Dodatne informacije Pisac DARKO TUŠEVLJAKOVIĆ Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2016 Povez TVRDI Strana 137 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac DARKO TUŠEVLJAKOVIĆ Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2021 Povez MEKI Strana 284 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez TVRDI Strana 175 Stanje Vrlo Dobro Pisac DARKO TUŠEVLJAKOVIĆ

Dodatne informacije Pisac ELENA FERANTE Izdavač BOOKA – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez MEKI Strana 138 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac JOHANES MARIO SIMEL Izdavač MLADOST – ZAGREB Izdanje 1987 Povez TVRDI Strana 600 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac STIVEN LOHED Izdavač ALNARI – BEOGRAD Izdanje 2004 Povez MEKI Strana 379 Stanje Solidno Edicija KRSTAŠKI POHODI

Dodatne informacije Pisac LEJLA SLIMANI Izdavač BOOKA – BEOGRAD Izdanje 2022 Povez MEKI Strana 308 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac MAGDALENA BLAŽEVIĆ Izdavač BOOKA – BEOGRAD Izdanje 2022 Povez MEKI Strana 152 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Izdavač BOOKA – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez MEKI Strana 217 Stanje Vrlo Dobro Pisac LOREN GROF

Dodatne informacije Pisac K. J. HOWE Izdavač ZNANJE – ZAGREB Izdanje 2019 Povez MEKI Strana 375 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VIRŽINI DEPENT Izdavač BOOKA – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez MEKI Strana 311 Stanje Dobro

O knjizi: U noveli „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, glavni junak prisutan je samo u razgovoru drugih ljudi i nekoliko stranica svog dnevnika.sve se dešava kao na filmu, u samo dva- tri sata. „Simor:uvod“ je bitno drugačiji i nešto zahtevniji za čitaoca, ali je utoliko snažniji efekat ove neobične hronike koja vaskrsava iščezlog brata, pesnika, apoteozu gotovo savršenog ljudskog bića.

O knjizi: Priča jedne generacije koja je žrtvovana na raskrsnici dva društvena sistema. Upečatljiva sudbina beogradskog arhitekte koji u poznoj dobi razotkriva zamršene porodične odnose, preispituje svoj bračni život i odnos sa ćerkama koje žive u emigraciji. Tokom putovanja do Šapca, gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka, nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim neočekivani obrt u njegovom intimnom životu. Kroz umešno predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one laži i himere koje su obeležile njegov život.

O knjizi: Indija godine 1922. Britanci žive dane poslednjeg procvata carstva. U Panikatu kraj Kalkute, žene oficira bengalskog konjičkog puka nasilno umiru, po jedna svake godine, i uvek u martu. Jedina veza između bizarnih, ali očigledno slučajnih smrti jesu male crvene ruže koje se misteriozno pojavljuju na grobovima umrlih žena. Kada se dogodila peta takva smrt – lepa mlada žena pronađena je u kadi punoj krvi s presečenim venama – guverner Bengala odbija da prihvati policijski izveštaj u kome se zaključuje da je u pitanju samoubistvo. On poziva Džoa Sandilendsa, detektiva Skotland jarda i ratnog veterana, koji se zatekao na službi u bengalskoj policiji. Džo nevoljno pristaje da sprovede istragu i uskoro mu postaje jasno da su u stvari u pitanju ubistva čija serija još nije završena. Ali, ko će sledeći dobiti kašmirsku ružu? Da li Džo može da, samo nekoliko dana pre isteka marta, uz savremene policijske metode i saznanja psihologije, otkrije ubicu i njegove motive? Odgovori na zagonetku izgleda da su ukorenjeni duboko u mračnu dušu same Indije koja stvara egzotičnu i burnu pozadinu za roman krajnje neizvesnosti. "Inteligentan pisac i zanimljiv detektiv. Indijsko okruženje je savršeno iskorišćeno, a scene vrhunca pune su zadovoljavajućeg obrta." Morning Star "Prvoklasan debi. Roman je pravo uživanje: inteligentno, intrigantno i raskošno u atmosferi." Lesli Grant-Adamson

O knjizi: Jedan vetropir, jedna obična žena, jedna slavna književnica – to su glavni likovi romana "Traži me", Mirjane Bobić Mojsilović, romana koji prati tri priče, tri naizgled potpuno različite sudbine, koje, međutim, imaju nešto zajedničko – svi oni dopuštaju da prolaze kroz život bez istinskog suočavanja sa pitanjima – ko sam, šta želim, kuda idem i da li ovo u čemu sam, liči na ono što sam sanjao?Da li uspomene mirišu, da li je uspeh kao ksanaks, da li je Ada beogradski Varadero, i šta je to što svi oni traže i da li to i nalaze – pročitaćete u modernom i veoma uzbudljivom romanu "Traži me" , u kome svako može da pronađe bar fragment vlastite sudbine.

O knjizi: Leto gospodnje 1205. Oca Vivijena iz Narbone progoni grupa neobično prerušenih konjanika. Monah poseduje izuzetno dragocenu knjigu, koju ne želi da prepusti svojim progoniteljima. Bežeći, otac Vivijen se survava u provaliju. Trinaest godina kasnije imućni patricij iz Venecije poverava jednu misiju Injaciju iz Toleda, nekadašnjem prognaniku u Svetu zemlju. Injacio mora da povrati vrlo retku knjigu, Uter Ventorum, koja je nekad pripadala Vivijenu iz Narbone. Dragoceni rukopis sadrži učenja iz kaldejsko-persijske kulture i, navodno, pomoću njega se mogu prizvati anđeli i njihova znanja. Injacio kreće u potragu za knjigom, koja je, sudeći po nagoveštajima, skrivena nedaleko od Torina. Ali Injacio će tamo, umesto knjige, naići na misteriju: Uter Ventorum je podeljen na četiri dela, skrivena u Langedoku i Kastilji. Da bi ih pronašao, moraće da razreši teške zagonetke. Ali Injacio nije jedini koji žudi za knjigom. Ko će uspeti prvi da je se dokopa i da otkrije njene tajne?

Nova knjiga pesama jednog od vodećih svetskih pesnika, dobitnika Njegoševe nagrade za književnost. Nove Šalamunove pesme, u izvrsnom prevodu Milana Đorđevića, otkrivaju uzbudljiv svet jezičkih i kombinatoričkih igara, lucidnih uvida i poetičkih istraživanja. Šalamun kakvog znamo i Šalamun kakvim se otkriva prvi put u ovoj knjizi.

O knjizi: Kao u jezivoj i apsurdnoj bajci, glavnog junaka ovog dela, Hjua Persona, sudbina će tri puta odvesti u švajcarsko planinsko odmaralište, gde će se dogoditi neki od prelomnih trenutaka u njegovom životu. Poslednje, četvrto putovanje, sada već nervno rastrojenog junaka – hodočašće kojim i započinje ova knjiga – zapravo je retrospektiva malih pobeda i velikih poraza, intrigantnih i skandaloznih odnosa, socijalnih posrtanja, i svih onih dovoljno mračnih detalja koji čine život i koji lako mogu, mnogo godina kasnije, da vaskrsnu pred očima.

O knjizi: Nesvakidašnje uzbudljive priče o ljubavi, o odrastanju i porodičnom životu, o gradskoj svakodnevici i o iznenadnim događajima koji junacima ovih priča menjaju sliku njihovog života. Priče o ljubavi bez koje nije moguće, a sa kojom nije lako. U isto vreme, ove priče, ispunjene i slikama ljubavne žudnje i scenama patnje zbog ljubavi i neispunjenosti, pripovedaju i o tome kako ljubav počinje i kada se završava. Priče upečatljivog stila sa jakom psihološkom osnovom. U ovim pričama ljubavi i tajanstva, žudnje i traganja za mogućim mirom uvek se otkriva napetost koja im daje posebnu snagu i dramaturgiju. Srpsko izdanje knjige koja je objavljena u Nemačkoj, Španiji i Sloveniji. Za knjigu U što se zaljubljujemo Roman Simić je dobio nagradu Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj.

O knjizi: Nemoguće je prepustiti zaboravu ili ignorisati delo Leni Rifenštal, pošto je ono promenilo filmski izraz isto onako kako je drugo veliko civilizacijsko dostignuće nacističke Nemačke, autoput, promenilo svakodnevni život. Da Hitler nije imao potrebu da brojno ljudstvo i tehniku preveze na Istočni front, možda bi se od Beograda do Niša danas najbrže putovalo srpskom železnicom. Da ideologija o rasnoj nadmoći nije nadahnula Leni Rifenštal da u slow-motionu prikaže tela atletičara, mi danas ne bismo znali da je Milorad Čavić u onoj trci zapravo pobedio Majkla Felpsa. Leni Rifenštal nije izumela ta tehnička rešenja, ali ih je prva primenila u filmovima tako velikih razmera. Takođe je i definisala medijsko predstavljanje sportskih događaja kakvo danas poznajemo. Činjenica da je opus Leni Rifenštal danas uvršten u kanonska dela filmske umetnosti, jedini je moguć sled događaja. „Olimpija“ i „Trijumf volje“ neizbežan su deo svakog kurikuluma istorije filma, iako se ideje koje su ih inspirisale odavno smeštene u „ropotarnicu istorije“. Rifenštalova kao ličnost – kao propagandista nacista – u kontekstu istorije filma posmatra se odvojeno od Rifenštalove kao umetničkog genija i pionira kinematografije. Njena ideološka pripadnost ne relativizuje značaj njenog dela. Marko Milosavljević

O knjizi: Kakvu tajnu kriju kabine luksuznog broda Selesta koji s turistima krstari Nilom? Na letovanju, iz pare turskog kupatila pomalja se uspomena na lice voljenog Raula od koga njegova žena uporno beži. Susret junakinje sa sestrom u Parizu možda će izgladiti strašnu izdaju koja ih dugo razdvaja. Takve igre sa likovima čine od zbirke priča All Inclusive svojevrstan roman-mozaik. Prirodno je da jedan od bitnih junaka ove knjige bude hotel – prava riznica tajni – gde god se nalazio. Iako žive u različitim delovima sveta, svi junaci-putnici imaju zajedničku crtu – ličnu, suštinsku priču od koje ne mogu da pobegnu i koja ih, dobro pohranjena u njihov duševni prtljag, prati po usputnim hotelima. Uzbudljiva i bez premca, knjiga All Inclusive poziva na mentalno putovanje, od transkontinentalnog do transseksualnog. Kao neprikosnoveni poznavalac ženske prirode, Ljubica Arsić je spisateljica s nepogrešivim talentom da u običnom pronalazi neobično i upečatljivo, držeći čvrsto čitaoca u strastvenoj mreži svog pripovedanja.

O knjizi: Smrt je neočekivano nestao! Ovo dovodi do haosa koji se uvek javlja kada otkaže značajna javna služba. Duhovi i utvare ispunjavaju Disksvet. Aktivista u borbi za prava mrtvih Reg Šu (“Ne morate ovo da trpite ležeći”) odjednom ima više posla nego što je mogao i da sanja. A novopreminuli čarobnjak Vindl Puns budi se u kovčegu da bi shvatio da je vaskrsao u vidu leša. Ali, na Vindlu i na članovima ankmorporčke neustrašive grupe neupokojenih* je da spasu svet za žive. U međuvremenu, na maloj, udaljenoj farmi ispostavlja se da je mračni neznanac veoma dobar u radu kosom. Žetva je na pomolu. I sasvim drugačija bitka koja se mora dobiti. *Artur Vinkings je, na primer, postao vampir nakon što ga je ugrizao advokat. Šlepel, bauk, bio bi bolji u svom poslu da nije agorafobičan i da nema strah od izlaska iz ormana. A gospodin Iksolit je drekavac s govornom manom, pa tako umesto da stoji na krovu i da zavija kada je smrt u kući, on ispisuje “UuuIiiUuuIiiUuu” na ceduljici koju potom ubacuje ispod vrata.

O knjizi: Amsterdam, 1758. Jedan muškarac lukavo zavodi jednu ženu. On je chevalir de Sengal, po svemu sudeći pravi gospodin, ona je kurtizana, u Amsterdamu poznata po velu koji nikad ne skida s lica. Sengal joj upućuje izazov: ako pronađe ženu koja je u ljubavi s njim doživela patnju, ima puno pravo da odbije njegova udvaranja; ako je ne pronađe, pristaće na njegova pravila igre. No Sengal ne zna da je ženu pod velom već sreo pre mnogo godina, dok je vodio drugačiji život. Ni Lučija ne zna da će Sengal ući u istoriju kao jedan od najvećih ljubavnika na svetu, Kazanova. Izuzetno zanimljiva i dirljiva priča o nevinosti i iskustvu, ljubavi i žrtvovanju, U Lučijinim očima vodi čitaoce na čarobno putovanje od amsterdamskih do venecijanskih kanala oslikavajući veličanstveni portret osamnaestog veka.

O knjizi: Dama i jednorog je zbirka od šest srednjovekovnih tapiserija. Lepe, zamršene i vrhunski izrađene, ove tapiserije su tajanstvene u pogledu porekla i značenja. One naizgled odišu redom i logikom priče, kao da ih je zamislila i izradila jedna osoba, i tako skrivaju komplikovani postupak sopstvenog nastanka. Tkači, poručioci, crtači, slikari, trgovci i šegrti bili su umešani u stvaranje ovih tapiserija, a iza njih stajale su žene, kćeri i služavke i vršile uticaj na muškarce. Kao bezbrojne niti vune i svile utkane zajedno u jednu tkaninu, tako su se i ljudi susreli u zamršenom plesu kako bi stvorili celovitu sliku. Žan le Vist, novopečeni bogati pripadnik francuskog dvora poručuje tapiserije za svoj zamak. Nikola, slikar odabran da stvori nacrte, upoznaje Le Vistovu ženu Ženevjev i kćer Klod. Obe se silno zanimaju za ove tapiserije. Iz Pariza Nikola odlazi u tkačku radionicu u Brisel. Stvaranje tapiserija zbližava ljude koji se inače ne bi sreli, njihovi životi se prepliću, kao i njihove žudnje. Dok se zaljubljuju, bivaju odbačeni, svete se, nalaze neuzvraćene ljubavi, okreću se Crkvi ili paganskim idealima, otkrivaju da ovaj idealni svet tapiserija ne mogu učiniti svojim.

O knjizi: Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202