Inspirativna priča o građanskoj pobuni. Ali ako ti ovo mesto nešto znači, ako ti pripadaju ovi puteljci i planine, ne treba da se plašiš da ostaneš. Čim dođe rat ili poplava, ljudi beže. Ljudi, ali ne i Trina. Gorda kao i pogranično mesto u kojem je odrasla, suprotstavlja se fašistima koji joj ne dozvoljavaju da radi kao učiteljica. Kada je primoraju, Trina odlazi u planine, prateći muža dezertera. Kada voda iz hidroakumulacionog jezera zapreti da uništi branu i poplavi njive i domove, odupreće se nečim što joj nikad neće oduzeti: rečima. „Ovaj predivni roman, pisan jednostavnim stilom, istovremeno otkriva nepoznatu priču o ljudima koji su se zatekli u procepu između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma i oslikava veličanstven lik osećajne ali hrabre žene.“ – L’ Express „Marko Balcano ima naročit dar kojim gradi ženske likove. Glasovi njegovih žena u isto vreme odišu iskrenošću i poetičnošću.“ – El Mundo „Bezvremena priča o gubitku i prolaznosti.“ – Corriere della Sera

Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 15. mart 2022. Izdavač: Laguna Nagrada Kosta za najbolji roman. „Izuzetno književno dostignuće.“ – Sunday Times „Veoma moderna priča.“ – Times Bezvremena priča o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju. Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. Nekada davno ljubomorne žene sa ostrva proklele su lepu devojku da večno živi u telu ribe. Iako ju je video na tren, nije je mogao zaboraviti. Danima se vraćao se na isto mesto dok je nije ponovo video. Jednog dana ulovili su je američki turisti. Dejvid će je spasti i sakriti u svom domu otkrivajući da se ona polako ponovo pretvara u ženu. On mora da zadobije njeno poverenje, a Ajkaja da nauči šta to znači biti čovek posle mnogo vekova usamljenosti. Dok se zaljubljuju jedno u drugo prolaze kroz brojne opasnosti ali i radosti. Ipak, nad njima neprekidno lebdi pitanje: da li će nekadašnja sirena uspeti da izbegne svoju kletvu? „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ – Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ – Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ – Margaret Atvud „Originalno.“ – Daily Mail

Broj strana: 162 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: LOM DOBITNICA NINOVE NAGRADE ZA 2021. bila jednom jedna devojka lepa i ponosna brza i smejava sa dugom kosom i belim rukama i ta je devojka mislila ja sam najbolja i najlepša ovde nema nikoga za mene gde je taj koji je za mene jednom je dobila cveće devojka bacila je drugi put dobila je pesmu bacila je treći put dobila je prsten bacila je i jednog dana došao je vetar i vetar je tako zagrlio da nije mogla da diše i vetar joj je podigao suknju i vetar joj je podigao kosu i vetar je okrenuo i obrnuo i nije znala devojka šta se sa njom dešava i onda je nju vetar podigao i odneo daleko daleko više je nikad nisu videli ni mama ni tata ni bata ni seka postala je strašna vetrovita kraljica tamo u oblacima i jedino što je volela to su bila deca deca dole što trče i skaču deca što se smeju deca što ne plaču a sad spavaj Milena Marković rođena 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala FDU dramaturgija, 1998. u Beogardu. Bibliografija Pas koji je pojo sunce (2001); Istina ima teranje (2003) 3 drame (2006); Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009);Pre nego što sve počne da se vrti (2011); Pesme(2012) Drame (2012); Pesme za žive i mrtve (2014); Zmajeubice (2014) Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001); Šine (2002); Nahod Simeon (2006); Brod za lutke (2006); Šuma blista (2008); Zmajeubice (2014); Deca radosti (2016); Pet života pretužnog Milutina (2018); Livada puna tame (2019) Realizovani scenariji za igrane filmove Sutra ujutru (2007); Beli beli svet (2009); Otadžbina (2016); Živ čovek (2020); kao i za dokumentarni film Rudarska opera (2007) Nagrade Specijalna nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora; tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst (Nahod Simeon, Brod za lutke i Zmajeubice), kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, 2007. i „Todor Manojlović“, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“, kao i nagradu „Pero Despota Stefana“ za poeziju 2014.

Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Dobitnik Bukerove nagrade. Proslavljeni roman o imućnoj indijskoj porodici koju je 1969. godine jedan sudbonosni dan promenio zauvek. Svi su oni prekršili pravila. Svi su stupili na zabranjeno tle. Svi su se poigrali zakonima koji određuju koga bi trebalo voleti. I kako. I koliko. Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Književni stil Arundati Roj porede sa prozom Foknera i Dikensa. Ovaj moderni klasik je potresna porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. „Roman koji teži da postane svetski bestseler mora stvoriti sopstveni jezik, Arundati je u tome uspela.“ Džon Apdajk „Zavređuje sve pohvale koje odzvanjaju sa obe strane Atlantika. Bog malih stvari je zaista remek-delo.“ Observer „Pravi je izazov naći roman koji otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste i religije. Spektakularan roman.“ Daily Telegraph

Savremeni klasik makedonske književnosti. Pupak sveta je doživeo četrnaest izdanja u Makedoniji, proglašen je romanom godine lista Utrinski vesnik, ovenčan je nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji. To je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. „Bez oklevanja, Andonovski se može nazvati genijem, živim klasikom i književnim divom, a roman se može porediti sa delima Umberta Eka i Milana Kundere.“ Iz predgovora ruskog izdanja „Svakog čitaoca će privući polifonost i složena arhitektura romana, kao i prefinjeni stil.“ Tome Arsovski „Objavljivanje Pupka sveta je epohalni događaj jer autor, sasvim izvesno, stoji na pijedestalu klasika makedonske književnosti.“ Kristina Nikolovska

Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“, Nagrada „Despot Stefan Lazarević“ „Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“ – Tamara Krstić „Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća. Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd. Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi.“ – Vladislav Bajac

Dobitnica Vitalove nagrade Zlatni suncokret za 2016. godinu. Dobitnica regionalne nagrade Mirko Kovač. U romanu Ravnoteža govori se o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte. Odbijajući svaki vid integracije u novo, razorno društvo bezumlja i zla, Milica i njene prijateljice svojom kreativnošću i hrabrošću pokušavaju da se odupru nasilju i haosu koji ih okružuje. Kroz mnoštvo duhovitih i ironičnih dijaloga, ovaj roman traga za odgovorom na pitanje kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu. „Tri romana u jednoj knjizi, to je Ravnoteža Svetlane Slapšak. Pastiš, parodija i svedočanstvo čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj literaturi našeg regiona. Pastiš je priča u maniru sestara Bronte, parodija je roman o nastajanju oca nacije, a svedočanstvo su devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije ispričane oštro i lucidno. A kao bonus, u knjizi su porno skeč i recept za kolač u narodu poznat kao ’ravnoteža’.“ Dragan Velikić

Роман о самом известном модном мотиве в мире. «Парус надежды» – роман для искушенных читателей. Повествование о феномене самого известного в мире модного мотива, окруженного ореолом сексуальности и авантюризма – полосатой тельняшки. Его действие вписано в канву сказочного барочного города Пераста в Боке Которской, единственном фьорде Средиземного моря. Никола Смекия – амбициозный собственник модного производства из Бари, который возвращается в Пераст, город своих предков, по приглашению местной градоначальницы, чтобы наладить там традиционное производство тельняшек. Через любовную историю, чье действие происходит в официально красивейшем заливе мира, Малович описывает нашу эпоху, в которой мы полностью зависим от технологий. Google, эволюциониров, взял на себя роль всевидящего ока Бога, от чьего взгляда никому не укрыться. «Парус надежды» вводит читателя в финал через аргументированное заявление о том, что Христофор Колумб был конверсо, евреем по происхождению, ведь на всех трех его кораблих в 1492 году нет католического священника, зато с экспедицией плывет Луис де Торрес, переводчик иврита, что представляет знакомую нам историю в новом свете. * Русские и сербы в «Парусе надежды»: Великий князь Константин Николаевич Романов, адмирал флота, отдал распоряжение, по которому тельняшка стала частью российской флотской формы 19 августа 1874 года. Педагог морской школы, капитан Марко Мартинович в 1698 году обучал в Перасте семнадцать питомцев Петра Великого. Перастчанин Матия Змаевич был адмиралом российского Балтийского флота. Серб из Боки Которской Марко Войнович был адмиралом российского Черноморского флота... 24 ключевых понятия: Тельняшка, Бока Которская, мировая мода, Пераст, Святой Николай, корабль, Google, вино, море, Средиземноморье, Колумб, химические следы на небе, евреи, апельсины, барокко, Россия, Китай, война, пчелы, мужчина, женщина; любовь, смерть, Бог.

Dobitnik nagrade Strega 2015. Berlingverova sahrana i otkrivanje radosti koju osećamo kad gubimo, Morova otmica i izdaja oca, Parizeova intelektualna hrabrost i prva ljubav koja je umrla na Dan zaljubljenih, govor kojim je Bertinoti srušio Prodijevu vladu i konačna predaja genu površnosti, svakodnevni život tokom dvadesetogodišnje Berluskonijeve vlasti, jedna Kraksijeva rečenica i jedna Karverova priča… Premda je tačno da nam je potreban celo život da postanemo ono što smo, kada pogledamo unazad, put je jasno obeležen, tu je čitav niz slutnji, trenutaka, naleta nadahnuća i grešaka koji čine nit našeg života. Frančesko Pikolo je napisao knjigu koja je i roman o italijanskoj levici i priča o ličnom i kolektivnom sazrevanju. Svaka stranica ove knjige podseća nas da nas se sve što se dešava i te kako tiče. Epoha u kojoj se živi ne može da se odbaci, može samo da se prihvati. Svaki čovek doživi bar jednu ljubavnu priču koja traje ceo život: onu sa svojim vremenom i svojom zemljom, (buran) brak između privatnog i javnog života. Ovaj lični i politički, zabavni, krajnje ozbiljni i provokativni roman govori o svemu onome što doprinosi da budemo onakvi kakvi smo. Knjiga koja govori o jednom čoveku, ali i o Italiji u poslednjih pedeset godina. Prevela Gordana Breberina.

Nagrada Alfaguara za najbolji roman na španskom jeziku. Lavirinti ljubavi i laži velike su teme ovog romana Karle Gelfenbejn, spisateljice koja je oduševila hiljade čitalaca širom sveta. Književnicu Veru Sigal i pesnika Orasija Infantea spaja mladalačka ljubav i strast prema književnosti. Njihova sreća će biti prekinuta kada Vera Sigal jednog dana padne niz stepenice svoje kuće i ostane u komi. Dvoje mladih umetnika, Emilija i Danijel, oduševljeni Verinim delom, godinama kasnije dolaze iz Francuske u Čile ne bi li bolje razumeli tajanstvenu vezu koju su imali Vera i Orasio. Ta istraga će kod Danijela stvoriti sumnju da Verin pad nije bio slučajan. Emilija i Danijel tako kreću u potragu za istinom o nesrećnom slučaju mitske spisateljice, ali će pre svega spoznati sopstvenu sudbinu. „Književni triler napisan krajnje efektno vezan je za nezaboravan ženski lik i za moć genijalnosti. Autorka je umela da ispreplete ljubavi i zagonetke sa složenim i istovremeno transparentnim pismom.“ (Iz saopštenja žirija za dodelu XVIII nagrade Alfaguara za roman 2015. godine) „Suptilna, vizionarska i ljudska priča.“ – Dž. M. Kuci „Karla Gelfenbejn je tvorac autentičnog i moćnog književnog izraza.“ – The Independent „Karla je jedan od najvažnijih pisaca s početka XXI veka. Njeni romani su dragulji savremene čileanske književnosti.“ – El Mercurio

Two famous children authors working together again after 40 years! Excuse me, but don't we know each other from somewhere, or am I imagining it? Clairvoyant Tales are aimed both at children and their parents. The book contains 31 stories written by Ljubivoje Ršumović and as many illustrations drawn by Dušan Petričić. Clair, an unusual and curious boy finds new friends among animals and through play and conversation with them he reveals answers to various, very important questions about life. This fun, playful and wise book will become the readers favorite no matter their age.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija. Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka. Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak... Kakvo je pravo lice ljubavi?

„Služi Armiji, služi To ti je većma čast Služi Armiji, služi Vojnicima u slast“ Kapetanu Pantaleonu Pantohi, koji se nikad nije ogrešio o dužnost, dodeljen je specijalan zadatak – da osnuje tajnu službu prostitutki kako bi utolio nezajažljivu glad vojnika po zabitima Perua, da ne siluju više seljanke. No „da je tu stvar bar polovično, fušerski organizovao“! Pod rukovodstvom revnosnog Pantohe Služba posetiteljki postaje najdelotvorniji organ oružanih snaga. U ovom romanu Vargas Ljosa se na humorističan način bavi temama koje je dotad obrađivao s najvećom ozbiljnošću. Na udaru njegove kritike naći će se dve nedodirljive institucije – vojska i crkva. Izvanredno duhovito Vargas Ljosa izvrgava ruglu verski fanatizam, vojničku revnost i licemerje društva, ali posredno odaje poštu i svim žrtvama koje su, na ovaj ili onaj način, „pale za slobodu“.

Najbolje priče našeg Nobelovca, prvi put tematski razvrstane! EKSKLUZIVNA KOLEKCIJA ŠEST ZBIRKI PRIPOVEDAKA! Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi, u ove jesenje dane, gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce samo, nego i zemlja s njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a zatim počne da se gubi i sremska ravnica, da se savija kao naslikano platno. Ivo Andrić Oslobodimo li se predrasuda, ostajući na tragu osobenosti Andrićevog pripovedačkog postupka, možemo sklopiti skicu jedne posebne literarne građevine, takozvane beogradske hronike. Ta nedovršena građevina, sa jedinstvenom osnovom ali sa nepovezanim prostorijama, mogla bi da bude imaginarni model za projekciju književne rekonstrukcije novije povesti Beograda. Od „Porodične slike“ u kojoj je, na fonu ratnih događaja, data psihološka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj građanskoj porodici, do priče o Zeki, razuđenoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih priča koje izrastaju iz autorovog iskustva, Beogradske priče predstavljaju književno svedočanstvo o nemirnim vremenima, dramatičnim promenama i tragičnim okolnostima kako u spoljašnjem svetu, tako i u ljudskim dušama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast. Ovde ne pale izgovori tipa ’nemam vremena za čitanje’ ili ’to je bezveze, nema slika’ – ovo su koncentrat-knjižice, suvo blago, predivne ilustracije koje ponekad čak i sufliraju rešenje.“ Dušanka Jelenković „Knjige iz serijala Zagonetne priče su nezamenjive u druženju sa darovitom decom! Što je najbolje, podjednako dobro funkcionišu i sa odraslima!“ Dr Ranko Rajović

Umetnine i čudesa prate Tomaza Grilija, patuljka i talentovanog krivotvoritelja umetnina, od nemilih početaka u renesansnoj Firenci preko prestupničkog života u Pragu do nevelikog nemačkog vojvodstva Felzengrunde. Kao kustos i (mnogo češće) „kreator“ fantastične biblioteke umetnina, postaje nezamenjiv tamošnjem osiromašenom vojvodi – čime će njihove sudbine postati tragično povezane. „Živih boja, uzavreo, lakrdijaški, naposletku i tužan, umešno gospodari živim mesom mašte.“ Metju Denison, Književni dodatak Tajmsa. „Bestidan, zabavan, prljav i napet. Ne moraju vas zanimati istorija niti umetnost da biste se oduševili ovom knjigom – ona je jednostavno prokleto dobro štivo.“ Kler Haris, Big Issue „Panorama dvorskog života i iskvarenosti koja se može meriti s romanom Gloriana Majkla Murkoka ili čak knjigama o Titusu Marvina Pika... Zajedljiva, čulna, intelektualna, nasilna, urbana, knjiga Umetnine i čudesa vraća se samim korenima romana.“ Kolin Grinlend, Gardijan „Upravo ona vrsta knjige zbog koje odlazite u knjižare – iako takvu često ne nađete – umetnička i čudesna.“ Monik Rofi, Zembla

Nove Zagonetne priče – novi izazovi za sve radoznale čitaoce. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast.“ Dušanka Jelenković „Zagonetne priče nisu sаmо оsоbеnо vеžbаnjе pаmеti već pоsrеduјu rаznоvrsnо i rаznоrоdnо iskustvо, stеčеnо iz knjigа, stripоvа, filmоvа, pričа, аli i lutаnjа krоz prirоdu, i pоdstiču drаgоcеnu intеrаkciјu dеtеtа i оdrаslоg i, nе mаnjе, i mеđusоbnu intrаkciјu оdraslih...“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. Takođe je koautor inovativnog programa u obrazovanju NTC Sistem učenja, koji se predaje i primenjuje u nekoliko zemalja Evrope.

U romanu uvek ima više laži nego istine, roman nikad nije verodostojna priča. Ovo istraživanje, ovi razgovori nisu mi poslužili da ispričam šta se uistinu dogodilo u Hauhi, nego pre da bih lagao znajući o čemu lažem. „Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. Usled ovih neobičnih okolnosti peruanska stvarnost, u kojoj svega neznatan broj ljudi zaista nešto čita, postala je književnost. Povest o Majti ne može se razumeti nezavisno od mesta i vremena kad se zbiva, onog doba kada je u Latinskoj Americi, među nestrpljivima, avanturistima i idealistima (i ja sam bio jedan od njih), ideja da će se do slobode i pravde doći pucnjavom iz pušaka postala religija.“ Mario Vargas Ljosa Majta je vođa neuspele trockističke revolucije. Kao što je ugušena pobuna, tako je nestao i njen vođa. Ali jedan pisac je odlučan da otkrije istinu. On kreće u potragu za svedocima događaja koje, kako se sada čini, svi žele da zaborave. Ako ostali ne žele da svedoče o danima u kojima se verovalo u nešto drugo, misli pisac, Majta će sigurno hteti. Ali Majtu nije lako pronaći. I dok pokušava da otkrije ko je Majta, da rekonstruiše ovaj lik izveden iz svedočanstava onih koji su ga poznavali i kasnijeg suprotstavljanja tih subjektivnih priča stvarnosti, pisac upoznaje čoveka koji predstavlja personifikaciju marginalnosti, dete razdoblja političkih strasti i ideoloških sukoba, razotkriva ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike dvadesetog veka... I na kraju shvata da i istina ima svoja ograničenja...

Dobitnik Nobelove nagrade! Zašto smo oslepeli, Ne znam, možda ćemo jednog dana to otkriti, Hoćeš da ti kažem šta ja mislim, Reci, Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci, Zar slepci koji vide, Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide. Saramagov roman-alegorija Slepilo, pisan opet jedinstvenim i svedenim pravopisom, razgolićuje ljudske reakcije u okolnostima iznenadne epidemije slepila. Kako se talas slepila neobjašnjivo širi, društvo se raspada, a pojedinci, u borbi za opstanak, otvoreno ispoljavaju „animalne“ crte svog karaktera. Iza ove prilično mračne slike ljudske prirode skriva se i Saramagova groteskna karikatura diktatorskih režima, kakav je sredinom prošlog veka zahvatio i Portugaliju, i kakav se povremeno uspostavlja u zemljama širom sveta. Kamijeva Kuga, Velsova novela Zemlja slepih, Kafkin Proces ili Goldingov Gospodar muva, Domanovićev Vođa ili Pekićevo Besnilo – samo su neke od znamenitih umetnički uspelih alegorija kojima se na izuzetan način pridružuje i ovaj Saramagov roman, njegovo najčitanije delo, secirajući psihologiju mase i fenomen vođe na primerima epidemija, ideologija i zaslepljenosti svake vrste. „Paradoksalno, slepilo u Saramagovom romanu je alegorija o nesposobnosti da se vidi. Šta tačno treba da vidimo, šta Saramago, kao čovek i pisac koji je prošao kroz diktature i revolucije, strahuje da zapravo gledamo a ne vidimo – nalazi se na svakoj stranici ove knjige i ne može se prepričati.“ Endru Miler, The New York Times

Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. „Čudesno ostvarenje… američko remek-delo.“ – The Guardian Jedno od najznačajnijih ostvarenja američke književnosti. Roman za koji je Toni Morison dobila Pulicerovu nagradu. U teškim godinama koje su usledile nakon Građanskog rata, odbegla robinja Seta živi u Ohaju, progonjena košmarnim sećanjima na Slatki dom, farmu na kojoj je živela. Njen novi dom zaposednuo je destruktivni duh koji čini sve da joj oteža život, ali prema kojem ona oseća beskrajnu nežnost. To je Voljena, njena kći kojoj je u vreme bekstva, u strahu da će biti uhvaćena i svirepo kažnjena, oduzela život. Na dečjem grobu nema čak ni imena, kao epitaf urezano je samo VOLJENA. Pričom o sudbini junaka ovog romana prikazuju se sve strahote ropstva – otimanje iz rodne zemlje, ubijanja, mučenja, ponižavanja – da bi napokon slobodni, ti ljudi, slomljeni i poraženi, morali se bore sa teškim krizama identiteta i traumama koje su doživeli, potiskujći prošlost u najdublje zakutke uma ne bi li uopšte mogli da nastave da žive, ili pre da konačno počnu da žive. Kroz sav taj mrak vodi ih jedino iskra slobode, koja je dragocenija i od samog života. Zureći neustrašivo u ambis ropstva, ovaj opčinjujući roman transformiše istoriju u priču koja je snažna poput Egzodusa i intimna poput uspavanke. „Voljena još jedan trijumf Toni Morison. Zaista, njena svestranost, veština i dijapazon emocija ne poznaju granice. Ukoliko postoji ikakve sumnje u njen status jednog od najznačajnijih romanopisaca u Americi ne samo svoje generacije već uopšte, roman Voljena će ih sve raspršiti.“ – Margaret Atvud, New York Times Book Review „Ona spaja užas i lepotu u priči koja će vas zanavek potresti.“ – Sunday Times

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! „Ja, u stvari, nikada nisam pisao knjige, nego rašivene i razbacane tekstove, koji su se s vremenom, s više ili manje logike, povezivali u knjige-romane ili zbirke pripovedaka.“ Ivo Andrić Priče o osobenjacima i malim ljudima otkrivaju Andrićevo pripovedačko umeće da se kloni stereotipa i da svoje junake pronalazi u svetu drugačijem i različitom od onog koji ih okružuje. Od priče Popodne, u kojoj 22-godišnji pripovedač daje svoj prilog temama dosade i splina, te tipu junaka „mladi starac“, do pripovetke Jakov, drug iz detinjstva, o 80-godišnjem piscu velikih hronika i nebrojenih pripovedaka, nižu se priče o čudacima i mitomanima, egocentricima i manijacima, neurastenicima i hipohondrima, usamljencima, neženjama i samcima, umišljenim piscima i logorejičnim pripovedačima, lažovima i alkoholičarima, kvaziautoritetima i lažnim ljubavnicima, sitnim činovnicima i beznačajnim industrijalcima, malim Napoleonima i generalima posle bitaka... Andrić tako čitaocu, tom neumornom tragaocu za poznatim a novim, predstavlja junake samosvojnih ali prepoznatljivih karaktera, autentičnih a ipak znanih sudbina, istovremeno prožimajući njihove životne priče neskrivenom ironijom, latentim humorom i pritajenim saosećanjem.