Nalepnice za APN6 , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. Komplet sadrzi nalepnice sa slike . . Boja nalepnica moze biti po zelji kupca.

Nalepnice za Tenere izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. . . Cena se odnosi na komplet za dve velike i jednu malu nalepnicu.

Nalepnice za Hondu Foresight , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje . . . Set sadrzi nalepnice sa slike. Boja nalepnica moze biti po zelji kupca.

Nalepnice za Piaggio Carnaby 125 , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. . . Boja nalepnica moze biti po zelji kupca.

Nalepnice za Kymco Xciting 250 , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. . . Boja nalepnica moze biti po zelji kupca.

Nalepnice za Malaguti Password 250 , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. . . Boja nalepnica moze biti po zelji kupca.

Nalepnice za motore Suzuki , izradjene od kvalitetnih folija otpornih na spoljne uticaje, kisu, sunce, pranje, lakiranje. Dimenzija table je 30 x 40 cm. . . Cena se odnosi na celu tablu, isecene i spremljene za lepljenje.

AUTORSKO IZDANJE, IMA POSVETU AUTORA! RETKO!

TRG eM AUTOR: OSKAR DAVIČO IZDAVAČ: PROSVETA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1979. MEKE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 387 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA GA10

Knjaževac Književna omladina Srbije, 1979. Odlično očuvana, jedva korišćena. Jedan od talentovanijih pesnika iz vremena novog talasa, Srboljub Ilić je u međuvremenu objavio još par knjiga, ali je ostao sasvim izvan fokusa književne javnosti. Ipak, onaj ko bude proučavao ovaj period, kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina, neće moći da izbegne poemu Dolazi nešto kao jedan od najzagonetnijih naslova ove epohe.

SRBINA - Milka Đuretić Izdavač: POETA Beograd Godina izdanja: 2011. Povez: broš Broj strana: 156 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Tvrdi povez sa zlatotiskom i zaštitnim omotom. Novo!

Mek povez. U vrlo dobrom stanju.

Mek povez. Kao nova!

Tvrdi povez sa zlatotiskom i zaštitnim omotom. Sadrži posvetu, inače u perfektnom stanju.

tvrd pvoez odlično očuvana

Kroz Savin Prozor-Stefan Vujcic izdaje srpska knjiga meki povez stanje knjizica skoro kao nova skoro da nemate nigde u ponudi osim ovde itd. !!!KNJIGA RETKOST!!!

42852) NEZNAN , Novica Tadić , Zavod za udžbenike Beograd 2006 , Pratilac poezije Novice Tadića, kada pročita pet krugova nove, petnaeste knjige ovog autora, pod svojstvenim naslovom Neznan, zateći će sve ono što je u ovoj poeziji od ranije čitao. Ali to mu neće dosaditi, štaviše. Jer, Tadić je pesnik koji pribegava unutarnjim a ne spoljnim pomeranjima i preobražajima. Spolja je, dakle reč o poeziji škrtoj na rečima, i reč je o svetu koji je, kako u pesmi stoji, samo tamno promicanje. U poetici Novice Tadića odavno se zapaža prelazak sa naglašeno groteskne slikovnosti, na suzdržaniju, podzemnu sugestivnost te vrste. Gotovo da nema pesnika u nas danas koji će sigurnijim a svedenijim potezima, kroz istančano srezane prizore, aktivirati ubeljiviji i dramatičniji pesnički smisao. tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 75 strana

Meki povez,dobro ocuvana posveta autora 348 strana B4

Meki povez, dobro očuvana B5

Svetlosti Kordiljera Ljiljana Pavlović Samurović Antologija hispanoameričke poezije 1920-1970 Estetička i Ideološkaopredeljenja savremenih hispanoameričkih pesnika Rad Beograd 1974g./525 str. Tvrd povez sa omotom,diskretna posveta sa unutrasnje strane predlista,omot ima manja ostecenja ,knjiga odlicno ocuvana. vr151

Pjer Žan Žuv Pesme Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Autor - osoba Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Naslov Pesme / Pjer Žan Žuv ; izbor, prevod i pogovor Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski, francuski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1967 (Beograd : Kultura) Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Zbirka Savremena svetska poezija / Prosveta ; 3 Napomene Tekst uporedo na srp. i franc. jeziku O pesniku Pjeru Žanu Žuvu: str. 197-202 Bibliografija: str. 203. Predmetne odrednice Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Pjer-Žan Žuv rođen je 1887. a preminuo u dubokoj starosti, 1976. godine. Smatra se rodonačelnikom oniričke struje u francuskoj poeziji, čiji je nastavljač Iv Bonfoa koji je pripremio kritičko izdanje Žuvovog dela. Pisac „Pauline 1880.“ rođen je 1887. godine u starom gradu Arasu, svedoku mnogih burnih istorijskih zbivanja. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u rodnom mestu, a zatim je u Lilu završio studije filozofije i prava. Prve radove objavio je 1906. godine i, još kao početnik, u svojoj dvadesetoj godini, počeo da izdaje (zajedno sa Polom Kastijanijem) časopis „Zlatne trake“ koji je poživeo čitave tri godine. U to vreme veoma se zbližio sa pesnicima unanimistima, okupljenim oko Žila Romena. U Prvom svetskom ratu učestvovao je neko vreme kao dobrovoljac-bolničar, a potom je, otpušten iz vojske kao bolestan, otišao na lečenje u Švajcarsku, gde se sreo i sprijateljio sa Romenom Rolanom. Početkom dvadesetih godina dosta je putovao no Nemačkoj, Austriji i Italiji i sa tih putovanja poneo brojne i neizbrisive utiske. Posle jedne duboke duševne krize vratio se 1924. katoličkoj veri i doneo odluku presudnu po svoj potonji književni rad: odrekao se svega što je do tada bio napisao – deset zbirki pesama, jednog pozorišnog komada, jedne knjige proze – i odlučno krenuo novim putevima. Ne moramo nagađati koji su razlozi naveli Žuva na tako dalekosežnu odluku, jer nam ih je on sam otkrio u svojim autobiografskim zapisima U ogledalu „Uticaj unanimističke i pacifističke poezije bio je koban. On me je odvratio od mog traganja, od onoga što je za mene u isti mah predstavljalo stvarnost i mogućnost [...]“ Od tog časa književno stvaranje će za Žuva značiti istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta i neprestanu upitanost nad svetom i civilizacijom u kojima savremeni čovek bitiše. Zbirka pesama „Tajanstvene svadbe“ i roman „Paulina 1880“, objavljeni iste, 1925. godine, stoje kao međaši na početku tog novog, zrelog razdoblja pisca koji je najzad našao sebe. I naredna, 1926. godina, biće za Žuva izvanredno značajna, jer će tada upoznati Frojdove radove koji će mu otkriti „hiljadu svetova u čoveku`, neizmerno bogatstvo oniričnog, i, u isti mah, učvrstiti i produbiti neka njegova naslućivanja o čovekovoj prirodi. Otkriće psihoanalize, čije je osnovne postavke Žuv na veoma heterodoksan način pokušao da spoji sa slobodno protumačenom hrišćanskom dogmom o grehu, zatvara proces piščeve misaone evolucije: potonje godine značiće za njega samo produbljivanje već saznatog i naslućenog, ali ne i otkrivanje nečega suštinski novog. Otada, na sve do duboke starosti, piščev rad neće znati gotovo ni za kakve prekide: u tom dugom razdoblju Žuv je sazdao delo krupnijih razmera u kome knjige pesama nadmoćno pretežu, ali i roman ima svoje mesto. Pored „Pauline 1880“, Žuv je do 1935. godine, kada je prestao da piše romane, napisao još roman „Pusti svet“ (1927), „Hekata“ (1928), „Vagadu“ (1931) i „Glavni prizor“ (1935). Objavio je i zbirku pripovedaka i novela „Krvave povesti“, zbirku pesama u prozi „Proze“, autobiografske zapise „U ogledalu“, oglede o Bodleru, Mocartovom „Don Žuanu“, Bergovom „Voceku“. Valja dodati da je obogatio i francusku prevodnu književnost unevši u nju dosta Helderlinovih pesama, Šekspirove „Sonete“, „Romea i Juliju“ i „Magbeta“. Današnja francuska književna kritika gotovo jednodušno daje Žuvu veoma visoko mesto među francuskim pesnicima XX veka, a nekolicina kritičara stavlja ga, sa još nekoliko izabranih, u sam vrh savremene francuske poezije.

beograd 1990 skz tvrd povez, strana 330 knjiga ima potpis bivšeg vlasnika i odlično je očuvana

SV 9 60789) PESNIČKI ATELJE , Alek Vukadinović , Rad Beograd 2005 , Ova zbirka našeg klasika Aleka Vukadinovića uspostavlja kontinuitet sa autorovim knjigama koje je objavljivao od devedesetih godina do danas, dakle od „Ruže jezika“ do „Božjeg geometra“, ali u mnogo čemu izoštrava, pa čak i radikalizuje njihova poetička načela. U tom smislu je „Pesnički atelje“ strukturno složenija knjiga od ovih prethodnih, a u imaginativno-jezičkom smislu jedan od najboljih pesnikovih rukopisa. Vukadinović je na tragu postupaka lirske apstrakcije i redukcije u ovoj zbirci postigao gotovo apsolutno saglasje između melodijske i vizuelno-slikarske ravni teksta, odnosno njihovih motivsko-formalnih korelativa. mek povez, format 12 x 19,5 cm , 80 strana, ćirilica,

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“.