SAMSUNG Galaxy Z Flip5 5G 8/512GB Cream (SM-F731BZEHEUC) Operativni sistem Android 13, One UI 5.1 Procesor i grafika Octa-core (1x3.2 GHz Cortex-X3 & 2x2.8 GHz Cortex-A715 & 2x2.8 GHz Cortex-A710 & 3x2.0 GHz Cortex-A510) Čipset: Qualcomm SM8550-AB Snapdragon 8 Gen 2 (4 nm) Grafika: Adreno 740 Ekran Dijagonala ekrana: 6.7" Rezolucija: 2640 x 1080 Glavni ekran • Gustina ekrana: ~426 ppi • Osvežavanje ekrana: 120Hz • Osvetljenje ekrana: 1200 nits (peak) • Rezolucija: 2640 x 1080 • Foldable Dynamic AMOLED 2X • HDR10+ Preklopni ekran • Super AMOLED • Dijagonala: 3.4" • Gustina ekrana: ~305 ppi • Rezolucija: 748 x 720 • Gorilla Glass Victus+ Dual sim Da 1 Nano SIM + 1 eSIM Ram memorija 8 GB Interna memorija 512 GB Slot za memorijsku karticu Bez mogućnosti proširenja Zadnja kamer 12.0 Mpix + 12.0 Mpix Prednja kamera 10 MP, f/2.4, 26mm (wide), 1.22µm Ostale karakteristike Opis Bluetooth: 5.3, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6/7, tri-band, Wi-Fi Direct Radio: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Da Izlaz za slušalice: Ne Senzori: • Čitač otiska prsta (bočno montiran) • Akcelerometar • Žiroskop • Senzor za blizinu • Kompas • Barometar • Samsung Pay (sertifikovani Visa, MasterCard) Baterija Kapacitet baterije: 3700 mAh Snaga brzog punjenja: 25 W Snaga bežičnog punjenja: Brzo punjenje 15W Boja Bež Mreža 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Da Spoljašnje karakteristike Dimenzije (VxŠxD): 166.0 x 72.2 x 6.9 mm Dimenzije kad je preklopljen (VxŠxD): 86.4 x 72.2 x 15.9-17.1 mm Težina: 183 (g) Garancija 2 godine

Model telefona: iPhone SE Stanje: Novo Kapacitet memorije: 64 GB RAM (GB): 4 GB Bоја: Bela

Model telefona: iPhone 11 Stanje: Upotrebljenо Kapacitet memorije: 64 GB Bоја: Crn

Model: Nova Y90 Stanje: Upotrebljenо Dodatno: Dual SIM cards Kapacitet memorije: 128 GB RAM (GB): 6 GB Bоја: Crna

Mreža 2G bands: GSM 850 / 900 / 1800 / 1900 - SIM 1 & SIM 2 3G bands: HSDPA 850 / 900 / 1900 / 2100 4G bands: LTE Dimenzije 143.5 x 71 x 8.1 mm Težina 145g Procesor Qualcomm Snapdragon 425 Quad-core 1.4 GHz Cortex-A53 Baterija 3020mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.0" Prednja kamera 5MP Zadnja kamera 13 MP, autofocus, LED flash RAM Memorija 2GB Interna memorija 16GB Softver Android 7.0 Nougat Povezivanje Bluetooth 4.1, USB 2.0 port Prenos podataka Speed: HSPA, LTE Podržane tehnologije SMS (threaded view), MMS, Email, Push Email Ostalo Dual Sim Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Article PSP3471DUOBLUE Vendor PRESTIGIO Series Wize Q3 Product Type Cellular Phone Display Size 5.00" Display Resolution 480x960 Pixel Density 217 ppi Display Technology TN Display Touchscreen Capacitive, Multi-touch Display Features 2.5D Screen CPU Spreadtrum SC7731C CPU Internal Clock Rate 1.20 GHz CPU Core Quantity 4 Internal Memory Size 8 GB Installed RAM Storage Capacity 1 GB Supported Flash Card Micro SD (SDHC standard) up to 32GB Platform Android Operating System Version Android 7.0 Camera Resolution 8 Mpixel Camera Technology CMOS Camera Features Autofocus Flash LED flash Front Camera 2 Mpixel Front Flash Yes Bluetooth Yes Wi-Fi IEEE 802.11bgn Data Interface Micro USB 2.0 Audio 3.5mm mini-jack Bands GSM 85090018001900 MHz, WCDMA 9002100 MHz GPS A-GPS FM Yes Construction Monoblock External Color Blue SIM Card Dual Sim Included Accessories Charging Device, USB Cable, Screen Protector Package Type Retail Height 136 mm Width 65 mm Depth 9.4 mm Weight 0.138 kg Battery Capacity 2000 mAh Battery Technology Lithium Ion Warranty Products returnable Yes Warranty Term (month) 12 month(s) Warranty validation Criteria Serial Number Pack Weight Brutto (kg) 0.27 kg Pack Weight Netto (kg) 0.12 kg Pieces in pack 1 Box Weight Brutto (kg) 5.8 kg Retail Packaging Net Weight Carton 0.4 kg Retail Packaging Net Weight Plastic 11.6 kg Packs in Box 20 EAN Code 8595248142206

Veliki ekran 2,8 inča (7.1 cm) Velika dugmad i veliki znakovi M1, M2 memorije za direktno biranje brojeva Imenik 300 kontakata Memorija: 32MB RAM, 32MB ROM Kamera 0.3 MPX SOS tipka, Bluetooth, FM radio Baterija: Li-ion 3,7 V 1000 mAh *Vreme na čekanju: do 250 h *Vreme razgovora: do 600 min Brend 3GStore Pripada kategoriji MOBILNI TELEFONI Status : Ima na stanju Id code : 277791 Šifra : OPT42048 Uvoznik : Digital Vision DOO Zemlja uvoza : Kina Godina uvoza : 2024. Cena dostave za proizvod : 360 RSD. Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Kao jedni od vodećih uvoznika i distributera za opremu za mobilne telefone na domaćem tržištu, sa raspoloživim lagerom svega što je istaknuto na našem web-portalu, u mogućnosti smo da Vam poručenu robu isporučimo u najkraćem mogućem roku - uglavnom već za 24h! Željeni artikal biće Vam isporučen direktno sa naših polica i dobićete ga na ruke u većini slučajeva već sutradan, bez trećih lica kao posrednika! Kako naručiti Za naručivanje proizvoda iz ponude internet prodavnice 3G Store potrebno je da ispratite sledeće korake: 1. Pronalaženje proizvoda koji želite da kupite, 2. Pregled i provera Vaše korpe, 3. Unos podataka o naručiocu i mestu isporuke, 4. Način dostave, 5. Saglasnost sa načinom plaćanja. Lično preuzimanje Poručeni artikli preuzimaju se isključivo na adresi koju ostavite u kontakt podacima. Preuzimanje nije moguće izvršiti u našim maloprodajnim objektima. Dostava Isporuka robe se vrši u roku od 48 sati od trenutka kada Vam naš operater telefonski potvrdi porudžbinu. Pošiljke šaljemo radnim danima. Sve pošiljke primljene do 14 časova i potvrđene od strane našeg operatera poslaćemo istoga dana a biće isporučene najčešće u roku od 48 sati. Pošiljke koje primimo od petka u 11 časova do ponedeljka u 11 časova poslaćemo u ponedeljak. Sve porudžbine isporučuje kurirska služba City express kurir. Cena dostave iznosi 360 RSD i jedinstvena je za područje cele Srbije. Kupovina Plaćanje pouzećem Kod plaćanja pouzećem prilikom preuzimanja porudžbine kuriru plaćate kupljene proizvode i troškove dostave, u gotovini. Cena Prikazana je akcijska cena. Dati artikal je na akciji. Prava cena artikla je 5.590,00

VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA flekave strane po obodu unutra odlično očuvane PROL.20/6

XIAOMI Redmi 12C 4GB/128GB Crni (MZB0DKPEU) Operativni sistem MIUI 13 based on Android 12 Procesor i grafika Mali-G52 MC2 MediaTek Helio G85 12nm process, octa-coreCPU: up to 2.0GHz Ekran Tip ekrana: IPS Dijagonala ekrana: 6.71" Rezolucija: 1650 x 720 Karakteristike ekrana: • Osvetljenje ekrana: 500 niti Gustina ekrana: ~268 ppi Rezolucija: 1650 x 720 IPS LCD Dual sim Da Nano SIM + Nano SIM Ram memorija 4 GB Interna memorija 128 GB Slot za memorijsku karticu Da microSDXC Zadnja kamer 50 Mpix + 0.08 Mpix Opis: 50 MP, (wide), PDAF 0.08 MP (depth) Features: LED flash, HDR Video: [email protected] Prednja kamera 5 MP Video: [email protected] Ostale karakteristike Dizajn: Monoblok Senzori: Čitač otiska prsta Akcelerometar Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.1, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Radio: Da Interfejs za punjenje: Micro-USB Baterija Kapacitet baterije: 5000 mAh Boja Crna Mreža 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Spoljašnje karakteristike Dimenzije: 168.8 x 76.4 x 8.8 mm Masa: 192 g Garancija 2 godine Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Za proizvođača . Za model . AUTO PUNJAC 12V 3.4A POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE NA LIMUNDU I KUPINDU SIFRA: RFF6

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Za model sve Za proizvođača Apple, Samsung, HTC, LG, Motorola, Sony, Acer, Alcatel, BlackBerry, Nokia, Panasonic, Philips, ZTE, Huawei, Lenovo, Asus, Ostalo Novo, sa drzacem za mobilni. Mogucnost kupovine i dodataka za Gopro i akcione kamere

U dobrom stanju Tri studije o Hegelu / Theodor W. Adorno ; [preveo Aleksa Buha] Jezik srpski Godina 1972 Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1972 (Tuzla : Grafičar) Fizički opis 181 str. ; 21 cm Biblioteka Logos Karton sa omotom Prevod dela: Drei Studien zu Hegel Pogovor: str. 137-181 Primjedbe i uputstva: str. 129-130 Bibliografija: str. 130-134. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 Adorno, Teodor V., 1903-1969 Adorno, Theodor W., 1903-1969

Boja: Zelena Tip ekrana: AMOLED Dijagonala ekrana: 6.4″ Rezolucija: 2340 x 1080 Karakteristike ekrana: • Gustina ekrana: ~403 ppi • Osvežavanje: 120 Hz • Osvetljenje ekrana: 1000 niti (HBM) • Rezolucija: 2340 x 1080 • Odnos stranica: 19.5:9 • SUPER AMOLED Verzija operativnog sistema: Android 13, One UI 5.1 RAM memorija: 8 GB Opis procesora: Octa-core (4×2.4 GHz Cortex-A78 & 4×2.0 GHz Cortex-A55) Čipset: Exynos 1380 (5 nm) Grafika: Mali-G68 MP5 Interna memorija: 128 GB Proširenje interne memorije: microSD do 1TB Zadnja kamera: 50 Mpix + 12 Mpix + 5 Mpix Stabilizacija: Optička stabilizacija (OIS) Opis zadnje kamere: 50 MP, f/1.8, (wide), PDAF, OIS 12 MP, f/2.2, 123˚ (ultrawide), 1.12µm 5 MP, f/2.4, (macro) Features: LED flash, panorama, HDR Video: 4K@30fps, 1080p@30/60fps, 720p@480fps Opis prednje kamere: 32 MP, f/2.2, 26mm (wide), 1/2.8″, 0.8µm Video: 4K@30fps, 1080p@30fps Senzori: • Čitač otiska prsta • Akcelerometar • Kompas • Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.3, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac/6, dual-band, Wi-Fi Direct Radio: Ne Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Da Izlaz za slušalice: Ne Snaga brzog punjenja: 25 W Otpornost na prašinu i vodu: IP67 Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: 1 Nano SIM + 1 Nano SIM / Micro SD 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Da Dimenzije: 158.2 x 76.7 x 8.2 mm Masa: 202 g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8806094885750

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Proizvođač Realme Model c53 Operativni sistem Android Operater Radi sa svim karticama (SIM Free) Realme C53 6/128 nov

Detalji predmeta Stanje Polovno Model 3510i Proizvođač Nokia Operativni sistem Fabrički Operater Radi sa karticom jednog operatera (zaključan) Legendarna Nokia iz naslova oglasa Testirana ispravna, estetski jako dobro stanje, očuvana Nažalost zaključanja na neku od Nemačkih mreža Uz nju dodajem i tu sim karticu Baterija ispravna Pogledajte slike

Detalji predmeta Stanje Polovno Za model ... Za proizvođača Nokia Original Nokia punjač (iglica). Odgovara za više modela. ACP 4E Ispravan.

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1991 kao NOVA nečitana

TELEFON IZ ZAMENE STARO ZA NOVO SITNI TRAGOVI KORIŠTENJA PREKO LEDJA ZALEPLJENA ZAŠTITNA FOLIJA ZATO ŠTO JE NAPRSLO STAKLO LEDJA DA BI ESTETSKI BILO LEPŠE NE UTIČE NA FUNKCIJONALNOST APARATA, UZ DOPLATU MOŽEMO ZAMENITI LEDJA. ZDRAVLJE BATERIJE 89%.

DRŽAVA ili o pravičnosti Platon Imperija Novi Sad 415 str Platonova Država (Πολιτεία, Politeia, oko 380. p.n.e.) predstavlja jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, kamen temeljac savremene politikologije, ali isto tako i izvanredno književno dostignuće koje vekovima zaokuplja pažnju kako stručne javnosti, tako i tzv. „običnog” čitaoca. Pojam idealističke filozofije ovim delom dobija svoju definiciju jer Platon pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel je prepoznao tri dela Države: Od I−V knjige Sokrat vodi raspravu o pravičnosti. Predstavljena je utopija idealnog društva i način obrazovanja čuvara države (vojnika). U VI i VII knjizi Platon definiše „filozofe” zato što oni predstavljaju idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Alegorija o pećini predstavlja centralni deo čitave knjige u kome se raspravlja o prirodi našeg obrazovanja i potrebi za njim. Treći stalež čine radnici, seljaci, trgovci i robovi. Od VIII−X knjige raspravlja se o modalitetima najboljeg (i najgoreg) državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko, negoli praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, reklo bi se, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi. K.S.N.

PLATON - ODBRANA SOKRATOVA Novi sad 99 str Sokrat je predstavljao ideal moralnih vrlina: mudrosti, skromnosti, trezvenosti, umerenosti, pravičnosti, hrabrosti, nesavitljivosti; zastupao je čvrstu zakonitost nasuprot tiranima; daleko je bio od gramzivosti i vlastoljublja. Kao čovek, Sokrat je bio oličenje tih vrlina - mirni, smerni uzor vrline. Njegova ravnodušnost prema novcu potekla je iz njegove vlastite odluke; jer, prema običaju koji je vladao u njegovo doba, i on je mogao poučavati omladince da bi zarađivao, kao što su činili ostali učitelji...U njegovoj umerenosti u životu izražavala se takođe snaga svesti, ali ne kao veštački, izmišljeni princip već se ispoljavala kako kad, prema datim prilikama; u društvu sa drugima bio je bezbrižni veseljak. G. V. F. Hegel K.S.N.

2 deo, odlicno ocuvan, prakticno nekoriscen

Solidna s pečatima. Sifra adp29.3

SIMPOZIJUM ili O ljubavi etički spis - Platon Simpozij ili gozba Misao Novi Sad 90 str. 20 cm Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svo­me domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god 416. o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u ko­me se udruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj neraz­lučno udružuju dijalektičarska oštrina, prirodnjačka obdarednost posmatranja, besednička moć, pesnička mašta, misti carska snaga vizije..Miloš N.Đurić Platon – Gozba ili O Ljubavi Platon (427. – 347. p.n.e.) je jedan od najuticajnijih filozofa u istoriji. Napisao je 34 dijaloga i 13 pisama, s tim da mu se pripisuje još šest spisa koji, međutim, prema mišljenjima stručnjaka, nisu autentični. Osim što otkrivaju Platona kao izuzetnog filozofa, njegova dela ukazuju i na to da je bio naučnik, dobar poznavalac teologije, a zbog njihove literarne vrednosti svrstavaju ga i među najveće pisce. Što se tematike tih dela tiče, ona obrađuju sve aspekte ljudskog delovanja. Dijalog kao književnu formu dugujemo Platonu, a do danas niko nije uspeo da napiše lepše filozofske dijaloge od njega. Jedno od najvažnijih i najpoznatijih Platonovih dela svakako je Gozba. Ideje o ljubavi i lepoti, povezane s dobrotom i mudrošću, koje Platon iznosi u Gozbi, razotkrivaju čovekov put prema ostvarenju sebe kao celovitog i prosvetljenog bića, kroz neprestanu potrebu za samousavršavanjem i vladanjem sobom. Gozba istovremeno izražava duboki smisao klasične grčke etike i upoznaje nas s osnovnim principima helenske estetike. Kao takva, imala je neizmeran uticaj na brojne kasnije mislioce i stvaraoce još od antičkih vremena, a naročito na one iz razdoblja renesanse. Mnoštvo ideja kojima obiluje ovo Platonovo delo teško je samo nabrojati u jednom članku, zato ćemo pokušati da damo samo osnovne smernice čija je svrha zainteresovati čitaoce za štivo koje je nezaobilazna literatura u istoriji filozofije. UVOD Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je mladi pesnik Agaton priredio za svoje prijatelje 416. p.n.e., dan nakon što je njegova tetralogija po prvi put pobedila u tragičkom nadmetanju. U prologu saznajemo kako Glaukon sreće Sokratovog prijatelja, Apolodora, koji je priču o toj gozbi čuo od Aristodema, drugog Sokratovog prijatelja, pa ga Glaukon moli da mu je prepriča. Prema priči, Aristodem je tom prilikom susreo Sokrata lepo obučenog, što je dotični retko činio. Upitavši ga kuda će, Sokrat ga pozove kod Agatona na gozbu. Tamo pored Agatona nalaze Fedra, mladića kog je Sokrat zbog poštenja i zanimanja za filozofiju jako voleo, Pausaniju, uglednog i bogatog građanina i političara, cenjenog lekara Eriksimaha, poznatog komediografa Aristofana i druge goste. Po završetku večere Eriksimah predlaže da udalje sviračicu i da provedu veče u filozofskom razgovoru, a Fedar da svako održi govor o Erosu, bogu ljubavi. PRVI GOVORI Fedar, prvi govornik, iznosi pohvalu Erosu kao jednom od najstarijih, najčasnijih i najpodsticajnijih bogova. Njegov govor utemeljen je na Hesiodovim himnama, Parmenidovom učenju i orfičkim misterijama, prema kojima se Eros prilikom stvaranja sveta pojavljuje kao treće božanstvo, te s Haosom i Geom čini prvu trijadu bogova. Erosova podsticajna uloga vidljiva je iz toga što ljubav podstiče osećaj časti, hrabrost i junaštvo. Vojska koja bi se sastojala od onih koji tako ljube, bila bi nepobediva. Hvali one koji su pošli u smrt zbog ljubavi, Alkestidu, Orfeja, Patrokla i Ahileja. Pausanija se pita kog Erosa treba slaviti? Postoje dve Afrodite, boginje ljubavi – nebeska, uzvišena ljubav, i zemaljska, požudna. Isto tako postoje i dva Erosa, njihova pratioca. Eros stariji simbol je prave i čiste, uzvišene ljubavi, dok je Eros mlađi simbol slepe zaljubljenosti. Obični Eros označava svetovnu ljubav. To su oni koji ljube žene i muškarce, ljubeći telo više nego dušu. Njihov cilj je zadovoljiti požudu. Pausanija veliča nebesku ljubav koja navodi čoveka da izrazi ono najbolje, najhumanije što nosi u sebi. Kao primer navodi prijateljstvo između starijih i mlađih muškaraca. Ukoliko je ono izraz nebeskog Erosa, stvara čvrsta prijateljstva i omogućava da mladi ljudi postanu moralni i mudri, što je dobitak za društvo u celini. Istovremeno kritikuje koristoljublje i nemoral koji mogu da proizađu iz takvih veza ako su podstaknute požudom, i prouzrokuju ružne i nedostojne odnose. Eriksimahov govor utemeljen je na Empedoklovom učenju o četiri elementa: zemlji, vatri, vazduhu i vodi. U njima postoje međusobno suprotni kvaliteti: hladno i toplo, suvo i vlažno. Erosova moć, erotika, kosmička je sila koja ih međusobno privlači i drži na okupu. Ona deluje na sve što postoji: elementarne sile, biljke, životinje, ljude i bogove. Eriksimah je do toga došao zahvaljujući svom lekarskom zvanju. U prirodi tela postoje dva stanja: zdravo i bolesno. Poklanjati pažnju onome što telo čini zdravim je lepa ljubav, ugađati onome što može da dovede do bolesti sramotno je i tome se treba opirati. Otuda je medicina nauka o erotskim odnosima u telu, s obzirom na punjenje i pražnjenje. Dobar lekar je onaj koji u fiziološkim odnosima zna da zameni lošu ljubav dobrom, i na taj način omogući da se ono što je unutar tela u sukobu međusobno sprijatelji. To isto važi u gimnastici, u obrađivanju zemlje, u muzici, astronomiji i svim drugim veštinama. Svako zlo nastaje ako neko ne ugađa plemenitom Erosu. Zato je u svemu, radi dobra, potrebno delovati razborito i pravedno jer je to ono što donosi harmoniju i blaženstvo. Govori u Gozbi stvaraju utisak da se parovi govornika međusobno nadmeću. Fedrov govor bi u tom slučaju bio poput uvoda nakon koga snage odmeravaju Pausanija i lekar Eriksimah. Nakon njih slede umetnici Aristofan i Agaton, komediograf i tragičar. Aristofan zagovara religiju Erosa, tvrdeći da ljudi nedovoljno poznaju njegovu moć. Da bi se upoznala Erosova moć, treba upoznati ljudsku prirodu i ono kroz šta je ona prolazila od samog početka. Na temelju orfičkog učenja o razdvojenosti dva dela duše, smrtnom i besmrtnom, i čežnji za njihovim ponovnim sjedinjenjem, on iznosi groteskni mit. Ljudi su u početku bili celovita bića, okruglog oblika s četiri ruke i četiri noge, i dva lica okrenuta jedno od drugog. Postojala su tri roda ljudi, ne samo muški i ženski kao danas, već i androgeni – muško-ženski rod. Ti prvi ljudi bili su vrlo snažni i prkosni, i napali su bogove. Bogovi su ih na to, da bi im umanjili snagu, rasekli uzdužno po pola i uobličili u sadašnji oblik. Svaka polovina čeznula je za onom drugom, sastajala se s njom i pripijala uz nju. Od tada je u ljude usađena ljubav jednih prema drugima. Svaki je čovek prepolovljeno znamenje (simbolon). Svako traži svoju polovinu, srodnu dušu, a ta žudnja za celinom zove se ljubav. Eros nam pomaže tako što nas vodi prema onome što nam je srodno. Čovek treba da čini ono što mu dolikuje kako nas bogovi ne bi još jednom raspolovili. Ako se sprijateljimo s bogovima, pronaći ćemo svog komplementa, i tako se vratiti svojoj prvobitnoj prirodi. Ako to ne možemo, onda treba da nađemo onoga ko nam je po svojoj prirodi blizak. Agaton, peti govornik, na početku ukazuje na to da dotadašnji oratori nisu hvalili Erosa, nego su nazivali srećnima ljude zbog darova koje im ovaj bog daje. Potrebno je prvo reći kakav je to bog, a tek onda istaknuti njegove darove. Agatonov govor je poetska vizija. Zanosno, s puno pesničkih metafora i ukrasa, on iznosi prekrasnu pohvalu Erosu. Svi su bogovi blaženi, a Eros je najblaženiji jer je najlepši i najbolji. Najlepši je jer je najmlađi, ne voli starost i beži od nje. Uvek je s mladima i sam je večno mlad. Zbog svoje nežnosti ne hoda po tvrdoj zemlji već po srcima. U nežnim se srcima nastanjuje, dok od tvrdih beži. Najbolji je jer je najpravedniji, najrazboritiji, najhrabriji i najmudriji. Eros svima daje lepotu, ispunjava nas poverenjem, donosi blagost, izdašan je, milosrdan, brižan za dobre. Na kraju mu svi kliču i hvale ga. SOKRATOV GOVOR Pre nego čujemo o čemu govori Sokrat, potrebno je da se osvrnemo na prethodne govore da bi ukazali na nešto što se često ispušta iz vida prilikom tumačenja ovog dela. Radi se o tome da ni jedan od njih ne predstavlja Platonovo viđenje Erosa. Iz nerazumevanja toga proizlaze sve prisutniji komentari da je Platon opravdavao homoseksualne veze, kao i pozivanja na tzv. „platonsku ljubav” kojom se obično imenuje uzajamna privlačnost bez primese čulnosti. Zapravo, kroz ove govore Platon iznosi određena mišljenja koja su o ljubavi preovladavala u atinskom društvu, i to čini s dozom suptilne ironije vidljive kroz karakterne osobine i nastupe govornika. Fedar je još mlad i njegov govor je zapaljiv, ali mladalački naivan i s vidljivim nedostatkom iskustva. Pausanija govori o čistoti ljubavi, ali, poput iskusnog političara, iznosi svima dobro poznatu priču o običajnom moralu koji preovladava u Atini tog vremena. U skladu s tim, njegov govor nema dubinu i često je dvosmislen, dok istovremeno vlastitim ponašanjem odaje zaljubljenost u Agatona. Eriksimah preteruje u poklanjanju pažnje lekarskom umeću u koje je zaljubljen i koje doslovno primenjuje na sve ostalo, zbog čega mu se Aristofan podsmeva svojim štucanjem. Aristofanov govor je bizarna i groteskna komedija, koja, kao i svaka dobra komedija, počiva na zrncima istine, iako je to ne čini stvarnom. A Agatonov govor, iako građen poput prekrasne prštave fontane prepune virtuoznih pesničkih izraza i citata, u stvari je nelogičan, kontradiktoran sam u sebi, besmislen i isprazan. Naravno, u svakom od ovih govora postoji nešto što bi moglo da bude i jeste istinito, ali niko od govornika ne daje argumentovane dokaze za to. Platon hoće više od toga, zato u nastavku Sokrat ističe da su raniji govornici samo slavili Erosa, bez obzira na istinu ili neistinu, dok on namerava da govori samo istinu. Utvrdivši da Eros ne može biti ni lep ni dobar jer žudi za tim, Sokrat celu priču o Erosovim kvalitetima vraća na početak. Potom, umesto da održi vlastiti govor, prepričava dijalog s Diotimom, sveštenicom iz Mantineje u Arkadiji, koja ga je navodno podučila ljubavnim stvarima. Sokrat priča kako je Diotimi tvrdio da je Eros lep i dobar bog, ali ga je ona pobijala. Prepričano, dijalog je tekao ovako: – Je li onda Eros ružan i zao? – Bog s tobom, da li ono što nije lepo mora da bude ružno? Ili ono što nije mudro ludo? Zar nisi opazio kako ima nešto u sredini između mudrosti i neznanja? – Šta to? – Mišljenje, jer ako neko tačno misli, a ne zna da za to navede razloge, to nije ni znanje ni neznanje. Isto je s Erosom. On je u sredini između lepog i ružnog. – Ipak svi se slažu da je Eros veliki bog. – Ko to? Ima onih koji kažu da Eros nije bog. – Ko su ti? – Ti i ja. – Kako to? – Lako, zar nisi rekao da su bogovi srećni i lepi? A za Erosa si priznao da on zbog nedostatka dobrote i lepote žudi za tim. Kako bi onda on bio bog? – Šta je onda Eros? – Sredina između smrtnog i besmrtnog. – Kakvu moć ima? – Da objašnjava i donosi bogovima ono što dolazi od ljudi, a ljudima ono što dolazi od bogova. On ispunjava prostor između ljudi i bogova, tako da je njegovim posredstvom kosmos povezan. – Ko su mu otac i mati? Potom Diotima prenosi mit o gozbi bogova povodom rođenja Afrodite. Na toj gozbi začet je Eros od strane Pora, boga puta i izobilja, Metidinog sina (boginje pamćenja) i Penije, boginje oskudice i siromaštva. Otuda je Eros sin Puta i Oskudice, Obilja i Siromaštva, a pošto je začet na gozbi Afroditinoj, postao je njen pratilac. Kao spoj tih krajnosti ima sledeću sudbinu: uvek siromašan, bez obuće, bez kuće, spava na goloj zemlji, na vratima i putevima, i uvek je prijatelj potrebe. S druge strane, predsedava onima koji su lepi i dobri, hrabar je, drzak, iskusan lovac, dovitljiv, željan razboritosti, prijatelj mudrosti. Isti dan čas cveta, čas umire, ali i ponovno oživljava. Šta stekne uvek rastekne, nikad siromašan, nikad bogat. Eros je ljubav za lepotom, a po svojoj prirodi nalazi se na sredini između smrtnog i besmrtnog, neznanja i mudrosti, što znači da je Eros filozof. Bogovi ne traže mudrost jer je već imaju. Neznanje je samo sebi dovoljno i ne traži ono što misli da mu ne treba. Eros, dakle, pripada samo onima koji se nalaze u sredini između to dvoje. Diotima dalje objašnjava da nema ljubavi ni za polovinom, ni za celinom, kako tvrdi Aristofan u parodiji antropogenetskog mita, ako nisu neko dobro. Jer ljudi su spremni da odrežu i vlastitu nogu ako im to daje nadu u neko dobro. Postoje različiti oblici ljubavi. Jedni vole da stiču bogatstvo, drugi da pobeđuju u gimnastici, treći da budu zdravi, četvrti da nešto stvaraju, a svi ti oblici ljubavi, u završnici su ljubav prema dobru i sreći. Ljudi vole samo dobro i to tako da ono bude zauvek njihovo, što znači da ljubav ujedno teži i besmrtnosti. Naša priroda želi da rađa, ali ne u onom što je ružno i neprivlačno, već u lepoti. Erosu nije do posedovanja lepote, nego do stvaranja u lepoti. Svi ljudi žele da rađaju jer je to jedini način na koji ono što je smrtno može da učestvuje u besmrtnom. Tu želju vidimo i kod životinja. Kao i kod ljudi, njihova smrtna priroda teži što dužem učestvovanju u besmrtnosti, a to najbolje može preko ostavljanja potomaka. Međutim, ljudi mogu da rađaju telesno i duhovno. Velik je broj onih koji iz tih razloga naginju stvaranju slavnih i besmrtnih dela. Roditelji takve dece su pesnici, umetnici, filozofi, zakonodavci, državnici. Do ovog stepena spoznaje ljubavi mogu samostalno da dođu svi ljudi, kaže Diotima, ali on je samo priprema za Erosove misterije. Eros je personifikacija želje za stvaranjem koja vodi čoveka putem spoznaje. Taj put počinje u sferi osetilnog i stepenasto se uspinje sve dok ne dođe u sferu ideja. Prvi stepen je ljubav prema lepim telima. Potrebno je uvideti da tela nisu lepa sama po sebi, već manje ili više učestvuju u lepoti posredstvom simetrije i proporcija, i da je lepota nematerijalna. Drugi stepen je ljubav prema lepoti duše. Ona je iznad telesne lepote, jer ukoliko neko poseduje lepu dušu, ona će da zaseni telesne nedostatke. Treba uvideti da su moralne vrednosti i delovanje ono što dušu čini lepom, te da je potrebno razvijati vrline. To vodi ka tome da se lepota vidi u poslovima i dužnostima, pa je potrebno shvatiti da je telesna lepota neznatna u poređenju s njima. Treći stepen je ljubav prema mudrosti. Ona polazi od ljubavi prema pojedinačnim saznanjima, pesništvu, umetnosti, nauci, teologiji, itd. Treba uvideti da svaka od njih sadrži istu srž, odnosno da su samo različiti izrazi večnih i nepromenljivih ideja. Ko to uspe da razume, da učeći postepeno prepoznaje i izražava lepotu ideja, uvideće na kraju nešto što je po svojoj prirodi čudesno lepo: „nešto što je, prvo, večno i što ne postaje, niti propada, što se ne množi, niti nestaje; zatim, što nije s jedne strane lepo, a s druge ružno; ni danas lepo, a sutra nije; ni prema ovom lepo, a prema onom ružno; ni ovde lepo, a tamo ružno, kao da je samo za jedne lepo, a za druge ružno. Još nešto: neće mu se ta lepota pokazati kao kakvo lice, ni kao ruke, ni kao išta drugo što pripada telu; a ni kao kakav govor, ni kao kakvo znanje; a ni kao nešto što je sadržano u nečemu drugom, bilo to u živom biću, ili u zemlji, ili na nebu, nego kao nešto što je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i večno.” Čovek, dakle, može i treba da se uzdigne do spoznaje ideja, jer je to put njegovog duhovnog razvoja. Jednom kada to uspe, treba da se oseti pozvanim da prema svetlu ideja uređuje svoj život i rad, i da u svetu pojava stvara lepotu i moralna dobra. Taj put vodi od telesne i čulne do prave filozofske ljubavi, koja predstavlja najveći stepen moralnosti, spoznaje i stvaralaštva. Ovako opisana uloga Erosa kao one snage koja vodi čoveka ne samo prema vrhuncu duhovne spoznaje, već, na temelju toga, prema boljem svetu i društvu u celini, razlog je zbog koga svaki čovek treba da poštuje Erosa i neguje ljubavnu umetnost. ALKIBIJADOV GOVOR I EPILOG Tek što je Sokrat završio svoj govor, na vrata dolazi veselo i pripito društvo na čelu s Alkibijadom, poznatom atinskom javnom ličnošću, vojskovođom, državnikom i diplomatom. Prilično pripit i okićen vencima, on dolazi da čestita Agatonu i ovenčava ga vencima sa svoje glave, a kad je primetio Sokrata, ovenčava i njega. Društvo traži od Alkibijada da i on drži govor, ali on ne želi da se pijan nadmeće s ostalima, a potom kaže da neće nikog drugog hvaliti osim Sokrata. Tako Alkibijad nastupa kao sedmi govornik, a svojom pojavom i govorom o osobinama Sokratovim otkriva da osobine Erosove o kojima je govorila Diotima najlepše mogu da se vide upravo kroz Sokratov primer. Priča o Sokratovim junačkim podvizima, karakternim osobinama, njegovom vladanju sobom u svim situacijama, svakodnevnim i nesvakidašnjim. Iz svega što iznosi proizlazi da je Sokrat savršen primer delatne filozofske ljubavi u neprestanom živom tragalačkom nastojanju da svet i on sam postanu bolji. Ovaj govor je praktična potvrda prethodnog izlaganja. Uskoro nakon što je Alkibijad završio, gozbi se pridružuje još jedna pripita družina i nastaje komešanje. Jedni gosti odlaze, a drugi počinju da razgovaraju u manjim grupama i ispijaju vino. Vremenom, većina preostalih zaspi. Zaspao je i Aristodem, a kad se probudio vidi da samo još Agaton, Aristofan i Sokrat uz piće razgovaraju o dramskoj umetnosti. Najzad su zaspali i Agaton i Aristodem. Sokrat, u osvit dana, još oran i svež, odlazi po običaju u Likej na jutarnje kupanje, da bi ostatak dana proveo kao i inače, a tek uveče otišao kući na spavanje. ZAKLJUČAK Iz Platonove Gozbe istovremeno zrači snaga ličnosti njenog autora koji se pokazuje kao majstor pisanja, povezujući na briljantan način osobine filozofa, logičara, humaniste, mistagoga, dramatičara, portretiste, humoriste, ali prvenstveno otmenog helenskog aristokrate, ne samo po rođenju, već i po vlastitoj prirodi. S druge strane, oduševljavaju ideje koje iznosi i koje unose svetlo spoznaje na puteve kojima niko drugi nije putovao s takvom lakoćom i sigurnošću. Njegov Eros simbol je kreativne stvaralačke snage čiji koren leži u najmoćnijem ljudskom osećanju, ljubavi, i prometejskoj potrebi za lepotom i duhovnim visinama. Ta nas snaga u stalnoj želji za stvaranjem vodi stepenicama spoznaje i pročišćenja. Kao pravi mistagog, Platon pred nama postepeno razotkriva tajne ljubavi prema mudrosti i put kojim duša nužno prolazi do vlastitog ostvarenja. Putujući iz neimaštine u obilje i iz obilja u neimaštinu, iz zadovoljstva u nezadovoljstvo i obratno, duša se postepeno probija do onog apsolutnog. Na tom putovanju lepota joj služi kao Arijadnina nit koja je kroz lavirint telesnih pojava vodi prema planu ideja, arhetipova. Nakon mnogih nastojanja, ona ostavlja iza sebe sve tantalovske i sizifovske zamke čulnih obmana i prazninu nikad sasvim ispunjenih želja. Probija se i kroz krug relativne spoznaje u kojoj ostaju zatvorene naučne gnoseologije i discipline, i konačno dolazi do nivoa apsolutnog bića. Za Platona filozofija je istovremeno i nauka i umetnost zato što ne može da se nauči, već mora da se doživi. Ništa se ne dobija ukoliko samo beremo plodove tuđih spoznaja. To nije obična radoznalost, već mudrost koja sazreva snagom ljubavi, kao rezultat neprestanog rada na razvoju samoga sebe. medjas Autor: Jerko Grgić