Odlično stanje Beograd 1984. Knjige su unutra potpuno čiste kao da nisu ni otvarane Izabrana dela P.P. Njegoša 1-5 Petar Petrović Njegoš Komplet sadrži: - Izabrana pisma; - Pjesme; - Rečnik uz celokupna dela Petra II Petrovića Njegoša_;_ - Šćepan Mali; - Ogledalo Srpsko Istorija srpske književnosti Petar I Petrović Njegoš, kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski (Njeguši, 1748 — Cetinje, 18. oktobar 1830) bio je srpski pravoslavni mitropolit crnogorsko-primorski i poglavar (Stare) Crne Gore od 1784. do 1830. godine, a počevši od 1796. godine njegovo starešinstvo je priznavao i znatan deo oblasti Brda. Potpisivao se kao vladika Crne Gore, Skenderije i Primorja. Bio je nosilac ruskog Ordena Svetog Aleksandra Nevskog.[1][2] Titula Stara Crna Gora i njena plemena `Vla(di)ka Petar`, `vla(di)ka Petr na službi`, `vaš brat Petr Petrovič`, `pokorni sluga Petr Petrovič`, `ja vla(di)ka Petrovič Njeguš`, `ja vla(di)ka Petr Petrovič`, `mitropolit Petr Petrovič`, `m(itropolit) č(ernogorski) Petr Petrovič`, `černogorskij mitropolit Petrovič`, `Il metropolita di Montenegro Pietro Petrovich`, `mitropolit černogorskij, skenderinski i primorski, i ordena svjatago Aleksandra Nevskago kavaljer Petr Petrovič`, `mitropolit Petr Petrovič s Njeguš`, `il archives. e metropol. di Montenegro, Albania e litor. ed l`imp. russo cavaliere Pietro Petrovich`, `v. Petr`, `vladika Petar svojeručno`, `m. černogorski Petrovič`, `mitropolit Petrovič`, `mitropolit Petr Petrovič Njeguš`, `Petr Petrovič Njegoš, mitropolit Černaja Gori, Skenderiji i Primorja`, `smireni mitropolit černogorskij, skenderiski i primorski Petr Petrovič Njeguš` `smirenij mitropolit Černija Gori, Skenderiji i Primorja`, `Petr Petrovič Njeguš`, `pokorni sluga i bogomoljac m. Petr Petrovič Njegoš`, `černogorskij. mitropolit Njegoš`.[3] Biografija Petar I Petrović Njegoš rođen je 1748. godine u Njegušima, od oca Marka i majke Anđelije (rođene Martinović). Njegovi preci su došli u Crnu Goru iz tadašnje Hercegovine, ispod planine Njegoš.[4] Petar se zamonašio oko 1760. godine, a sa svega 17 godina postao je đakon. Od 1765. godine nalazio se na školovanju u Rusiji. Nakon povratka rukopoložen je za jeromonaha i proizveden za arhimandrita.[5] Petar je 1779. godine bio u crnogorskoj delegaciji koja je u Beču od carice Marije Terezije tražila pokroviteljstvo i finansijsku podršku crnogorskoj državi.[traži se izvor] Hirotonija u Sremskim Karlovcima Karlovački mitropolit Mojsije Putnik, koji je hirotonisao Petra za vladiku (1784) Za vrijeme uprave vladike Arsenija Plamenca (koji nije bio iz porodice Petrovića-Njegoša) u Crnoj Gori je ponovo došlo do unutrašnje plemenske anarhije. Kada je vladika Arsenije počeo da poboljeva, narodni glavari su odlučili da se pobrinu ia blagovremeni izbor njegovog nasljednika. Pošto je Pećka patrijaršija bila ukinuta još od 1766. godine, crnogorski glavari su se obratili Karlovačkoj mitropoliji, kojom je u to vrijeme upravljao učeni mitropolit Mojsije Putnik. U svom obraćanju karlovačkom mitropolitu, narodni glavari su sredinom 1783. godine preporučili arhimandrita Petra za novog crnogorskog vladiku. Krenuvši iz Crne Gore, arhimandrit Petar se u Trstu sastao sa guvernadurom Jovanom Radonjićem, od koga je u jesen 1783. godine dobio preporuku za mitropolita Putnika, nakon čega se uputio u Beč, radi dobijanja saglasnosti za hirotoniju. Po pribavljanju iste, zaputio se u Sremske Karlovce. U međuvremenu, u Crnoj Gori je 15. maja 1784. godine preminuo vladika Arsenije Plamenac, čime je vladičanski tron na Cetinju ostao upražnjen. Nakon obavljanja zvaničnog sinodalnog izbora, svečana arhijerejska hirotonija arhimandrita Petra za novog crnogorskog vladiku obavljena 13. oktobra 1784. godine u Sremskim Karlovcima, od strane mitropolita Mojsija Putnika i trojice episkopa. Time je vladičansko dostojanstvo vraćenu u kuću Petrovića-Njegoša.[6] Rukopolaganje je bilo u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla. Boravak u Rusiji Vladika Petar je iz Sremskih Karlovaca pošao u Rusiju na prijem kod carice Katarine II u cilju normalizacije odnosa sa ruskim dvorom, koji su bili narušeni za vrijeme vladavine Šćepana Malog. Vladika Petar i njegov budući sekretar Frančesko Dolči naišli su u Rusiji na neočekivano loš prijem. Knez Grigorij Potemkin ga je čak dao proterati iz Petrograda u jesen 1785. godine. U istoriografiji se smatra da se jedan od mogućih razloga za vladičino proterivanje nalazio u njegovim vezama sa ruskim generalom Simeonom Zorićem, koli je rodom bio Srbin, ali i protivnik kneza Potemkina. Nije isključena ni mogućnost da se u Petrogradu doznalo za ranije tužbe pojedinih crnogorskih glavara na Rusiju u austrijskoj prestonici. Međutim, jedan od ključnih razloga je ležao u neostvarenoj namjeri ruskih državnih vlasti da promjenu na cetinjskom vladičanskom tronu iskoriste za uspostavljanje crkvene nadležnosti Ruskog sinoda nad Crnom Gorom, što je bilo onemogućeno Petrovim odlaskom u Sremske Karlovce. Iznenađen takvim namjerama zvanične Rusije, koje su se kosile sa pomjesnim crkvenim poretkom, vladika Petar je krajem 1785. godine u svom protestnom obraćanju ruskim vlastima izričito naglasio da Ruski sinod nema nikakvu nadležnost izvan same Rusije, dodavši da neposredna crkvena nadležnost nad njegovim narodom ne pripada čak ni četvorici istočnih patrijaraha, pošto njegov narod od davnina ima sopstvenu jerarhiju, kojoj i on sam pripada. Ova vladičina odbrana svoje srpske pomjesne hirotonije u Sremskim Karlovcima predstavljala je svjedočanstvo o njegovoj visoko razvijenoj kanonskoj svijesti, a ujedno je predstavljala i svjedočanstvo o kanonskoj neutemeljenosti tadašnjih pretenzija Ruskog sinoda na Crnu Goru.[7] Sukob sa Osmanskim carstvom Područje Stare Crne Gore (1) i područja dvaju brdskih plemena (zeleno): Bjelopavlića (2) i Pipera (3) Stega crnogorska i brdska (1796) prvi pisani zakon Crne Gore i Brda Dok je 1785. godine bio u poseti Rusiji, Crnu Goru je napao skadarski vezir Mahmud-paša Bušatlija, koji je tvrdio da mu je Staniša (Skender-beg) Crnojević predak. Bušatlija je prodro do Cetinja gdje je spalio Cetinjski manastir. Kada se Petar I vratio, odazvao se pozivu Austrije i Rusije da Crnogorci učestvuju u ratu protiv Osmanlija. Da ne bi bila preduhitrena, Porta je sama 13. avgusta 1787. objavila rat Rusiji, u koji je, kao ruski saveznik, posle šest meseci, trebalo da uđe i Austrija. Između nje i Rusije bilo je, pored svega uveravanja o prijateljstvu, i suviše mnogo nepoverenja i surevnjivosti. To se videlo po njihovu radu i tu, na srpskoj granici, a još jasnije po njihovu radu u Crnoj Gori. Kada je Rusija, pozivajući narod na borbu, uputila u Crnu Goru majora Savu Mirkovića, našlo se u Beču odmah da je to povreda savezničkoga sporazuma i stoga su austrijska dva kapetana, Filip Vukasović i Ludvig Pernet, upućena isto tako da pokrenu Crnogorce u ime Josifa II, bila spremna da Mirkovića ili smaknu ili zatvore; ali, kolebali su se, jer su se bojali da tim ne razdraže Crnogorce. A i Mirković, zaista, u Crnoj Gori radio je protiv Austrije, prikazujući je kao protivnicu pravoslavlja. Vukasović je podržao guvernadura Jovana Radonjića, Petrovog proaustrijskog konkurenta te grupu oko njega okupljenih crnogorskih vođa, došlo je do nejedinstva i Crnogorci nisu imali vojnoga uspjeha.[traži se izvor] Austrija i Rusija su 1791. i 1792. godine okončale rat sa Osmanskim carstvom, pa je usamljena Crna Gora bila suočena sa starim neprijateljem - Mahmut-pašom Bušatlijom. Uz to što je imao brojnu i organizovanu vojsku, Mahmut-paša je novcem i prijetnjama širio neslogu, kako među plemenima u Brdima, tako i u dijelu Stare Crne Gore. U kritičnim momentima, uoči osmanskog napada, Petar je okupio Crnogorce i Brđane nakon čega je na crnogorsko-brdskom zboru izglasana, napisana i potpisana Stega crnogorska i brdska (zakletva).[2] 1796. su izvojevane dvije velike pobjede: Bitka kod Martinića (1796) i Bitka na Krusima. U ovoj drugoj bici 3. oktobra 1796. godine 30.000 osmanskih vojnika pod vođstvom Mahmud-paše Bušatlije i sedam francuskih oficira je pobijeđeno od strane 6.000 vojnika. Sam Mahmud-paša Bušatlija je poginuo u boju, a glava mu je, kao simbol pobjede, za osvetu odsječena i donesena u Cetinjski manastir koji je bio spalio deceniju ranije. Crnoj Gori i Brdima su se pridružili Bjelopavlići i Piperi.[2] Pod mitropolitom Petrom Crna Gora dobila je prvi pisani zakon 1798, koji je proširila Narodna skupština na Cetinju 1803. godine. Njime je ustanovljen sud, koji se zvao „Praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog“.[2] Nesporazumi sa Ruskim sinodom Vladika Petar I Petrović Njegoš Nakon propasti Mletačke republike (1797), područje Boka kotorske je potpalo pod vlast Habzburške monarhije, koja je time postala neposredni susjed Crne Gore. U novonastalim okolnostima, vladika Petar se trudio da održava dobre odnose sa habzburškim vlastima u Boki, čime je dao povoda svojim protivnicima da ga počnu sumnjičiti za austrofilstvo i okretanje ka zapadnim državama, među kojima je najmoćnija u to vrijeme bila Napoleonova Francuska. Takve i slične sumnje nanijele su veliku štetu vladici u očima ruskog dvora. Znajući da je vladika primio hirotoniju od karlovačkog mitropolita, koji je bio habzburški podanik, ruski dvor je u cilju suzbijanja drugih uticaja odlučio da obnovi raniju zamisao o uspostavljanju nadležnosti Ruskog sinoda nad Crnom Gorom. Stoga je u jesen 1803. godine došlo do neposrednog obraćanja Ruskog sinoda sveštenstvu i narodu u Crnoj Gori, uz iznošenje niza optužbi protiv vladike Petra, koji je pozvan da se pojavi pred Ruskim sinodom radi opravdanja. U isto vrijeme, vladici Petru je zaprijećeno da će u slučaju neodazivanja biti svrgnut, a narod pozvan da izabere novog vladiku, koji bi radi hirotonije došao upravo u Rusiju. Ovakav neočekivani napad na vladiku Petra, praćen jasno formulisanim planom o uspostavljanju duhovne vlasti Ruskog sinoda nad crkvom u Crnoj Gori, naišao je na složno odbijanje narodnih prvaka, koji su sredinom 1804. godine stali u odbranu vladike Petra. U odgovorima Ruskom sinodu i carskoj vladi, vladika Petar je zajedno sa crnogorskim glavarima odlučno pobio sve optužbe kao neosnovane, odbacivši u isto vrijeme i bilo kakvu nadležnost Ruskog sinoda nad Crnom Gorom i srpskim zemljama u cjelini. Tim povodom, Crnogorci su podsjetili rusku vladu da je srpski narod imao svoju Pećku patrijaršiju koja je ukinuta silom, nakon čega je preostali dio srpske jerarhije nastavio da se zalaže za njenu obnovu, i upravo tim povodom su prebacili Ruskom sinodu da bi veća korist bila ako bi se ruska strana založila za poboljšanje položaja srpskih eparhija pod turskom vlašću, koje su se nalazile u rukama grčke jerarhije. Ovakvim odgovorom, koji je na kraju uvažen od ruske strane, otklonjena je opasnost od otvorenog sukoba sa Ruskim sinodom, nakon čega su sporna pitanja razjašnjena, a ruski car je 1806. godine vladiki Petru na poklon poslao i bijelu mitropolitsku kamilavku, u znak priznanja za njegovo zasluge u borbi protiv zajedničkih neprijatelja.[8][9][10] Sukob sa Napoleonom Vladika Petar Prvi Petrović Njegoš kao ratnik (po francuskom crtežu) Godine 1806. armije Napoleona Bonaparte pokušavale su da učvrste svoju vlast u Crnoj Gori, napredujući iz Bokokotorskog zaliva. Vojska Vladike Petra I ojačana ruskim odredima i sa ruskom flotom pod vođstvom admirala Senjavina, istjerala je francuske snage čak i iz Dubrovnika. Ruski car, Aleksandar I, je pokušao ubijediti vladiku Petra da preda Boku Austrijskom carstvu, ali Vladika nije htio pristati već je naredio da se crnogorske snage učvrste u Herceg-Novom. Aleksandar I je promenio svoj stav i pomogao je Crnogorcima osvojiti Korčulu i Brač.[traži se izvor] Dalja napredovanja su prekinuta dolaskom francuske velike flote, a ruska flota se morala povući da brani Jonska ostrva. Po ugovoru u Tilzitu iz 1807. godine završeni su sukobi između Francuskog i Ruskog carstva, a Boka kotorska je predata Francuskoj. U ratu od 1807—1812, Osmanske snage ojačane francuskim odredima napale su Brda i Crnu Goru, ali ih nisu uspele zauzeti. Vladika Petar je održavao stalne veze sa Karađorđem za vrijeme Prvog srpskog ustanka i sa njim je sklopio savez za oslobođenje potčinjenih Srba, te je sa tim ciljem vodio znatne borbe sa Turcima. 1813. godine, Crnogorci su uz rusku i britansku pomoć ponovo preoteli Boku kotorsku od Francuza. Bečki kongres koji je uslijedio iste godine je, međutim, vratio Boku kotorsku Austrijskom carstvu, a Crnoj Gori nije priznata nezavisnost.[traži se izvor] Nakon ovog razočarenja, Crnu Goru su zadesila teška vremena. Hiljade Crnogoraca je umrlo od gladi, a stotine emigriralo u Kneževinu Srbiju i Carevinu Rusiju. Bolja vremena se najavljuju kad Brđani iz Morače 1820. godine, pod vođstvom serdara Mrkoja Mijuškovića.[traži se izvor] Petar I je za nasljednika spremao Đorđija Savova Petrovića, ali je ovaj više voleo vojsku i oficirski poziv. Zbog toga je za svog naslednika 20. januara 1827. proglasio Radeta Tomova Petrovića, budućeg Petra II Petrovića Njegoša.[traži se izvor] Njegov testament je prvi put izložen javnosti februara 2013. godine u Narodnoj biblioteci Srbije.[11] Sukob sa Bjelopavlićima Prilikom jednog od pokušaja hercegovačkog oslobađanja Nikšića od Turaka, Čolak Anta je pozvao vladiku Petra da s Crnogorcima i Brđanima pomogne Hercegovcima osvojiti Nikšić. Čolak se ponudio da sa Srbijancima prvi ide u juriš. Predlog su rado primili Bjelopavlići i Pješivci. To prinudi vladiku Petra da i on pristane. Pri udaru na grad vladika s Crnogorcima ostane pasivan, čime izloži Bjelopavliće velikoj pogibiji i ovom izdajom omogući Turcima veliku pobedu. Poginuo je barjaktar Bjelopavlića, Zrno Stankov Bošković. Zbog ove izdaje vladike Petra umalo nije došlo do pokolja između Bjelopavlića i Crnogoraca. Tada je čuveni bjelopavlićki junak Đorđije Vujadinović, Ostroški iguman, gađao vladiku iz puške nazivajući ga izdajicom i `drobošarom`. Zbog ove izdaje vladike Petra više nikada nije moglo doći do sloge između Bjelopavlića i Crnogoraca. Korespondencija sa srbijanskim vladarima Sačuvano je nekoliko pisama Petra I Karađorđu [12] i knezu Milošu Obrenoviću. 1807. godine u pismu Karađorđu piše: `...sam Bog molitvami i hodatajstvom srbskih svetiteljej budet nam pomoščnik`.[13] Iako je Petar Cetinjski imao negativan stav prema iseljavanju iz Crne Gore [14], u odnosu na Srbiju nema takav stav. U pismu knezu Milošu piše: `... Ako bi moguće bilo da se nekoliko žitelja u Vašu državu preseli... jer bi oni bili među svojom jednovjernom i jednokrvnom braćom i pod vladenijem svojega a ne tuđega gospodara...` (1824).[15] Miloš Obrenović mu je pisao, a Petar mu je u odgovoru između ostaloga napisao svoje viđenje tadašnje Crne Gore: `...No evo, ljubazni Knjaže, moje teške žalosti, što ja sa suzama vidim, da je ovaj bijedni narod prinuđen od gladi i ćeskote rasijati se, i da se ova mala iskra slavenosrpska slobodna ugasiti hoće, koja je od davnih vremena u ovim gorama sunastavovaše.`[16] Korespondencija sa ruskim vladarima Petar I Petrović Njegoš je ruskog cara u svojim brojnim poslanicima i pismima nazivao naš car, a sultan je bio car naših muslimana, pa je i u dopisivanju sa muslimanima našeg jezika pisao naš i vaš car. Iz nekoliko pisama upućenih caru Aleksandru doznajemo tadašnja političke odnose Crne Gore i Rusije. Petar Cetinjski izvještava cara da su crnogorski i brcki činonačalnici primili njegovu carsku gramatu preko ruskog konsula u Kotoru. Gramata je primljena sa najvećom radošću. Pevalo se na Cetinju u slavu njihovog protektora, pucalo zbog veselja i svi su veleglasno vikali `da živi veliki Aleksadnar`. Petar mu preporučuje da se u Kotoru oformi komisija sastavljena od Rusa, da bi se otklonili nesporazumi usled zlih kleveta na račun njega i naroda. Narod crnogorski i brdski je radostan zbog uređenja konsulata u Kotoru.[17] Povodom ulaska Francuza u Moskvu 1812. vladika Petar je napisao [18] : Ja sam sveđer u strahu ot dvorjanstva rosijskoga, koje obožava Franciju i koje se nije staralo o vojenim djelima, no kako će bolje u razkoš živjet i na balove ljevše tancovat, stideći se svojim narodnim jezikom govorit, ono je odavno počelo Franciju vozvišat i svoje otečestvo prezirat. Jedva su, mislim, mnozina i dočekali da vide svoje bogove u njihova mjesta, ostavivši istinoga Boga, koji je i dopustio da prime takovo bezčesno pokazanije ot svojih mnimih bogov i da ostanu sramotni pred cijelim svijetom, ali se na vsesilnog i miloserdnoga Boga uzdam, da neće sasvim hristijanstvo posijskoje bit iztrebljeno kako misle izmjenci vjere Hristove i svojega otečestva neprijatelji. Testament Testament vladike Petra pisao je njegov sekretar, Sima Milutinović Sarajlija, po diktiranju vladičinom. „ A sad upućujem svesrdno i najpotonje pozdravlje blagorodnoj gospodi duhovnog i mirskog čina, glavarima i starješinama i svemu narodu crnogorskom i brdskom - sam Bog znade koliko sam muke zbog njih prepatio, a opet mi se teško od njih otkinuti, a još je teže iskazati zadnji pozdrav. Svako znade i vidi da sam ja davnog vremena oronuo i panuo, te ne mogu već nikud, nešto od starosti, a najviše od svakojake muke i truda, koje sam u velji moj vijek za narod crnogorski i brdski podnosio i za slobodu hrišćanske vjere i našega otačastva pretrpio čuvajući narod i sirotinju kao dušu svoju. No to i sam videći i poznavajući svoju slabost i bolest neizlečivu i da mi se smrt približava, napisao sam neka potrebna pisma i knjige, tako i vama i svemu narodu crnogorskom i brdskom napisah i ostavih ovu knjigu, koju svi da čujete i dobro razumijete prijed nego me ukopate. Molim svakoga Crnogorca i Brđanina, maloga i velikoga, kojemu sam što sagriješio ili kakvu žalost učinio, da mi svak oprosti od sveg srca i duše, i tako ja opraštam svakojega, maloga i velikoga, koji mi je gođ što sagriješio... Pak najprvi svemu narodu činim amanet i svom silom nebesnom zaklinjem svekoliko, da me s mirom u tišini i ljubavi opštenarodnoj krotko ukopate i ožalite, da ne bi krvnik krvniku tader progovorio ni grke riječi. Drugu vas molbu molim i strašnijem i svemogućijem Bogom zaklinjem, da na moje mrtve prsi vjeru zadate i utvrdite kroz svu našu zemlju i eparhiju, kroza sve nahije, sela i plemena, da niko nikoga ni za šta ne tiče do Đurđeva-dne i dotader, nadam se ti Gospoda i Spasa našega, da će vam način življenja biti zanogo učinjen i sud u svu zemlju carsku postavljen, koje sam ja u našega svagdašnjega pokrovitelja i branitelja isprosio i isplakao, i to sam vama i prijed govorio nekijema, da ja za vas i za opštenarodno blagopolučije i dobro življenje i brižim i rabotam, kako ćete i vi svikolici do malo vremena znati i vidjeti. A ja na moje mjesto nasljednika i upraviteljem i čuvateljem od svega mojega, narodskoga i crkvenoga, činim i ostavljam sinovca mojega, Rada Tomova, u kojega se nadam da će biti čovjek od posla i razuma, koliko je preblagi Otac Nebesni blagovolio podariti, i kojega Bogu i caru našemu i svemu, narodu crnogorskom i brdskom na vijeki preporučavam srcem i svom dušom. I ja vas vjerno i pošteno ovijem putem, na koji ću zadovijek, svakoga uvjeravam, da od sve lafe moskovske, kako se govori, ništa nikuđ destregao nijesam, no eto je sva u gotovu i na gomilu, i da je ona od Cara meni na obraz i na raspoloženje po mojim molbama došla, i na polzu svega naroda srpskoga, nego da te novce ni ja bez velike preše i najveće nužde ne trošim, kako i nijesam nikuđ ni dinara, đo što sam na kuluk, dokle ga opet silni i bezumni ljudi ne razvrgoše, za koje ja čist ostajem pred ljudima i pred Bogom. Pak sam i ja za te novce našem u caru i pokrovitelju pisao, da učini on za te njegove aspre kakvu hoće naredbu, i odgovorio mi je, da će svojega oficijela ovamo poslati, koji će i te aspre primiti i harčiti na sud, koji će on postaviti u našu zemlju, i moja je najveća rana na srcu, koju ću i u grob ponijeti, što i to još ne dočekah za moga života. Ako bi se ko našao u narodu našem da ne primi ove moje potonje riječi i preporuke za istinite, ili ako ne bi sve tako poslušao, kako ova knjiga izgovara, nego bi kakvu smutnju i razdor među narodom usudio se činiti slovom ili delom, toga svakoga, koji gođ on bio, mirski ili duhovni, ja na smrtni čas moj vječnome prokletstvu i anatemi predajem,, kako njega, tako i njegov rod i narod, da mu se trag i dom iskopa i umre. Svijema pak dobrijema, vijernijema i koji gođ ovo moje potenje pismo posluša i izvrši, da bude moje najusrdnije, otačarsko i arhipastirsko blagoslovenije od roda u rod.` [19] ” Srpska pravoslavna crkva Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 31. oktobra[20] kada i sv. apostola i jevanđelisti Luku. Cetinjski manastir čuva njegove mošti.[traži se izvor] Srpstvo Petra I Petar I je bio pripadnik srpske nacije, koja je po njemu podjeljena na više naroda (u užem, teritorijalnom smislu). Njegovo poimanje naroda i nacionalne pripadnosti se najbolje vidi iz njegovih poslanica i pisama. Tako u pismu ruskom caru Aleksandru piše: `Jednovjerni i jednoplemeni, s nama graničeći, narodi, a osobito Ercegovci...` [21] . A kada se obraća jednom od tih Hercegovaca, arhimandritu manastira Pive, Arseniju Gagoviću, piše: `... Mi smo Serbli takovi, ne znademo niti hoćemo znati drugo nako jedan drugoga gnati i u nesreću bez čest postavljati, i što koji više radi za dobro obštenarodnje to se više zavist protiv njega vooružava, koja u serbskom narodu, kako i u grečeskom, gordost carstvujet...`.[22]. U užem smislu zna za primorski, crnogorski, brđanski, hercegovački... narod, a u širem smislu svi su mu oni Slavenoserbi. U njegovo vrijeme se ne koristi termin Srbijanci (kao kasnije), tako da za žitelje Srbije koristi termin Srbi: `...da se mi i Srblji sastanemo`.[23] Čak i za muslimane našega jezika je napisao: `..zato naš car ne hoće rat s Turcima, koji su od srpskoga roda, jerbo su Srblji i Rusi po krvi braća... nego naš car ratuje s carem Otomanovićem i s Turcima, koji su od onoga roda, što su iz Azije izašli i srpsko carstvo uzeli...` [24]. I pred bitku na Martinićima i Krusima sokoli svoje Crnogorce: `Da pokažemo da u nama neugašeno srbsko srce kuca, srbska krvca vrije...` [25]. Crmničani su bili sujevjerni, vjerovali su u vještice, pa ih mitropolit Petar kori: Ja sam po svijetu u neka mjesta hodio i nekoliko knjigah čitao i nigđe ne nađoh, niti mi ko kaza da ima vješticah i vjedogonjah, nako među slijepim i žalostnim srbskim narodom, a zašto nego zato što je slijep i zašto više laži vjeruje, negoli jevangelije Hristovo... [26] Pošto su neki Brđani i Crnogorci bili skloni izdajništvu (priklanjanje Turcima) često ih kori da ne budu kao Vuk Branković [27], Dušanovo carstvo mu je `naše carstvo` [28], a Pećku patrijaršiju (za koju je više puta blagoslovio prikupljanje pomoći) [29] su mu ogradili `cari naši` [30]. Blagoslovio je u svom vladičanstvu i prikupljanje pomoći za manastir Hilandar [31]. Crna Gora mu je `iskra slavenoserbske volnosti` koju Mahmut-paša Bušatlija želi da ugasi.[32] U poslanici Bjelicama [33]. je napisao: Eto vidite što čine Ozrinići, kako jedni udaraju biti, robiti i pljenivati našu istu braću i krajičnike Brđane... ne prestaju daviti jadne i žalostne Grahovljane i Banjane, koji su se pri Crnoj Gori davno u Katunsku Nahiju pripisali... Ja mislim, da nijesu ovi Ozrinići u to djelo zdogovornici i ništa više ne žalim, nego sramni glas, koji po svijetu ide, da Crnogorci pomagaju Turcima klati i daviti hristijane u vrijeme, kada je Bog sojedinio srbski narod, da se od turskog jarma oslobodi i kada hristijansko oružje... Ali se nadam, da ostali Crnogorci neće to ime i sramotu na sebe nositi, nego da će biti što i ostali pošteni junaci srbski koji su sebe oslobodili, pak idu da i druge Srblje pomognu osloboditi. U pismu Dositeju Obradoviću je napisao: Primio sam s punim udovolstvijem Vaše počteno pismo, također i novo napečatane u našem jeziku knjige ot ljubavi Vaše k meni poslane, na koje čuvstitelno blagodareći Vam serdačno želim što bi u našem dragom rodu sveđer više takvih ljudej bilo, koji bi svoji darovanija i trudi po primjeru Vašemu... na prosvješčenije svojej naciji posječavali. [34]. Petar Cetinjski imao je plan o stvaranju slaveno-serbske države, koja bi obuhvatala Bosnu, Srbiju, Hercegovinu, Crnu Goru i Boku kotorsku, sa prestonicom u Dubrovniku. Plan je bio da ruski car bude i car Srba, dok bi crnogorski vladika bio njegov savladar. Tada to nije bilo moguće, pa je plan ostao bezuspješan.[35] Pisana dela Petar I Petrović Njegoš je ostavio za sobom preko 250 arhijerejskih poslanica. Veći broj njih je prvi objavio Dušan Vuksan (Poslanice mitropolita Crnogorskog Petra I, Cetinje 1935) Sveti Vladika je napisao i jednu nedovršenu `Kratku istoriju Crne Gore`, pisao je i pesme (izdao ih je Trifun Đukić, izd. `Narodne knjige`, Cetinje, 1961. g.). Najpoznatija među njima je pesma na pohvalu pokojnom Karađorđu Petroviću.[traži se izvor] Zanimljivosti U atmosferi neprestanih krvnih osveta mirio je zavađena plemena, ali je jednom prilikom preporučio Katunjanima, kao manje zlo nego ono što su napravili, da je bolje da su odsjekli 10-20 glava [36] . Ja znam da su oni dosta zla i bezakonija učinili i da je svaki Katunjanin na njih ijedak i srdit bio, ali i to znam ja, a znate i vi, da bi bolje za njih bilo da ste im 10 oli 20 glavah posjekli, negoli što su poharani opaljeni ostali, jer da nijesu kuće i ostalo izgubili, mogla bi se opet ostala čeljad nekako okopirkati i održat živa, ma su i u to oni krivi, no nijesu svikolici jednako skrivili ni za to, ni za ostalo... za sve zlo, koje su Doljani vama učinili... i da mogi Brđani slobodno pasavat k vama i vi k Brđanima. Cetinjani su mu zbog kulturne zaostalosti (pljačke, ubistva...) zadavali velike probleme, kao i danas Mitropoliji crnogorsko-primorskoj,[37] pa je razmišljao i o napuštanju Cetinja:[38] Ja sam odavno vidio da ovdje živjeti ne mogu i evo dođe vrijeme da se od sile Cetinjske pod starost bježim iz Cetinja. Jučer udariše Bajice na čeljad donjekrajsku pred manastir, koja nosahu žito u mlin, skočiše moji ljudi i ne dadoše da žito uzmu. Tu su puške natezali da ove naše pobiju. Iza toga se zađe boj među Bajicama i Donjokrajcima za cijeli dan, neki Donjokrajci u Vlašku Crkvu, a Bajice okolo crkve i na svaku stranu oko Donjega kraja. Čeljad koja bjehu u mlin pošla ne smiju se doma vratit, zakumila naše momke da ih provedu do kućah... a kad došli mimo crkve na velju livadu, sretnu ih Bajice i ubiju u njihove ruke jednu đevojku Špadijerovu, koja je panula mrtva na njihove noge i haljine okrvavila. Kažu mi da su i šiljež i koze crkovne uzeli, koje smo predali na zimnicu u Donji Kraj. Sad pomislite je li moguće ovo trpjeti. Da među Turcima živim, ne bih toliki zulum trpio, koliko trpim od Crnogoracah. Zato vi pišem neka znate, vi i ostali Katunjani, da ovo ni pod koji način podnositi ne mogu, nego hoću bježat, no bez vašega i ostalijeh Katunjana znanja nijesam ktio bješati u Riječku oli Crmničku nahiju ili na drugu stranu, da ne rečete jere sam krijući pobjegao... Na Cetinje 21.11.1823. Vladika Petar. Petar Prvi je od ruske crkve dobio na poklon bijelu kamilavku koju dobija u znak zahvalnosti za zajedničko ratovanje protiv Francuza u Boki.[39] Istu je nosio i Njegoš. Danas se to u Crnoj Gori tumači kao dokaz da je crkva u Crnoj Gori bila autokefalna, jer je praksa srpske crkve da samo patrijarh nosi bijelu kamilavku. Ipak, praksa ruske i bugarske crkve i onda i danas je da i mitropoliti nose bijele kamilavke. Nakon Petra Prvog i Drugog, Ilarion Roganović, Mitrofan Ban... se vraćaju staroj praksi nošenja crnih kamilavki. Ogist Marmon je zamjerio Petru Prvom što odsijecaju turske glave, a Petar mu je odgovorio da se čudi da mu to zamjeraju oni koji su sami svom kralju i kraljici odsjekli glave.[40] Vidi još Petrovići Njegoši Mitropolija crnogorsko-primorska Spisak svetitelja Srpske pravoslavne crkve Sabrana dela Komplet

KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

Wi-Tek WI-AP717MP u skladu je sa najnovijom generacijom 802.11ac Wave2 Wi-Fi tehnologije, Wi-Fi brzina protoka podataka na 2.4 GHz do 300 Mbps i na 5 GHz do 867 Mbps. Multifunkcionalni uređaj sa višestrukim režimima rada poput Fit AP, Gateway. Mogućnost rada sa Cloud Controller-om za centralizovanu konfiguraciju i upravljanje uređajem. Mesh AP omogućava brzo proširenje mreže bez kabliranja, podržava jedan PoE IN i dva PoE OUT porta. Podržava pristup WiFi mreži za preko 100 korisnika. Kompatibilan sa 802.11 a/b/g/n/ac uređajima. Uređaj se može montirati na plafon/zid ili stub. Može se napajati PoE adapterom ili putem sviča. Interfejs 3 x 100/1000 Ethernet Interface WiFi frekvencija Dual Band WiFi brzina 2.4 GHz - 300 Mbps 5 GHz - 900 Mbps Vrsta antene Interna Broj antena Internal Omni Antenna 2.4 GHz - 3 x 5dBi 5 GHz - 3 x 5dBi Jačina signala 27dBm Procesor Qualcomm QCA9563 Memorija RAM - 128MB, DDR2 FLASH - 16MB Broj korisnika 100+ Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 3 PoE In Da PoE In Port 1 Support 802.3af/at PoE Out Port 2-3 Support 802.3af/at Napajanje 48V 802.3at PoE Input (PoE Output) 48-52V DC Input (PoE Output) 9-12V DC Input (Non-PoE) Dimenzije 155mm x 150 mm x 30 mm Radna temperatura 0 ~ 40°C Napomena Dodaci uz uređaj: PoE adapter Kabl za napajanje

Wi-Tek WI-LTE110-O je IEEE 802.11b/g/n outdoor LTE CPE za LTE baznu stanicu. Koristi se za konvertovanje 4G/3G/2G podataka za velike brzine prenosa podataka. Ugrađen 3G/4G SIM card slot, podržava LTE-TDD/LTE-FDD, WCDMA/CDMA, UMTS i GSM. Sa 2.4G/4G omni antenama pruža veću pokrivenost, bolji signal i pruža veće performanse. Podržava VPN (L2TP, PPTP, auto VPN). Obezbeđuje pristup WiFi mreži za preko 50 korisnika. Nivo zaštite IP65. Interfejs 1 x 10/100BASE-TX Ethernet Interface (Support PoE In 24V) 1 x SIM Card slot 1 x DC Input (Supports 9-30V) Procesor MTK MT7628 Memorija RAM - 128MB SDRAM FLASH - 16MB WiFi frekvencija 2.4 GHz WiFi brzina 300 Mbps Frekvencija LTE-FDD: B1/B3/B5/B7/B8/B20 WCDMA: B1/B5/B8 LTE-TDD: B40 GSM: 850/900/1800/1900 Broj antena 1 x 4G 5dBi Antenna 1 x 2.4G WiFi 5dBi Antenna Vrsta LAN Portova (Mbit) 100 Broj LAN Portova 1 SIM slot 1 x Micro SIM Card Slot SIM standard 2G / 3G / 4G PoE In 24V Passive PoE Napajanje 24V Passive PoE Dimenzije 260mm x 100mm x 60mm Radna temperatura -40 ~ 70°C Napomena Dodaci uz uređaj: PoE adapter Metalni prsten za montažu

WI-PMS305GF-I je Layer-2 6-portni industrijski gigabitni upravljiv svič. Poseduje pet 10/100/1000 Base-T Ethernet portova i jedan 1000BASE-X SFP porta. Svič obezbeđuje do 4Mbit keš memorije, podržava 4K video prenos, Web-based network menadžment, VLAN, QoS, RSTP, SNMP. Portovi 1-2 podržavaju 24V/48V PoE auto detekciju, dok portovi 3-4 podržavaju 802.3af/at/bt 60W Hi-PoE. PD port podržava IEEE 802.3bt 60W PoE Input. Portovi za povezivanje eksternih alarmnih uređaja. U potpunosti zadovoljava potrebe projektovanja sistema sigurnosnog video nadzora. Radna temperatura u opsegu od -40°C～80°C i izuzetno jak nivo zaštite (ESD, RS, EFT, CS). Senzor za detekciju temperature nalazi se u pakovanju. Interfejs 5 x 10/100/1000Mbps RJ45 Ports (Auto Negotiation/AutoMDI/MDIX) 1 x 1000Mbps SFP Slots 1 x Console Port 1 x Alarm Input 1 x Alarm Output 1 x Temperature Sensor Port Upravljivost Da Layer L2 Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 5 Broj SFP Portova 1 PoE Out Port 1-2 Support 802.3af/at and 24V Passive PoE Port 3-4 Support 802.3af/at/bt Napajanje DC 12-37V 8A Max for Non-PoE DC 37-57V 8A Max for PoE Radna temperatura -40°C～80°C Napomena Dodaci uz uređaj: Senzor za temperaturu

Wi-Tek WI-PS310GF-O je gigabitni outdoor svič koji poseduje 8 PoE portova, 2 Gigabit Uplink i 2 SFP porta. Podržava Smart PoE Watchdog funkciju. IP65 kućište otporno na nepredvidive vremenske uslove čini ga idealnim izborom za spoljašnju CCTV i WLAN primenu. Napravljen je od izdržljive, visokokvalitetne plastike. Unutar kućišta, uređaj ima 8 PoE portova (portovi 1-6 podržavaju PoE IEEE 802.3af/at 30W, portovi 7-8 podržavaju PoE 802.3bt 60W output) za povezivanje PoE IP kamere ili bežične AP, koja može i da prenosi podatke i napajanje za kameru i AP. Interfejs 8 x 1000M RJ45 POE Ports 2 x 1000M RJ45 Uplink Port 2 x 1000M SFP Port Upravljivost Ne Layer L2 Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 8 Broj SFP Portova 2 PoE Out Port 1-6 Support 802.3af/at (30W) Port 7-8 Support 802.3bt (60W) Dimenzije 300mm x 255mm x 110mm Radna temperatura -30°C～70°C

Novi Sad prošlost u pričama - Zoran Knežev, knjiga je u vrlo dobrom stanju, postojala je posveta. Povez:mek Broj strana:550 Težina:840g K-26P

Slavomir Nastasijevic komplet od 6 knjiga, izdavac Narodna knjiga 1984, u odlicnom stanju. 1) Ustanak u Zeti 310 str 2) Stefan Dušan 548 str 3) Vitezi kneza Lazara 482 str 4) Despot Stefan 347 str 5) Teško pobeđenima I 317 str 6) Teško pobeđenima II 317 str

Izabrana dela školska lektira 1-18,na pojedinim knjigama korice blago zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. 1.August Šenoa. 2.Borislav Stanković. 3.Vladimir Nazor. 4.Vojislav Ilić. 5.Dositej Obradović. 6.Đura Jakšić. 7.Ivan Cankar. 8.Jakov Ignjatović. 9.Jovan Skerlić. 10.Jovan Sterija Popović. 11.Laza Kostić. 12.Ljubomir Nenadović. 13.Milivan Glišić. 14.Petar Kočić. 15.Radoje Domanović. 16.Svetolik Ranković. 17.Sima Matavulj. 18.Stjepan Mitrov Ljubiša.

KNJIGA SRPSKE FANTASTIKE I-II Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd, knjige 541 - 542 Godina izdanja: 1989. Povez: tvrd Broj strana: 306 + 360 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

DŽEK LONDON komplet 1 - 12 Izdavač: SVJETLOST Sarajevo Godina izdanja: 1964. Povez: tvrd Pismo: latinica Stanje: dobro

VEŠTICE NA PUTU AUTOR : TERI PRAČET IZDAVAČ: LAGUNA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2001. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 307 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.10.S

Wi-Tek WI-AC105P AP kontroler je dizajniran da obezbedi mrežno rešenje za luksuzne hotele, odmaralište, veliko preduzeće, lanac tržnih centara i slično. Moćni CPU za visok kapacitet prosleđivanja od 1Gbps i kapacitetom upravljanja za 32 access point-a, dok omogućava maksimalno povezanih 200 klijenata. Sadrži 4 Gigabit PoE portova, podržava 802.3af/at PoE i portovi Port1-Port-4 podržavaju WAN. Mogućnost praćenja statistike AP-ova i klijenata. Podržava upravljanje putem Wi-Tek Cloud platforme. Interfejs 5 x 100/1000BASE-TX Ethernet Interfaces Procesor Dual-core MIPS1074K Radni takt procesora 1 GHz Memorija RAM - 2GB FLASH - 1GB Broj korisnika 200 Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 5 PoE Out Port 1-4 Support 802.3af/at PoE (65W) Napajanje AC 100-240V Napomena Dodaci uz uređaj: Kabl za napajanje LAN kabl Nosači za rek montažu

Wi-Tek WI-AP217 u skladu je sa najnovijom generacijom 802.11ac Wave2 Wi-Fi tehnologije, Wi-Fi brzina protoka podataka na 2.4 GHz do 300 Mbps i na 5 GHz do 900 Mbps. Multifunkcionalni uređaj sa višestrukim režimima rada poput Fit AP, Gateway. Mogućnost rada sa Hardware Controller-om i Cloud Controller-om za centralizovanu konfiguraciju i upravljanje uređajem. Podržava pristup WiFi mreži za preko 150 korisnika. Kompatibilan sa 802.11 a/b/g/n/ac uređajima. Uređaj se može montirati na plafon/zid ili stub. Interfejs 2 x 100/1000Mbps Ethernet Interface WiFi frekvencija Dual Band WiFi brzina 2.4 GHz - 300 Mbps 5 GHz - 900 Mbps Vrsta antene Interna Broj antena Internal Omni Antenna 2.4 GHz - 2 x 5dBi 5 GHz - 2 x 5dBi Jačina signala 27dBm Procesor Qualcomm QCA9563 Memorija RAM - 128MB, DDR2 FLASH - 16MB Broj korisnika 150+ Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 2 PoE In Da Napajanje 48V 802.3af PoE Dimenzije 188mm x 188 mm x 35 mm Radna temperatura 0 ~ 40°C Napomena Dodaci uz uređaj: LAN kabl

Dušan Radović-ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984. god, Tvrd povez sa omotom,363. strane Knjiga je N O V A ---------------------------- 29

Wi-Tek WI-AP218AX u skladu je sa najnovijom generacijom 802.11ax Wi-Fi tehnologije, Wi-Fi brzina protoka podataka na 2.4 GHz do 574 Mbps i na 5 GHz do 1201 Mbps. Multifunkcionalni uređaj sa višestrukim režimima rada poput AP, Gateway, Repeater. Mogućnost rada sa Cloud Controller-om za centralizovanu konfiguraciju i upravljanje uređajem. Podržava pristup WiFi mreži za preko 250 korisnika. Kompatibilan sa 802.11 a/b/g/n/ac/ax uređajima. Uređaj se može montirati na plafon/zid ili stub. Interfejs 2 x 10/100/1000 Ethernet Interface WiFi frekvencija Dual Band WiFi brzina 2.4 GHz - 574 Mbps 5 GHz - 1201 Mbps Vrsta antene Interna Broj antena Internal Omni Antenna 2.4 GHz - 3 x 5dBi 5 GHz - 2 x 5dBi Jačina signala 27dBm Procesor Qualcomm IPQ6000 Memorija RAM - 1024MB, DDR3 FLASH - 256MB Broj korisnika 250+ Vrsta LAN Portova (Mbit) 1000 Broj LAN Portova 2 PoE In Da Napajanje 48V 802.3at PoE Dimenzije 198mm x 198mm x 32mm Radna temperatura 0 ~ 40°C Napomena Dodaci uz uređaj: LAN kabl

Wi-Tek WI-PS526G je Layer-2 24-portni 10/100Mbps neupravljiv svič sa 24 PoE porta i 2 Combo porta. Ovaj desktop svič predstavlja jednostavno rešenje za proširenje vaše mreže. Podržava Smart PoE Watchdog funkciju. Svih 24 portova podrža Auto-MDI/MDIX. Podržava PoE Out dometa do 250m putem kablova Cat5/Cat6. Prvi portovi (1 i 2) na ovom uređaju podržavaju 60W Hi-PoE Out, za lakše napajanje High-Speed PTZ kamera, dok portovi (3-24) podržavaju do 30W. Sa inovativnom energetski efikasnom tehnologijom, WI-PS526G može da uštedi do 68% potrošnje energije. Interfejs 24 x 10/100 Ethernet PoE ports 2 x 10/100/1000 Combo ports Upravljivost Ne Layer L2 Vrsta LAN Portova (Mbit) 100 Broj LAN Portova 24 Broj Combo Portova 2 PoE Out Port 1-24 Support 802.3af/at Napajanje AC 110~240V 50/60HZ Dimenzije 440mm x 290mm x 45mm Radna temperatura -10°C～55°C Napomena Dodaci uz uređaj: Kabl za napajanje Nosači za rek montažu

Dostojevski Djela 1-12 komplet Autor: Fjodor Mihajlović Dostojevski Sabrana djela I - XII. 1. Bijedni ljudi 2. Bijele noći 3. Poniženi i uvrijeđeni 4. Zapisi iz mrtvog doma 5. Kockar 6. Zločin i kazna 7. Idiot 8. Bjesovi I. dio 9. Bjesovi II. dio 10. Mladac 11. Braća Karamazovi I-II dio 12. Braća Karamazovi III-IV dio Izdavač: Znanje, Otokar Keršovani Godina izdanja: 1986. Mesto izdanja: Zagreb, Opatija Broj stranica: 6360 Format: 21x14 cm povez: tvrdi Stanje Veoma dobro, kao novo. NOVILOK.

Informacije SKU 9788661052217 Kategorije STRANI PISCI, KOMPLET, SAJAM 2023 Težina 6 kg Proizvođač Sezam Book Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Gabrijel Garsija Markes Izdavač Sezam Book Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Gabrijel Garsija Markes Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Sezam book Online knjižara

Dostojevski Komplet 1-12 Rad 1967 godine,u 12 knjiga Odabranih dela 1) Braća Karamazovi I 2) Braća Karamazovi II 3) Zločin i kazna 1969 ispisana posveta na predlistu 4) Idiot I 5) Idiot II 6) Zli dusi I 7) Zli dusi II 8) Mladić 9) Poniženi i uvređeni, Bedni ljudi 10) Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja 11) Njetočka Njezvanova, Selo Stepančikovo 12) Bele noći, Kockar i Dvojnik stanje vrlo dobro

`Фочанска Александрида` је роман о славном Александру Македонском. Ово издање штампано је старом ортографијом: са леве стране је изворни облик, а на десној је нови препис старом ћирилицом. Штампана је на квалитетном, масном папиру, а делови који су изворно у боји, и у препису су колоризовани. Изворна књига је по предању из манастира Пива. Штампана је 1754. године и везана је за јеромонаха Викентија Соколовића. После њега књига је чувана код потомака његове породице и тако до данас сачувана у добром стању код породице Кулиџан у Требињу. Културни прегаоци из Задужбине Кнеза Мирослава из Требиња су случајно сазнали за ову књигу. Ступили су у контакт и власницима изнели намеру да Фочанску Александриду по први пут реиздају и да тако ово драгоцено дело сачувају за будућа српска покољења. (тврд повез, 25 х 18 цм, 470 стр)

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

Simon de Bovoar STAROST I-II BIGZ,II izdanje,tvrd povez sa omotom 1987.god., Biblioteka MERIDIJANI, Knjiga I ,330.strana Knjiga II ,380.strana Stanje knjige```10``` ________________________ 44

406str;ilustr 25cm.O pobuni homoljskih rezervista za vreme gradjanskog rata.Dobro ocuvana k82

Mafija Prvih 100 godina Vilijem Balzamo - Džordž Karpoci mlađi Laguna Beograd, 2001. Prevod Nenad Dropulić Pismo latinica Broj strana 443 Povez meki Format 20 cm stanje vrlo dobro. Kako se Mafije razvila iz bande neotesanih, nemilosrdnih ubica u visokoorganizovanu, razrađenu internacionalnu `korporaciju` kakva je danas. Najkompletniji istorijat Mafije koji se čita kao roman, ali reč je o zastrašujućoj smrtonosnoj istini. SADRŽAJ Uvod I Amorte..Zaslužio je II Ti prljavi žabari iz Crne Ruke III “Buona sera, signore...” IV Zaseda u dvorani “Sagamen” V Kum razmišlja o povlačenju – ali ne baš odmah VI Pucnjava u Staučovoj plesnoj dvorani VII Poslednja nedeljna bioskopska predstava Čarlston Edija VIII Završnica u ulici Furmen IX Neuspeli posao X Opljačkani pljačkaš Robin Hud XI Za osvetu uvek ubij brata XII Pogrešan identitet XIII Jedan za mog oca XIV Još dvojica za tatu XV Divlji Bil Lovet, počivao u miru XVI Rat cena XVII Godina Vezuva XVIII Novi usponi moći XIX Božićni masakr u klubu “Adonis” XX “Sredićemo ih, sinko...” XXI Al Kapone, Čovek sa ožiljkom, Kralj podzemlja XXII Masakr na dan svetog Valentina XXIII Poslednji dani Čoveka sa ožiljkom XXIV Rat Kastelamarezea XXV Uspon, vladavina i pad Čarlsa “Lakija” Lućana XXVI Od Lućana, preko Ðenovezea, do Kostela – uz bliski pogled na još jedno ubistvo u podzemlju XXVII Tomas Djui: Razbijač reketa bez talenta i šarma..ali sa mnogo uspeha XXVIII Skok sa “Polumeseca”; odista poslednja reč o tome kako je Ejb Rils stvarno umro XXIX Neispričana priča: Kako je i zašto Tom Djui pustio Lakija Lućana na slobodu XXX Vito Ðenoveze se vratio i traži glavu Frenka Kostela XXXI Sada Ðenoveze traži i glavu Alberta Anastazije XXXII Rat Galo – Profaći XXXIII Rat Banana: Džo izmišlja jedinstveni krevet-kovčeg – najnovije sredstvo za oslobađanje od leševa XXXIV Rat Kolombo – Galo XXXV Niksonova administracija i Mafija XXXVI Stisak Mafije nad Sjedinjenim Državama XXXVII Operacija “Pica”: Jedna peperoni, punjena heroinom i prelivena lovom XXXVIII Ðulijanijeva ofanziva: Kako tužilac koji voli da hvata loše momke ide i hvata ih Pogovor - Organizovani kriminal se izmenio