odlične

Odlična ploča Mint Omot kao na slici format: LP artist: BILJA KRSTIĆ (Biljana Krstić), (Serbia, Yugoslavia) title: Loptom do zvezda release date: 1990 label, Cat. No. PGP RTB, 250112 style: pop, pop-rock, ballad Redak Biljin `sportski` album, koji je prošao skoro sasvim nezapaženo. A1 Napred Smelo U Vek Novi A2 Zagonetka A3 Zvezde A4 Srce Na Plotu A5 Svi Zajedno Polazimo B1 Sportisti B2 Lopte B3 Igre I Priče B4 Letači B5 Dva Su Veka Proletera B6 Mi Letimo

Neodoljiva mešavina činjenica i fikcije, drama o ljubavi, sudbini i volji, koja se odigrava u intelektualnom previranju Beča 19 veka, uoči rođenja psihoanalize. Fridrih Niče, najvećni evropski filozof... Jozef Bojer, jedan od očeva psihoanalize... tajni sporazum... mladi stažista, Sigmund Frojd: ovo su elementi koji zajedno čine nezaboravnu sagu o fiktivnom odnosu između neobičnog pacijenta i nadarenog iscelitelja. Ovaj impresivni roman započinje tako što neodoljiva Lu Salome moli Brojera da leči Ničeovo samoubilačko očajanje svojom eksperimentalnom `terapijom razgovorom`. Kad eminentni lekar oklevajući prihvati taj zadatak, doći će do značajnog otkrića, samo ako se suoči sa sopstvenim unutrašnjim demonima biće u stanju da pomaže svom pacijentu. U ovom romanu koji apsorbuje svu našu pažnju, dva briljantna i zagonetna čoveka proniču u dubine vlastitih romantičnih opsesija i otkrivaju spasilačku moć prijateljstva.

Radost u 100 slika disk u foliji Deca: Radost u 100 slika `Radost u 100 slika`, izložba fotografija Timotija Bajforda, biće otvorena 1. aprila u 19h u Dečjem kulturnom centru Beograda, uz koncert Rastka Ćirića i prisustvo brojnih ličnosti iz javnog života. Izložba se sastoji od tačno 100 fotografija napravljenih za vreme `Radosti Evrope“ 2008 i 2009 godine, a biće otvorena do 28. aprila uz bogat prateći program. Timoti Bajford reditelj – učitelj – prevodilac – fotograf odlučio je da proslavi pola veka svog plodonosnog stvaralaštva baš u Dečjem kulturnom centru Beograd, autorskom izložbom fotografija pod nazivom `Radost u 100 slika“ koju prati filmski zapis Borisa Đurića `Popodne jednog Bajforda“. Izložba se sastoji od tačno 100 fotografija napravljenih za vreme `Radosti Evrope“ 2008 i 2009 godine. Od živopisnih slika Karnevala koji teče ulicama Beograda, preko dinamičnih kadrova iz nastupa na bini prijateljstva, do maestralno uhvaćenih emotivnih trenutaka na individualnim dečjim portretima, proslavlja se radost, detinjstvo i igra u bogatom kolorističkom opusu. Fotogarfije dokumentarnom preciznošću provociraju posmatrača postavljajući mu pitanje - da li je i kome potrebna ovakva manifestacija? Šta se dešava kada odrasli napuste dete u sebi? Timoti Bajford je uspeo da očuva stvaralačku moć detinjstva, onda kada je pomislio da je zapao u kreativnu tamnicu, prihvativši ponudu DKCB da kao saradnik nastavi svoj rad sa decom kroz angažman oko `Radosti Evrope“ 2006. godine. Tada se u njemu ponovo budi rediteljski zanos i nastaju novi igrani komadi, kao i neponovljive slike radosti sagledane kroz objektiv njegovog ličnog fotoaparata. U Dečjem kulturnom centru ovim povodom proslavlaju se dva važna jubileja: 50 godina umetničkog rada Timoti Bajforda i 40 godina međunarodne manifestacije Radost Evrope za koju autor izložbe kaže `....samo jedna Radost Evrope je bila potrebna da shvatim da su radost, energija, strast, boje, pokreti i sam duh festivala zajedno tražili da budu uhvaćeni mojim foto aparatom...“

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! K18 The Good, The Bad & The Billy Redje u ponudi! Branislav Kerac - Bane (rođen 7. septembra 1952. u Novom Sadu) je srpski crtač stripa, scenarista, ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku. Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba. Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Debitovao je serijalom „Poručnik Tara“ sa scenaristom Svetozarom Obradovićem u Zlatnom klikeru (1975). Enormnu popularnost je stekao tokom osamdesetih godina 20. veka kada je bio najznačajniji autor Ju strip magazina, Eks almanaha, kao i „Dnevnikovih“ i „Forumovih“ izdanja. Radio je najviše po scenarijima Svetozara Obradovića, Gordana Mihića, Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Marka Hamila (Luk Skajvoker iz „Zvezdanih ratova“) i sopstvenim. Kerčevi najpoznatiji originalni stripski serijali su: „Poručnik Tara“, „Kobra“, „Bili D Pljuc“ („Billy The Pljuc“), „Ket Klou“ („Cat Claw“), „Oliver“, „Troje nesalomljivih“, „Partizan Goran“, „Balkan Ekspres“, „Keli Brando“ („Kelly Brando“) i „Nindža“. Licencno je crtao „Tarzana“ i „Velikog Bleka“,[1] a pod pseudonimom H. M. Baker za američke izdavače i serijale „Ghost“ i „The Black Pearl“. Sa „Ket Klou“ je osvojio skandinavske zemlje i pojavio se u još desetak zemalja širom sveta. Kako je postao strip crtač Kerac je interes za strip pokazivao od malih nogu. Dok je išao u osnovnu i srednju školu tokom šezdesetih i sedamdesetih, U Novom Sadu je izlazio velik broj strip časopisa i magazina. Kerac je počeo da crta svoje prve stripove sa pojavom lista Kekec. Br. 5 ovog lista je bio prva strip revija koju je Kerac video u životu (prvi broj Kekeca je izašao 1957. godine[2]). Prvi stripovi koji su ga inspirisali bili su Krcko, Čapa i Gru Gru, Princ Valijant i Dejvi Kroket.[3] U 7. razredu dolazi njegov prijatelj Slavko Pejak sa kojim počinje zajedno da sarađuje. počinju da prave svoje prve zajedničke stripove. Međutim, osoba s kojom je Kerac neraskidivo vezao početak i dobar deo svoje karijere bio je scenarista Svetozar Obradović s kojim je počeo da sarađuje 1975. godine.[3] Prvi strip na kom su zajedno počeli da rade bio je Poručnik Tara. Kerac je završio zubno-tehničku školu i upisao stomatologiju 1970. godine. POčeo je da studira i pao prvu godinu (zbog hemije). Dok je studirao zajedno je sa Slavkom Pejakom išao na časove slikanja i crtanja u Višu pedagošku školu. Kerac je pao i 2. i 3. godinu, a onda je 1976. godine končano odlulio da napusti studije i posveti se isključivo stripu. Tada je već uveliko radio na Poručniku Tari i shvatio da od stripova može sasvim lepo da se živi. Roditelji su teško prihvatili ovu njegovu odluku, dok ga je tadašnja devojka napustila jer je htela stabilnu vezu sa zubarem. Uticaji na Kerčeve stripove dolazili su iz filma, muzike i, razume se, stripova drugih autora. Na lik Poručnika Tare najviše je uticao lik američkog glumca Klinta Istvuda. Na Kobru je uticao karakter Bernarda Prinsa (glavni junak istoimenog stripa). Dok je Ket Klou nastala kao direktan uticaj Marvelovih stripova.[4] Najpoznatiji strip junaci 1975-1979. Poručnik Tara (22. epizode) 1979-1991: Kobra (18. epizoda) 1981-1994: Cat Claw (44. epizode)[5] 1981-1982: Veliki Blek (2. epizode) 1982-1990: Tarzan 1985-1987: Troje nesalomivih Naslovne strane Kerac je nacrtao ogroman broj naslovnih strana za druge strip junake (od kojih neke sam nikada nije crtao). Najveći broj strana objavljeni su u Lunov magnus stripu i Zlatnoj seriji za Malog rendžera, Kena Parkera, Kapetana Mikija i Velikog Bleka. Osobenosti obeležavanja epizoda Kerac je poznat po dve osobenosti obeležavanja: po broju epizoda i stranica, i datumu nastanka epizoda. Na svakoj strani nalazila bi se, ispod potpisa njega i scenariste, dva broja razdvojena crticom. Prvi broj bi označavao epizodu serijala, a drugi ukupan broj stranica. (Stranice konkretne epizode bi se ponekad nalazile u donjem desnom uglu.) Recimo, ako bi ispod stilski ukrašenog potpisa autora (npr. Kerac & Obradović) videli da stoji 8-148, to bi značilo da čitate 8. epizodu, a da je ukupno nacrtano 148 stranica stripa. Osobenosti obeležavanja datuma nastanka Kerac je obavezno u svakoj epizodi ostavio po najmanje jedan datum koji bi precizno obeležavao kada je strip nastao. Recimo, na str. 210 u 11. epizodi Kobre u jednom kadru može da se vidi broj 270480. To znači da je ta tabla (stranica) nastala 27. aprila 1980. god. što takođe daje indikaciju kada je nastala i cela epizoda. Muzički uticaji i muzička aktivnost Kerac obožava hevi-metal muziku, tako da se motivi hevi-metal grupa često provlače kroz njegove stripove. Sam Kerac je bio bubnjar hevi-metal benda GeroMetal, koji je izdao dva diska. Priznanja (sekcija pod izradom) Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6] Za strip Nema kraja dobio je zajedno sa Svetozarem Obradovićem 1979. godine nagradu Dečjih novina.

Tvrd povez, ima posvetu, jako lepo očuvana knjiga. Meso i krv je saga o životu tri generacije porodice Stasos – o njihovim ambicijama, razočarenjima i teško stečenim Ijubavima.Ambiciozni grčki doseljenik Konstantin, njegova supruga Meri i njihovo troje dece će u potrazi za srećom biti razapeti između odanosti porodici i teških vremena sa kojima će se suočiti. Tradicionalne američke vrednosti poput braka, porodice i poslovnog uspeha, raspadaju se pod uticajem savremenog društva (droga, sida, transvestitizam).Međutim oni koji su marginalizovani zbog svoje različitosti u Kaningemovom romanu su pravi, veliki i istinski junaci.Bogat detaljima i ispričan stilom velike emotivne snage, Meso i krv je neobično istinit portret savremene Amerike Majkl Kaningem (engl. Michael Cunningham; Sinsinati, Ohajo, 6. novembar 1952) je savremeni američki književnik i scenarista poznat po romanima „Kuća na kraju sveta“ (1990) „Meso i krv“ (1995) „Sati“ (1998) „Dok ne padne noć“ (2005) i Snežna kraljica (2014). Dobitnik je Pulicerove nagrade za prozu i nagrade Pen/Fokner za roman „Sati“. Trenutno je profesor kreativnog pisanja na Jejlu. U svojim romanima složene strukture Kaningem opsesivno istražuje odnose među ljudima, sa posebnim naglaskom na odnosima u okviru porodice, homoseksualnost, iskustvo obolelih od side, krizu srednjih godina, depresiju i različita psihološka stanja. Osim unutrašnjih stanja ovaj američki pisac pokazuje izuzetnu veštinu u prikazivanju detalja svakodnevice, koji često nose simbolički potencijal. Na srpski jezik prevedeni su njegovi značajniji romani, tačnije prevedeno je pet od ukupno sedam objavljenih romana. Srpski prevod zbirke pripovedaka Snežni labud premijerno je izašao na jesen 2015. dvadesetak dana pre američkog izdanja.[1] Biografija Rođen je u Sinsinatiju, država Ohajo 1952. Odrastao je u Pasadeni, Kalifornija. Završio je englesku književnost na Univerzitetu Standord 1975. Živi u Njujorku od 1981.[2] Njegov književni prvenac „Zlatne države“ izašao je 1984. Ovaj roman obrazovanja prošao je gotovo nezapaženo i Kaningem nerado govori o njemu i često insistira da je njegov drugi roman „Kuća na kraju sveta“ zapravo prvi.[3] „Kuća na kraju sveta“ govori o odrastanju, sazrevanju i mladosti dva osamljena prijatelja Bobija i Jonatana. U ovom romanu pojavljuju se veliki broj tema koje će razvijati u kasnijim delima, poput disfunkcionalne i nekonvencionalne porodice, homoseksualnosti i sida. Sledeći roman „Meso i krv“ izašao je 1995. i ujedno je Kaningemovo najambicioznije ostvarenje. Delo prikazuje život tri generacije američke porodice Statos u periodu od sto godina.[3] Iako su prethodna dva romana pohvaljena od strane književne kritike, Kaningem svetsku slavu stiče romanom „Sati“. Roman govori o tri žene iz različitih perioda dvadestog veka koje su povezane poznatim modernističkim romanom „Gospođa Dalovej“; prva je taj roman napisala, druga taj roman čita, dok ga treća proživljava. „Sati“ su nagrađeni Pulicerovom nagradom za prozu i Pen/Fokner nagradom. Na osnovu ovog književnog ostvarenja snimljen je istoimeni film u režiji Stivena Doldrija, sa Meril Strip, Nikol Kidman i Džulijen Mur u glavnim ulogama. Napisao je scenario za istoimenu filmsku adaptaciju njegovog drugog romana „Kuća na kraju sveta“ 2004. u kojem su glumili Robin Rajt, Sisi Spejsek i Kolin Farel. Sledeće godine objavio je knjigu „Besplatni dani“. Zajedno sa Suzan Majnot 2007. napisao je scenario za film „Predvečerje“. Njegov šesti roman Dok ne padne noć izašao je 2010. Delo govori o sredovečnom oženjenom muškarcu koji počinje da oseća neodoljivu privlačnost prema problematičnom Miziju mlađem bratu svoje supruge. Sedmi roman Snežna kraljica objavljen je 2014. Zbirka pripovedaka „Divlji labud“ izašla je 2015, zajedno sa crtežima japanske ilustratorke Juke Šimizu. Kaningem je homoseksualac i živeo je skoro dvadest godina u zajednici sa psihoanalitičarem Kenom Korbetom.[4] Odabrana dela Romani „Zlatne države“ („Golden States“, 1984) „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 1990) „Meso i krv“ („Flesh and Blood“ 1995) „Sati“, („The Hours“, 1998) „Besplatni dani“ („Specimen Days“, 2005) „Dok ne padne noć“ („By Nightfall“, 2010) „Snežna kraljica“ („The Snow Queen“, 2014) Zbirke pripovdeka „Divlji labud“ („A Wild Swan and Other Tales“, 2015) Scenariji „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 2004) „Predvečerje“ („Evening“, 2007)

Odlično očuvano Izgleda kao da nije puštana Various ‎– Русская Балалайка • Russian Balalaika Label: Мелодия ‎– Д 017585—017586 Format: Vinyl, LP, Compilation, Repress Country: USSR Released: Genre: Folk, World, & Country Style: Tracklist Position Artists Title/Credits Duration A1 –П. Нечепоренко* Час Да По Часу Balalaika – П. Нечепоренко* A2 –П. Нечепоренко* Волынка Balalaika – П. Нечепоренко* A3 –П. Нечепоренко* Цвели, Цвели Цветики Balalaika – П. Нечепоренко* A4 –П. Нечепоренко* Наигрыш Владимирских Рожечников Balalaika – П. Нечепоренко* A5 –О. Глухов*, В. Азов* Ах Ты, Вечер Balalaika – О. Глухов* Bayan – В. Азов* A6 –О. Глухов*, В. Азов* Уральская Плясовая Balalaika – О. Глухов* Bayan – В. Азов* A7 –Е. Блинов* Волжские Напевы. Тренак Balalaika – Е. Блинов* B1 –Е. Авксентьев* Полонез № 2, Медлен­ный Вальс Balalaika – Е. Авксентьев* B2 –Б. Феоктистов* Во Поле Березонька Стояла Balalaika – Б. Феоктистов* B3 –Б. Феоктистов* Ай, Все Ку­мушки, Домой Balalaika – Б. Феоктистов* B4 –М. Рожков*, Г. Миняев* Мазурка Balalaika – М. Рожков* Guitar – Г. Миняев* Written-By – В. Андреев* B5 –М. Рожков*, Г. Миняев* Уж Ты Сад Balalaika – М. Рожков* Guitar – Г. Миняев* B6 –М. Рожков*, Г. Миняев* Выйду Ль Я На Реченьку Balalaika – М. Рожков* Guitar – Г. Миняев* B7 –А. Шалов*, Л. Самсонов-Роговицкий*, Оркестр Нар. Инстр.* Камаринская Balalaika – А. Шалов*, Л. Самсонов-Роговицкий* Companies, etc. Manufactured By – Ленинградский Завод Грампластинок Balalajka (rus. балала́йка) je ruski narodni muzički, žičani instrument trougaonog oblika s tri žice i s pokretnim pragovima na vratu.[1] Pojavila se oko 1700. i zamenila domru. Najpre je služila za pratnju pevanja i plesa. Postoji u šest veličina (pikolo, prim, sekund, alt, bas, kontrabas). Balalajka je najčešće povezana sa svojim prepoznatljivim trouglastim oblikom, ali je odigrala glavnu ulogu u muzici Istočne Evrope. Najraniji podaci sugerišu da se balon prvi put pojavio u centralnoj Aziji u dva i šest žičanih oblika. Balalajka je zapravo ruska gitara[traži se izvor]. Korene vuče iz 12. veka, kada je vrlo sličila lutnji, ali za standardni oblik i tehnička poboljšanja zaslužan je ruski plemić i svirač balalajke Vassili Vassilievich Andreiev, koji je živeo i radio krajem 19. veka. Tokom 1880-ih, Andrejev je napravio standardni balon zajedno sa violinskim graditeljem V. Ivanovim. Njegova osnovna verzija balona prepoznata je po svojoj karakterističnoj formi, sa tri strane proširene preko vrata sa strane[traži se izvor]. Kasnije je u Sankt-Peterburgu, trgovac Paserbski, napravio balalajku sa kromatskim nizom pragova i orkestralnom veličinom koja se ugađala na isti način kao moderni instrumenti. Najjednostavniji model je prim-balalajka, čije su dvije žice podešene jednako ali bez obzira na to, tonski opseg glazbala je vrlo širok. Andrejev organizuje brojne tradicionalne ruske narodne kompozicije, kao i melodije za orkestar, a takođe sastavlja i radi. Andreiev uvodi još jednu novinu, a to je mogućnost biranja veličine glazbala, od piccolo-balalajke do bas-balalajke, što obogaćuje osnivanje velikih orkestara balalajke, vrlo često uz pratnju Bajana (ruska harmonika), tamburina, te različitih flauta i frula. Ruska muzika ploče ploča Iz Rusije

VAN,TU: FREE Izbor iz nove srpske poezije Priredili Vladimir Đurišić Vladimir Stojnić Antologija nove srpske poezije objavljena u izdanju OKF-a. Urednik izdanja Pavle Goranović, izdavač Milorad Popović. RIJEČ PRIJE Mladi pjesnici i pjesnikinje čiju poeziju ovdje predstavljamo pišu neke od najboljih stihova i knjiga u Srbiji. Njihove pozicije unutar scene su različite, kao i njihove poetike. Tu su pjesnikinje i pjesnici koji su na pjesničkoj sceni Srbije postali aktivni već početkom ovog vijeka, zajedno sa onima koji na nju tek stupaju. Vodila nas je želja da predstavimo što cjelovitiji pogled na savremeni pjesnički trenutak Srbije. Činilo nam se bitnim da knjigom, prvom ove vrste u ovoj bilateralnoj latenciji, predstavimo crnogorskim čitaocima reprezentativan uzorak mnogoglasja koje u ovom trenutku karakteriše sve dinamičniju mladu srpsku pjesničku scenu. Tako ovaj panoramski izbor prije predstavlja uzorak zatečene pluralnosti, nego konstrukt neke preferirane polifonije. Mada, vjerovatno, ni ova druga tendencija nije propustila da u žuđenu neutralnost prenošenja stanja protegne svoje epistemološko – priređivačke pipke. Elaboriranje onoga što je novo u ovoj poeziji izazov je za mnoge buduće analize, kontekstualne sinteze ili taksonomije. Tek u analizama pojedinačnih raskida, lomova, prekida, pregiba ili kontinuiteta sa tradicijom koju je svako za sebe odabrao i nastavlja da bira, stići ćemo do pravih ishodišta ovih projekcija. Van, tu: free želi doprijenijeti da ovakav zbirni generacijski kontekst pređe granice scene i uspostavi novu komunikacijsku zajednicu. Koja, odmah zatim, ovdje zahtijeva I potrebu za demistifikovanjem jedne od utopija posttranzicijske neonostalgije: one o duhu poezije četvoroimenog jezika koji s lakoćom ignoriše i prevazilazi geografske, identitetske, državne i ostale granice. Dekonstukcija je već tu, u četvoroimenosti šire jezičke i književne zajednice, izgrađene na paradoksu kojeg tvore, s jedne strane, činjenica međusobnog jezičkog (spo)razumijevanja i, s druge strane, potreba da se artikulišu i kontekstualizuju pojedinačne mikroklime nacionalnih kultura koje u ovome virtuelnom ili stvarnom jezičkom prostoru operišu. Tako se, dakle, kada je riječ o prekograničnom kulturalnom crossoveru, radi zapravo o nadilaženju ovog vječitog podozrivog podrazumijevanja. Prezrela podozrenja i podrazumijevanja nijesu samo slučaj interkulturalnih inercija i antagonizama. Naprotiv, unutrašnje izgnanstvo umjetnosti snažno obilježava postjugoslovenska društva i njihove novoomeđene kulturne prostore, unutar kojih se odigrava i suočavanje sa tranzicijom poezije iz kulturne u subkulturnu poziciju, i obratno. Unutar novih paradigmi koje nemilosrdno nameće liberalnokapitalistički tržišni model kulture, nalazimo se, svi zajedno, i van i tu, gdje smo samo naizgled free, da izaberemo, to jest da budemo izabrani. S druge strane, hiperkomunikacijska orgija, unutar koje se, samo naizgled, ispunjava Miljkovićevo proročanstvo o poeziji koju će „svi pisati“, otvorila je mogućnosti novih kohezija, zasnovanih na novim generacijskim poetičkim, estetskim i komunikacijskim zajednicama pjesnika Zapadnog Balkana. Upravo saradnja između urednika internet časopisa za književnost, Agona i Prolettera, otvorila je prostor da se napravi ovaj izbor. Možda upravo i u ovom tube-bivstvovanju književnosti leže spasonosni zamasi, da bismo ostali free na svakom od komunikacijskih kanala. Raduje nas zato i jen dva tri lakoća kojom je izdavač OKF učinio dodatni korak da naš izbor – temat, napravljen inicijalno za cetinjski časopis Ars, dobije svoj prošireni oblik, knjigu koju držite u rukama. Vladimir Đurišić

Stanje: Ploča 5/5- , Omot: 5- veoma retko u ovom stanju ocuvanosti ----------------------------------- Opsirnije: ------------------------ Сунцокрет је бивша акустична рок група из Београда. Историја групе 1975.-1979. Групу су основали 1975-е године бивши члан групе Заједно Бора Ђорђевић (вокал и акустична гитара), бивши члан групе У цвету младости Ненад Божић (вокал и акустична гитара) и певачице Снежана Јандрлић и Весна Ракочевић. После сингла `Кара Мустафа` Весна Ракочевић је напустила групу и придружила се групи Здраво. Нови чланови групе су постали Биља Крстић и Горица Поповић. Почетком 1976-е групи се придружио басиста Миодраг (Бата) Сокић, који је битно утицао на `електрификацију` групе и улазак у нову стилску фазу. Група је издала неколико успешних синглова. Током 1976-е група осваја награду на фестивалу у Суботици и учествују на БООМ фестивалу 1976-е у Београду. Њихов деби албум Моје бубе је издат 1977. На албуму су биле песме Кара Мустафа, Мој ђердане, Моје туге, Вук и крава, Оглас, баладе Успаванка, Ни сам не знам када и Први снег. Песму Први снег је написао Душан Михајловић Спира и она је постала знак препознавања ове групе. По издавању албума клавијатуриста Душко Никодијевић и бубњар Љубинко Милошевић постају стални чланови групе. Група Сунцокрет је те године проглашена за акустичарску групу године. У војску одлази Миодраг Бата Сокић, а привремено га замењује Бранко Исаковић. Године 1978. остали чланови групе одбијају да изводе песму Боре Ђорђевића `Лутка са насловне стране` тако да Бора Ђорђевић и Биља Крстић напуштају групу и придружују се групи Рани мраз. Промотивни материјал групе `Сунцокрет` из седамдесетих година двадесетог века. Скенирано 2023.године. Снежана Јандрлић и Миодраг Бата Сокић настављају да воде групу са Душаном Дудом Безухом (гитара), Душаном Никодијевићем (клавијатуре) и Владимиром Голубовићем (бубњеви). После два издата сингла, током 1979, група је престала са радом. Поновна окупљања Године 1995, Сунцокрет се поново окупио на концерту у београдском Дому омладине. Године 2011, Снежана Јандрлић, Биља Крстић, Горица Поповић, Миодраг Бата Сокић и Ненад Божић су се окупили ради извођења песама Први снег и Моје бубе поводом 50-о годишњице суботичког фестивала младих. Године 2014, Оригинална постава групе се окупила за наступ у једној епизоди серијала Шоу свих времена.[1] Године 2015, Сунцокрет се поново окупио на добротворном концерту за помоћ Јадранки Стојаковић, у новосадској синагоги. ------------------------------- Predmet prodaje je LP Suncokret ‎– Moje Bube Label: RTV Ljubljana ‎– LD 0363 Format: Vinyl, LP, Album, Misprint, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1977 Genre: Rock, Folk, World, & Country Style: Folk Rock, Pop Rock, Prog Rock Tracklist A1 Kara Mustafa Arranged By – B. Đorđević* 3:44 A2 Ni Sam Ne Znam Kada 4:08 A3 Moje Bube 3:46 A4 Moje Tuge 2:21 A5 Moj Đerdane Arranged By – G. Popović* 2:56 A6 Vuk I Krava 1:25 B1 Pošalji Mi Pismo 2:30 B2 Slučaj Raskopčanog Jeleka Lyrics By – Folk.* Music By – Lj. Lolić* 3:12 B3 Oglas Music By – M. Sokić* 4:39 B4 Uspavanka 4:26 B5 Prvi Sneg Lyrics By – D. M. Spira* Music By – Dušan Mihajlović-Spira* 4:15

format: LP, 3. pressing artist: ROBIĆ, Ivo (Croatia, Yugoslavia) title: 18 zlatnih hitova Ive Robića release date: 1977 label, Cat. No,: Jugoton, LSY 61362 style: zabavna muzika / pop Ploča: M (5), omot: NM (5-), PERFEKTAN primerak. 3. pressing (od 3), sa pvalp-belom `JT` etiketom matriksom koji ga razlikuje od prethodna dva pressinga iz 1977. i 1978. godine:: Matrix / Runout (Side A): LSY 61362 A 23982 SB Matrix / Runout (Side B): LSY 61362 B 191277 ZP Na ovoj ploči, koja je par puta doštampavana, imamo priliku da čujemo velike hitove Iva Robića (1923-2000) iz 50-ih i 60-ih (i po neku iz 70-ih) godina prošlog veka. Pored prepeva svetskih hitova, tu su i neke autorske numere, koje je, uz ostale zagrebačke muzičke umetnike, pisao i sam Ivo, uključujući i njegov najveći hit `Samo jednom se ljubi`, koji je Ivo komponovao na stihove Marija Kinela. Za one mlađe, koji nisu upoznati sa Robićevim opusom, koji je svoju diskografsku karijeru započeo još 1949. godine, preporučiću da posebnu pažnju obrate na ove pesme: `Jabuke i trešnje`, `Serenada Opatiji`, `Stranci u noći`, `Sedamnaestogodišnjoj`... A1 Meksiko A2 Samo jednom se ljubi A3 Casetta In Canada A4 Sedamnaestogodišnjoj A5 Aj, Aj, Paloma A6 Serenada Opatiji A7 Ta tvoja ruka mala A8 Kukuruzi se njišu A9 Jabuke i trešnje B1 La Paloma B2 Stara serenada B3 Adios Amigo B4 Grade, mMoj B5 Zbog čega te volim B6 Stranci u noći B7 Mužikaši B8 Daj, otpri obločec B9 Vužgi =================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IVE ROBIĆA: IVO ROBIĆ: SP, EP, LP ploče (na `7, `10 i `12 inča) - selektivna vinilna diskografija: 1) LP (10`) IVO ROBIĆ - `Pjeva vam Ivo Robić` (1956, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971289_LP-IVO-ROBIC-Pjeva-Vam-Ivo-Robic-1959- 2) EP IVO ROBIĆ - `Sings Famous Hits` (1958, Supraphon) - ČSSR https://www.kupindo.com/Ploce/77517725_EP-IVO-ROBIC-Sings-Famous-Hits-1958-CSSR-RETKO-MINT 3) EP IVO ROBIĆ - `Ivo Robić Sings` (1958, Supraphon) - ČSSR https://www.kupindo.com/Ploce/77517757_EP-IVO-ROBIC-Sings-1959-3-CSSR-press-ODLICNA 4) SP IVO ROBIĆ - `Que Sera Sera / Casetta In Canada` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68970541_SP-IVO-ROBIC-Que-Sera-Sera-1958-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77517485_SP-IVO-ROBIC-Que-Sera-Sera-1959-3-pressing-VG 5) SP IVO ROBIĆ - `Granada / Mexico` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517445_SP-IVO-ROBIC-Granada-Mexico-1958-1-press-odlicna 6) SP IVO ROBIĆ / ZDENKA VUČKOVIĆ - `OPATIJA 58: Mala djevojčica (Tata, kupi mi auto!) / Kućica u cveću` (1958, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517541_SP-IVO-ROBIC-ZDENKA-VUCKOVIC-Opatija-58-1-press 7) SP IVO ROBIĆ - `Rhondaly / Muli-Song` (1959, Polydor) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77517577_SP-IVO-ROBIC-Rhondaly-1959-1-press-Germany-VG-NM 8) EP IVO ROBIĆ - `Ivo Robić pjeva svoje kompozicije` (1959, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517701_EP-IVO-ROBIC-Pjeva-svoje-kompozicije-1959-1-press 9) EP IVO ROBIĆ - `Kroz Dalmaciju s Ivom Robićem` (1961, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517625_EP-IVO-ROBIC-Kroz-Dalmaciju-1965-2-press-odlicna 10) EP IVO ROBIĆ - `Novi uspjesi Ive Robića: 17-godišnjoj` (1962, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517689_EP-IVO-ROBIC-17-godisnjoj-1962-redak-1-press-VG 11) SP IVO ROBIĆ - `La Paloma / Adio Mare` (1963, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971085_SP-IVO-ROBIC-La-Paloma-Adio-Mare-1963-ODLICNA 12) EP IVO ROBIĆ - `U južnoameričkom ritmu` (1963, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517713_EP-IVO-ROBIC-U-juznoamerickom-ritmu-1963-ODLICNA 13) SP IVO ROBIĆ / ZDENKA VUČKOVIĆ - `Golubovi / Cipelica` (1964, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68971157_SP-IVO-ROBIC-ZDENKA-VUCKOVIC-Golubovi-1964-VG-NM 14) LP IVO ROBIĆ - `Milion i prva ploča` (1969, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77515821_LP-IVO-ROBIC-Milion-i-prva-ploca-1979-PERFEKTNA 15) SP IVO ROBIĆ `Divno je, kad smo zajedno / Noć u mome gradu` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77517381_SP-IVO-ROBIC-Divno-je-kad-smo-zajedno-73-PERFEKTNA 16) LP IVO ROBIĆ - `18 zlatnih hitova Ive Robića` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77515529_LP-IVO-ROBIC-18-zlatnih-hitova-77-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77515737_LP-IVO-ROBIC-18-zlatnih-hitova-82-3-pres-PERFEKTNA 17) LP IVO ROBIĆ - `Bregovi su ostali za nama` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/68970321_LP-IVO-ROBIC-Bregovi-su-ostali-za-nama-1981-ODLICNA

U dobrom stanju! Korice malkice zaprljane i iskrzane po ivicama nista strasno! Unutrasnjost u dobrom i uredniom stanju! Oto Bihali Merin, [1] prozvan Oto Bihalji Merin[2][3] (Zemun, 3. januar 1904 — Beograd, 22. decembar 1993) je bio srpski i jugoslovenski književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar jevrejskog porekla Početkom HH veka, u austrougarskom Zemunu, odrastao je između dve kulture i dva jezika. Studirao je slikarstvo i istoriju umetnosti u Beogradu, dok je sa 20. godina studije nastavio u Berlinu. U Nemačkoj je počeo da objavljuje književne i filozofke tekstove na nemačkom jeziku. Sa Đerđom Lukačem radio je u časopisu nemačkih, levo orijentisanih intelektualaca „Die Linkskurve“ (Leva krivina). U Beograd se vratio 1928. godine, gde je bio pilot ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Ovaj period ostaje zabeležen jer je zajedno sa bratom Pavlom Bihalijem osnovao časopis „Nova literatura“ i izdavačku kuću Nolit. Zbog zdravstvenih problema vraća se u Nemačku. U Nemačkoj je bio svedok značajnih tragičnih događaja 30-ih godina, a kao član Komunističke partije Nemačke u narednim godinama živeo je u ilegali u Francuskoj, Švajcarskoj, Španiji i drugde. Kada je počeo Drugi svetski rat, vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju 1941. godine. Završio je u ratnom zarobljeništvu kao oficir. Nakon završetka rata vratio se u Beograd, gde je skromno živeo do smrti 1993. godine. Napisao je na desetine knjiga i to uglavnom o umetnosti. Zaslužan je za popularizaciju moderne i naivne umetnosti i slikarstva u Jugoslaviji. Njegove su knjige, sjajno opremljene i u velikim tiražima, objavljivane i prodavane u čitavom svetu, a najviše u Nemačkoj. Prezime Bihalji U članku Slobodana Kljakića u dnevnom listu „Politika“ od 1. februara 2015. nalazi se sledeće objašnjenje: „ U jednom od naših mnogih susreta, kada mi je svedočio o svojoj porodici, „Nolitu” i bratu Pavlu, pitao sam Ota kako to da se preziva Bihalji-Merin, da li je to u ikakvoj vezi s nizom pseudonima kojima je, zbog konspiracije, pre 1941. potpisivao tekstove i knjige. Oto se široko osmehnuo, a u očima mu je zaiskrio blesak – potvrda njegove spremnosti da govori o lepšim stranama i događajima iz burnog, mnogim opasnostima opterećenog života. U neizbežnom džemperu s rol okovratnikom i somotskim sivim pantalonama, žustro je ustao sa stolice i počeo svoje svedočenje. Kada je predao prvi tekst za objavljivanje u „Borbi” potpisao se sa „Bihali-Merin”. Sutradan je, međutim, u potpisu video „Bihalji-Merin”. Pomislio je da je reč o štamparskoj grešci, ali se to ponovilo još jednom, pa opet. Zainteresovao se za stvarni razlog te promene, ali niko od kolega i prijatelja iz redakcije nije mogao da mu pojasni o čemu je reč. Konačno ga je traganje odvelo do slovoslagača u štampariji „Borbe”, čoveka koji je do tada u svim slučajevima intervenisao i umesto da Ota potpisuje sa „Bihali-Merin” pretvarao njegovo prezime u „Bihalji-Merin”. Na direktno pitanje zašto to čini, slagač ga je čudno pogledao i prostodušno odgovorio da „nije srpski” da se potpisuje kao Bihali, zbog čega je on na sebe preuzeo da ga preimenuje u Bihalji. „Učinio je to po svom tačnom osećanju za srpski jezik. Objašnjenje mi je bilo simpatično, uverljivo i dopadljivo. Prihvatio sam njegove razloge i tako je i ostalo”, objasnio mi je Oto kako je postao Bihalji-Merin

Autor: Žak Šese Format: 17,5 Povez: broširan Br. strana: 91 Slavna i nepodnošljivo (zlo)rabljena Borhesova objava smrti priče, u međuvremenu propuštena kroz žrvanj postmoderne zbunjenosti, a potom otpremljena na đubrište opštih mesta zajedno sa idejom koja ju je nosila, ponovo je počela da se pomalja u vidu opomene ležernom i impotentnom realizmu koji iz pređašnjeg, postmodernog iskustva, nije izvukao ništa. Žak Šeseks, švajcarski pisac francuskog govornog područja, našoj publici poznat pre svega po romanima Ispolin (1999) i Ispovest pastora Burga (1999), priča jednu od najispričanijih priča u istoriji književnosti, bez bojazni da će naleteti na šiljke opšteg mesta: naime, on zna da piše. Vreme odigravanja: sredina XVIII veka. Mesto: dvorac bogatog i obrazovanog vlastelina Žaka Klavela, smešten nedaleko od Lozane. Likovi: lepa Alda i mladi Žan de Vatvil (u Aldu nesrećno zaljubljen), praćeni svitom filozofa, umetnika, naučnika... Ona, lepa Alda, san je svakog pubertetlije: mlada, sočna, nedostižna, lišena predrasuda i kao takva spremna na raznorazne seksualne poduhvate, ali ne sa njim, Žanom de Vatvilom u kojem se stiče gomila nesrećnih okolnosti presudnih za njihov odnos: mlađi je od nje, nepodnošljivo razigranog, ama dozlaboga neiskorišćenog libida i, naravno, zaprepašćujuće zaljubljen. Da stvar bude još gora oni se, iako krvlju nepovezani, voljom i milošću gospodara Klavela imaju smatrati rođacima. U stvari, priča počinje poizdalje i Alda se pojavljuje u času kada mladi i neiskusni Žan de Vatvil pomisli da je, zahvaljujući širokogrudosti i strpljenju svoga dobročinitelja, dospeo u neku vrstu raja. Alda će mu, razume se, prirediti jedan mali, privatni pakao na licu mesta. E sad, kakve to veze ima sa Volterom? Dvorac gospodara Klavela pribežište je i odmorište najviđenijih intelektualaca toga doba, a Volter, u to vreme već u dubokoj starosti, ali živog duha i još dovoljno dobro očuvanog tela, uz to redovni gost i prijatelj seigneur Klavela, postaje neka vrsta dvostruke opsesije mladoga Žana de Vatvila. S jedne strane on obožava oštroumnog filozofa, s druge, u ludilu ljubomore, njemu se pričinjava da se lepa Alda ustremila upravo na Voltera, ili on na nju, svejedno, važno je da on, nesrećni Žan, ostaje bez mračnog predmeta svoje želje. Tela usijanog od žudnje i duše iskidane u paramparčad, on odlučuje da krene u akciju, raskrinka matorog jarca, i lepu Aldu, najzad, pridobije za sebe. Kako se priča završava, čitalac će otkriti posle dva prijatna sata čitanja. Ono, međutim, što je ovaj neveliki roman učinilo vrednim prevođenja jeste upravo suverenost Šeseksovog pripovedanja, potpuna ekonomija izraza, sutenovska svedenost i preciznost opisa složenih likova među kojima su Ruso, Gibon, ili Kazanova, a odsustvo svakog filozofirujuščeg diskursa, uprkos silesiji filozofa i intelektualaca koji se muvaju unaokolo, potpuno je očaravajuće: Šeseks ne filozofira, on priča priču. Intelektualne i životne putanje tih, kako se uobičava reći „istorijskih ličnosti`, sustiču se u dvorcu i ukrštaju sa sudbinama istorijskih anonimusa, a da se ni u jednom trenutku ne oseti izveštačenost odnosa koji su, po definiciji, u neravnoteži. Pisac se oslanja na istorijske izvore (dakle ne piše „iz glave`) koje znalački – u izvesnom smislu „borhesovski` – spliće sa fikcijom, hitrim pokretima ocrtava duh vremena, ali priču nipošto ne opterećuje istorijom. Drugim rečima, istinsko je olakšanje videti kako istorija može da ostane u pozadini (kao logistička podrška, a ne oružje) i tako bude fini zamajac priče koja nije ona sama (l’histoire = priča). Najzad, valja pomenuti prevod Olivere Petronić, koji se iz gomile skandalozno loših, polupismenih prevoda (za koje su direktno odgovorne najuticajnije izdavačke kuće i njihovi ugledni urednici) izdvaja odličnim jezikom, preciznošću, uspelim rešenjima i potpunom bistrinom.

Борис Акуњин: ЉУБАВНИЦА СМРТИ Издавач: ИНФОРМАТИКА, Београд, 2006.год. Меки повез, 244 стране, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `Roman „Ljubavnica smrti“, Borisa Akunjina, jedan je u nizu kriminalističkih romana sabranih u projektu „Avanture Erasta Fandorina“. Radnja „Ljubavnice smrti“ je najviše okrenuta tajanstvenom moskovskom klubu samoubica. On je sastavljen od raznolikih članova (neuspešnih revolucionara, poznate pesnikinje, medijuma, plemića, moskovskih studenata, novinara) i svoju jedinu svrhu iscrpljuje u susretu sa smrću. Svaki član je dužan da po pozivu boginje smrti izvrši suicid, prethodno napisavši pesmu. Niz takvih samoubistva počinje da privlači pažnju policije, ali i javnosti. Da li je poziv „boginje“ slučajan ili nameštaljka duboko pokvarenog uma, pokušava da prokljuvi čuveni detektiv Erast Fandorin. Duboko upleten u intrige samoubilačkog udruženja, on pored zadatka da raskrinka ubicu treba i da sačuva život članice kluba, mlade provincijalke Maše. Vešto izatkana priča Borisa Akunjina, čitaocu drži pažnju od prve do poslednje strane. Odličan zaplet, iznenadni preokreti, teško rešiva misterija, sve su to preduslovi za dobar kriminalistički roman, koje Akunjin maestralno primenjuje u „Ljubavnici smrti“. Za čitaoce željne zabavnog i lako čitljivog štiva, sasvim dovoljno. Ipak ako ostavimo po strani zaplet, pred nama se ukazuje potpuno novi sloj. Akunjin je izuzetan stilista i čovek sa istančanim osećajem za jezik. Vešto kombinujući naraciju sveznajućeg pripovedača iz trećeg lica, zajedno sa dnevničkim zapisima Maše i dostavama policijskog žbira infiltriranog u klub, on sačinjava pravu literarnu simfoniju različitih jezičkih izraza. Kao da mu to nije dovoljno, on umeće i pesme članova kluba, koje kvalitetom variraju od stihoklepanja do pravih poetskih bravura. Dodajte tome još i maestralni prikaz Moskve na prelazu devetnaestog u dvadeseti vek, i dobili ste pravo remek-delo. Boris Akunjin je jedan od najpoznatijih i najtiražnijih ruskih savremenih književnika. Rođen je u gruzijskoj porodici pod imenom Grigorije Čhartišvili. Završio je studije engleskog i japanskog jezika i važi za jednog od najboljih poznavalaca japanske kulture u Rusiji. Pre nego što se posvetio pisanju, preveo je niz velikih dela japanske, engleske i američke književnosti na ruski. Prvi roman o Erastu Fandorinu, „Azazel“, doživeo je neverovatni uspeh kod publike i kritike. U rusku literaturu je pored Erasta Fandorina uveo i dva nova detektiva: monahinju Pelagiju i Fandorinovog unuka Nikolaja; kao i započeo niz žanrovskih edicija kriminalističkih, špijunskih, ratnih, naučno-fantastičkih i dečijih knjiga. Do sada je što pod svojim imenom, što pod nekoliko različitih pseudonima, objavio preko sedamdeset dela. Dobitnik je najprestižnijih ruskih književnih priznanja, prevođen je na niz svetskih jezika, a nekoliko njegovih romana je imalo uspešne filmske adaptacije. Politički je aktivan i veliki borac protiv sadašnje ruske vlasti. Zahvaljujući izdavačkoj kući „Informatika“, kojoj treba odati priznanje ne samo na kvalitetu prevoda već i na odličnoj opremi teksta i dizajnu korica, dobar deo Akunjinovih romana je objavljen na srpskom jeziku. Avanture Erasta Fandorina (do ove godine ih je bilo ukupno petnaest), verovatno su jedan od najboljih načina za upoznavanje turbulentnog predrevolucionarnog perioda ruske istorije. Storije o životu visokog plemstva, sjedinjene sa sudbinama revolucionara i običnog sveta, svojevrsni su preludijum velike promene koja će Rusiju zadesiti 1917. godine. Ne i manje važno, Akunjin u ovim romana, a pogotovo u „Ljubavnici smrti“, čitaocima poklanja pravi stilski vatromet. Kao vešti postmodernista, Akunjin svaki roman o Erastu Fandorinu piše iz potpuno drugog ugla i kroz različitu književnu tehniku. Upravo zbog toga, čitanje Akunjinovih dela iskustvo je koje će svakog ljubitelja dobre književnosti ne samo zabaviti i oplemeniti, već i upoznati sa potpuno novim svetom razigrane i bogate savremene ruske književnosti.`

Knjiga snova Vilijam S.Barouz Kalahari books, B e o g r a d, 1998g Latinica Mekan povez 165 stranica veoma dobro očuvano »Gradac« o Barouzu: Totalni otpadnik Čemu god da je pripadao, bilo je to samo da bi ga, poput ubačenog tajnog agenta, iznutra izučio, podrio – i odbacio. Njegov život i njegovo delo (u neraskidivom, organskom jedinstvu) negacija su i najoštrija kritika svega onoga čemu je nominalno pripadao. Novi broj časopisa `Gradac` posvećen je upravo fenomenu Barouz Otpadnik, autsajder, vuk samotnjak, dragovoljni samoizgnanik... Vilijam Barouz je rano u svom životu shvatio da sredina u kojoj se našao nema šta da mu pruži, i do kraja svog života na sve načine se trudio da joj pronađe alternativu. Nepripadanje i pobuna u njegovom slučaju dovedeni su do ekstrema kakve je malo koji pisac XX veka i zamislio, a kamoli dotakao. `Ja ratujem sam`, rekao bi pisac koji se čitavog svog života osećao kao zatočenik na tuđinskoj planeti. Image Njegov život i delo karakteriše čitav niz protivrečnosti i dihotomija. Rođen u imućnoj porodici – dobar deo mladosti proveo je među polusvetom, narkomanima i kriminalcima. `Privilegovan` kao belac u južnjačkoj porodici, značajan deo života dobrovoljno je proveo u delovima sveta daleko od belog čoveka (Meksiko, Bliski istok, severna Afrika). Rođen kao muškarac – čitavog života bio je neskriveni homoseksualac. Obrazovan zapadnjačkim logosom vodećih univerziteta – samo da bi se posvetio traganju za alternativnim načinima mišljenja (ezoterija, sajentologija, Maje, drevni Egipat, Vilhelm Rajh...). Opsednut potpunom slobodom – dobar deo života proveo je kao zavisnik u borbi protiv zavisnosti. Rođeni pisac – koji je svoju vokaciju otkrio tek u svojim četrdesetim godinama. Deklarisani `ženomrzac` – koji je nehotice ubio svoju ženu, što ga je pogodilo i obeležilo za ceo život. `Bitnik` – koji sa ostalim bitnicima nije imao skoro ništa zajedničko. Povučenjak i autsajder koji je postao guru i multimedijalna pop-ikona XX veka... Čemu god da je pripadao, bilo je to samo da bi ga, poput ubačenog tajnog agenta, iznutra izučio, podrio – i odbacio. Njegov život i njegovo delo (u neraskidivom, organskom jedinstvu) negacija su i najoštrija kritika svega onoga čemu je nominalno pripadao. Pružio je možda i najoštriju, najpotpuniju i najbeskompromisniju kritiku zapadnjačkog, muškog, falocentričnog, logocentričnog, kolonijalizatorskog, eksploatatorskog i u svojoj suštini duboko nekrofilnog militarizma, predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama i njenim satelitima kao najmoćnijim, ali nikako jedinim, oličenjima skoro patološke potrebe za potpunom kontrolom, koju Barouz podjednako prepoznaje i u `alternativnim` ideologijama (istočni, ruski blok sredinom XX veka) i među moćnicima južnoameričkih banana država. Između svih njih razlika nije, po njemu, u `ideologijama`, jer ideologija svake vlasti, bilo gde na planeti, bilo da je reč o plemenu usred džungle, malenoj državici ili supersili, ista je: potpuna kontrola. Princip je isti, sve su ostalo nijanse. Dekonstruisao je zapadnjački (muški) identitet kao praznu fikciju nametnutu od onih na vlasti, uključujući tu i heteroseksualnost kao proizvod lažne `ili-ili` dileme zasnovane na sumnjivim dualizmima (ja/ne-ja, muško-žensko, razumsko-instinktivno...). Doveo je u pitanje ne samo binarnu, linearnu prirodu zapadnjačkog mišljenja, nego i jezika kao njegovog glavnog oruđa, pokušavajući da `virus reči` izoluje i neutrališe metodama kao što su `kat-ap` (engl. cut-up)` i `presavijanje` (engl. fold-in). Vremenom je ipak spoznao ograničenje i paradoks situacije da govoreći iz pozicije jezika pokušava da podrije i preobrati taj isti jezik, i u poznijoj fazi stvaranja vratio se `pričanju priče`, razbijajući je na druge, nešto manje radikalne načine (fragmentarnost, nelinearnost, vremenski i logički skokovi, nestabilnost i multivalentnost likova). Zbog radikalnosti u svojoj upotrebi jezika, Barouz postavlja izrazite zahteve pred prevodioce, a naročito kada tekst sa engleskog (visoko aluzivnog i veoma otvorenog za građenje složenica, kao i za razbijanje na fragmente i njihovu permutaciju unutar rečenice) treba prevesti na srpski jezik, čija pravila, a pre svega padeži i gramatički rod glagola, otežavaju takvo permutovanje. Ako tome dodamo i ekscentričnosti i ekstremnost tematike (homoseksualnost, narkomanija, česti pasaži eksplicitnog seksa u još češćem spoju sa tanatosom...), postaje jasnije zbog čega je Barouz, uprkos svom priznatom statusu klasika svetske književnosti, do sada krajnje skromno bio predstavljen srpskom čitaocu. Njegov magnum-opus, Goli ručak, objavljen je 1986. godine u Prosvetinoj ediciji `Erotikon`, iako su scene seksa u tom romanu sve samo ne erotične, a prvobitni prevod morao je da bude radikalno redigovan da bi se postigao nivo tačnosti (i sočnosti) koju sadašnja verzija poseduje. Pomenuti jezički problemi u Barouzovim kanonskim romanima verovatno su uslovili da se iz njegovog proznog opusa na srpski prevedu još samo dva ranija, najmanje eksperimentalna, romana: Peško (Četvrti talas, Novi Sad, 1991) i Džanki (Rende, Beograd, 2010). Iz njegove bogate esejističke i autobiografske zaostavštine za sada je prevedena samo Knjiga snova (Kalahari boox, Beograd, 1998). Ovaj temat časopisa `Gradac` stoga za zadatak ima da bar donekle ispravi nepravdu prema ovom piscu čija je zastupljenost na srpskom jeziku u ogromnoj nesrazmeri u odnosu na njegov značaj. Pored odlomaka iz njegovih neprevođenih proznih dela, sadržaj čine i odlomci iz Barouzovih pisama, dnevnika i intervjua, kao i njegovi kraći eseji, što ga, sve zajedno, otkriva u dubljem i složenijem svetlu, i kao čoveka i kao umetnika i mislioca. Kroz intervjue, kao i razgovore sa nekim od važnijih umetnika, Barouz otkriva raznovrsnost svojih interesovanja, bogatstvo erudicije i prodornost radikalne misli koja se ne boji da bude u manjini, ili da neuvijeno donosi i loše vesti. U izbor su uvršteni i neki od Barouzovih kontroverznijih, `politički nekorektnih` stavova u vezi sa seksualnošću i odnosima polova, jer puna slika o ovom složenom umu, koji je uvek govorio i pisao bez cenzure, može se steći samo ako se i on sam predstavi – bez cenzure. O značaju njegove misli i dela govore eseji njemu srodnih umetnika (pisac Dž. G. Balard, reditelj Dejvid Kronenberg) i istaknutih teoretičara koji su na najbolji način pronikli u složenosti, kontroverze i doprinose koje su lik i delo Vilijama Barouza ostavili za sobom da odjekuju i duboko u XXI veku. Barouzov dugogodišnji partner i izvršilac književne zaostavštine Džejms Grauerholc, ovako je sumirao ovog pisca: `Otpadnik od društva, i to kao samoizgnanik, večiti student i tragalac, Vilijam S. Barouz stvorio je samog sebe. Homoseksualac, nesiguran, sa ožiljcima maltretmana u detinjstvu, opsednut Ružnim Duhom, prizvao je svaku silu, čije ime je znao, da ga vodi na njegovom putu ka ‘jedinom cilju vrednom da mu se teži’: besmrtnosti. A kao što njegovi poslednji zapisi pokazuju, na dugačkom, teškom putovanju ka svojoj dobro utemeljenoj književnoj besmrtnosti, Barouz je na kraju nazro smisao ljudskog života: saosećanje prema beskrajnoj patnji u životu i prema njegovom neumitnom kraju.` Dejan Ognjanović

Stanje: Ploca 5/5- , Omot 4, kao na slikama -------------------------- Opsirnije: ---------------------------- Рођен је у Ријеци, али од малих ногу живи у Дубровнику. Завршио је Машински факултет у Дубровнику, али се тиме никада није бавио. Још у средњој школи заинтересовао се за глуму и наступао је у дубровачком позоришту „Марин Држић”. Свој први филм Окупација у 26 слика Лордана Зафрановића снимио је 1978. Након тога, одлучио је да се посвети глуми. Године 1983, одлази у САД, где је провео седам година и завршио продукцију и глуму. Након тога, краће време је живео у Енглеској и у Бечу. У браку је са уметницом Миленом Ласић са којом има сина.[1][2] и са којом живи у Београду [3]. Из прва два брака има троје деце, Јанка, Лину и Луку. Страствени је једриличар и са својом децом често једри. Воли и роњење и остале спортове[4]. Каријера Глумачки ангажмани Играо је у преко 55 филмова са подручја бивше Југославије. Најзапаженију улогу остварио је у филму Киклоп редитеља Антуна Врдољака из 1982, који је рађен по истоименом роману књижевника Ранка Маринковића. У њему тумачи лик позоришног критичара Мелкиора Тресића, анксиозног интелектуалца који се потуца по загребачким улицама и кафанама размишљајући о својој судбини уочи надолазећег вртлога Другог светског рата. У августу 2021. на Сарајево Филм Фестивалу одржанa је светска премијера филма ”Елегија ловора”[5] у којој Франо тумачи главну улогу. Ово је дебитантско остварење младог режисера и сценаристе из Црне Горе, Душана Касалице. Главну женску улогу игра Савина Гершак. Осим у Елегији, играо је и у филмовима ”Лето када сам научила да летим” из 2022, као и ”Бела врана” из 2018. Од септембра 2021. приказује се серија ”Династија” у којој Франо има једну од главних улога а која је рађена на основу истоимене америчке сапунице из осамдесетих година прошлог века. Осим у овој, у последње време, забележио је улоге у серијама ”Александар од Југославије”, ”Убице мог оца”, ”Miss Scarlet and the Duke”, као и ”Ургентни центар” и ”Дневник великог Перице”. Почетком 2000их, играо је у теленовелама „Вила Марија”, „Обични људи” и „Zabranjena ljubav”. Такође, играо је и у врло популарним серијама, као што су ”Село гори а баба се чешља”, ”Будва на пјену од мора”, ”Звездара”, ”Битанге и принцезе”, ”Бележница професора Мишковића”. Музичка каријера Остварио је и кратку али запажену музичку каријеру. Године 1983, наступа на Сплитском Фестивалу забавне музике са композицијом Ђела Јусића Загрљени, која је постала велики хит. Његова песма Волим те будало мала је такође била велики хит и победница Загребфеста. Објавио је и ЛП „Франо Ласић”, на којем се поред ових хитова налази и песма Добро јутро. Од 2015. у београдском Дому омладине, Франо, заједно са далматинском клапом Смрика, одржава већ традиционалне новогодишње концерте, а од 2019. и становници Новог Сада могу да уживају у њиховом сјајном извођењу евергрин домаћих и страних хитова. 2017. је са Смриком наступио у Cadogan Hall у Лондону, где је концерт имао хуманитарни карактер. Фестивали Сплит: Загрљени, `83 Volio sam Mary Ann, `84 Загреб: Волим те будало мала, награда за најбољи дојам у целини, `83 МЕСАМ: Месечина. `86 Нека очи говоре, `88 --------------------------- Predmet prodaje je LP Frano Lasić ‎– Zašto Tako Strasno Label: Jugodisk ‎– LPD-0210, Jugodisk ‎– LPD 0210 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Pop Style: Chanson Zašto Tako Strasno (Vinyl, LP, Album) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Zašto Tako Strasno Lyrics By – D. Mojaš* Music By, Arranged By – E. Lesić* A2 Pjesma Zvana Zbogom Lyrics By – Đ. Balašević* Music By, Arranged By – J. Boček* A3 Moj Grad Lyrics By – E. Lesić* Music By – D. Nikolić* A4 Ja Imam Samo Jedno Srce Arranged By – E. Lesić* Lyrics By – M. Tucaković* Music By – B. Dragović* B1 Noć, Ti I Ja Arranged By – E. Lesić* Lyrics By – D. Mojaš* Music By – B. Dragović* B2 Naš Dogovor Ne Važi Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Arranged By – E. Lesić* B3 Ostani Još Malo Lyrics By – Đ. Balašević* Music By, Arranged By – J. Boček* B4 Još Jedna Priča Ljubavna Lyrics By – D. Mojaš* Music By, Arranged By – E. Lesić*

format: LP artist: STOJNIĆ, Dragan (Serbia, Yugoslavia) title: To je ljubav release date: 1988 label, Cat. No.: PGP RTB, 210056 style: chanson / šlager / pop Ploča, omot i inner: sve je NM (5-), ODLIČAN primerak. Ploča je skoro MINT, pustio sam je jednom ili dva puta pre 30-ak godina. Dragan Stojnić se sredinom 70-ih povukao iz sveta muzike, i bavio se prozaičnim stvarima. Ako se dobro sećam, radio je neke kancelarijske poslove u JAT-u. No, ljubav prema muzici ga je vukla, i vratio se početkom 80-ih. PGP je dosta uložio u njegova dva LP-ja, koji su prošli neočekivano dobro kod publike, koja se zaželela dobre šansone. Krenuli su i njegovi tradicionalni 8-martovski koncerti... No, situacija sa ovim albumom je zanimljiva za istoriju sprske diskografije, jer oslikava tendencije na tržištu sredinom 80-ih godina XX veka. Iako su u vreme izlaska ove ploče kasete već preuzimale primat od ploča, kasetno izdanje ovog albuma - nije išlo! Verovatno su album kupovali stariji, koji su muziku slušali sa ploča. Tako je kaseta došla na rasprodaju. U prodavnicama PGP-a na Glavnoj autobuskoj stanici i u Makedonskoj sam u to doba kupio makar 500 kaseta (u više navrata, kupovao sam sve što su imali u radnji u tom trenutku, po 20-30 kom) za smešne pare, kao kada bi sad rekli za 50 din po primerku, koje sam kasnije koristio za presnimavanje pratećih kaseta koje su išle uz tablaturne knjige koje sam prodavao tokom postojanja moje prve muzičke firme - DREAMWORLD MUSIC SERVICE-a. Takođe, ispoklanjao sam tu kasetu svim tetkama, strinama, snajama & šurnjajama i ženskom delu najšire rodbine. Muzički, album je fenomenalan i sve pesme su odlične. Ja sam najviše voleo Draganove verzije Aznavurovijh hitova `Ti` (She) i `Kako je tužna Venecija` (Come e triste Venezia). A1 Biće dana 3:15; A2 Ti (She) 2:23; A3 Zimska ruža (Le Cafe Des Trois Colombes) 3:20; A4 On (Et Moi Dans Mon Coin) 3:06; A5 Kako je tužna Venecija (Come E Triste Venezia) 2:36; A6 Mari (Marie La Polonaise) 3:05 B1 To je ljubav (For the good times) 3:25; B2 Zajedno 3:28; B3 La Barraka 2:52; B4 Ide, ide život 3:50; B5 Ide voz (Il S` en va mon garcon) 2:54 ============================================================== U prodajnoj delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DRAGANA STOJNIĆA: DRAGAN STOJNIĆ - kompletna vinilna diskografija: I - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilan LP diskografija: 1) LP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942913_LP-DRAGAN-STOJNIC-C-est-la-Vie-1983-PERFEKTNA 2) LP DRAGAN STOJNIĆ - `To je ljubav` (1988, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942945_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77942941_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77942937_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-veoma-dobra ============================================================== II - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna `7-inčna (SP i EP) diskografija: 1) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Bila je tako lijepa` (1965, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76694389_EP-DRAGAN-STOJNIC-Bila-je-tako-lijepa-66-5-pres-G- 2) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Moj život` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943129_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76694333_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77943125_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70661649_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70661661_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76694337_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70661593_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-G-G 3) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943109_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694357_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-vrlo-dobra 4) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Lamento` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943057_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943053_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-VG-VG- 5) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Boni i Klajd` (1968, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943081_EP-DRAGAN-STOJNIC-Boni-i-Klajd-1968-VG-NM 6) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Život koji živim` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943073_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943069_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-VG-VG- 7) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Jelisejska polja` (1970, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943089_EP-DRAGAN-STOJNIC-Jelisejska-polja-1970- 8) EP ДРАГАН СТОЙНИЧ – Журавли (1971, Мелодия) 9) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Jedne noći / Sudbina` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943133_SP-DRAGAN-STOJNIC-Jedne-noci-1971-PERFEKTNA 10) SP DRAGAN STOJNIĆ i grupa Borisa Bizetića - `Dve žene / Dani ludo prolaze` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943093_SP-DRAGAN-STOJNIC-Dve-zene-1971-ODLICNA 11) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Maestro i violina / Poteci kroz mene kao reka` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943153_SP-DRAGAN-STOJNIC-Maestro-i-violina-1976-PERFEKTNA 12) SP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie / Stari momci` - promo (1983, PGP RTB) ============================================================== III - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna kompilacijska diskografije (SP, EP, LP) 1) EP V/A - `Melodije Opatije: Dragan Stojnić - Zašto dolaziš samo s kišom`, pesma `Zašto dolaziš samo s kišom` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943065_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694441_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70654577_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-1966-Stojnic-Arsen 2) EP V/A - `Marš na Drinu`, pesma `Zašto dolaziš samo sa kišom` (1966, Putnik) 3) EP V/A - `Srećna Nova Godina`, pesma `Moj život` (1966, PGP RTB) 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 67`, pesma `Kraj čak i s tobom` (1967, PGP RTB) 5) EP V/A `Opatija 1967 (Dragan Stojnić - Vino i gitare)`, pesma `Vino i gitare` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943117_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694405_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-Stojnic-G- 6) EP V/A - `Srećna Nova godina 1968.`, pesma `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69091225_EP-V-A-Srecna-Nova-godina-1968-Stojnic-Srba-Vanja- 7) LP V/A - `Karavan prijateljstva`, pesma `Stari druže moj` (1968, PGP RTB) 8) 10` LP V/A - `Pesma leta `69`, pesma `U tvojoj blizini` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77554665_LP-V-A-Pesma-leta-69-1969-3-press-Boba-Leo 9) EP V/A - `Predosećanje`, pesma `Draga mama` (1974, NIP `Zadrugar`) https://www.kupindo.com/Ploce/77943061_EP-V-A-Predosecanja-1974-Olivera-Katarina-Stojnic https://www.kupindo.com/Ploce/76694301_EP-V-A-Predosecanja-1974-Stojnic-Olivera-Katarina 10) EP V/A - `Susreti na Uni i Sani`, pesma `Novi, najdraži grade moj` (1980, Jugoton) 11LP V/A - `Oni su najbolji`, pesma `La Boheme` (1986, PGP RTB) 12) LP V/A - `25 godina Beogradskog proleća`, pesma `Voz` (1987, PGP RTB)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecenja, sve ostalo u dobrom stanju! Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista i animator. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu, bio je crtač strip svezaka i novinskih stripova. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija Datoteka:Newman Laugh-O-Gram (1921).webm Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u februara 1938. godine.[6] S obizorom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiraniih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na oziljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspotavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajednikoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom „Armijska maskota”, Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Dizniled.[3] Karakter Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Bolest i smrt Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana...

VEOMA RETKA I VREDNA PLOČA, VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI!! ------------------------------------------- Stanje: Ploča 5-/5-- , dobar ton, Omot 5-, unutrašnji omot 5 -------------------------- Opsirnije: ------------------------------- ВИС Идоли („ВИС“ је скраћеница за „вокално-инструментални састав“) је била музичка група из Београда. Група је постојала од 1. марта 1980. године до краја марта 1984. године. Историјат Мерлин и Звук улице Корен Идола се може пронаћи у бенду Мерлин (не истоимени сарајевски бенд) и Звук Улице, који се састојао од Владе Дивљана као гитаристе и певача, басисте Зденка Колара, клавијатуристе Драгана Митрића, бубњара Кокана Поповића, Боре Антиће саксофонисте и Драгане Милковић на клавиру и вокалима. Састав је свирао комбинацију џеза и поп рока. Поред извођења познатих страних песама из шездесетих година, састав је писао сопствене песме. Појавили су се на BOOM фестивалу 1978. године у Новом Саду, а следеће године на Зајечарској гитаријади. Иако је састав снимио материјал у Радију Београд, ништа од тога није било издано. Митрић је отишао у Булевар, а Поповић у бенд Слађане Михајловић. ВИС Дечаци и формирање бенда Прва идеја за формирање Идола се јавила 1979. године, када је омладински часопис издао фотографије састава званог „Дечаци“, кога су чинили будући чланови Идола. Фотографије су садржале духовите коментаре, на пример 8. марта 1979. године на једној фотографији је писало „Дечаци еманципују жене.“ Истовремено у Београду на зидовима разних зграда су се појавили графити који су најављивали формирање бенда. Један од њих („Маргита је дечак“) је био први графит у Београду посвећен Маргити Стефановић, која је постала касније клавијатуриста састава Екатарина Велика. Други су били на пример: „Дечаци не плачу“ или „Срђане буди човек.“ Створивши медијску кампању и задобивши пажњу јавности, састав је требало да докаже своје постојање и почне да свира. „ВИС Идоли“ су званично формирани 1. марта 1980. године у Београду, где су имали своју прву пробу. Првобитни састав су чинили другови из основне школе: Влада Дивљан (гитара, вокали), Зденко Колар (бас-гитара), Божа Јовановић (бубњеви) и Дивљанов средњошколски пријатељ Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке, вокали) и Небојша Крстић (удараљке). У исто време састав је сарађивао са Драганом Папићем, који је на неки начин био њихов медијски активиста. Састав је врло добро манипулисао медијима. На пример, често би најављивали промену имена састава, а нека од тих имена би била: „Аполони 5“ или „Идоли плус брадоње“, алудирајући на браде које су носили тада Јовановић и Колар. Састав је први пут одржао свирку јуна 1980. године у СКЦ-у, са водећим саставима српског новог таласа. После месец дана постојања, састав је издао први сингл уз магазин Видици са две песме на А страни, „Помоћ, помоћ“ и „Ретко те виђам са девојкама“, док је на Б страни била поема „Поклон“ Слободана Шкеровића. Раставши се са Папићем, састав је снимио још једну песму на Б страни названу Маљчики, али овог пута у Загребу са Гораном Бреговићем као продуцентом. У Суботици, крајем 1980. су се појавили на фестивалу „Омладина,“ где су се групе новог таласа из Београда и Загреба састале први пут. Наступали су са песмом Зашто су данас девојке љуте? и добили трећу награду публике. Идоли, заједно са Електричним оргазмом и Шарлом Акробатом, су учествовали у пројекту названом Пакет аранжман са 4 песме: „Schwule Über Europa“ (срп. Досада над Европом), која пародира однос Југословена према Немцима, „Пластика,“ „Маљчики“ (срп. Дечаци) и „Америка.“ Промоцијски видео за песму „Маљчики“ је забрањен да се приказује на телевизији и неким радијским станицама после интервенције совјетске амбасаде. Комерцијални успех Састав је имао први независни концерт 25. јуна у башти београдског СКЦ-а. Препродавци карата су продавали карте по четири пута већој цени. Предгрупе су били Безобразно зелено, ВИА Талас, Марко Брецељ и Фео Воларић. 0:30 Одломак из песме Зашто су данас девојке љуте Следеће издање је био истоимени ЕП, који је садржао четири песме укључујући и песме Чака Берија „Come On“ (срп. Хајде) и Дарка Краљића „Девојко мала` (са два различита видео-спота). Чланови групе Филм су били гости. Младен Јуричић (знан као и Макс Вилсон) је свирао хармонику, а Јуриј Новоселић (такође знан као и Кузма Видеосекс) је свирао оргуље. Продуцент плоче је био још један члан „Филма“ Иван Станчић Пико. Омот албума је слика Лежећи акт сликара Амeдеа Модиљана. Југотон је касније реиздао ЕП додавши и ЕП групе `Филм` снимљен уживо у Кулушићу, као компилацијски албум Заједно. На турнеју са Филмом су ишли 1981. када су путовали бродом и свирали у приморским летовалиштима. На лето 1981. нови бубњар је постао Кокан Поповић који је претходно свирао са Дивљаном и Коларом у „Мерлину“ и „Звуку улице.“ Бенд је почео да снима свој први албум на јесен 1981. са Гораном Вејводом и Душаном Михајловићем Спиром који је требало да буде асистент продуцента, јер су хтели сами да сниме плочу. После кратког периода Михајловић је напустио бенд и једини асистент је био Миле Милетић Пиле. Снимање албума је трајало више од 400 сати, чим је постигнут рекорд у бившој Југославији. Гости на албуму су били Беби Дол, која је била пратећи вокал на песми „Одбрана,“ као и Вук Вујачић, Горан Грбић и Слободан Гроздановић, који је свирао бас-гитару у песми „Сенке су другачије.“ Одбрана и последњи дани је изашао почетком 1982. Добио је име по истоименом роману Борислава Пекића, на којем је и био заснован. То је компликован концепцијски албум, који се бави једним антрополошким прилазу ка православљу. Песма „Последњи дани“ је првобитно била названа „Маршал“ и била је посвећена преминулом југословенском председнику Јосипу Брозу Титу. Детаљ са тканине Светог Николе је искоришћен као омот, а назив је био исписан ћириличним словима сличним онима у Мирослављевом јеванђељу. Састав је освојио награду за најбољи албум и најбољи омот албума 1982. године. Критичари југословенског рока су 1986. године изгласали овај албум као најбољи југословенски рок албум двадесетог века. Јула 1982. године, Зденко Колар је отишао да одслужи војни рок, а за његову замену је изабран басиста Булевара Бранко Исаковић. Група је почела да снима нови албум у Лондону, са продуцентом Бобом Пејнтером. Иако су променили стил у поп/рок, Чоколада је освојила платинасто издање, а истоимена песма са албума је постао групин највећи комерцијални хит. По издавању албума настао је мали скандал о песмама које је компоновао Душан Гездић за састав ВИА Талас, а Шапер их је навео као песме Идола. Међутим, Герзић је наведен као један од писаца на песми „Бамбина,“ која је издата као сингл. За ову плочу Дивљан је написао једино песме „Радостан дан,“ „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“ (где је додао стих преузет из песме Мише Ковача „Плакат ће зора“), јер је требало да дипломира на Факултету рударства и геологије на Београдском универзитету. Истовремено Шапер је дипломирао за филмског редитеља. На албуму је гостовала Вивиен Голдман, као пратећи вокал и продуцент Боб Пејнтер, који је свирао клавијатуру. Првобитна идеја је била да се изда дупли ЕП назван „У граду без сна,“ али Југотон ју је одбацио и издао је цели албум. Чланови групе Чланови групе су били: Божа Јовановић (бубњеви; 1980-1981), Кокан Поповић (бубњеви; 1981-1984), Небојша Крстић (удараљке и глас), Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке и глас), Зденко Колар (бас-гитара; 1980-1982), Бранко Исаковић (бас-гитара; 1983-1984), Влада Дивљан (гитара и глас), Горан Вејвода (гитара, клавијатуре) - пуноправан члан групе кратко 1982. године. --------------------------------- Predmet prodaje je LP Идоли* ‎– Одбрана И Последњи Дани Label: Jugoton ‎– LSY-10011, Jugoton ‎– LSY 10011 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: Mar 1982 Genre: Rock Style: New Wave Tracklist A1 Kenozoik Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Небојша Крстић* A2 Poslednji Dani Vocals – Владимир Дивљан* A3 Moja Si Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A4 Senke Su Drugačije Saxophone – Вук Вујачић* Trombone – Слободан Гроздановић* Trumpet – Горан Грбић* Vocals – Срђан Шапер* A5 Nemo Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A6 Nebeska Tema Vocals – Владимир Дивљан* B1 Rusija Vocals – Владимир Дивљан* B2 Igrale Se Delije Vocals – Срђан Шапер* B3 Jedina (Uzurlikzurli) Vocals – Владимир Дивљан* B4 Odbrana Backing Vocals [Uncredited] – Bebi Dol Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Срђан Шапер* B5 Gdje Si Sad Cica-Maco Guitar – Горан Вејвода* Guitar [Solo] – Миле Пиле Милетић* Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* B6 Glavna Ptica (Skrati Svoj Dugački Jezik) Vocals – Небојша Крстић* Written-By – Kolar* B7 Hajde, Sanjaj Me, Sanjaj Vocals – Владимир Дивљан*

format: LP artist: STOJNIĆ, Dragan (Serbia, Yugoslavia) title: To je ljubav release date: 1988 label, Cat. No.: PGP RTB, 210056 style: chanson / šlager / pop Ploča: NESLUŠANA, MINT (5+), omot: VG+ (4+), inner. MINT (5). Ovo je jedna od 20-ak ploča koje sam kupio za smešne pare inflatornih 90-ih na rasprodaji u PGP prodavnici na peronu Glavne Autobuske stanice (BAS). Poklanjao sam ih tetkama, strinama, starijim rođakama.. ali je jedan neslušan primerak ostao, i sad dolazi na red za prodaju. Eto, za one koji vole neslušane, nove, i perfektne ploče... Dragan Stojnić se sredinom 70-ih povukao iz sveta muzike, i bavio se prozaičnim stvarima. Ako se dobro sećam, radio je neke kancelarijske poslove u JAT-u. No, ljubav prema muzici ga je vukla, i vratio se početkom 80-ih. PGP je dosta uložio u njegova dva LP-ja, koji su prošli neočekivano dobro kod publike, koja se zaželela dobre šansone. Krenuli su i njegovi tradicionalni 8-martovski koncerti... No, situacija sa ovim albumom je zanimljiva za istoriju sprske diskografije, jer oslikava tendencije na tržištu sredinom 80-ih godina XX veka. Iako su u vreme izlaska ove ploče kasete već preuzimale primat od ploča, kasetno izdanje ovog albuma - nije išlo! Verovatno su album kupovali stariji, koji su muziku slušali sa ploča. Tako je kaseta došla na rasprodaju. U prodavnicama PGP-a na Glavnoj autobuskoj stanici i u Makedonskoj sam u to doba kupio makar 500 kaseta (u više navrata, kupovao sam sve što su imali u radnji u tom trenutku, po 20-30 kom) za smešne pare, kao kada bi sad rekli za 50 din po primerku, koje sam kasnije koristio za presnimavanje pratećih kaseta koje su išle uz tablaturne knjige koje sam prodavao tokom postojanja moje prve muzičke firme - DREAMWORLD MUSIC SERVICE-a. Takođe, ispoklanjao sam tu kasetu svim tetkama, strinama, snajama & šurnjajama i ženskom delu najšire rodbine. Muzički, album je fenomenalan i sve pesme su odlične. Ja sam najviše voleo Draganove verzije Aznavurovijh hitova `Ti` (She) i `Kako je tužna Venecija` (Come e triste Venezia). A1 Biće dana 3:15; A2 Ti (She) 2:23; A3 Zimska ruža (Le Cafe Des Trois Colombes) 3:20; A4 On (Et Moi Dans Mon Coin) 3:06; A5 Kako je tužna Venecija (Come E Triste Venezia) 2:36; A6 Mari (Marie La Polonaise) 3:05 B1 To je ljubav (For the good times) 3:25; B2 Zajedno 3:28; B3 La Barraka 2:52; B4 Ide, ide život 3:50; B5 Ide voz (Il S` en va mon garcon) 2:54 ============================================================== U prodajnoj delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DRAGANA STOJNIĆA: DRAGAN STOJNIĆ - kompletna vinilna diskografija: I - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilan LP diskografija: 1) LP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942913_LP-DRAGAN-STOJNIC-C-est-la-Vie-1983-PERFEKTNA 2) LP DRAGAN STOJNIĆ - `To je ljubav` (1988, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942945_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77942941_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77942937_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-veoma-dobra ============================================================== II - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna `7-inčna (SP i EP) diskografija: 1) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Bila je tako lijepa` (1965, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76694389_EP-DRAGAN-STOJNIC-Bila-je-tako-lijepa-66-5-pres-G- 2) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Moj život` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943129_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76694333_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77943125_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70661649_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70661661_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76694337_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70661593_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-G-G 3) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943109_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694357_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-vrlo-dobra 4) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Lamento` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943057_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943053_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-VG-VG- 5) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Boni i Klajd` (1968, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943081_EP-DRAGAN-STOJNIC-Boni-i-Klajd-1968-VG-NM 6) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Život koji živim` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943073_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943069_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-VG-VG- 7) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Jelisejska polja` (1970, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943089_EP-DRAGAN-STOJNIC-Jelisejska-polja-1970- 8) EP ДРАГАН СТОЙНИЧ – Журавли (1971, Мелодия) 9) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Jedne noći / Sudbina` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943133_SP-DRAGAN-STOJNIC-Jedne-noci-1971-PERFEKTNA 10) SP DRAGAN STOJNIĆ i grupa Borisa Bizetića - `Dve žene / Dani ludo prolaze` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943093_SP-DRAGAN-STOJNIC-Dve-zene-1971-ODLICNA 11) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Maestro i violina / Poteci kroz mene kao reka` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943153_SP-DRAGAN-STOJNIC-Maestro-i-violina-1976-PERFEKTNA 12) SP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie / Stari momci` - promo (1983, PGP RTB) ============================================================== III - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna kompilacijska diskografije (SP, EP, LP) 1) EP V/A - `Melodije Opatije: Dragan Stojnić - Zašto dolaziš samo s kišom`, pesma `Zašto dolaziš samo s kišom` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943065_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694441_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70654577_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-1966-Stojnic-Arsen 2) EP V/A - `Marš na Drinu`, pesma `Zašto dolaziš samo sa kišom` (1966, Putnik) 3) EP V/A - `Srećna Nova Godina`, pesma `Moj život` (1966, PGP RTB) 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 67`, pesma `Kraj čak i s tobom` (1967, PGP RTB) 5) EP V/A `Opatija 1967 (Dragan Stojnić - Vino i gitare)`, pesma `Vino i gitare` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943117_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694405_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-Stojnic-G- 6) EP V/A - `Srećna Nova godina 1968.`, pesma `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69091225_EP-V-A-Srecna-Nova-godina-1968-Stojnic-Srba-Vanja- 7) LP V/A - `Karavan prijateljstva`, pesma `Stari druže moj` (1968, PGP RTB) 8) 10` LP V/A - `Pesma leta `69`, pesma `U tvojoj blizini` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77554665_LP-V-A-Pesma-leta-69-1969-3-press-Boba-Leo 9) EP V/A - `Predosećanje`, pesma `Draga mama` (1974, NIP `Zadrugar`) https://www.kupindo.com/Ploce/77943061_EP-V-A-Predosecanja-1974-Olivera-Katarina-Stojnic https://www.kupindo.com/Ploce/76694301_EP-V-A-Predosecanja-1974-Stojnic-Olivera-Katarina 10) EP V/A - `Susreti na Uni i Sani`, pesma `Novi, najdraži grade moj` (1980, Jugoton) 11LP V/A - `Oni su najbolji`, pesma `La Boheme` (1986, PGP RTB) 12) LP V/A - `25 godina Beogradskog proleća`, pesma `Voz` (1987, PGP RTB)

format: LP artist: STOJNIĆ, Dragan (Serbia, Yugoslavia) title: To je ljubav release date: 1988 label, Cat. No.: PGP RTB, 210056 style: chanson / šlager / pop Ploča: VG+ (4+), omot: VG- (4-), inner: NM (5-), veoma dobar primerak. Dragan Stojnić se sredinom 70-ih povukao iz sveta muzike, i bavio se prozaičnim stvarima. Ako se dobro sećam, radio je neke kancelarijske poslove u JAT-u. No, ljubav prema muzici ga je vukla, i vratio se početkom 80-ih. PGP je dosta uložio u njegova dva LP-ja, koji su prošli neočekivano dobro kod publike, koja se zaželela dobre šansone. Krenuli su i njegovi tradicionalni 8-martovski koncerti... No, situacija sa ovim albumom je zanimljiva za istoriju sprske diskografije, jer oslikava tendencije na tržištu sredinom 80-ih godina XX veka. Iako su u vreme izlaska ove ploče kasete već preuzimale primat od ploča, kasetno izdanje ovog albuma - nije išlo! Verovatno su album kupovali stariji, koji su muziku slušali sa ploča. Tako je kaseta došla na rasprodaju. U prodavnicama PGP-a na Glavnoj autobuskoj stanici i u Makedonskoj sam u to doba kupio makar 500 kaseta (u više navrata, kupovao sam sve što su imali u radnji u tom trenutku, po 20-30 kom) za smešne pare, kao kada bi sad rekli za 50 din po primerku, koje sam kasnije koristio za presnimavanje pratećih kaseta koje su išle uz tablaturne knjige koje sam prodavao tokom postojanja moje prve muzičke firme - DREAMWORLD MUSIC SERVICE-a. Takođe, ispoklanjao sam tu kasetu svim tetkama, strinama, snajama & šurnjajama i ženskom delu najšire rodbine. Muzički, album je fenomenalan i sve pesme su odlične. Ja sam najviše voleo Draganove verzije Aznavurovijh hitova `Ti` (She) i `Kako je tužna Venecija` (Come e triste Venezia). A1 Biće dana 3:15; A2 Ti (She) 2:23; A3 Zimska ruža (Le Cafe Des Trois Colombes) 3:20; A4 On (Et Moi Dans Mon Coin) 3:06; A5 Kako je tužna Venecija (Come E Triste Venezia) 2:36; A6 Mari (Marie La Polonaise) 3:05 B1 To je ljubav (For the good times) 3:25; B2 Zajedno 3:28; B3 La Barraka 2:52; B4 Ide, ide život 3:50; B5 Ide voz (Il S` en va mon garcon) 2:54 ============================================================== U prodajnoj delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DRAGANA STOJNIĆA: DRAGAN STOJNIĆ - kompletna vinilna diskografija: I - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilan LP diskografija: 1) LP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942913_LP-DRAGAN-STOJNIC-C-est-la-Vie-1983-PERFEKTNA 2) LP DRAGAN STOJNIĆ - `To je ljubav` (1988, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77942945_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77942941_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77942937_LP-DRAGAN-STOJNIC-To-je-ljubav-1988-veoma-dobra ============================================================== II - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna `7-inčna (SP i EP) diskografija: 1) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Bila je tako lijepa` (1965, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76694389_EP-DRAGAN-STOJNIC-Bila-je-tako-lijepa-66-5-pres-G- 2) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Moj život` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943129_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76694333_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77943125_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70661649_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70661661_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76694337_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70661593_EP-DRAGAN-STOJNIC-Moj-zivot-1966-G-G 3) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943109_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694357_EP-DRAGAN-STOJNIC-Vazna-je-ruza-1967-vrlo-dobra 4) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Lamento` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943057_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943053_EP-DRAGAN-STOJNIC-Lamento-1967-VG-VG- 5) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Boni i Klajd` (1968, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943081_EP-DRAGAN-STOJNIC-Boni-i-Klajd-1968-VG-NM 6) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Život koji živim` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943073_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77943069_EP-DRAGAN-STOJNIC-Zivot-koji-zivim-1969-VG-VG- 7) EP DRAGAN STOJNIĆ - `Jelisejska polja` (1970, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943089_EP-DRAGAN-STOJNIC-Jelisejska-polja-1970- 8) EP ДРАГАН СТОЙНИЧ – Журавли (1971, Мелодия) 9) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Jedne noći / Sudbina` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943133_SP-DRAGAN-STOJNIC-Jedne-noci-1971-PERFEKTNA 10) SP DRAGAN STOJNIĆ i grupa Borisa Bizetića - `Dve žene / Dani ludo prolaze` (1971, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943093_SP-DRAGAN-STOJNIC-Dve-zene-1971-ODLICNA 11) SP DRAGAN STOJNIĆ - `Maestro i violina / Poteci kroz mene kao reka` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943153_SP-DRAGAN-STOJNIC-Maestro-i-violina-1976-PERFEKTNA 12) SP DRAGAN STOJNIĆ - `C` Est La Vie / Stari momci` - promo (1983, PGP RTB) ============================================================== III - DRAGAN STOJNIĆ: kompletna vinilna kompilacijska diskografije (SP, EP, LP) 1) EP V/A - `Melodije Opatije: Dragan Stojnić - Zašto dolaziš samo s kišom`, pesma `Zašto dolaziš samo s kišom` (1966, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943065_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694441_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-dolazis-1966-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70654577_EP-V-A-Opatija-66-Zasto-1966-Stojnic-Arsen 2) EP V/A - `Marš na Drinu`, pesma `Zašto dolaziš samo sa kišom` (1966, Putnik) 3) EP V/A - `Srećna Nova Godina`, pesma `Moj život` (1966, PGP RTB) 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 67`, pesma `Kraj čak i s tobom` (1967, PGP RTB) 5) EP V/A `Opatija 1967 (Dragan Stojnić - Vino i gitare)`, pesma `Vino i gitare` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77943117_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76694405_EP-V-A-Opatija-67-Vino-i-gitare-1967-Stojnic-G- 6) EP V/A - `Srećna Nova godina 1968.`, pesma `Važna je ruža` (1967, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69091225_EP-V-A-Srecna-Nova-godina-1968-Stojnic-Srba-Vanja- 7) LP V/A - `Karavan prijateljstva`, pesma `Stari druže moj` (1968, PGP RTB) 8) 10` LP V/A - `Pesma leta `69`, pesma `U tvojoj blizini` (1969, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77554665_LP-V-A-Pesma-leta-69-1969-3-press-Boba-Leo 9) EP V/A - `Predosećanje`, pesma `Draga mama` (1974, NIP `Zadrugar`) https://www.kupindo.com/Ploce/77943061_EP-V-A-Predosecanja-1974-Olivera-Katarina-Stojnic https://www.kupindo.com/Ploce/76694301_EP-V-A-Predosecanja-1974-Stojnic-Olivera-Katarina 10) EP V/A - `Susreti na Uni i Sani`, pesma `Novi, najdraži grade moj` (1980, Jugoton) 11LP V/A - `Oni su najbolji`, pesma `La Boheme` (1986, PGP RTB) 12) LP V/A - `25 godina Beogradskog proleća`, pesma `Voz` (1987, PGP RTB)

-Crna knjiga komunizma, Le livre noir du commmunisme -Broširano, 15x24 cm, 850 stranica, ilustrovana fotografijama, Pariz 1997. -Crna knjiga komunizma nikad nije objavljena na srpskom jeziku, postoji jedno sarajevsko i, mislim, zagrebačko izdanje Stefan Gužvica, istorija jedne kontroverze (u čemu leži tajna uspeha `Crne knjige komunizma`)- tekst iz 2020. godine: Čak tri od četiri glavna koautora „Crne knjige komunizma“, Nicolas Werth, Jean-Louis Margolin i Karel Bartošek, javno su se ogradili od knjige nakon njenog objavljivanja (1997.), smatrajući da je glavni urednik, Stephane Courtois, bio opterećen dobacivanjem do izmišljene brojke od sto miliona žrtava komunizma i težnjom da se komunizam izjednači s nacizmom, koju su oni smatrali nenaučnom. Werth, koji je samostalno napisao skoro trećinu knjige, bio je kategoričan: „Logori smrti nisu postojali u Sovjetskom Savezu“. Polovinom devedesetih godina prošlog veka, francuski izdavač i urednik Charles Ronsac počeo je da skuplja oko sebe grupu politički angažovanih intelektualaca za svoj novi naučni projekat. Ronsac, koji je bio politički aktivan u trockističkom pokretu tridesetih pod imenom Charles Rosen, bio je blizak prijatelj Borisa Souvarinea, osnivača Francuske komunističke partije (PCF) i vođe njene Leve opozicije. Ljudi koje je okupio oko sebe za ovaj projekat takođe su imali iskustva u komunističkom pokretu. Budući glavni urednik knjige, Stéphane Courtois, bio je maoista 1968. godine; Jean-Louis Margolin bio je takođe trockista; Karel Bartošek bio je član Komunističke partije Čehoslovačke i jedan od njenih najozbiljnijih mladih istoričara, da bi nakon sovjetske invazije 1968. godine bio hapšen, proganjan i na kraju prisiljen da napusti zemlju; Jean-Louis Panné pripadao je raznim društvenim pokretima „nove levice“ sedamdesetih i bavio se mišlju Rose Luxemburg; Pierre Rigoulot, još jedan maoista, posećivao je Kinu u vreme Mao Ce-tunga kao član francuske delegacije, te aktivno sarađivao u časopisu Les Tempes modernes, koji su vodili Jean-Paul Sartre i Simone de Beauvoir. Uzevši u obzir takve biografije, ekipa koja se sakupila lako je mogla, u neko drugo vreme, da bude na jednom mestu zarad snimanja nekog filma francuskog novog talasa. Međutim, ovo su bile devedesete, a ne šezdesete. Svi su već uveliko bili bivši komunisti. Neki su i dalje sebe smatrali levičarima, a neki nisu. U svakom slučaju, Ronsacova ideja bila je da napišu „Crnu knjigu komunizma“, ogroman zbornik zločina i smrti počinjenih u ime komunizma i pod režimima koji su sebe smatrali komunističkim u dvadesetom veku. Odabir naslova nije bio slučajan: svesno je referirao na „Crnu knjigu“ nacističkih zločina nad sovjetskim Jevrejima, koju su napisali sovjetski pisci Ilja Erenburg i Vasilij Grosman na kraju Drugog svetskog rata. Već sam naslov knjige implicirao je njenu poruku: oni koji su Auschwitz stvorili moralno su ekvivalentni onima koji su ga oslobodili. Kontekst nastajanja Za razumevanje konteksta nastajanja „Crne knjige komunizma“, bitno je uzeti u obzir još jedan zajednički nazivnik njenih autora. Pored toga što su većinom bili bivši komunisti, uglavnom su bili i saradnici pariškog Instituta za socijalnu istoriju (Institut d`histoire sociale). Osnivač tog Instituta, 1935. godine, bio je upravo Boris Souvarine, vođa francuske Leve opozicije, a služio je kao arhiv Lava Trockog i trockističkog pokreta. Nakon okupacije Francuske, 1940. godine, nacisti su arhiv uništili, a Souvarine je uhapšen. Posle rata, Souvarine je napustio komunističke pozicije i postao aktivni anti-komunista. Novo političko pozicioniranje udahnulo je i novi život njegovom institutu. Godine 1954., stvoren je obnovljeni Institut za socijalnu istoriju i sovjetologiju. Finansijsku podršku pružio mu je Georges Albertini, antikomunistički nastrojen bivši socijalista, a potom kolaboracionist i antisemit, koji je za vreme okupacije regrutovao francuske dobrovoljce za borbu protiv SSSR-a na Istočnom frontu.1 Institut je od početka postao ispostava hladnoratovske propagande, deo kulturnog rata između dva bloka. Još pod rukovodstvom Souvarinea, IHS je ostvario veze sa neofašističkom organizacijom Occident i anti-PCF sindikatom Force Ouvrière koji je finansirala CIA, a postao je i mesto zapošljavanja bivših aktivista ekstremno-desničarskih grupa.2 Sedamdesetih su neki od tih aktivista, nakon što su digli ruke od neofašizma i terorističkih akata na francuskim univerzitetima, osnovali časopis Contrepoint. Pod okriljem IHS-a, kroz časopis su promovisali čari slobodnotržišne ekonomije i privatizacije.3 Kada se Souvarine penzionisao 1976. godine, Institut su preuzeli otvoreni desničari, ranije povezani sa neofašističkom grupom Ordre Nouveau, koja je 1972. bila među osnivačima Le Penovog Nacionalnog fronta.4 Tokom osamdesetih, nakon što je Institut zapao u finansijske teškoće, spašava ih Jacques Chirac, tadašnji gradonačelnik Pariza, pošto su lokalne vlasti u Francuskoj generalno zadužene za finansijsko održavanje istraživačkih instituta. Međutim, od 1984. godine, pomaže ih novoosnovani Nacionalni fond za demokratiju, neprofitna organizacija zadužena za promovisanje spoljnopolitičkih interesa SAD-a.5 Zanimljivo je i da je jedan od finansijera Instituta bio Branko Lazić, učesnik Ravnogorskog pokreta i posleratni politički emigrant.6 U ovom miljeu formirali su se neki od budućih saradnika na „Crnoj knjizi komunizma“. Pierre Rigoulet je bio saradnik Instituta i urednik njihovog časopisa Les Cahiers d’histoire sociale.7 Jean-Louis Panné radio je kao bibliotekar IHS-a i lični asistent penzionisanog Souvarinea od 1979. do 1984. godine. Inicijator celog projekta, Charles Ronsac, nikad nije bio formalno povezan sa Institutom, ali je saradnike IHS-a poznavao preko Souvarinea. Stoga ih je povezao sa Courtoisom, čije knjige je ranije objavljivao. Courtois je sa sobom u projekat uključio i uredništvo svog naučnog časopisa Communisme, u kojem su bili Nicolas Werth, Sylvain Boulouque i Karel Bartošek. Autorski raskol Ova ambiciozna knjiga od 850 strana trebala je da izađe 7. novembra 1997. godine, na osamdesetu godišnjicu Oktobarske revolucije. Predgovor je trebao da napiše François Furet, još jedan čuveni bivši komunista, poznat po kritikama revolucionarnih politika koje je iznosio u svojim knjigama o Francuskoj revoluciji. Međutim, Furet je iznenada umro 12. jula iste godine i nije uspeo da dovrši rukopis uvodnog teksta. Courtois je, kao urednik, tražio od izdavača da se objavljivanje odloži na šest meseci da bi mogao da pronađe novog uvodničara. Izdavač je to odbio, te je Courtois morao sam da napiše uvod.8 Njegova centralna hipoteza bila je jednostavna: komunizam je odgovoran za smrt sto miliona ljudi u dvadesetom veku, etički je ekvivalentan nacizmu i predstavlja najsmrtonosniju ideologiju u istoriji čovečanstva. Koautore knjige je ovakav predgovor razbesneo. Werth, koji je, kako smo već rekli, samostalno napisao skoro trećinu knjige, i Margolin, autor preko 160 strana o komunizmu u Istočnoj Aziji, pokušali su da potpuno povuku svoje doprinose. Odustali su samo zato što su im njihovi advokati rekli da je to nemoguće.9 Međutim, momentalno su se javno distancirali i od Courtoisa i od knjige. Pre svega, optužili su ga da je opsednut okruglom cifrom od sto miliona mrtvih koja je faktički netačna. Istakli su da je Courtois na svoju ruku izmislio cifre od 20 miliona mrtvih u SSSR-u i milion mrtvih u Vijetnamu, koje oni nigde ne spominju u svojim poglavljima u knjizi. Werth je bio odlučan u osudi pokušaja izjednačavanja komunizma i nacizma od strane svog urednika,10 a uskoro se oglasio i Karel Bartošek, koji se takođe distancirao od Courtoisovih zaključaka. I Bartošek i Werth dali su ostavke u uredništvu časopisa Communisme. Tako su se tri od četiri glavna autora „Crne knjige komunizma“ javno ogradila od nje još pre nego što je čak i objavljena. Nakon što je knjiga izašla iz štampe, kritike su se samo pojačale. Kretale su se od metodoloških zamerki do isticanja apsolutno smešnih početničkih grešaka. Slabosti knjige Pascal Fontaine, autor odeljka o „totalitarizmu“ na Kubi, implicirao je da je Che Guevara bio Kubanac, iako je u stvari bio Argentinac. Werth, iako ogorčen na Courtoisa i njegovo izjednačavanje komunizma i nacizma, svejedno je opravdavao kolaboraciju Rusa sa nacistima zarad „oslobođenja od boljševizma“. Ronald Aronson istakao je da, čak i ako Margolin nije naveo cifru od milion žrtava vijetnamskog komunizma koju je u uvodu izmislio Courtois, to ne menja činjenicu da nigde u svom poglavlju o komunizmu u Aziji ne spominje da su Sjedinjene Američke Države tamo odnele, po nekim procenama, čak do tri miliona ljudskih života.11 Aronsonov imenjak, Ronald G. Suny, napomenuo je i da cifra od 25 miliona žrtava nacizma koju iznosi Courtois posredno oslobađa Hitlera i nacizam krivice za Drugi svetski rat, koji je odneo između 40 i 60 miliona života.12 Istoričar J. Arch Getty, jedan od najautoritativnijih istraživača Staljinovih čistki, istakao je da se smrti od gladi, koje su inače pogađale Rusiju i Kinu vekovima pre dolaska komunizma, ne mogu računati kao „zločini komunizma“. Uprkos tome što je politika sovjetskog rukovodstva prema seljaštvu pogoršala glad tridesetih, ne postoje dokazi da je to bila stvar namere, a naročito ne po klasnoj ili nacionalnoj osnovi. „Da li se smrt od gladi izazvane glupošću i nesposobnošću jednog režima (što je slučaj sa više od polovine smrti u Courtoisovih sto miliona) mogu izjednačiti sa namernim slanjem Jevreja u gasne komore“, pita se Getty. Grupa istoričara koje su predvodili Claude Pennetier i Serge Wolikow istakla je da knjiga potpuno simplifikuje kompleksan fenomen sa mnogo različitih manifestacija, te ostavlja utisak da ne postoji razlika između, recimo, Jánosa Kádára u Mađarskoj i Pola Pota u Kambodži, a kamoli između mnogo bliskijih, a opet toliko različitih komunističkih režima poput jugoslovenskog i rumunskog.13 Enzo Traverso je u svojoj intelektualnoj istoriji debate o „totalitarizmu“ nazvao Courtoisovo izjednačavanje komunizma i fašizma „površnim amalgamom“.14 Uprkos njenoj temeljnoj akademskoj diskreditaciji, u kojoj su učestvovali čak i sami autori knjige, „Crna knjiga komunizma“ prodana je u više miliona primeraka i prevedena na bar trideset jezika. Polemički odgovor na „Crnu knjigu komunizma“, knjiga „Vek komunizma“ („Le Siècle des communismes“), iako objavljena pre tačno dvadeset godina, dan-danas nije prevedena čak ni na engleski, a kamoli na neki drugi jezik. Iako su u sastavljanju „Veka komunizma“ učestvovali Michel Dreyfus, Donald Filtzer, Peter Holquist, Michaël Lowy, Gabor T. Rittersporn, Lewis Siegelbaum, Brigitte Studer, Lynne Viola i Serge Wolikow – tim svetski priznatih i akademski mnogo poznatijih stručnjaka za istoriju komunizma nego oni koji su pisali „Crnu knjigu“. Zašto je to tako? `Argument` za optuživanje svih `levih` Odgovor je, u francuskom kontekstu, bio jasan od početka. Francuska komunistička partija (PCF) bila je među retkim komunističkim partijama koje su preživele 1989. godinu skoro netaknute. Tokom devedesetih, na izborima je redovno osvajala po dva i više miliona glasova. Objavljivanje „Crne knjige komunizma“ u francuskom kontekstu bilo je, pre svega, napad na PCF. Jeseni te 1997. godine, kada je „Crna knjiga“ objavljena, PCF je formirala francusku vladu zajedno sa socijalistima i zelenima. Manje od nedelju dana nakon objavljivanja knjige, desnica je napala socijaliste, pozivajući se na „Crnu knjigu komunizma“, pitajući kako socijalisti mogu sebi da dozvole koaliranje sa ljudima koji se zalažu za „ubilačke režime“. Činjenica da je PCF minimum od perioda Narodnog fronta 1935. godine de facto socijaldemokratska partija (što je istakao i sam socijalistički premijer, Lionel Jospin, u svom odgovoru) bila je irelevantna. Komunizam je žigosan kao zločinačka ideologija, i to od strane stručnjaka koji su knjizi dali tobožnji naučni integritet. Ovakav pristup pokazao se kao izrazito koristan za vladajuće klase širom sveta, koje su često nudile finansijsku i medijsku podršku promovisanju „Crne knjige komunizma“. Tako je u Nemačkoj i Estoniji objavljivanje knjige bilo, u suštini, državni projekat, gde predgovore pisali tadašnji predsednici Nemačke i Estonije, Joachim Gauck i Lennart Meri. U Rusiji, nakon zvaničnog izdanja, za koje je predgovor napisao Gorbačovljev bliski saradnik Aleksandr Jakovljev, usledilo je i posebno izdanje, od sto hiljada primeraka, stranke Savez desnih snaga Borisa Njemcova, Anatolija Čubajsa i Jegora Gajdara, koje je besplatno deljeno po školama i na ulicama. Gajdar i Čubajs su, uzgred, bili arhitekti programa privatizacije u Rusiji pod Jeljcinom koji je, po procenama Jerryja F. Hougha, samo u prvih četiri godine odneo oko milion i po života, odnosno duplo više nego Staljinova „Velika čistka“ od 1936. do 1939. godine. Poslednjih godina, knjiga je postala ponovo popularna u Ukrajini, gde pruža ideološku podršku procesu „dekomunizacije“ u kojem je učestvovao i sam Courtois. Bilo bi nefer, međutim, ograničiti uspeh knjige samo na koncentrisanu propagandnu kampanju od strane država i desničarskih političkih organizacija. „Crna knjiga komunizma“ dala je lako pamtljiv broj (100 miliona), površnu jednačinu (nacizam=komunizam) i privid akademske rigoroznosti i objektivnosti idealan za sve, od kafanskih rasprava do političkih napada u parlamentima. Ponavljanje nekoliko osnovnih bombastičnih postulata, bez zalaženja u detalje knjige ili njenu naučnu rigoroznost, dovoljno je da prođe kao argument. Od njenog objavljivanja do danas, za „komunizam“ su optuživani svi čija se politička gledišta na neki način mogu okarakterisati kao „leva“, od radikalnih socijaldemokrata kao što je Jeremy Corbyn do centrista poput Zorana Milanovića. Čak i odsustvo mržnje prema drugim nacionalnostima propraćeno neoliberalnim ekonomskim politikama postalo je demonizovani „komunizam“. Iako ćete u naučnim krugovima u fusnotama retko pročitati da se neko poziva na „Le Livre noir du communisme“, bauk te knjige i dalje kruži nad svakim izbornim uspehom političara identifikovanih sa levicom poslednjih dvadeset godina. U tome leži njena pobeda i ključ njene kontinuirane popularnosti.

format: LP gatefold, French pressing artist: PINK FLOYD (UK) title: Wish You Were Here release date: 1970 label, Cat. No: Harvest, SHVL 781 style: rock PAŽNJA: ovaj primerak nema omot, već samo ploču. Ploča: G+ (3+), zvučno sasvim ok. Kultni album koji i danas nadahnjuje ljubitelje rock muzike, a za muzičare predstavlja nepresušnu inspiraciju i riznicu ideja. A objavljen je pre `jedva` polam veka... Atom Heart Mother A1a Father`s Shout A1b Breast Milky A1c Mother Fore A1d Funky Dung A1e Mind Your Throats Please A1f Remergence B1 If B2 Summer `68 B3 Fat Old Sun Alan`s Psychedelic Breakfast B4a Rise And Shine B4b Sunny Side Up B4c Morning Glory ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe PINK FLOYD i solo albume njenih članova: I - PINK FLOYD: STUDIJSKI ALBUMI - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) 2) LP PINK FLOYD - `A Saucerful Of Secrets` (1968) 1+2) 2LP PINK FLOYD - `A Nice Pair` (1973) - prva dva albuma zajedno: `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) + `A Saucerful Of Secrets` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/63836017_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1974-1-UK-press-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/65533853_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-74-OK-ploce-omot-los https://www.kupindo.com/Ploce/70500997_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-PERFEKTAN-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/76197921_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-M-NM-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/65436841_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-Jugoton-VG-VG- 3) PINK FLOYD - `Soundtrack From The Film `More` (1969) 4) 2LP PINK FLOYD - `Ummagumma` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/69705073_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1969-UK-originalni-press https://www.kupindo.com/Ploce/67507709_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1977-Italy-odlicna 5) PINK FLOYD - `Atom Heart Mother` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76229913_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-1970-Italy-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73307241_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-70-France-samo-LP 6) LP PINK FLOYD - `Meddle` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/62273293_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71976029_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63838481_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74555917_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-1-pressing-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555901_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71976109_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66056173_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-3-press-RETKO-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73313205_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-VG-G-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70387009_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1981-odlicna-ploca-MINT 7) LP PINK FLOYD - `Obscured By Clouds` (1972) 8) LP PINK FLOYD - `The Dark Side of The Moon` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/70391229_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-PERFEKTNA-M-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/66057273_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70500637_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76198013_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G https://www.kupindo.com/Ploce/67507361_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74554769_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74554693_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-VG-- https://www.kupindo.com/Ploce/73313233_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390721_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-quadro-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390901_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-quadrophon-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73307225_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G-F- 9) LP PINK FLOYD - `Wish You Were here` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65439005_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1976-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73307017_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-M-M https://www.kupindo.com/Ploce/70387057_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/68879233_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74562769_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70500809_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556973_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74557021_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76197949_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63271521_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/68879229_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1985-G-G- 10) LP PINK FLOYD - `Animals` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/63903037_LP-PINK-FLOYD-Animals-1977-German-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/66056617_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307193_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71372709_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197961_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-G- 11) 2LP PINK FLOYD - `The Wall` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74555217_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-1-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65125929_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-Greek-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65533817_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-French-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71976189_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307185_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-samo-jedna-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/63836209_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-4-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65438213_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-Jugotonac-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/76198037_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-5-press-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/67507121_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-7-pressing-RETKO https://www.kupindo.com/Ploce/76198021_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-8-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71976317_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-9-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555053_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-10-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76198029_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-11-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71373293_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1988-13-pressing-VG 12) LP PINK FLOYD - `The Final Cut` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66051865_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556901_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197957_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-83-NM-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67507221_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-Jugotonac 13) LP PINK FLOYD - `A Momentary Lapse Of Reason` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/73307213_LP-PINK-FLOYD-A-Momentary-Lapse-Of-Reason-1987-VG 14) LP PINK FLOYD - `The Division Bell` (1994) 15) LP PINK FLOYD - `The Endless River` (2014) ********************************************************************** II - PINK FLOYD: LIVE ALBUMI I KOMPILACIJE - selekktivna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `Relics` (1971) 2) LP PINK FLOYD - `A Collection Of Great Dance Songs` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/67507265_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70500237_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G-G 3) 2LP PINK FLOYD - `Delicate Sound Of Thunder` (1988) ===================================================================== III - PINK FLOYD - selektivna singl diskografija: SP PINK FLOYD - `Another Brick In The Wall (Part II) / One Of My Turns` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74379789_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74359273_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74359229_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-3-pressing-VG- ===================================================================== IV - DAVID GILMOUR - kompletna solo vinilna LP diskografija: 1) LP DAVID GILMOUR - `David Gilmour` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/70386621_LP-DAVID-GILMOUR-Pink-Floyd-David-Gilmour-78-VG- 2) LP DAVID GILMOUR - `About Face` (1984)

format: LP gatefold, Italian pressing artist: PINK FLOYD (UK) title: Wish You Were Here release date: 1970 (re-press 1976) label, Cat. No.: Harvest, 3C 062-04550 style: rock Ploča: NM/VG+ (5-/4+), omot: M (5), ODLIČAN peimerak. Italijanski original, re-press (Variant 2) iz 1976. godine. Kultni album koji i danas nadahnjuje ljubitelje rock muzike, a za muzičare predstavlja nepresušnu inspiraciju i riznicu ideja. A objavljen je pre `samo` više od pola veka... Atom Heart Mother A1a Father`s Shout A1b Breast Milky A1c Mother Fore A1d Funky Dung A1e Mind Your Throats Please A1f Remergence B1 If B2 Summer `68 B3 Fat Old Sun Alan`s Psychedelic Breakfast B4a Rise And Shine B4b Sunny Side Up B4c Morning Glory ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe PINK FLOYD i solo albume njenih članova: I - PINK FLOYD: STUDIJSKI ALBUMI - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) 2) LP PINK FLOYD - `A Saucerful Of Secrets` (1968) 1+2) 2LP PINK FLOYD - `A Nice Pair` (1973) - prva dva albuma zajedno: `The Piper At The Gates Of Dawn` (1967) + `A Saucerful Of Secrets` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/63836017_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1974-1-UK-press-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/65533853_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-74-OK-ploce-omot-los https://www.kupindo.com/Ploce/70500997_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-PERFEKTAN-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/76197921_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-M-NM-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/65436841_2LP-PINK-FLOYD-A-Nice-Pair-1979-Jugoton-VG-VG- 3) PINK FLOYD - `Soundtrack From The Film `More` (1969) 4) 2LP PINK FLOYD - `Ummagumma` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/69705073_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1969-UK-originalni-press https://www.kupindo.com/Ploce/67507709_2LP-PINK-FLOYD-Ummagumma-1977-Italy-odlicna 5) PINK FLOYD - `Atom Heart Mother` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76229913_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-1970-Italy-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73307241_LP-PINK-FLOYD-Atom-Heart-Mother-70-France-samo-LP 6) LP PINK FLOYD - `Meddle` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/62273293_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71976029_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63838481_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74555917_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-1-pressing-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555901_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71976109_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66056173_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1976-3-press-RETKO-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73313205_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1978-VG-G-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70387009_LP-PINK-FLOYD-Meddle-1981-odlicna-ploca-MINT 7) LP PINK FLOYD - `Obscured By Clouds` (1972) 8) LP PINK FLOYD - `The Dark Side of The Moon` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/70391229_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-PERFEKTNA-M-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/66057273_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70500637_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76198013_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G https://www.kupindo.com/Ploce/67507361_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74554769_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74554693_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-VG-- https://www.kupindo.com/Ploce/73313233_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390721_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-73-quadro-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70390901_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-quadrophon-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73307225_LP-PINK-FLOYD-Dark-Side-Of-The-Moon-1973-G-F- 9) LP PINK FLOYD - `Wish You Were here` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65439005_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1976-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73307017_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-M-M https://www.kupindo.com/Ploce/70387057_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/68879233_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74562769_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1978-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70500809_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556973_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74557021_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76197949_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63271521_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1980- https://www.kupindo.com/Ploce/68879229_LP-PINK-FLOYD-Wish-You-Were-Here-1985-G-G- 10) LP PINK FLOYD - `Animals` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/63903037_LP-PINK-FLOYD-Animals-1977-German-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/66056617_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307193_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71372709_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197961_LP-PINK-FLOYD-Animals-1978-2-pressing-G- 11) 2LP PINK FLOYD - `The Wall` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74555217_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-1-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65125929_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-Greek-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65533817_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1979-French-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71976189_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73307185_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-samo-jedna-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/63836209_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-4-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65438213_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-Jugotonac-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/76198037_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1980-5-press-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/67507121_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-7-pressing-RETKO https://www.kupindo.com/Ploce/76198021_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-8-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71976317_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-9-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74555053_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-10-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76198029_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1981-11-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71373293_2LP-PINK-FLOYD-The-Wall-1988-13-pressing-VG 12) LP PINK FLOYD - `The Final Cut` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66051865_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74556901_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-ODLICNA-M-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76197957_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-83-NM-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67507221_LP-PINK-FLOYD-The-Final-Cut-1983-Jugotonac 13) LP PINK FLOYD - `A Momentary Lapse Of Reason` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/73307213_LP-PINK-FLOYD-A-Momentary-Lapse-Of-Reason-1987-VG 14) LP PINK FLOYD - `The Division Bell` (1994) 15) LP PINK FLOYD - `The Endless River` (2014) ********************************************************************** II - PINK FLOYD: LIVE ALBUMI I KOMPILACIJE - selekktivna vinilna LP diskografija: 1) LP PINK FLOYD - `Relics` (1971) 2) LP PINK FLOYD - `A Collection Of Great Dance Songs` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/67507265_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70500237_LP-PINK-FLOYD-A-Collection-Of-Great-Dance-1982-G-G 3) 2LP PINK FLOYD - `Delicate Sound Of Thunder` (1988) ===================================================================== III - PINK FLOYD - selektivna singl diskografija: SP PINK FLOYD - `Another Brick In The Wall (Part II) / One Of My Turns` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74379789_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74359273_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-2-press-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74359229_SP-PINK-FLOYD-Another-Brick-1982-3-pressing-VG- ===================================================================== IV - DAVID GILMOUR - kompletna solo vinilna LP diskografija: 1) LP DAVID GILMOUR - `David Gilmour` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/70386621_LP-DAVID-GILMOUR-Pink-Floyd-David-Gilmour-78-VG- 2) LP DAVID GILMOUR - `About Face` (1984)

Stanje: Ploca 4/4+ , Omot 4 kao na slikama ----------------------------- Opsirnije: -------------------------------- Смак је југословенска и српска рок група коју је основао гитариста Радомир Михајловић Точак са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом и басистом Зораном Милановићем у Крагујевцу 1971.[1] Историја Смак са почетка Група Смак је име добила по драмском колажу који се у време када је група настала спремао у Крагујевцу али представа није доживела своје премијерно извођење. Слободан Коминац Кома био је певач у првој постави Смака и један од њених оснивача. Пре Смака је свирао гитару и певао у крагујевачким групама Џентри и Сенке. Са извесним музичким образовањем, Коминац је имао искуства у компоновању. У прво време, он је био шеф групе Смак одређујући репертоар за игранке. Групу напушта у два наврата, да би дефинитивно отишао из Смака у лето 1973. године. Трећи оригинални члан групе јесте Миша Николић. Он је био оргуљаш у првој постави Смака. У Крагујевац је долазио сваког викенда из Београда у коме је студирао Музичку академију. Групу је напустио у лето 1972. године. Кратко време је у групи певао Чачанин Слободан Јовановић Јохан али због епидемије великих богиња није било наступа. Тешки Смаков авион Прву стабилну поставу из 1974. су чинили: Радомир Михаиловић Точак (гитара), Слободан Стојановић Кепа (бубњеви), Зоран Милановић (бас-гитара), Борис Аранђеловић (вокал). Априла 1973. године Смак са домаћином Гитаријаде у Пожаревцу - групом Дијаманти дели прво место, да би у лето исте године победили на фестивалу ПОП музике у банатском селу Санад. У октобру, након читавог низа промењених певача, у групу долази Борис Аранђеловић. Он пролази на аудицији и то тако што је својим високим тенором добро отпевао песму Child in Time енглеске групе Дип перпл. Након гитаријаде у Пожаревцу Смак бележи свој први наступ у Београду. Било је то у Хали спортова на Новом Београду, на концерту `Поп Парада` који је организовао тадашњи Рок продуцент Џералд Казаферовић који за кратко био и менаџер групе Смак. Учествовале су многе предгрупе (`Смели`, `Безимени`, `Дах`, `Смеђокоси`, `Смак`) а као главна имена су били гости из Мађарске, `Syrius`, `Orange Taurus`. Затим `група 202` те група `Time`, sa којом је Смак неколико месеци касније имао заједнички концерт у истој дворани. Марта 1974. Смак објављује први сингл. 10. новембра 1974. имају запажен наступ у Београду и то на рођендану емисије Вече уз радио. У Дому Синдиката наступају заједно са београдском Поп машином и другим групама. Неколико дана касније, на самосталном концерту у сали Хероја на Филолошком факултету имају више него успешан наступ. Тада први пут са њима наступа млади оргуљаш из Краљева Лаза Ристовски, који постаје редован члан Смака јануара 1975. Крајем јануара 1975. Смак наступа са мађарском групом Омега у београдском Дому синдиката, да би у фебруару исте године наступили на рок вечери у Опатији, и након тога у Загребу на смотри најбољих ју-гитариста „Конгрес рок мајстора“, где Точак на чуђење многих није изабран међу четворицу најбољих, и то само зато што није био ексклузивац загребачког „Југотона“. Априла 1975. догађа се нешто до тада несвакидашње на југословенском дискографском тржишту. Излазе два иста сингла у различитим издавачким кућама. И загребачки Сузи, а и РТВ Љубљана су имале уговоре са Смаком, те су пожуриле да објаве сингл са тада апсолутним музичким хитом, инструменталном композицијом под називом Улазак у харем. У мају, Смак креће на турнеју са Бијелим дугметом и источнонемачком рок групом Пудис на свирке по Хрватској и Босни и Херцеговини. Крајем маја Смак наступа на фестивалу Бум у Загребу, а убрзо након тога чланови групе приступају снимању деби албума који је назван „Смак“. Свих пет песама са тог албума је доживело да се нађе на званичним и незваничним Смак компилацијама `The best of`. Били су предгрупа Дип перплу на њиховом концерту у Београду 1975. Након хит сингла и одличног концерта са Дип перплом, издали су први албум, који се нашао на листи „Топ 50` најпродаванијих југословенских албума свих времена. Почетком 1976. су објавили мини-плочу „Сателит“ на којој се налазила истоимена хит песма, блуз песма „Шумадијски блуз“. У овом периоду су снимили кратак филм „Смак у Њујорку“, на којем су снимљени кадрови са њујоршких улица те са бродског обиласка (Cyrcle Line) острва Менхетн, као део промоције плоче „Сателит“. Те године такође Точак објављује свој први соло албум „Р. М. Точак“. Следећи њихов сингл „Људи није фер/Ел Думо“ је објављен крајем 1976. Неочекивани узлет Судбину прогонити, враћати се пореклу. Свој Удес испунити - значи бити на путу Вечноме. Нестати а пролазност избећи. Мики Петковски из групе „Брег“ долази као клавијатуриста на место Лазе Ристовског и снима са Смаком њихову најпознатију плочу „Црна дама“, која се такође налази у „Топ 50` најпродаванијих југословенских албума свих времена. Наредне године Петковски одлази из групе због служења војног рока у ЈНА и снима са члановима из група „Смак“ и „Леб и сол“, Лазом Ристовским, Горданом Ивандићем и перкусионистом Дејвидом Мосом свој први соло албум „Ко зна“, који није доживео значајан успех. Суботичанин Тибор Леваи је био следећи клавијатуриста, са којим су снимили плочу „Странице нашег времена“ 1978. и енглеску верзију овог албума - `Smak Dub In The Middle`. У то време, Точкови текстови постају проблем јер су пуни мотива из мистицизма којим је Точак тада био опчињен, остатак групе тиме није задовољан, па у веома и натегнутој лошој атмосфери у јесен 1978. године у студију Chipping Norton снимају албум Странице нашег времена. После изласка плоче групу напушта Тибор Леваи. Он убрзо излази из групе и сели се у Немачку. Да би из Смака крајем 1978. отишао и Точак. Као повод за разлаз у домаћој штампи се наводило наваљивање Р. М. Точка на његовим текстовима, као и да се на енглеској верзији албума нађу текстови Дејвида Моса са чим се остали чланови групе нису слагали. Смак на кратко сарађује са Дадом Топићем који наговара Точка да се врати у групу након месец дана паузе. Почетком 1979. у групу се враћа Точак и са собом доводи Лазу Ристовског који је разочаран лошом продајом плоче коју је снимио са бубњарем Ипетом Ивандићем. У то време, Смак споразумно раскида уговор са немачком кућом `Bellaphon` и снимају са Дадом Топићем сингл „На Балкану“. Почетком 1980. Смак припрема плочу Рок циркус на којој је требало да се оствари споразумно виђење свих чланова. У продукцији Дада Топића направили су хард рок опредељено музичко дело са очигледним комерцијалним претензијама. У то време здравље и смрт председника Тита су били разлог што група Смак није могла јавно да наступа и они јуна 1981. одлучују да престану са радом. На Калемегдану у Рокотеци држе опроштајни концерт пред око 8.000 верних обожавалаца, и на истоме изводе део програма са тек снимљеног албума `Зашто не волим снег`. Ова плоча, у почетку замишљена као Точков самостални рад, на крају је на наваљивање ПГП РТБ-а објављена под именом Смак. Зато на њој не пева Борис Аранђеловић, него се уместо њега појављују Дадо Топић и београдски певач Зоран Живановић-Хозе. Албум је Точак посветио свом преминулом брату. Ипак је непоновљив 1981. - … Оригинална постава се опет окупила 1981. и са Дадом Топићем и Живановићем-Хозеом као певачима су снимили албум `Зашто не волим снег`, где је насловна нумера била посвећена Точковом преминулом брату. Албум је требало да буде објављен као други Точков соло пројект, али су издавачи (ПГП РТБ) сматрали да ће се боље продавати ако буде издат под именом групе Смак. Након тога су се (опет) разишли. 1982. Борис Аранђеловић снима свој први соло албум „Из профила“ са члановима Смака, бившим гитаристом Ју Групе Батом Костићем, бившим бубњаром Корни групе Владимиром Фурдујем и са тада џез саксофонистом Јовом Маљоковићем. Точак је у периоду `80 свирао највише са својим џез - рок Р. М. Т. Триом у коме су били басиста Лола Андријић и бубњар Дејвид Мос. Притом је снимио два сингла „Марш... На Дрину“ и „Специјалка/Мантија“. 1986. снимили су плочу `Смак 86`, али након краће турнеје у време када је клавијатуре свирао Милан Ђурђевић поново су се разишли. Четврти повратак Смака се одиграо 1992. Тада су углавном свирали концерте по Србији и издали концертни албум `ОдLIVEно` (на албуму гостује Пера Џо, један од најбољих српских усно хармоникаша). 1992. и 1993. Точак је са својом групом ТЕК промовисао свој други соло албум и музику за филм Византијско плаво из 1993., за који је освојио награду „Кристална призма“ за најбољу музику из филма. Коначно, 1994. Смак се поново појавио, али овај пут са Точком и Кепом су свирали млади музичари: Дејан Стојановић Кепа Јуниор (други бубњар), Дејан Најдановић Најда (вокал), Влада Самарџић (бас) и Милан Милосављевић Микица (гитара). Смак је са овом поставом објавио албум `Биоскоп Фокс`. Три године касније Влада Самарџић је напустио Смак и отишао на музички колеџ Беркли у САД, заменио га је Слободан Марковић Сале. Последње албуме, за сад `Live without audience` 1998, `Егрегор` 1999, `Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub `La Cinema`` 2000. су снимили са њим. 2010 Смак у сали Шумадија снима 4 нумере, `Делфин`, `Циганско срце`, `Испирање` и `Рапсодија о лепом`. То је била промоција искључиво на Јутјуб каналу smakinfo. У време медијске помпе око „смака света 2012` РМ Точак и пријатељи решили су да одсвирају повратнички концерт у Комбанк арени у Београду у оригиналној постави појачаној новим певачем Дејаном Најдановићем Најдом, басистом Милошем Петровићем и клавијатуристом Дејаном Здравевским. Концерт је одржан пред око 20.000 гледалаца и проглашен културним догађајем године у Србији, а група „Смак“ показала се у најбољем светлу као изузетно увежбан тим и изводила своје највеће хитове из 40 година дуге каријере, по први пут са чак 25 песама. Запамћено је да је Точак на почетку концерта рекао „Фрка је, фрка је..`, а да је крај концерта Смак испраћен овацијама препуне Арене.[2] Уследио је концерт на крагујевачком фестивалу Арсенал 2013. Затим велики спектакл на ушћу 20. јуна 2015. Био је то уједно и последњи наступ Бориса Аранђеловића, умро је 27. августа 2015. у Ротердаму. Смак је на достојан начин испратио свог певача. Утицај Смак је био, пре свега, поштован због Точкове гитарске виртуозности, у почетку највише по узору на Џимија Хендрикса и због занимљиве и снажне, фузије хард рока, џеза, прогресивног рока, џез рока са снажном блуз основом, са Аранђеловићевим вокалним фалсетом који је радо коришћен у дуелима гитаре и гласа. Инструментал „Улазак у харем“ је прославио Радомира Михаиловића Точка као гитарског хероја и легенду музичке сцене бивше Југославије током седамдесетих година двадесетог века. Албуми „Црна дама“ из 1977. и „Странице нашег времена“ из 1978. били су врло цењени од стране обожавалаца прогресивног рока, и чак су били издавани за енглеско тржиште. Њихово окупљање од друге половине осамдесетих променило је правац групе ка фузији. Након повратка 1994, пре свега Точкова и Кепина идеја је била да се Смак врати року. Као поређење се могу искористити сличности у стилу са извођачима као што су Џетро тал, Лед зепелин, Дип парпл, Гренд фанк реилроуд, и Јес. Септембра 2023. је испред Дома Омладине у Крагујевцу откривен споменик групи, рад вајарке Катарине Трипковић.[3] ---------------------------------- Predmet prodaje je LP Maxi singl Smak (3) ‎– Nevidljive Terazije Label: PGP RTB ‎– MS 7001 Format: Vinyl, 12`, 45 RPM, Maxi-Single, Misprint, Stereo Country: Yugoslavia Released: Apr 1978 Genre: Rock Style: Prog Rock Nevidljive Terazije (Vinyl, 12 More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A Nevidljive Terazije Lyrics By – B. Horvat* B Hitopadeza

Fototipsko izdanje pripremljeno prema originalu (1910) čiji je vlasnik g.Jovan B. Mirkuš sa Cetinja. Broširano, 44 stranice, 14x21 cm, bez godine izdanja, izdavač Mitropolija crnogorsko-primorska- Cetinjski manastir. Retko izdanje, poseduje ga samo Biblioteka Srpske Patrijaršije, Beograd. U knjizi se posle tekstualnog dela (koji u celosti prenosim) nalaze fotografije 34 pripadnika vladarske dinastije: sl. 1 - Mitropolit DANILO, Gospodar Crne Gore (1697-1735) sl. 2 - Mitropolit SAVA, Gospodar Crne Gore (1735-1782) sl. 3 - Mitropolit VASILIJE, Gospodar Crne Gore (1750-1766) sl. 4 - Mitropolit PETAR I SVETI, Gospodar Crne Gore (1782-1830) sl. 5 - Mitropolit PETAR II, Gospodar Crne Gore (1830-1851) sl. 6 - DANILO I, Knjaz i Gospodar Crne Gore (1851-1860) sl. 7 - DARINKA, Knjaginja crnogorska († 1892) sl. 8 - OLGA DANILOVA, Knjaginjica crnogorska († 1896) sl. 9 - Velika vojvotkinja STANE († 1895) i Veliki vojvoda MIRKO († 1867) sl. 10 - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo NIKOLA I, Knjaz i Gospodar Crne Gore sl. 11 - Njeno Kraljevsko Visočanstvo MILENA, Knjaginja crnogorska sl. 12 - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo KNjAZ DANILO, Našljednik prijestola crnogorskog sl. 13 - Njeno Kraljevsko Visočanstvo KNjAGINjA MILICA, Prestolonašljednikovica sl. 14 - Njegovo Visočanstvo KNjAZ MIRKO, Veliki vojvoda Grahovca i Zete sl. 15 - Njeno Visočanstvo Knjaginja NATALIJA sl. 16 - Njihove Svjetlosti Knjaz MIHAIL i Knjaz PAVLE, Veliki vojvoda Raški sl. 17 - Njihove Svjetlosti Knjaz STANISLAV († 1907) i Knjaz STEVAN († 1908) sl. 18 - Njegovo Visočanstvo KNjAZ PETAR, Veliki vojvoda Zahumski sl. 19 - Njihova Visočanstva Knjaginjice crnogorske KSENIJA i VJERA sl. 20 - Njeno Visočanstvo MARIJA, Knjaginjica crnogorska († 1885) sl. 21 - Njegovo Veličanstvo PETAR I, Kralj Srbije sl. 22 - Njeno Visočanstvo ZORKA, Knjaginja Karađorđević († 1890) sl. 23 - Njihova Kraljevska Visočanstva Knjaz ALEKSANDAR, Našljednik prijestola Srbije, Knjaz ĐORĐE KARAĐORĐEVIĆ i Knjaginjica JELENA KARAĐORĐEVIĆ sl. 24 - Njegovo Imperatorsko Visočanstvo PETAR NIKOLAJEVIČ, Veliki knjaz Rusije sl. 25 - Njeno Imperatorsko Visočanstvo MILICA NIKOLAJEVNA, Velika knjaginja ruska sl. 26 - Njihova Imperatorska Visočanstva Knjaginjica MARINA, Knjaginjica NADEŽDA i Knjaz ROMAN sl. 27 - Njegovo Veličanstvo VIKTOR EMANUEL III, Kralj Italije sl. 28 - Njeno Veličanstvo JELENA NIKOLAJEVNA, Kraljica Italije sl. 29 - Njihova Kraljevska Visočanstva Knjaginjica JOLANDA, Knjaginjica JOVANA, Knjaginjica MAFALDA i Knjaz UMBERTO OD PJEMONTA, Našljednik prijestola Italije sl. 30 - Njegovo Visočanstvo Knjaz FRANC JOSIF BATENBERG sl. 31 - Njeno Visočanstvo ANA NIKOLAJEVNA, Knjaginja Batenberg sl. 32 - Njegovo Imperatorsko Visočanstvo NIKOLAJ NIKOLAJEVIČ, Veliki knjaz ruski sl. 33 - Njeno Imperatorsko Visočanstvo ANASTASIJA NIKOLAJEVNA, Velika knjaginja ruska sl. 34 - Njihova Imperatorska Visočanstva JELENA GEORGIJEVNA, Knjaginjica Romanovska, Hercoginja Lajhtenberška i SERGIJE, Knjaz Romanovski, Hercog Lajhtenberški Династија Петровић-Његош Што утече испод сабље турске, Што на вјеру праву не похули, Што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине, Да гинемо и крв проливамо, Да јуначки аманет чувамо, - Дивно име и свету слободу! - П. П. Њ. Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Црну Гору из другијех српскијех земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјеста Зјенице. То се њихово досељење односи добу владавине Ивана Црнојевића (1471-1490.). По досељењу они се настанише на Његушима у Катунској нахији. О поријеклу и животу ове породице прије њихова досељења у Црну Гору ми врло мало што знамо, осим што нам предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затијем у Његошу планини, у мјесту Церовици. Ипак, судећи по једном потпису владике Данила, гдје се он назива `Војводић српске земље`, можемо с правом закључивати, да је то била једна од старих угледнијих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште. Три до четири нараштаја прошла су, може бити, док се је у тој породици родио Петар, по којему се и назваше Петровићи. Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан, био је кнез Његушки, а осим тога често је изашиљан био по народним пословима код Патријарха у Пећ и тако је народне ствари заступао, да је због тога, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу. Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се је као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља. Крај XVII. вијека био је у опште најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С потоњијем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и потоњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Изгледало је, да ће слобода црногорска за навијек да угасне, али добри геније Црне Горе показао је Црногорцима пут, којим треба да иду к спасењу. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи Господара и владику, и Провиђење је хтјело, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша. Тај избор био је сретан и Богом благословен. Та породица, која се је одликовала најљепшим људским врлинама: бистрином ума, силом вазда к добру упућене воље, личном храброшћу, мудрошћу и вјештином војничком, живом свијешћу о народним потребама и идеалима, бистрим погледом на вријеме у којему живе, радњом која ствара и иде даље од онога што затече; породица задахнута силним патриотизмом и обдарена најљепшим даром поезије и најдивнијим цртама тјелесне љепоте, - та породица дала је Црној Гори до данас седам владалаца, којима она дугује благодарност за све што има. Пет од овијех владалаца били су у исто доба и црквени поглавари - митрополити, али не треба отуда закључивати, да су Господари из дома Петровића Његоша били Господари зато, што су у исто доба били и митрополити. Они су бивали владаоци прије, него што су узимали на себе то високо црквено достојанство, у којем је била сједињена власт црквеног и државног поглавара. Тако н. пр. владика Данило био је три године од народа изабрани Господар, па је тек послије тога времена примио митрополитско достојанство. Између 1830. и 1833. владика Раде називао се је: `Божјом милошћу, ја ђакон Петар II. Петровић-Његош, Господар Црногорски`, па је тек доцније постао митрополит. Осим тога, они се нијесу ни носили, изузевши св. Петра Цетињског, као црквени поглавари, већ су носили народно руво и оружје. Па и св. Петар у доба рата носио је народне хаљине и оружје. По хронолошком реду они су слиједили овако: МИТРОПОЛИТ (владика) ДАНИЛО, родио се на Његушима. Владао је од 1697-1735. Посветио га је српски патријарх Арсеније III. Чарнојевић. 1701. ударио је при Орловом Кршу на Цетињу основ данашњем цетињском манастиру. У Зети, у селу Српској, приликом освећења цркве, ухвате га Турци и осуде на смрт, али га Црногорци откупе за 3000 дуката. На Царевом Лазу 1712. потукао је велику турску војску, којом је приликом и сам допао рана. Тако утврди земљу с поља, пошто ју је предходно изнутра оснажио, истријебивши из ње потурчењаке, преко којих су се у Црну Гору почели увлачити страни елементи. Ћуприлић паша навали на Црну Гору 1714. са многобројном војском, и попали је до Цетиња, откуда се врати, немогавши је покорити. Владика Данило крену се у Русију за помоћ и утврди са руским царем Петром Великим везе покровитељства и братства, у чему су га шљедовали сви доцнији Господари Црне Горе. Ушљед добрих односа са Млетачком Републиком добио је духовно покровитељство над Боком, која је тада била под млетачком влашћу. Одржавање реда у земљи повјерио је неколицини главара. МИТРОПОЛИТ САВA (1735-1782.). Завладичио га је српски патријарх из Пећи. - 1736. помагао је Русију и Аустрију у њиховом рату са Турском. Путовао је у Русију. Царица Јелисавета издала му је грамату, којом хвали Црногорце и признаје њихово јунаштво и заслуге за Русију у њеној борби за ослобођење Хришћана на истоку. По повратку из Русије послао је у Пећ свога синовца: МИТРОПОЛИТА ВАСИЛИЈА, којега је завладичио пећски патријарх и дао му назив: `Митрополит црногорски, скендеријски и приморски и егзарх св. пријестола словеносрпске патријаршије у Пећи.` Једном приликом, кад је у Пећи био сабор српских архијереја, добио је од пећског патријарха писмени позив, у којем га патријарх назива: `Митрополитом од принципата Црне Горе`. Митрополити Сава и Василије заједно су владали од 1750-1766., које године Василије умре у Петрограду, гдје је и сахрањен. МИТРОПОЛИТ ПЕТАР I. (Свети Петар Цетињски), владао је од 1782-1830. Завладичио се у Карловцима 1784., одакле је пошао у Русију. При повратку из Петрограда у домовину, изговорио је знамените ријечи: `ко је противу Русије, тај је и противу свијех Словена` - што су узели за основицу своје политике сви доцнији Господари црногорски. 1787. помагао је Русију и Аустрију у рату са Турском, који није био повољан ни за савезнике, ни за Црну Гору. Два пут је јуначки сузбио турску војску под Махмут-Пашом. Послије другог напада, у којему је погинуо сам Махмут-Паша, Брда су за вазда сједињена са Црном Гором. Јакога је удјела имао са својим Црногорцима и Бокељима у ратним догађајима, који су били судбоносни за Боку и Дубровник. Црногорци су се и Бокељи тада борили заједно са Русима противу Француза. Под његовом владавином присаједињена је Црној Гори Морача, а Бока, која је два пут долазила под његову власт, предана је Аустрији 1814. Обдржавао је сталне везе са Карађорђем за вријеме првог устанка и с њим је склопио савез за ослобођење потлаченог Српства, те је у ту сврху водио знатне борбе са Турцима. Под митрополитом Петром Црна Гора добила је први писани закон 1798., који је проширила Народна Скупштина на Цетињу 1803. Њиме је установљен суд, који се звао `кулук`. Што је Немањићима Св. Сава, то је Петровићима Св. Петар, који је био неустрашиви народни вођа и учитељ, благе природе, а силна ауторитета, којем се покоравао и најопорији горштак. Због његовога богоугодног живота народ га је прозвао, још за живота, светим. Представио се на Цетињу 18. октобра 1830. МИТРОПОЛИТ ПЕТАР II. (Владика Раде, синовац Петра I.). Васпитач му је био чувени српски пјесник Симо Милутиновић-Сарајлија. Посвећен је за архијереја у Петрограду 1833 , пошто је већ три године као ђакон био Господар Црне Горе. Установио је Сенат. као највишу судску власт, у којем су била заступљена сва племена. Завео је тјелесну гарду (перјанике). Под њим се почео наплаћивати порез. Отворио је прву штампарију послије чувене ободске штампарије (1493. за вријеме владе Ивана Црнојевића). Веће је сукобе имао са Турском због Подгорице, Дробњака и Грахова, гдје је погинуло десет његових рођака Петровића. С Аустријом је уредио пограничне спорове. Он је један од првих српских пјесника. У своме најбољем пјесничком дјелу `Горском Вијенцу`, који је преведен на више европских језика, опјевао је истребљење потурчењака из Црне Горе под својим претком владиком Данилом. Умро је 1851. Сахрањен је по својој жељи у црквици на врху Ловћена изнад Цетиња, КЊАЗ ДАНИЛО I. По жељи народној и пристанку цара руског Николе I. прогласио се у Петрограду за Књаза, и тијем је коначно у Црној Гори свјетовна власт отцијепљена од духовне. Турска се побојала да ће тијем сувише порасти Црној Гори углед, те посла на њу 1852. велику војску под Омер-Пашом. Брат Књаза Данила, Велики Војвода Мирко, отац данашњега Господара Црне Горе, предводио је борбу. Пошто се није могао одржати, склонио се у Острошки Манастир, гдје је са 30 Црногораца девет дана одољевао огромној непријатељској сили, док му није стигла помоћ од Књаза Данила. Дани одбране у Острошкоме Манастиру сачињавају једну од највеличанственијих црногорских ратних епопеја. Борба се завршила 1853. г. када је Турска на интервенцију Великих Сила признала ново стање у Црној Гори. 1858. Турска опет посла велику војску, коју у славној битци на Граховцу на Спасов-дан Црногорци потпуно потукоше под вођством Великог Војводе Мирка. По тада је једна међународна комисија регулисала границе између Црне Горе и Турске. Књаз Данило био је у управи одважан, племенске је свађе и освете искоријенио и ауторитет државне власти високо уздигао. Био је гвоздене воље, јака карактера, неустрашив у остваривању народних идеала и државне мисли. Његово силно родољубље и сјајни ум, потпомаган у извођењу државних задатака несавладљивом личном храброшћу, положили су темељ новој Црној Гори и пред свијетом је у угледу подигли на степен заточника балканске слободе. У напону снаге свршио је трагичном смрћу од атентата, који је, као пошљедица политичких мотива, на њега извршен у Котору 1. августа 1860. На упражњени пријесто послије њега дошао је његов синовац: КЊАЗ НИКОЛА I. који се васпитавао у Паризу, примивши владу у 19. години живота. Првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца, Великог Војводе Мирка. 1862. повео је због ослобођења Херцеговине први рат са Турском. Рат је био тежак за Црну Гору, али се свршио часним миром. 1868. млади Књаз Никола путовао је први пут у Русију, и том приликом је са царем Александром II. још више развио везе, које су са Русијом били утврдили његови преци. По повратку с пута отпочео је живи рад на преуређењу државе. Уредио је војску, која му је била прва брига; отворио је по земљи судове и школе. 1876. у заједници са Србијом, са којом је Књаз Никола још под владом Књаза Михаила склопио савез, Црна Гора је објавила Турској рат за уједињење и ослобођење српскога народа. Црногорско се оружје прославило у побједама на Вучјем-Долу, Фундини и Никшићу, па пошто је и Русија ушла у рат, Црна Гора заузе Билећ, Бар, Улцињ и Подгорицу. Глас о побједама црногорским би разнесен широм свијета. Пјесници их опјеваше, а Црногорци дадоше Књазу Николи назив: `Цар Јунака`. Црна Гора је изашла из рата проширена и добила излаз на море. Тада су јој признале независност и оне Велике Силе, које јој то до тада формално не признаваху. По рату настало је дуго доба мира, које је Књаз Никола умио искористити, да своју Црну Гору и мудром управом и мирним радом уздигне на степен, на који су је подигле храбре мишице њених синова у славним ратним побједама. Радио је у свијема правцима културнога развића. Подизао је школе, градио путеве, отварао нове вароши, издавао корисне законе, сређивао државну управу завођењем министарстава и подстицао привредни и трговински полет и општу радиност. Али највећа му је брига била војска, коју је, помоћу братске Русије, подигао наоружањем и обуком на висину савремених задатака и потреба и од ње учинио праву народну узданицу. Својим везама сродства са страним дворовима прибавио је Црној Гори још веће поштовање и појачао у великој мјери њен углед. Тешки и дуготрајни рад на народном и државном добру олакшале су му јака воља и жица поезије, која га је учинила популарним српским пјесником. Књаз Никола је творац модерне Црне Горе, која је дјело његове управе и заједничких трудова његових и његовога храброг народа, којем је посветио сав свој живот. Руковођен идејом општега напретка, дао је земљи из слободне воље 6. децембра 1905. Устав, кад му га нико од његових поданика није тражио. Благодарећи аукторитету Књаза Николе, Црногорско је море, приликом пошљедње јевропске кризе због анексије Босне и Херцеговине, ослобођено ограничења наметнутих Берлинским Конгресом, што је не мала добит за културни и привредни развој Црне Горе. Унаприједивши Црну Гору у свијема правцима цивилизаторскога рада, Књаз Никола дочекао је, да ове године може заједно са својим народом, пун поноса и поуздања за будућност, бацити поглед на плодове свога педесетогодишњег владања и дјелања. У свијема својим напорима за опште добро, за све вријеме владавине, имао је помагача, савјетника, сапатника и анђела хранитеља у сапутници свога животаКЊАГИЊИ МИЛЕНИ, жени и владарци ријетких врлина, која га је обдарила прекрасним породом. Књагињу Милену због њене доброте и због племенитости њенога срца народ црногорски прозвао је `народном мајком`.