Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ljubomir Milojević Ljubac (Kragujevac, 1948 — 1998) bio je srpski ilustrator, strip crtač i karikaturista.[1] Završio je Srednju mašinsko-tehničku školu u Kragujevcu. Radio je omote ploča kragujevačke grupe Smak i Suncokreti. Iako je radio za mnoge listove, Ljubomir Milojević Ljubac je najveću popularnost stekao kao ilustrator Politikinog zabavnika, gde je svojim vrcavim humorom nalazio likovne odgovore na pisma najmlađih čitalaca.[2] Dobitnik je više nagrada na međunarodnim i domaćim konkursima za karikaturu u periodu od 1973. do 1989. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Arnheim (takođe Arnheim, nemački: Rudolf Arnheim; 15. juli 1904, Berlin - 9. jun 2007, Ann Arbor, Michigan) - američki pisac, filmski kritičar i filmski kritičar, estetičar, psiholog jevrejskog nemačkog porekla [6], učitelj, teoretičar filma. Rođen je u Berlinu u porodici vlasnika fabrike klavira. 1923. upisao se na Univerzitet u Berlinu, gde je studirao filozofiju i psihologiju, kao i istoriju umetnosti i muzike. 26. jula 1928. odbranio je tezu o eksperimentalnoj psihologiji vizuelne percepcije, a iste godine objavljena je njegova prva knjiga, Glas iz galerije, zbirka eseja i kritika za filmove koji su od 1925. objavljivani u časopisu Das Stachelschvein. Po završetku studija radio je kao urednik odeljenja za kulturu lista Die Veltbuhne. 1932. objavio je knjigu `Kino kao umetnost`, u kojoj je izneo svoje poglede na kinematografiju; 1933. godine knjigu su zabranili nacisti koji su došli na vlast, jer je Arnheim bio Jevrejin. 1933. preselio se u Rim. Radio je kao pomoćnik urednika za publikacije Međunarodnog instituta za obrazovno kino u Ligi nacija, nastavio je da piše kritike, bio je jedan od urednika međunarodne „Enciklopedije kinematografije“, gde je napisao mnogo važnih članaka. 1936. u Londonu je objavio knjigu Radio: The Art of Sound, u kojoj je izneo svoje ideje za budućnost radija. 1939. godine, kada se politička situacija pogoršala u Italiji, Arnheim se preselio u Veliku Britaniju [6], gde je oko godinu dana radio kao prevodilac u međunarodnom radiodifuznom servisu BBC. U jesen 1940. godine preselio se u Njujork, SAD, sa samo deset dolara u džepu, ali je gotovo odmah dobio pomoć od svojih bivših kolega koji su odavno emigrirali u Ameriku. Ubrzo, Arnheim je postao nastavnik psihološkog odeljenja u Nev School-u, kao i zaposlenik kancelarije za radio-istraživanje Univerziteta Columbia: posebno, dobio je stipendiju za sprovođenje studije o efektu sapunica koje su emitovane na radio američkim slušaocima. 1943. godine postao je profesor psihologije na Sarah Lavrence College u Ionkersu, gde je radio više od 26 godina i napisao većinu svog rada. Godine 1946. dobio je američko državljanstvo [7]. 1959. živeo je u Japanu na državnoj stipendiji. 1969. postao je profesor psihologije umetnosti na Harvard univerzitetu, ali je 1974. napustio Harvard i otišao na Univerzitet u Mičigenu, gde je predavao do kraja života. Umro 9. juna 2007. u Ann Arboru [8]. Rudolf Arnheim autor je mnogih radova o teoriji i psihologiji umetnosti. Među njima su knjige „Kino kao umetnost“ (1938), „Umetnost i vizuelna percepcija“ (1954), „O psihologiji umetnosti“ (1966), „Vizuelno mišljenje“ (1970), „Entropija i umetnost. Eseji o redu i haosu u umetnosti ”(1971). Takođe je vlasnik više desetina članaka o umetnosti i psihologiji umetničkog stvaranja u različitim naučnim časopisima i zbirkama. Arnheim je izabran za predsednika Američkog estetskog društva (1958-1960), bio je član Američke akademije umetnosti i nauka [9], član uredništva američkog časopisa Estetika i umetnička kritika.

Sloboda, Beograd, 1989. 176 strana. Ima posvetu autora. Mediji, komentari, Drugi program Radio Beograda, kraj osamdesetih, 1988, 1989... s

Obrada zvuka Alek Nisbet za radio tv i film 1988 mek povez 20 cm stanje vrlo dobro, bez nedostataka

Tehnicki recnik englesko-srpskohrvatski Elektronika Telefonija,telegrafija,radio-tehnika,radarska i nuklearna tehnika,automatizacija. Izdavac Rad Beograd,1964.godine.

Dusan Batakovic SRBIJA I BALKAN ,,ALBANIJA,BUGARSKA,GRCKA,1914-1918 PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBRIJE F-0

vladimir j. radojevic dobrosav j. milenkovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

KULTURA VLASTI - Index smena i zabrana broj 1, Radio B92 Beograd 1994, str. 98. Očuvanost 4. Sadržaj na slici.

Radivoje Raća Marković 1909-1979. - M.Aranđelović Radio Beograd 2009 god.,format 23x17 cm,289 str.,ilustrovano, očuvana knjiga. mom1

`Radio TV revija`, 2. septembar 1993. Na naslovnoj strani Rođa Raičević i Džej Iz sadržaja - Viki Miljković, Neda Ukraden...

POZDRAV IZ BEOGRADA Razglednice iz kolekcije poznatog kolekcionara u originalnoj kutiji Pozdrav iz Beograda : Beograd na starim razglednicama iz zbirke Sergija Dimitrijevića - Predgovor: Sveta Lukić -O razglednicama Beograda do 1941, Sergije Dimitrijević -Razglednice-slikovni izvor, Gordana Gordić Likovna obrada: Miodrag Vartabedijan Fotografije: Sava Starčević Beograd 1986. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, bogato ilustrovano, 104 strane. Sergije Dimitrijević (12. mart 1912, Pirot – 11. avgust 1987, Beograd) bio je pravnik, ekonomista, istoričar i numizmatičar. Školovao se u Leskovcu a zatim je studirao prava i ekonomiju na Pravnom fakultetu u Beogradu između 1930. i 1934. godine. Studije je nastavio usavršavanjem u Parizu na Institutu visokih studija međunarodnih odnosa između 1935. i 1937. godine. Bio je rukovodilac partijske organizacije jugoslovenskih studenata i predstavnik Komunističke partije Jugoslavije u Balkanskom komitetu između 1938. i 1939. godine. Uhapšen je 1939, a rat je proveo prvo po logorima u Francuskoj a zatim u Buhenvaldu (1944—1945). Nakon završetka Drugog svetskog rata prvo je radio u orgnaima vlasti u Leskovcu a zatim je prešao u Beograd gde je radio kao direktor Ekonomskog instituta savezne vlade od 1946. do 1951. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu predavao je političku ekonomiju. Kao saradnik Ekonomskog instituta tokom 50-ih godina je radio na doktorskoj disertaciji Strani kapital u privredi bivše Jugoslavije koju je odbranio 1957. godine. Od 1955. do penzionisanja 1966. radio je u Istorijskom institutu u Beogradu u zvanju naučnog saradnika i naučnog savetnika.

Izdavači: Prometej, Jugoslovenska kinoteka BIBLIOTEKA DRAMSKIH UMETNOSTI Pozorište - film - radio - televizija - video Broj strana: 134 Pismo: latinica Povez: mek Ilustracije

PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME - Milica Stevanović Jezik Srpski i Engleski Izdavac: ProFemina radio B92 Mek povez 140 str.

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

1946-1986. Politehnički obrazovni centar `Ivo Lola Ribar` / RO Štampa, radio i film Bor 1986. 140 str. manja oštećenja uglova korica

MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari - Aleksandar Nenadović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1998. većin format Broj strana: 255 KAO NOVO

hanes lajdinger verena moric karin mozer volfram dornik Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Aleksandar Nenadović MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari Radio B92, 1998. 22 cm, 260 strana. Lepo očuvana, ima posvetu autora na predlistu.

40434) AMERIKA I SVET , Zbignjev Bžežinski i Brent Skoukroft , Club plus Beograd 2016 , Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za Nacionalnu bezbednost Predsednika Kartera, je savetnik i punomoćnik u Centru za Strateške i Međunarodne Studije i takode profesor na Džon Hopkins Univerzitetu. Među mnogim njegovim knjigama je i Druga šansa, bestseler na listi New York Times-a. Brent Skoukroft radio je kao savetnik za Nacionalnu bezbednost kod dva predsednika - Džordža H.W. Buša i Džeralda Forda - i kao Vojni asistent kod predsednika Niksona. Predsednik je Scowcroft Group, firme specijalizovane za medunarodni biznis i finansijske konsultantske usluge. Takode je sa bivšim predsednikom Džordžem H.W. Bušem koautor knjige Transformisani Svet. moderator Dejvid Ignatius dva puta mesečno ima svoju kolumnu u Vašington Postu. Ranije je radio kao izvršni urednik u International Heraid Tribune. Pre nego što je došao u Post, gospodin Ignatius je deset godina radio kao reporter u listu The Wall Street Journal. Njegov sedmi roman, Dodatak, štampan je 2009. godine. mek povez, format 17 x 24 cm , latinica, 274 strane ,nov primerak sa blago presavijenim ćoškom naslovne korice ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak malo zatamljen u jedno delu, nista strasno unutrasnjost odlicna! KRATAK ŽIVOTOPIS Prepodobni starac Porfirije, čije svetsko ime beše Evangelos Bajraktaris, rođen je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji (Eubeji), u selu Agios Ioanis (Sveti Jovan) u provenciji zvanoj KAristija. Njegovi roditelji, Leonida Bajraktaris i Jelena, kći Antonija Lambrosa, behu blagočestivi i bogoljubivi ljudi. Njegov otac, štaviše, bio je pojac u selu i lično je poznavao svetog Nektarija. Njegova porodica je bila mnogobrojna, pa su roditelji, siromašni, zemljoradnici, sa velikom teškoćom izdržavali sebe i decu. Stoga je njegov otac bio prinuđen da otide u Ameriku, gde je radio na izgradnji Panamskog kanala. Mali Evangelos je bio četvrto dete u porodici. Čuvao je ovce na obližnjem brdu, a završio je samo prvi razred osnovne škole kada je bio primoran, zbog velikog siromaštva porodice, da ode u grad u Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je otišao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog rođaka …

Amerika i svet / Zbignjev Bžežinski, Brent Skoukroft Razgovor o budućnosti američke spoljne politike vodio Dejvid Ignatius Beograd 2016. Mek povez, 242 strane. Knjiga je kao nova. Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za Nacionalnu bezbednost Predsednika Kartera, je savetnik i punomoćnik u Centru za Strateške i Međunarodne Studije i takode profesor na Džon Hopkins Univerzitetu. Među mnogim njegovim knjigama je i Druga šansa, bestseler na listi New York Times-a. Brent Skoukroft radio je kao savetnik za Nacionalnu bezbednost kod dva predsednika - Džordža H.W. Buša i Džeralda Forda - i kao Vojni asistent kod predsednika Niksona. Predsednik je Scowcroft Group, firme specijalizovane za medunarodni biznis i finansijske konsultantske usluge. Takode je sa bivšim predsednikom Džordžem H.W. Bušem koautor knjige Transformisani Svet. Dejvid Ignatius dva puta mesečno ima svoju kolumnu u Vašington Postu. Ranije je radio kao izvršni urednik u International Heraid Tribune. Pre nego što je došao u Post, gospodin Ignatius je deset godina radio kao reporter u listu The Wall Street Journal. Njegov sedmi roman, Dodatak, štampan je 2009. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ivan V. Lalić (1931—1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! KRATAK ŽIVOTOPIS Prepodobni starac Porfirije, čije svetsko ime beše Evangelos Bajraktaris, rođen je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji (Eubeji), u selu Agios Ioanis (Sveti Jovan) u provenciji zvanoj KAristija. Njegovi roditelji, Leonida Bajraktaris i Jelena, kći Antonija Lambrosa, behu blagočestivi i bogoljubivi ljudi. Njegov otac, štaviše, bio je pojac u selu i lično je poznavao svetog Nektarija. Njegova porodica je bila mnogobrojna, pa su roditelji, siromašni, zemljoradnici, sa velikom teškoćom izdržavali sebe i decu. Stoga je njegov otac bio prinuđen da otide u Ameriku, gde je radio na izgradnji Panamskog kanala. Mali Evangelos je bio četvrto dete u porodici. Čuvao je ovce na obližnjem brdu, a završio je samo prvi razred osnovne škole kada je bio primoran, zbog velikog siromaštva porodice, da ode u grad u Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je otišao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog rođaka …

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Svetovi - Novi Sad, 1994. god. Broširan povez, 20 cm. 59 str. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime.

Beseda, 2016. Tvrd povez, 510 strana. Lepo očuvana, ima podvlačenja i zapise grafitnom na 5 strana uvoda. Prepodobni starac Porfirije, čije svetsko ime beše Evangelos Bajraktaris, rođen je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji (Eubeji), u selu Agios Ioanis (Sveti Jovan) u provenciji zvanoj KAristija. Njegovi roditelji, Leonida Bajraktaris i Jelena, kći Antonija Lambrosa, behu blagočestivi i bogoljubivi ljudi. Njegov otac, štaviše, bio je pojac u selu i lično je poznavao svetog Nektarija. Njegova porodica je bila mnogobrojna, pa su roditelji, siromašni, zemljoradnici, sa velikom teškoćom izdržavali sebe i decu. Stoga je njegov otac bio prinuđen da otide u Ameriku, gde je radio na izgradnji Panamskog kanala. Mali Evangelos je bio četvrto dete u porodici. Čuvao je ovce na obližnjem brdu, a završio je samo prvi razred osnovne škole kada je bio primoran, zbog velikog siromaštva porodice, da ode u grad u Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je otišao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog rođaka …