WiFi mini Usb Adapter/kartica sa antenom WiFi mini Usb adapter/kartica sa antenom novo Novo nekorišćeno orginalno fabricko pakovanje, WiFi mini Usb Adapter/kartica sa antenom

QWERTY tastatura s pozadinskim osvetljenjem s 92 tastera, prikladna za upotrebu noću - 2.4GHz bežični način povezivanja - S inovativnim dizajnom pozadine ( osvetlenje tastature ) - Automatska funkcija za: -spavanje i buđenje tipkovnice - Kompatibilan s HD uređajem / USB prikljuckom / Android OS / HDMI player / TV / STB / DVD / VCD / CD uređaj - Višenamenska mini tastatura s podlogom na dodir , audio chat - S inovativnim dizajnom funkcije miša možete upotrebiti dodirnu pločicu ili miš za zrak - Ergonomski dizajn, savršen oblik - Ergonomski ručni dizajn je jednostavan za nošenje i rad Primena: stolna i prenosna boja: crna (sa pozadinskim osvetlenjem) Domet 10-15 metara Vrsta konekcije: USB Vrsta: 2.4GHz Wireless

Polovan računar

Detalji predmeta Stanje Polovno Proizvođač Nokia Model 225 Operativni sistem Ostalo Operater Radi sa svim karticama (SIM Free) Ispravan telefon. Cita sve kartice. Stanje sa slike. Punjac ne ide uz telefon, koristi klasican usb punjac. Tu sam za sva pitanja. POGLEDAJTE OSTALE MOJE OGLASE --- 17.03. 18:38 prodavac je promenio načine slanja --- --- 24.03. 14:11 prodavac je promenio načine slanja --- --- 14.04. 13:12 prodavac je promenio načine slanja ---

SAMSUNG Zaštitna maska za Galaxy S24+ EF-PS926-TYE Model Galaxy S24+ Tip Zaštitna maska Ostalo Brend: SAMSUNG Materijal: Silikon Boja: Žuta

Odlicno ocuvano... Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Biografija Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovetaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije posve ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u glasovitom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži glasovitu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalistizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nakim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.

Model Z3 MAF24035 Dijagonala ekrana 23.8 inch Ekran osetljiv na dodir Da, multitouch Dimenzije 540(W)×390(H) mm Rezolucija 1920×1080(16:9) Panel LED Procesor Intel® Core™ i5-10400, 2.9 GHz - 4.3GHz, 6 jezgra, 12 niti, 12 MB Intel® Smart Cache Radna memorija 8 GB DDR4, 2666 MHz Hard disk/SSD NVMe 256 GB Grafička kartica Integrisana Intel® UHD Graphics 630 Operativni Sistem nema LAN 1 Gbit Bežična mreža 150Mbit wireless WiFi Bluetooth BT 5.0 Kamera Iskačuća 2.0 MPx sa mikrofonom Boja Crna Ostalo Multi-Media High Definition Audio Codec; Stereo Speaker Interfejs: 1 × Power port,1 × HDMI, 1x RS232,1 × LAN,6 × USB,1 × Audio Out,1 × Mic in Adapter:100-240v AC, 50/60Hz universal; Materijal: Mg-Al Konstrukcija, ABS plastika kućište Pribor u pakovanju: Napojni kabl, Adapter,User's manual Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji

Karakteristike: Proizvođač Gigabyte Podnožje ( soket ) 1700 Čipset Intel H610 Broj memorijskih slotova 2 Podržana memorija: DDR4 Režim rada memorije: Dual Channel Maks.količina memorije u GB 64 Podržana brzina memorije do 3200 MHz Broj PCI Express x16 1 Broj PCI Expres x 1 1 Broj USB priključaka 4 x USB2.0 + 2 x USB3.2 LAN 1 x 10/100/1000 VGA izlaz 1 DVI izlaz 1 HDMI izlaz 1 Display port 1 Broj sat priključaka 4 x SATA3 Broj audio priključaka 3 Dimenzije : atx mini itd. Micro-ATX Preporučena za Svakodnevni rad

Seagate BarraCuda 960GB SSD, 2.5” 7mm, SATA 6 Gb/s, Read/Write: 540 / 510 MB/s, EAN: 8719706434133

Model: CR-3000 ARGB White Intel: LGA 1700/1200/115X/2011 AMD: AM4/AM5 TDP: 260W FAN: 4Pin PWM LED: 3Pin ARGB Broj HeatPipe-a: 7 komada, Φ6mm Pakovanje sadrži: CPU Cooler Assembly 2x ventilatora Uputstvo Intel montažni set AMD montažni set

Model: D31439-RPET Boja: Crna Materijal: Polyester Dimenzije: 415x310x85mm Težina: 0,95kg

Operativni sistem Android Veličina ekrana 5.0\\ Broj SIM slotova 2 Procesor MTK Broj jezgara Quad Core Brzina procesora 1.3 GHz RAM 2 GB Interna memorija 16 GB Rezolucija glavne kamere 8 MP Tip ekrana IPS + LCD Rezolucija ekrana 720 x 1280 Veličina SIM kartice Nano SIM Prednja kamera 8 MP Rezolucija video snimka prednje kamere 720p Rezolucija video snimka glavne kamere 720p Blic Da SD slot do 128 GB LTE Da NFC Da Bluetooth Da WiFi Da RadioMP player Da Otporan na vodu i prašinu Ne Baterija integrisana Da Kapacitet baterije (mAh) 2650mAh Boja Crna Dimenzija (WxHxD mm) 143.4 x 71.4 x 8.5 mm Masa (g) 140g Boja detaljni opis Mat bela sa bakarnim okvirom Slušalice u paketu Da

Operativni sistem Android Veličina ekrana 5.7\\ Broj SIM slotova 2 Procesor MTK Broj jezgara Octa Core Brzina procesora 1.5 GHz RAM 3 GB Interna memorija 32 GB Rezolucija glavne kamere 13 MP+ 5 MP Tip ekrana IPS Veličina SIM kartice Micro+Nano Prednja kamera 8 MP Dual kamera Da Vrsta USB-a Type-C Blic Da SD slot do 64 GB LTE Da NFC Ne Bluetooth Da WiFi Da Otporan na vodu i prašinu Ne Čitač otisaka prstiju Da Baterija integrisana Da Kapacitet baterije (mAh) 2800mAh Boja Siva Dimenzija (WxHxD mm) 154.5 x 73 x 8.6 mm Masa (g) 160 g Slušalice u paketu Da

Proizvođač Zeus CPU proizvođač Intel CPU tip Intel Core i3 RAM memorija 8 GB DDR4 Ekran osetljiv na dodir Da

Apple iPhone 15 Pro Max prodaja po AKCIJSKOJ ceni 149875 dinara u Beogradu i Srbiji. Originalno fabričko pakovanje Apple iPhone 15 Pro Max mobilnog telefona sa garancijom. Isporuka po Srbiji za 24h. Pogledajte slike i detaljne karakteristike iPhone 15 Pro Max mobilnog telefona. Poručite telefonom ili online - telekoplus.com

Odlično očuvana knjiga nikad korišćena. Sifra adp1.5

biblioteka ZODIJAK dobro očuvana TOR.8

SAMSUNG Galaxy Z Flip5 5G 8/512GB Cream (SM-F731BZEHEUC) Operativni sistem Android 13, One UI 5.1 Procesor i grafika Octa-core (1x3.2 GHz Cortex-X3 & 2x2.8 GHz Cortex-A715 & 2x2.8 GHz Cortex-A710 & 3x2.0 GHz Cortex-A510) Čipset: Qualcomm SM8550-AB Snapdragon 8 Gen 2 (4 nm) Grafika: Adreno 740 Ekran Dijagonala ekrana: 6.7" Rezolucija: 2640 x 1080 Glavni ekran • Gustina ekrana: ~426 ppi • Osvežavanje ekrana: 120Hz • Osvetljenje ekrana: 1200 nits (peak) • Rezolucija: 2640 x 1080 • Foldable Dynamic AMOLED 2X • HDR10+ Preklopni ekran • Super AMOLED • Dijagonala: 3.4" • Gustina ekrana: ~305 ppi • Rezolucija: 748 x 720 • Gorilla Glass Victus+ Dual sim Da 1 Nano SIM + 1 eSIM Ram memorija 8 GB Interna memorija 512 GB Slot za memorijsku karticu Bez mogućnosti proširenja Zadnja kamer 12.0 Mpix + 12.0 Mpix Prednja kamera 10 MP, f/2.4, 26mm (wide), 1.22µm Ostale karakteristike Opis Bluetooth: 5.3, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6/7, tri-band, Wi-Fi Direct Radio: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Da Izlaz za slušalice: Ne Senzori: • Čitač otiska prsta (bočno montiran) • Akcelerometar • Žiroskop • Senzor za blizinu • Kompas • Barometar • Samsung Pay (sertifikovani Visa, MasterCard) Baterija Kapacitet baterije: 3700 mAh Snaga brzog punjenja: 25 W Snaga bežičnog punjenja: Brzo punjenje 15W Boja Bež Mreža 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Da Spoljašnje karakteristike Dimenzije (VxŠxD): 166.0 x 72.2 x 6.9 mm Dimenzije kad je preklopljen (VxŠxD): 86.4 x 72.2 x 15.9-17.1 mm Težina: 183 (g) Garancija 2 godine

U ponudi ispravne i testirane SAMSUNG ram memorije od 4GB DDR3 Na stanju 8 komada.Pogledajte ostale oglase hvala,poziv,sms,vats up,viber.Cena po komadu je 3500 din za svih 8 komada cena je po 3000 din.