni lihvari i dobrodušne kurve, uz mnoge druge živopisne i protivrečne likove koji Vremenu smrti obezbeđuju višedimenzijalnost i dubinu... Ali ta dva lika predstavljaju otelovljenje specifičnog paradoksa, po kojem će buduća istorija književnosti, rasterećena dnevnopolitičkih inhibicija, prepoznavati Dobricu Ćosića i njegovo delo." Vladimir Kecmanović

O knjizi: Tamo gde se čudesno susreću prošlost i budućnost stvoren je jedan od najboljih romana srpske književnosti... Istorija ima vrednosti samo za narode kojima tek predstoji. Za one što su je imali, više je od štete nego od koristi. Pretvara se u iluziju koja se skupo plaća. Borislav Pekić Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života. „Zlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. (...) Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u raspadanju.” Predrag Palavestra „Zlatno runo je klasik naše književne epohe i udžbenik za mnoge pisce, alem-kamen jedne književnosti.” Anđelka Cvijić Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.