Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ferdinand Fried, Društveni prevrat, 1944 g. Retko !!! Preobrazaj u gospodarstvu i drustvu Ferdinand Friedrich Zimmermann (14. kolovoza 1898. - 11. srpnja 1967.) bio je njemački pisac i novinar. Za objavljivanje je koristio svoj pseudonim Ferdinand Fried. Zimmermann je rođen u Bad Freienwaldeu, studirao je ekonomiju i filozofiju u Berlinu i radio za novine Vossische Zeitung i Berliner Morgenpost prije nego što se pridružio časopisu Die Tat 1931. Pristaša nacizma pridružio se Schutzstaffelu 1934. i samoj Nacističkoj stranci 1931. .[2] Tijekom rata radio je na njemačkom sveučilištu Charles-Ferdinand u Pragu. Poslije rata našao je posao u novinama Sonntagsblatt i Die Welt. Godine 1931. objavio je knjigu Das Ende des Kapitalismus (Kraj kapitalizma), u kojoj je iznio stav da je laissez-faire kapitalizam mrtav, a da je njemačka autarkija budućnost.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Retko! Cvite (Cvjetko) Škarpa (Stari Grad, 10. listopada 1898. – Zagreb, 2. veljače 1968.) je bio hrvatski pjesnik, pisac članaka, studija, eseja i književni kritičar. Životopis Rodio se je u Starom Gradu na Hvaru 1898. godine. Studirao je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Radio je kao profesor u više mjesta. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te radio kao profesor u više gradova. Djela je objavio uglavnom u katoličkim časopisima (Luč, Hrvatska prosvjeta) u međuratnom razdoblju. Za rata je objavio par eseja u Spremnosti, u kojima je pisao kako je kazalište važno za duhovni odgoj i stabilnost naroda i putopisni tekst u kojem je opisao prve uzničke dane nakon talijanske represije u Splitu. Kao pjesnik, piše sonete. Povezuje vjerske i mediteranske teme. Lirika mu je simbolistička.

ART in yugoslavia 1992 - 1995 PROJEKAT: FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO CENTAR ZA SAVREMENU UMETNOST IZDAVAČ: PUBLISHER RADIO B92 BEOGRAD 1996 EDICIJA POGLED No. 1 Koncepcija: DEJAN SRETENOVIĆ Tekstovi i hronologija: DEJAN SRETENOVIĆ LIDIJA MERENIK ............................................................ BROŠ LATINIVCA FORMAT 26 x 21 cm UPOREDNI PREVOD NA ENGLESKI !! NEKORIŠĆENO

IVAN IVAČKOVIĆ THE ROLING STONES UMETNOST POBUNE za početnike RADIO B92 1997 Pažnja !!! POSVETA AUTORA Ivana Ivačkovića, datirana, juli 1998 !!!! a) Rolingstounsi (vokalno-instrumentalni sastav b) Rok muzika ........................................................... Prednje korice: MICK JAGGER, Stadion RFK, Vašington, 1994 Fotografije Broš Latinica 132 strane NEKORIŠĆENO Sa POSAVETOM raritet !!!!!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

33223) KAKO DA POBEDITE NA IZBORIMA insajder story , Miladin D. Stevanović Pixel , Pixel d.o.o. Beograd 2007 , Insajderske priče čoveka koji je radio kampanje koalicije „Zajedno“ (96), Demokratske stranke (97), Mila Đukanovića, Biljane Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića..., tvrd povez, format 17 x 23 cm , latinica, 160 strana

Beograd u prošlosti Dr Dejan Medaković Velenje Jelj+ka Kostić Mladi prorodnjak na planini Vojislav Mišić Vazdušni okean Momčilo Jovetić Erozija Dušan Čolić Nuklearni reaktor Srđan Mitrović Kako se ostvaraju radio-prenos Inž Miodrag Miljković To je telegrafija Lazar Kostić tvrdo koričene, ilustrovane odlično očuvane Beograd 1961/`63.

MeanIT mobilni telefon Senior 15 Black Displej: 2,4″ SIM Card: DUAL SIM Zadnja kamera M1 i M2 tasteri za brzo biranje SOS taster FM Radio Led lampa velike snage Uređaj prilagođen za starije osobe Tastatura sa s velikim tasterima i znakovima Baterija: 1800 mAh Li-Ion Boja: crna

MeanIT mobilni telefon Senior 15 Black Displej: 2,4″ SIM Card: DUAL SIM Zadnja kamera M1 i M2 tasteri za brzo biranje SOS taster FM Radio Led lampa velike snage Uređaj prilagođen za starije osobe Tastatura sa s velikim tasterima i znakovima Baterija: 1800 mAh Li-Ion Boja: crvena

SV 2 59665) EVROPA NA BALKANU , Milorad Belančić , Radio B92 i Beogradski krug 1998 , iz sadržaja : 1.Neslična Evropa 2.Platon, Srbija i evropske odgovornosti 3.Evropa na Balkanu 4.Agonija ljudskih prava 5.Mračni XX vek 6.Evropa i mi mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 157 strana

50280) MK 2 BEŽIČNA TELEGRAFIJA objašnjena bez formula , kapetan Mihailo J. Lazović , Beograd 1935 , sa uputstvom za kupovinu prijemnih radio aparata , veoma retko , sačuvan samo jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije , mek povez, format 15 x 21 cm , žirilica, ilustrovano, 83 strane + 8 strana reklama i oglasa , potpis na naslovnoj strani ,

Informacije o proizvodu Ekran: 2.4″, TFT, 240 x 320, 4:3, 167 ppi Operativni sistem: Fabrički Slot za memorisku karticu: Micro SD 16 GB Zadnja kamera: 0.3 MP WiFi: Ne Bluetooth: Da USB: Micro USB Radio: Da Baterija: 1020 mAh Dimenzije: 132 x 50.5 x 15 mm Masa: 90.5 g

U dobrom stanju Amerika i svet / autori Zbignjev Bžežinski i Brent Skoukroft ; razgovor o budućnosti američke spoljne politike vodio Dejvid Ignatius ; [preveo s engleskog Života Ivanović] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Klub plus, 2016 (Zemun : Pekograf) Fizički opis VII, 240 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Ivanović, Života, 1945-2019 = Ivanović, Života, 1945-2019 Prevod dela: America and the World / Zbigniew Brzezinski and Brent Scowcroft Tiraž 500 O autorima: str. 240 Registar. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- SAD -- Intervjui Sjedinjene Američke Države -- Politička istorija -- Intervjui Sjedinjene Američke Države -- Spoljna politika -- Intervjui Brzezinski, Zbigniew, 1928- = Bžežinski, Zbignjev, 1928- Scowcroft, Brent, 1925-2020 = Skoukroft, Brent, 1925-2020 Ignatius, David, 1950- = Ignejšus, Dejvid, 1950- Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za Nacionalnu bezbednost Predsednika Kartera, je savetnik i punomoćnik u Centru za Strateške i Međunarodne Studije i takode profesor na Džon Hopkins Univerzitetu. Među mnogim njegovim knjigama je i Druga šansa, bestseler na listi New York Times-a. Brent Skoukroft radio je kao savetnik za Nacionalnu bezbednost kod dva predsednika - Džordža H.W. Buša i Džeralda Forda - i kao Vojni asistent kod predsednika Niksona. Predsednik je Scowcroft Group, firme specijalizovane za medunarodni biznis i finansijske konsultantske usluge. Takode je sa bivšim predsednikom Džordžem H.W. Bušem koautor knjige Transformisani Svet. Dejvid Ignatius dva puta mesečno ima svoju kolumnu u Vašington Postu. Ranije je radio kao izvršni urednik u International Heraid Tribune. Pre nego što je došao u Post, gospodin Ignatius je deset godina radio kao reporter u listu The Wall Street Journal. Njegov sedmi roman, Dodatak, štampan je 2009. godine.

VISLAVA ŠIMBORSKA IZABRANE PESME RADIO B92 BEOGRAD 1977 Biblioteka V R H O V I Pogovor: BISERKA RAJČIĆ Preveli s poljskog: PETAR VUJIČIĆ BISERKA RAJČIĆ ................................................................. BROJ PRIMERKA 282/500 LATINICA TVRDE KORICE OBELEŽIVAČ STRANICA O M O T NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI/ BIBLIOFILSKI PRIMERAK - 282 (od 500) Ekstra za POKLON ********** db/12

Stanoje Stanojević SVETI SAVA Karta putovanja Svetog Save 1991 - 1235 na kraju knjige Crteže radio A. Deroko BEOGRAD 1935, STRANA 123, MEKI POVEZ, ILUSTROVANA PREŠIVENA I SREĐENA SA NOVOM PLATNENOM RIKNOM Zadnja korica reparirana pri dnu (vidi se na slici), ostalo dobro očuvano TAGS: Aleksandar Deroko Palestina Jerusalim Sveta Gora Srpski manastiri 04.05.2024

Tajne staroga Zagreba Rudeša Habeduš Katedralis original izdanje sveske 1-56 nedostaje broj 46... .... U Krapini se rodio Rudolf HABEDUŠ KATEDRALIS (Rudeša, Heister), romanopisac, publicist i dramatičar. Uglavnom je pisao feljtone o ljudima i događajima iz zagrebačke gornjogradske prošlosti ali i iz suvremenog Zagreba. Pisao je i eseje, kritike, impresije, novele i romane u nastavcima od kojih su veći uspjeh postigli oni povijesne tematike. Bio je pokratač, urednik i izdavač `Hrvatske metropole`, jedan od pokretača i suradnik `Zagrebačkog lista` te urednik u `Narodnim novinama`. Feljtone je objavljivao na `Radio-Zagrebu` i `Hrvatskom krugovalu`. Jedan je od začetnika hrvatske radio-dramske tradicije. Poslije rata objavljivao je povijesne romane u tjednim sveščićima u nastavcima `Tajne starog Zagreba`. U povijesnim romanima slijedio je narativne formule H. Dragošića i Marije Jurić-Zagorke. Zagorkinu tipu povijesnog romana sa zapletenim fabulama, gomilanjem motiva i naglim obratima najviše se približio u `Katakombama svetoga Marka` što je izazvalo polemiku između njega i Zagorke koja ga je optužila za plagijat njezina romana.

Matko Meštrović : SVIJET SVIJEST I ZAVISNOST - Informacija, ekonomija i razvoj, Svijet kao komunikacijski proces, Društveni kapital nije isto što i podruštvovljeni kapital , August Cesarec, Zagreb, 1983., str. 334. Hrvatski jezik, latinica, broširano s ovitkom. Očuvanost 4. Meštrović, Matko, hrvatski povjesničar umjetnosti i društveni teoretičar (Brna na Korčuli, 12. XI. 1933). Diplomirao (1958) i doktorirao (1978) temom Teorija dizajna na Filozofskome fakultetu u Zagrebu. Radio na Radio-televiziji Zagreb, bio ravnatelj Zavoda za kulturu Hrvatske (1987–92), profesor na Interfakultetskom studiju dizajna (1991–94), znanstveni savjetnik u Ekonomskom institutu (1993–2005). Bio je član umjetničke skupine Gorgona, jedan od osnivača i glavnih teoretičara novih tendencija (1961) i član uredništva časopisa Bit International (1968–72). Zauzima se za unaprjeđivanje industrijskog oblikovanja i oblikovne kulture; bavi se problemima suvremenoga društvenog razvoja. Glavna djela: Obrisi bez obrasca (1978), Teorija dizajna i problemi okoline (1980), Svijet, svijest i zavisnost (1983), Roba i sloboda (1995), Vrijeme zbilje (2002), Prema novom usmjerenju (2011).

Ognjen Pribićević - Vlast i opozicija u Srbiji Radio B92 iz 1997 169 str. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta --------- 26082019

Đuro Kovačević : REKVIJEM ZA SOCIJALIZAM - Ima li socijalizam budućnosti? , Stručna knjiga / Univerzitetska riječ 1989, str. 209. Očuvanost 3 ; na nekoliko stranica ima podvlačenja hemiskom. Ђуро Ковачевић (Велика Греда, 14. август 1943 — Жабљак, 21. јул 2011) био је историчар, политиколог и песник. Ђуро Ковачевић је рођен 14. августа 1943. године у Великој Греди, Банат, Србија. Гимназију је завршио у Зрењанину, а Правни факултет на Универзитету у Београду, где је и докторирао 1976. године, са тезом „Политичка елита и савремено грађанско друштво“. Непосредно пред студентске демонстрације, 1968, као постдипломац изабран је за председника Савеза студената Југославије, са којим је започело његово активно ангажовање у политици.[1] Заступао је тезе либерала, који су се залагали за више тржишта у економској, и више демократије у политичкој сфери. Међутим, тезе либерала се нису уклапале у пројекат југословенског друства тадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита. Био је један од најмлађих и најперспективнијих припадника тадашње српске политичке елите. Са непуних тридесет година, налазио се у најужем руководству Социјалистичког савеза, тада најмасовније политичке и друштвене организације у земљи. Тих година се посебно ангажовао на припремама новог Устава. Настојао је да се идеје и ставови српског руководства управо нађу у том највишем законском акту државе. Када је почео обрачун са српским либералима, нуђена му је изгледна политичка каријера, међутим он је понуду одбио, с обзиром да је то било противно његовим моралним и политичким начелима, па се тада повукао са политичке сцене. У бурном периоду између студентских демонстрација и пада либерала, у оквиру Београдског универзитета и Универзитетског одбора савеза студената, учествовао је у оснивању Студентског културног центра (СКЦ). У истом периоду је учествовао и у покретању угледног, вишедеценијског часописа „Идеје“ , који је значајно утицао на научну и културну сцену. Године 1990. трансформисао је Институт за раднички покрет, у коме је радио већ извесно време у Институт за европске студије у Београду. Од 1990. до 2002. године био је и директор ове институције. Заједно са професором Светозарем Стојановићем, Ђуро Ковачевић је основао Српско–амерички центар 2002. године. Овај центар је 2009. године прерастао у Центар за националну стратегију(ЦЕНС). Организовањем скупова, трибина, форума и различитих пројеката, чланови ове организације су упућивали на неопходност промишљања положаја Србије у савременом свету. Од 2006 до 2009. године, био је члан Програмског одбора Радио-телевизије Србије (РТС). Аутор је више десетина научних студија објављених по разним часописима из области политичке теорије, политичке социологије и политичке историје. У последње две деценије живота, посебно се бавио проблемима глобализације, транзиције, европских интеграција, сломом социјализма, кризом и распадом Југославије. Објавио је четири књиге, а пета која је у тренутку смрти била у припреми, није изашла. Током целе радне каријере, објављивао је краће текстове у недељницима и дневној штампи. Дао је бројне интервјуе и уцествовао у многим радио и ТВ емисијама. Био је чест гост на другом и трећем програму Радио Београда, као и на другом програму Радио телевизије Београд . Паралелно са научним радом, Ђуро Ковачевић се бавио песништвом. Објавио је пет збирки поезије.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot izradio: Pjer Krizanic Velimir Živojinović Masuka, odnosno — kako se sâm potpisivao — Massuka (1886 — 1974) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Masuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku. (U Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Masukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha“, a novembra 1919. sa Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao“ u kojem je objavljivao pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirove „Zimsku bajku“ i „Romea i Juliju“. Jedno vreme bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu, a tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je Molijerovog „Tartifa“, u kojem su igrali Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Pripovetke, tvrd povez, 132 strane, format 19x13cm, prilično solidno očuvana, ponegde korica malo iskrzana, sitan pečat na početku. Izdanje knjižare Geca kon Beograd 1935 Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

UTISCI I RASMATRANJA, Velimir Živojinović Izdanje Srpske književne zadruge, Beograd 1940 god, 142 strane, edicija Savremenik, tvrd povez, malo oštećena kod poveza kako je prikazano, osim toga sasvim solidno stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić. U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Naziv: Uvod u dijalektički materijalizam Autor: A. Thalheimer Izdavač: Naučna biblioteka, Zagreb Godina izdanja: 1933 Povez: Tvrd Stanje kao na slikama. Vidljivi znaci korišćenja i podvlačenja stranica. Korice su pohabane. Opis: August Thalheimer (18. ožujka 1884. - 19. rujna 1948.) bio je njemački marksistički aktivist i teoretičar. Bio je član Njemačke socijaldemokratske stranke prije Prvog svjetskog rata. Uređivao je Volksfreund, jedno od stranačkih novina, a od 1916. radio je na Spartakusbriefeu, službenom listu Nezavisne socijaldemokratske stranke (USPD). Thalheimer je postao jedan od osnivača Komunističke partije Njemačke (KPD) i priznat je kao njezin glavni teoretičar. Uređivao je Rote Fahne i rukopise koje je Franz Mehring ostavio neobjavljene nakon njegove smrti. Thalheimer je bio dio lokalne vlade u Württembergu i bio je ministar financija tijekom krize 1923. On i Heinrich Brandler bili su okrivljeni za posljedice i pozvani u Moskvu 1924. Tamo je radio za Comintern i Institut Marx-Engels. Godine 1927. Thalheimer je održao niz predavanja na moskovskom sveučilištu Sun Yat-sen koja su tada objavljena kao udžbenik iz filozofije (engleski prijevod pojavio se kao Uvod u dijalektički materijalizam, New York, 1936). Također je radio s Buharinom na nacrtu programa Kominterne. Nelagoda s vodstvom Ernsta Thälmanna natjerala ga je da se vrati u KPD u Njemačkoj 1928. Međutim, godinu dana kasnije, on i Brandler su izbačeni iz KPD -a te su nastavili formirati Oporbu Komunističke partije (KPO). KPO je kritizirao vanjsku politiku Sovjetskog Saveza, ali ne i njegovu unutarnju politiku. Thalheimer je izjavio: `Ne želimo donijeti zaključak da, budući da je politika Kominterne pogrešna, mora slijediti da je i politika Rusije pogrešna`. (Gegen den Strom, 4/1931) Thalheimer je podržavao/prisilnu kolektivizaciju i stahanovizam. Thalheimer je otišao u egzil u Pariz od 1932. Početkom 1935. Thalheimer je počeo pisati redovitu kolumnu o međunarodnim vijestima za Workers Age, službene novine Komunističke partije SAD -a (opozicija), na čijem je čelu Jay Lovestone. Thalheimer je otišao u Barcelonu, Španjolska, 1936. Ovdje se uključio u raspravu s Andrésom Ninom zbog osude Radničke stranke marksističkog ujedinjenja (POUM) prvog moskovskog suđenja. Ubrzo se ponovno vratio u Francusku kako bi radio u KP -u u egzilu. U srpnju 1937., kada su staljinisti uhitili šest pripadnika KPO -a u Barceloni, izdao je zajedničku izjavu s Brandlerom: `Preuzimamo na sebe svako političko i osobno jamstvo za naše uhićene suborce. Oni su antifašisti i revolucionari, nesposobni za bilo koju akciju koja bi se mogla protumačiti kao veleizdaja Španjolske revolucije.`

Udo Ulfkote je sedmnaest godina radio za dnevni list Frankfurter algemajne cajtung. Te nemačke novine mogu da se, po svom značenju u javnosti, uporede u Srbiji, recimo, sa Politikom. Ove novine, poznatije kao FAC, glavni su organ nemačke političke i finansijske elite. Knjiga Kupljeni novinari se bavi istraživanjem skrivenih mehanizama upravljanja medijima, korupcije i laganja u javnim poslovima. 400 str.

odlično stanje prelepi časopisi iz ex yu ribolov smučanje izviđači logorovanje kampovanje u prirodi planinarenje izleti pioniri josip broz tito jugoslavija design ex yu yougoslavia yugoslavia obrazovanje u jugoslaviji sfrj titovi kako pricati price stolarski radovi za decu elektricar elektrika radio radionice ... tablice normi fizicko vaspitanje kultura zabava i razonoda pionira drustvene igre disciplina samodisciplina ugled škole učenje deci decije knjige decje ...