O knjizi: U davnoj prošlosti španskom kralju se prohtelo nešto neobično, što je izazvalo veliku gužvu na dvoru i duge i oštre rasprave među sveštenstvom, moralistima, inkvizitorima i dvorjanima: poželeo je da svoju suprugu, kraljicu, vidi nagu. Budući nečuvena, ta želja postaje predmet rasprava među kraljevim podanicima i među narodom. U potrazi za izlazom iz zaista zamršene situacije Gonsalo Torente Baljester na vispren i ironičan način izvodi na scenu kraljevskog namesnika, jednog portugalskog jezuitu, čuvenu kurtizanu i časnu majku starešinu manastira, i uvodi ih u bezbrojne peripetije. Torente Baljester majstorski drži sve konce ove intrige i daje nam upečatljivu sliku drevne Španije i kraljevskog dvora, prožetu elementima zabavnog, pikarskog i filozofskog.

O knjizi: Smrt je neočekivano nestao! Ovo dovodi do haosa koji se uvek javlja kada otkaže značajna javna služba. Duhovi i utvare ispunjavaju Disksvet. Aktivista u borbi za prava mrtvih Reg Šu (“Ne morate ovo da trpite ležeći”) odjednom ima više posla nego što je mogao i da sanja. A novopreminuli čarobnjak Vindl Puns budi se u kovčegu da bi shvatio da je vaskrsao u vidu leša. Ali, na Vindlu i na članovima ankmorporčke neustrašive grupe neupokojenih* je da spasu svet za žive. U međuvremenu, na maloj, udaljenoj farmi ispostavlja se da je mračni neznanac veoma dobar u radu kosom. Žetva je na pomolu. I sasvim drugačija bitka koja se mora dobiti. *Artur Vinkings je, na primer, postao vampir nakon što ga je ugrizao advokat. Šlepel, bauk, bio bi bolji u svom poslu da nije agorafobičan i da nema strah od izlaska iz ormana. A gospodin Iksolit je drekavac s govornom manom, pa tako umesto da stoji na krovu i da zavija kada je smrt u kući, on ispisuje “UuuIiiUuuIiiUuu” na ceduljici koju potom ubacuje ispod vrata.

O knjizi: Znate ljude kao što sam ja. Ja sam ona koja je sedela na stolici na rasklapanje ispred dvorane, sa kutijom cigara u krilu, prodajući karte za matursko veče, na koje nikad nisam otišla, ona koja se svima sviđala, ali sa kojom niko nije želeo da bude. Pedesetjednogodišnja Majra Lipinski, kojoj sudbina nije namenila da iskusi život udvoje, podnosi samotnost svojih sredovečnih godina uz psa Frenka, predana poslu patronažne sestre. Majra smatra sebe umereno zadovoljnom i misli: To je dovoljno, posao i Frenk. I bilo je dovoljno dok joj Čip Rirdon, tajna ljubav njene mladosti, nije postao novi pacijent. Odabravši da izbegne agresivno lečenje neizlečive bolesti, čip se vratio s Manhetna u kuću u Novoj Engleskoj gde je odrastao, da u njoj provede vreme koje mu je preostalo. Majra i Čip su uvučeni u bolno ponovno određivanje uloga, složeni ples sećanja, dvosmislenost i čežnje. Spisateljski rad Elizabet Berg Njujorker naziva "jakim" i "vanvremenskim", a za ovaj roman može se sa punim pravom reći da donosi opor i divno sažet portret jedne žene u kojoj je životna radost neobično žilava uprkos usamljenosti, i sliku jedne zajednice koja nadmašuje veoma neočekivane životne okolnosti pune izazova. Toplinom postignutom bez imalo napora i nežnim poštovanjem prema likovima koji ni jednog časa ne podležu olakim osećanjim, OSTATI ISTI spaja emocionalnu dubini i blagu žestinu poezije sa raskošnim uživanjem u dobro napisanom književnom delu. "Elizabet Berg je ovoga puta napisala jednu od najdramatičnijih i najlepših knjiga u svojoj karijeri, knjigu koja iz sve snage slavi život." The Midwest Book Review

O knjizi: Kada se sve ruši, kada zlo postaje sistem a okrutnost pravilo, može li jedna olovka da spase svet? U zatvoru u Santjagu de Kompostela, leta 1936, jedan slikar crta Trijumfalni luk stolarskom olovkom. Lica proroka i staraca iz orkestra Apokalipse lica su njegovih prijatelja republikanci iz kaznionice. Jedan čuvar, njegov budući ubica, posmatra ga oduševljeno…Istorija ove olovke, vodiča kroz sećanje, skupljača duša, nastavlja se do naših dana. Manuel Rivas sledi nit španske tragedije, građanski rat koji je uzdrmao svet i ubeležio se u istoriju XX veka. Ali Stolarska olovka nije tek još jedan roman o ratu. On govori o životima muškaraca i žena u najokrutnijim razdobljima istorije. Govori o snazi ljubavi koja ispunjava prazninu bezdana i očaja. Uz pomoć stolarske olovke, ruku pralja, fantomske boli osakaćenih, sušičave lepote bolesnika… tka se mreža razumne stvarnosti. Jezik se meša s dahom života, s Morzeovom azbukom utroba. Ovo je roman za sva vremena. „Manuel Rivas napisao je kratak ali predivan roman, pun ljudskosti i nežnosti.“ Arturo Perez-Reverte, El Semanal

O knjizi: Amsterdam, 1758. Jedan muškarac lukavo zavodi jednu ženu. On je chevalir de Sengal, po svemu sudeći pravi gospodin, ona je kurtizana, u Amsterdamu poznata po velu koji nikad ne skida s lica. Sengal joj upućuje izazov: ako pronađe ženu koja je u ljubavi s njim doživela patnju, ima puno pravo da odbije njegova udvaranja; ako je ne pronađe, pristaće na njegova pravila igre. No Sengal ne zna da je ženu pod velom već sreo pre mnogo godina, dok je vodio drugačiji život. Ni Lučija ne zna da će Sengal ući u istoriju kao jedan od najvećih ljubavnika na svetu, Kazanova. Izuzetno zanimljiva i dirljiva priča o nevinosti i iskustvu, ljubavi i žrtvovanju, U Lučijinim očima vodi čitaoce na čarobno putovanje od amsterdamskih do venecijanskih kanala oslikavajući veličanstveni portret osamnaestog veka.

O knjizi: Roman o sto godina u životu jedne srpske porodice. Uzbudljivi, komični i tragični doživljaji D. M. Tomića i njegovih predaka i potomaka u vihoru dvadesetog veka, u Srbiji izmedju Austrougarske, Rusije i Amerike. Porodični rodoslov koji se proteže od bogatog svinjarskog trgovca iz Šapca, Alekse Kopca, prve žrtve „Svinjskog rata“, do njegovog istoimenog čukununuka, savremenog Beograđanina. U istorijske podatke koji se upisuju u građu ovog romana spadaju, između ostalog, trgovački poslovi sa Frojdom i Kestlerom, susret sa Lenjinom. Kominterna, okupacija, Informbiro, Goli otok, Udba, Crveni univerzitet „Karl Marks“, plaćene ubice, ratni zločinci, Milošević kod psihijatra, tamo daleko u Grčkoj… Pojedina poglavlja iz romana Bela, ćao objavljena su u svetskim časopisima i antologijama na engleskom (3am Magazine, London), italijanskom (Casablanca serba, antologija savremene srpske proze, Milano), francuskom i nemačkom (Lettre internationale, Pariz, Berlin). Duhovito, ironično potresno. Knjiga o ljudskoj sudbini i identitetu, zabavna ali i podsticajna. „Pod nebom pod kojim su mnoge godine ukradene, Veličković se okrece vitalnom iskustvu. On je građanin glokalnog sveta, veoma dobro svestan pervertnosti sukoba geopolitičkih i kulturnih tradicija.“ Liberazione „Ironično, duhovito, sve o lakoći postojanja, tragikomično kao što bi Kundera to mogao da napravi.“ George Papaellinas, Common Ground, Melburn

O knjizi U vremenu u kojem ništa nije normalno, kada je stvarnost u Srbiji nadrealna i kada je sve neočekivano zaista moguće, turbo-folk postaje jedina realnost. Upečatljivi i vrlo realni likovi u ovom romanu upotpunjuju sliku poremećenih vrednosti koja je vladala Srbijom devedesetih. Autorka cinično otkriva mnoge tajne estrade i zvezdica turbo-folka. Ljiljana je intelektualka koja pokušava da odgaji Natašu, ćerku svoje tragično preminule sestre bliznakinje. Njihovi svetovi se kulturološki i generacijski razlikuju i nikako ne uspevaju da nađu zajednički jezik budući da Nataša želi i uspeva da postane pevačica. Neverovatan splet okolnosti otkriće porodičnu tajnu i njih dve će se naći pred pitanjem – šta dalje. Ova knjiga nateraće vas da se zapitate mogu li obični ljudi uspeti da radom i upornošću dostignu svoje snove i žive normalno.

O knjizi: Dama i jednorog je zbirka od šest srednjovekovnih tapiserija. Lepe, zamršene i vrhunski izrađene, ove tapiserije su tajanstvene u pogledu porekla i značenja. One naizgled odišu redom i logikom priče, kao da ih je zamislila i izradila jedna osoba, i tako skrivaju komplikovani postupak sopstvenog nastanka. Tkači, poručioci, crtači, slikari, trgovci i šegrti bili su umešani u stvaranje ovih tapiserija, a iza njih stajale su žene, kćeri i služavke i vršile uticaj na muškarce. Kao bezbrojne niti vune i svile utkane zajedno u jednu tkaninu, tako su se i ljudi susreli u zamršenom plesu kako bi stvorili celovitu sliku. Žan le Vist, novopečeni bogati pripadnik francuskog dvora poručuje tapiserije za svoj zamak. Nikola, slikar odabran da stvori nacrte, upoznaje Le Vistovu ženu Ženevjev i kćer Klod. Obe se silno zanimaju za ove tapiserije. Iz Pariza Nikola odlazi u tkačku radionicu u Brisel. Stvaranje tapiserija zbližava ljude koji se inače ne bi sreli, njihovi životi se prepliću, kao i njihove žudnje. Dok se zaljubljuju, bivaju odbačeni, svete se, nalaze neuzvraćene ljubavi, okreću se Crkvi ili paganskim idealima, otkrivaju da ovaj idealni svet tapiserija ne mogu učiniti svojim.

O knjizi: Cela stvar poprima groteskne razmere. Umesto da traže staze besmrtnosti u sopstvenoj unutrašnjosti, gde se krije Bog, nacionalna gospoda – kritički realisti vide je u istoriji, pa nastoje da obezbede večni život tako što neprestano izazivaju ratove da bi postali istorijske ličnosti i da i parazitirali u budućim generacijama kao gradivo iz istorije. Drugi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti donosi nove avanture pisaca-književnih likova, između sna i jave, ali i nove momente i sulude situacije iz bogatog književno-političko-ideološkog zabrana. Iz senovitih uglova i sjajnih scena sada već legendarnih beogradskih kafana, s kraja dvadesetog veka direktno u istoriju, preliva se plejada legendarnih boema. Sudbinski određeni talentom i prezrenjem osrednjosti, uvek spremni da se narugaju mesijanizmu pisaca-očeva nacije, ovi apostoli umetnosti - zajedno sa svojim slučajnim biografom Svetislavom Basarom - rugaju se kronovskom porivu vlasti sluteći nadolazeće zlo. Pišući o ruskoj emigraciji Mereškovski nije govorio o progonstvu podanika Ruske imperije, već o tome da su oni poslati od Rusije da „kažu Evropi šta se zbiva u Rusiji“. Svetislav Basara je posegnuo za jednim neobičnim književnim žanrom i perspektivom da bi bolje, plastičnije, ironičnije i sveobuhvatnije objasnio šta se zbivalo i šta se zbiva u Srbiji i u tome je uspeo, itekako!

O knjizi: Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202

O knjizi: Jedan metak iz nedavnog zločina naterao je čuvenog losanđeleskog detektiva Harija Boša da se vrati slučaju ubistva od pre dvadeset godina. Godine 1992, tokom pobuna u Los Anđelesu, ubijena je mlada danska novinarka. Njeno ubistvo istraživala je Jedinica za suzbijanje pobuna, koja ga nikad nije razrešila. Sada je balistička analiza metka utvrdila da smrt danske novinarke nije bio nesrećan slučaj prouzrokovan pobunom, već lično motivisan zločin povezan sa ozbiljnom zaverom. Kao i istražitelji avionskih nesreća, i Boš kreće u potragu za crnom kutijom...

O knjizi: "Dan zaljubljenih" je dirljiva zbirka tematski povezanih priča koje obuhvataju dvanaest meseci u godini, ispričana u okruženju od Istočne do Zapadne obale u SAD, od Pariza do Slovenije i Islanda. One ispituju složenost ljubavnih odnosa – kada istina i najdublja osećanja isplivaju na površinu i sve se promeni. Čitaoci koji vole dela Olafa Olafsona prepoznaće savršenu kontrolu, preciznost i domišljatost s kojom on u svom maniru istražuje ova mračna prosvetljenja, kada je srce iznenada ogoljeno, bilo ljubavlju ili izdajom, razočaranjem, pokajanjem ili šokom zbog gubitka. Svaka od dvanaest priča otkriva još jedan element u bolnoj prirodi strasti: oslabljen a ipak istrajan. Ovo je snažno delo jednog od najtalentovanijih i najsuptilnijih pisaca današnjice.Olafson, taj izvanredni talenat, napisao je još jednu nezaboravnu knjigu.“Boston gloub Olafsonov nordijski realizam bergmanovski nas drži u sablasnoj neizvesnosti.Pablišer vikli Neka kupac bude svestan: ova zbirka kratkih priča biće dobar poklon za Dan zaljubljenih samo ukoliko čitalac gleda na ljubav bez iluzija. Ove snažne priče uzavrele su od vreline emocija. Buklist

O knjizi: Posle prvog propalog braka Aleks je izgubio svaku nadu da će naći pravu ženu. Sve dok nije ugledao tajanstvenu i prelepu Rafaelu... potpunu neznanku. Rafaela je mlada, bogata i očajno usamljena. Osuđena na prazan život u svom veličanstvenom dvorcu, vezana osećanjem časti i dužnosti za starijeg muža, odrekla se svakog prava na ličnu sreću... sve dok nije srela Aleksa... potpunog stranca. Znala je da je njihova ljubav pogrešna, ali istovremeno i savršena, sva satkana od ukradenih trenutaka, i gorko-slatkih i dirljivih, u iščekivanju „jednoga dana”. Može li naći sreću s potpunim strancem?

Knjiga Bunar teških reči napisana je dvadeset godina posle nastanka prethodne pesničke knjige ove autorke. Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ljubavne pesme i pesme o svakodnevici. Uzbudljivo, strasno i oslobođeno kazivanje o ljubavi i drugim emocijama. U novoj knjizi pesama Jelene Lengold poezija se doživljava kao ispovest o svakodnevici i svedočanstvo o duboko proživljenom iskustvu. Otuda su pesme u knjizi Bunar teških reči kazane u narativnom tonu, donoseći mnoštvo sačuvanih trenutaka, scena i događaja. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama.

Nova knjiga pesama Vladimira Kopicla u kojoj ovaj pesnik na ubedljiv način istražuje modele pesničkog govora u novim tehnološkim, socijalnim i istorijskim okolnostima.

O knjizi: Knjiga Lauta i ožiljci donosi Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih. Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša. Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture. Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane. – Pripovetke iz Kišove zaostavštine: „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“, napisane su između 1980. i 1986. bilo s namerom da budu uključene u knjigu Enciklopedija mrtvih, bilo kao njen odjek. Njima smo pridodali kratku dvodelnu prozu „A i B“, koja u rukopisu nije imala zaglavlja. Mada ne pripada pripovednom žanru, ona funkcioniše kao metafora (metonimija) u odnosu na najveći deo Kišovog proznog opusa: otud njeno mesto u ovoj knjizi, i to na kraju, „kao neka vrsta lirskog epiloga“ – kaže Mirjana Miočinović, priređivač knjige u završnoj napomeni. – Knjizi smo dali naslov Lauta i ožiljci rukovođeni činjenicom da je Kiš dve svoje zbirke, od ukupno tri, naslovio po jednoj od priča, imajući manje na umu njeno povlašćeno mesto, a više sposobnost naslova da tematski objedini sve ostale. Činilo nam se da se nešto slično postiže i ovim naslovom.

Najznačajnija knjiga pesama velikog izraelskog pesnika Amira Ora u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija. Muzej vremena je celovita pesnička knjiga u kojoj se, iz različitih uglova i sa podrazumevanjem ogromne pesničke tradicije i tradicije mišljenja, razmatra pitanje vremena i ljudske egzistencije u tokovima vremena. Amir Or, pesnik izuzetne kulture, u ovoj knjizi vodi dalekosežan dijalog s mitom i slojevima kulturnog i istorijskog pamćenja, sa izazovima savremenog doba i ukupnog pesničkog iskustva. Otuda ova knjiga dobija oblik i snagu modernog pesničkog speva u kome se iznova ispituju sama pesma i svet o kome ta pesma govori. „Pesnički glas Amira Ora izdvaja se u raznorodnom i bogatom višeglasju poezije našeg vremena, kao osoben po izboru tema, po samosvojnoj versifikaciji, jezičkom bogatstvu i otvorenosti metafore. Dosledan u velikom poverenju u moć jezika, Amir Or piše otvorenu, razuđenu, živu, raznoliku pesmu, čas misaono produbljenu, čas vrcavu rugalicu, čas zagonetnu, čas ogoljenu, čas erotski razigranu, čas stišanu, setnu ili gorku. Pesma Amira Ora se kreće s onu stranu prvog pogleda, jer on svojom poezijom zapravo neprestano odgovara na surovi izazov neiskazivog. Pred nama je, dakle, pesnik totalne pesme“, kaže Vida Ognjenović u pogovoru srpskom izdanju knjige Muzej vremena. Knjiga Amira Ora sadrži pesme snažnog zamaha, razuđene metaforike, istinske zapitanosti, kazane sa strašću i uverenjem kakvi su retki u savremenoj poeziji.

Uzbudljiva i potresna priča o životu u istoriji, o sudbini grupacije belih Rusa koji posle poraza u Oktobarskoj revoluciji beže iz Rusije i doživljavaju potom gorke emigranske dane u Evropi između dva svetska rata. Njihova drama dostigla je vrhunac na kraju Drugog svetskog rata, kada na padinama Alpa nastaje kratkoveka država belih Rusa. Dramatično i uzbudljivo, potresno i neponovljivo pripovedanje o običnim i poznatim ljudima u žrvnju istorije. Priča o tome kako svaki izbor u istoriji ima nedvosmislenu cenu. Možda najbolji roman Klaudija Magrisa.

Potresno svedočanstvo o migrantima iz Sirije i arapskog sveta koji beže iz egzistencijalne ugroženosti u egzistencijalnu neizvesnost. Knjiga eseja i zapisa, proznih fragmenata i dramatičnih ispovesti o drami sirijskih izbeglica na putu od Bliskog Istoka, preko Srbije, do Evrope. Šta doživljavaju migranti i šta očekuju? Šteger je pričao sa migrantima, pitao ih za njihove doživljaje i ispovesti, pustio ih da govore o onome što im se dogodilo i o onome što im se događa. Istovremeno, ova knjiga je snažna kritika odbačenog gostoprmistva, bodljikavih žica i podignutih zidova, podozrenja i policijskih brutalnosti koji su mnogim zemljama sačekali migrante. Priče o migrantima i njihove ispovesti prati dvadesetak ekskluzivnih fotografija koje je uradio sam pisac.

Književna zaostavština jedinstvene umetnice u istoriji srpske kulture XX veka. „Znakovi pored puta“ velike kompozitorke Ljubice Marić, pronađeni u njenoj rukopisnoj ostavštini, prvi put se nalaze pred čitaocima. Zapisi, misli, aforizmi, beleške, nacrti, nastajali od 1966. do 2000. godine, zajedno sa pesmama ove umetnice predstavljaju uzbudljivo svedočanstvo o jed­nom životu posvećenom umetnosti. Mudrost života, autentična saživljenost sa umetničkim for­mama, zainteresovanost za pitanja savremenog doba – to su temeljni izrazi zapisa Ljubice Marić. Objavljeni povodom stote godišnjice rođenja Ljubice Marić, ovi zapisi osvetljavaju i njen život i njenu umetnost. Priredio: Borislav Čičovački O autoru

Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Sarajlijin pikarski roman nas od prve do poslednje tačke beskrajno zabavlja. Glavni junak Eduardo je antiheroj kojem se otvoreno divimo, i pored njegove komičnosti i grotesknosti. Njegovo putešestvije, ono na koje bi svaki čovek trebalo da se uputi bar jednom u životu, donosi mu nesnosne muke, ali i ogromno zadovoljstvo. I početak i kraj te avanture zaslužuje da s neskrivenim uživanjem uskliknemo: „Samo jednom se živi!“

Dijan kao da ima savršen život. Supruga je, majka, i vlasnica pariske kafe-knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu. Ali kad izgubi voljenog supruga i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu iznenada staje, sve osim njenog srca koje i dalje kuca. Uporno. Bolno. Izlišno. Izgubljena u limbu uspomena, ona više ne zna kako da nastavi da živi. Godinu dana kasnije Dijan će šokirati svoju porodicu i prijatelje iznenadnom odlukom da se preseli u gradić na irskoj obali. Konačno odlučna da ponovo izgradi svoj život, sama. Tamo će upoznati Edvarda, privlačnog ali uzdržanog fotografa iz susedstva. Hoće li dozvoliti sebi da ponovo voli? Hoće li prevladati strah da će novom ljubavlju izdati voljene kojih više nema? Dirljiva i ispunjena nadom, Dijanina priča probudiće u vama mnogo emocija. Ne možete ostati ravnodušni prema ovoj ženi čije je putovanje toliko dramatično koliko i neobično, kojoj je život sve pružio a onda sve uzeo, i koja nema drugog izbora sem da se bori.

O knjizi: Bogato je i raznovrsno stvaralaštvo Nacume Sosekija, punih dvadeset tomova, koliko iznosi njegovo celokupno desetogodišnje književno delo. Književnik je stupio kasno u literaturu, u četrdesetoj godini, a umro rano, u pedesetoj, ali se može reći da je njegovo stvaralaštvo ipak dovršeno. On nije bio samo izvrstan romansijer, cenjeni pesnik i pripovedač, uvaženi esteta i književni kritičar, prevodilac, pisac koji se ostvario u svim literarnim rodovima. Ne, on je bio buktinja japanske književnosti. Njegovo delo „Boććan“ pojavilo se pred čitaocima 1907. godine. Kritika ga je jednoglasno pozdravila, a čitalačka publika sve do današnjih dana toplo prigrlila. Ličnosti koje je pisac naslikao toliko su plastične, tako realne da čitaoci nisu mogli da sumnjaju u njihovo stvarno postojanje. Više puta su se obraćali piscu interesujući se za njihovu dalju sudbinu. I stvarno, u toj naizgled nedovršenosti ili prepuštenosti životu njegovih junaka, još više je dočarana realna svakodnevica.

O knjizi: Joko Ogava (1962) jedna je od najzanimljivijih i najznačajnijih japanskih pisaca krajem 20. i početkom 21. veka. Objavila je preko davdeset romana i nekoliko knjiga priča. Dobila je gotovo sve prestižne književne nagrade u Japanu. Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, nagradu Jomijuri za roman Profesor i njegova domaćica, Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Prevođena je, ne samo na engleski i francuski jezik. Njena dela su u Japanu među najčitanijim. Tri njena romana ekranizovana su u Japanu i Francuskoj, među njima i Prstenjak. U njenim romanima i pričama junaci su uglavnom žene. U njihove živote čitalac biva uvučen pronicljivim opisima onoga što one, najčešće kao u iskrivljenom ogledalu, primećuju i osećaju, ili ne žele da se suoče sa onim što im se dešava. Ogava se vešto kreće između nadrealnog i grotesknog, ponekad s primesama šaljivog, unoseći u svoja dela psihologiju dvosmislenih i duboko uznemirujućih ličnosti. Opsednuta je fizičkim i mentalnim poremećajima. I kad piše jednostavno i mirno, ona nas uvodi u sasvim neočekivane predele.