„Dragoslav Mihailović kroz usta i dušu radnice i mučenice Petrije Đorđević, glavne junakinje, priča o lepoti i muci čovekovoj na zemlji, ali tako ispričanoj i s takvim jezičkim amalgamom izvedenoj, da joj nema premca u novijoj srpskoj prozi.“ Slobodan Selenić „Kao i sve drugo u Petrijinom vencu, i humor postoji isključivo u određenom govoru, koji odudara od književne norme... Apsorbujući iskustva šire književne kulture, u kojoj je i jedan tako veliki pesnik patnje i milosti kakav je bio Fjodor Dostojevski, Dragoslav Mihailović je na nov način prišao našoj tradiciji i umeo je da otkrije u građi udaljenoj od književno normiranih prostora prave književne mogućnosti.“ Ljubiša Jeremić „U knjizi Petrijin venac Dragoslav Mihailović pokazuje majstorstvo efektnog i funkcionalnog korišćenja različitih vidova živog, neknjiževnog jezika, žargona i dijalekata: neobrazovana seljanka Petrija Đorđević priča o svom životu ispunjenom stradanjima, gubicima i rastancima, s tim da ovaj put autor koristi široke mogućnosti dijalekta kao novog jezičkog okruženja. Bez obzira na to kakve teškoće u prevodu teksta napisanom na dijalektu u govoru nepismene osobe očekuju prevodioca, roman je preveden na sedam svetskih jezika.“ Marija Vasilišin „Kada sam završio čitanje romana Dragoslava Mihailovića Petrijin venac, desilo mi se nešto što mi se dešavalo samo izuzetno u prošlosti – poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji, da zaboravim sve što sam naučio i sa čime, što bi rekao Hamlet, samo 'izgledam', pa da u meni ostane i prozbori samo ono što jeste, a ne što se ima, ono što damara u krvnim slivovima tela, a ne samo uzaludno asocira po moždanim sinapsama.“ Vladeta Jerotić

Autor bestselera Atlas oblaka. Dobitnik nagrade World Fantasy Award za 2015. godinu. „Mičel piše žustro, žestoko i punim plućima, uživa u jeziku i svim neočekivanim mestima na koja ljudsko iskustvo može da nas vodi.“ New York Times Book Review Pošto se posvađala s majkom zbog dečka, petnaestogodišnja Holi Sajks beži od kuće i svog starog života. Holi, međutim, nije obična odbegla tinejdžerka. Ona je osetljivo dete kome su se nekada obraćali glasovi „Radio ljudi“, kako ih je nazvala – Holi je provodnik za parapsihološke fenomene. Sada, dok luta kroz englesku provinciju, vizije počinju da se ređaju a njena stvarnost da nalikuje na košmar. Njen beg je međutim tek uvod u strašne događaje koji će ostaviti neizbrisive ožiljke na njenoj porodici. Ta nerešena misterija odjekivaće kroz decenije Holinog života i uticati na sve ljude koje Holi voli – pa čak i na one koji se još nisu rodili. Jednog letnjeg dana 1984. Holi sreće čudnu ženu koja joj nudi gutljaj čaja u zamenu za „azil“. Proći će decenije pre nego što Holi shvati kakav je tačno azil ta žena tražila... Stipendista sa Kembridža koji priprema sebi život u bogatstvu i moći, novinar koji se oseća živ samo kada izveštava s ratišta, sredovečni pisac koji oplakuje svoje izgnanstvo s bestseler lista i Holi – svi oni igraju neku ulogu u nadrealnom, nevidljivom ratu koji se događa na rubovima našeg sveta. Od švajcarskih Alpa u srednjem veku do australijske divljine u devetnaestom, od hotela u Šangaju do otmene kuće na Menhetnu u bliskoj budućnosti, njihove priče se presecaju u trenucima svakodnevnih i izuzetnih čuda. Bogati nezaboravnim likovima i mogućim svetovima, Nevidljivi sati su kaleidoskopski roman kakav je mogao da sastavi samo pisac koga je Washington Post nazvao „književnikom koji nam pokazuje budućnost književnosti“. „Čudo od romana, koje putuje kroz vreme, kroz kulture i kroz žanrove.“ O: The Oprah magazine „Mičel je jedan on najuzbudljivijih pisaca današnjice što Nevidljivi sati u potpunosti potvrđuju.“ Boston Globe

Novo remek-delo majstora latinoameričke književnosti. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost. „Više volim da me ubiju. Nećete dobiti od mene ni pare, jer mislim da mi časni, radni i pristojni ljudi ne smemo da se plašimo razbojnika i lopova kao što ste vi...“ Don Felisita Janakea, vlasnika Prevoznog preduzeća Narivala iz Pijure, neko ucenjuje. Don Ismael Karera, vlasnik osiguravajuće kompanije iz Lime, smišlja užasnu osvetu sinovima besposličarima koji su pokušali da ga ubiju. Ova dva čoveka ipak nešto povezuje – obojica su diskretni buntovnici koji pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojom sudbinom. Dok Ismael prkosi svim konvencijama svog staleža, Felisito bira da se osloni na nekoliko osnovnih pravila protiv ucene. Nijedan nije borac za opštu pravdu, ali obojica se uzdižu iznad sveopšte osrednjosti da bi živeli u skladu sa svojim snovima i idealima. S mnogo humora i pomalo melodrame Vargas Ljosa nam vraća i neke stare znance, među kojima su i don Rigoberto i donja Lukresija, smeštajući ih sve u današnji Peru, gde gradovi Pijura i Lima nisu više fizička mesta, već kraljevstva imaginacije naseljena junacima Vargas Ljosinog sveta. „Delo koje odlikuje potraga, ona po skrivenim uglovima duše i moći, za onim delovima od kojih ljudi postaju zli ili uzvišeni.“ – El Pais

Neprikosnoveni svetski bestseler broj 1. „Triler godine.“ – Observer Ko si ti? Šta smo to jedno drugom uradili? To su pitanja koja Nik Dan sebi postavlja u jutro pete godišnjice svog braka, kada njegova žena Ejmi iznenada nestane. Policija sumnja na Nika. Ejmini prijatelji tvrde da ga se plašila, da je tajila nešto od njega. On se kune da to nije istina. Policija na njegovom kompjuteru otkriva da je pretraživao neobične internet stranice. On tvrdi da je neko drugi morao koristiti njegov kompjuter. A tu su i uporni pozivi na njegov mobilni telefon. Šta se zapravo dogodilo sa Nikovom prelepom ženom? „Iščezla je knjiga za koju ćete preklinjati prijatelje da je pročitaju samo da biste mogli s njima da raspravljate o njoj.“ – Mail On Sunday „Zaista uzbudljiv triler.“ – Emerald Street „Priča koja ima sve – psihološku oštrinu, humor, tempo koji ne posustaje i više preokreta nego što biste mogli zamisliti i u svojim najzamršenijim snovima... divan, ubedljiv triler.“ – Stylist „Misterija sa početka knjige ubrzo počinje da se razvija u neočekivanom smeru, uz veoma ubedljive likove. Neverovatno uzbudljivo! Nije ni čudo što je ovo knjiga koju svi čitaju.“ – Heat Magazine „Ako se još niste dokopali ovog bestselera o kojem svi pričaju – o misterioznom nestanku jedne žene i tajnama koje ona i njen muž kriju ‒ nabavite ga što pre. Stvarno zaslužuje sve pohvale.“ – Woman Magazine „Triler koji ne smete propustiti.“ – The Sun

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Ne veruj onima koje često kažnjavaju, a na njima se to ne primećuje, ali ni onima koje ne kažnjavaju nikad, a na njima se to primećuje. Najbolje je da ne veruješ nikom. Ali da se ponašaš kao da veruješ svakome.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

„Kliše je suštinski tačan“, kaže ser Maks Hejstings. „U svetu između 1939. i 1945. neka ljudska bića potonula su u niskost, a druga su savladala visine hrabrosti i plemenitosti.“ Ovo je „priča običnih ljud“, pokušaj da se odgovori na pitanje: „Kakav je bio Drugi svetski rat?“, ali i opšti pregled sleda događaja. Hejstings je i ovde primenio postupak iz svojih prethodnih dela – spojio je istorijsku analizu i svedočanstva običnih ljudi kako bi istražio značenje ovog ogromnog sukoba i za njegove učesnike i za potomstvo. Jedan od najboljih istoričara Drugog svetskog rata napisao je monumentalno delo koje nam istovremeno prikazuje i zaista svetski domet Drugog svetskog rata i njegove duboko lične posledice. „Veličanstveni prikaz Drugog svetskog rata u kom ljudske priče oživljavaju... Od svih tih priča Hejstings je, gotovo čudesno, oblikovao jednu jedinu celovitu pripovest.“ Sunday Telegraph „Hejsting raspolaže neobičnom sposobnošću da zabaci udicu u okean ratnih dokumenata, dnevnika, pisama i svakovrsnih papira i svaki put izvuče nešto opčinjujuće i dragoceno.“ Financial Times

Dobitnik Nobelove nagrade. Šta se događa kad se istorijske činjenice zamene tajnama ljubavi? Glavni junak ovog romana shvata da se podaci iz prošlosti mogu promeniti kao što se može promeniti i njegov dotad monoton samački život. Raimundo Silva, sredovečni neženja, iskusan je korektor koji godinama marljivo obavlja svoj posao, sve dok iznenada ne odluči da u jednu istorijsku hroniku koju koriguje namerno umetne reč „ne“, što menja istorijsko tumačenje oslobađanja Lisabona u XII veku, progona Mavara i osnivanja Portugalije. Uz tu svesnu „ispravku“, krstaši ne pomažu portugalskoj vojsci da osvoji Lisabon, mada su njihovo učešće i istorijska uloga u ovom prelomnom događaju portugalske istorije nesporni. Izdavač je uočio i ispravio korektorovu intervenciju i zbog njegove dobre reputacije odlučio da mu pruži još jednu priliku, ali se novoj urednici Mariji Sari ova subverzivna ideja toliko dopala da je predložila korektoru da napiše novi roman o opsadi glavnog grada Portugalije. Korektor otpočinje romansu sa urednicom istovremeno kad i novu hroniku o opsadi Lisabona. Ovaj roman u romanu poslužiće Saramagu da, s jedne strane, pokaže kako žitelje Portugalije uprkos davnašnjoj krvavoj bici između krstaša i Mavara krasi kontinuitet zajedničkog života, ma koje religije bili, a s druge, da se ponovo naruga tvorcima dva sveta, hrišćanskom bogu i Alahu… „Saramago razvija svoju omiljenu temu da je istorija oblik fikcije, selektivno preuređivanje činjenica. Pomoću romanesknog postupka toka svesti, baroknog stila, dugih rečenica i osobenog pravopisa, ova hipnotička priča je blistav vodič kroz istoriju, jezik i maštu iz pera jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.“ Publishers Weekly

Bukerova nagrada za 2014. godinu „Roman izuzetne snage, vešto ispripovedan i izuzetno važan. Budući klasik.“ The Observer Za njih su postojale samo dve vrste ljudi – oni koji su bili na Pruzi i svi ostali. U paklu japanskog zarobljeničkog logora na burmanskoj Pruzi smrti, lekara Doriga Evansa opseda njegova nedavna ljubavna pustolovina s mladom udatom ženom. Mučeći se da spasi svoje ljude od gladi, od kolere, od batina, on dobija pismo koje će mu zauvek promeniti život. U ovoj knjizi najbolje se ogleda spisateljski dar Ričarda Flanagana zbog kojeg ga smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih pisaca. Vešto se krećući od japanskog zarobljeničkog logora do današnje Australije, od nedaća Doriga Evansa i njegovih drugova zatočenika do muka njihovih japanskih tamničara, ovaj roman divlje lepote priča o ljubavi i smrti, ratu i istini, o čoveku koji sazreva i napreduje, ali i otkriva šta je sve izgubio. „Simfonija nežnosti i ljubavi, dirljiva i moćna priča o životu u svoj svojoj punoći.“ The Guardian „Ovom veličanstvenom romanu vredi se iznova vraćati jer svaki put deluje kao da je još umešnije, pažljivije i lepše sazdan.“ New York Times Book Review „Očaravajuće... Klasična ratna proza majstora svetske klase... Odavno me ništa nije ovako potreslo.“ Washington Post „Elegantan, odmeren i bez trunke melodrame, Flanaganov roman je istinsko remek-delo.“ Financial Times „Snažno delo velike humanosti i trajnog značaja.“ Seattle Times

Njegoševa nagrada Prva knjiga Vernika iz trilogije „Vreme zla“ Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja. Dobrica Ćoćić u beleškama marta 1981. o liku Petra Bajevića „O tome se, dakle, radi: o tome kako se raspala ’stara Jugoslavija’, ostavivši nam do danas vjernike, otpadnike i grešnike... Pisac je, relativizirajući sliku povijesti, koju uvijek pišu pobjednici, svoje likove projektirao kao nosioce izuzetnih, čak ekstremnih ideja, koncentrirajući u njima svu silu etičkih dilema sa kojima trajno imamo posla i za protagoniste uzeo uglavnom ličnosti koje su pripadale predratnom revolucionarnom pokretu, koji je iz NOB izišao kao pobjednik.“ (Igor Mandić) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Dobitnik nagrade Beskrajni plavi krug Berlinska tajna Miloša Crnjanskog Berlin u jesen 1928. miriše na benzin, meskalin i francuske parfeme. Bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja Milutina Topalovića. Miloš Crnjanski, ataše za kulturu, i Miloš Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom. Trag ih vodi od luksuznih restorana i bučnih džez kabarea u kojima uživa vesela gradska elita do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata. Stara poslovica kaže „Kada počneš da kopaš, nemoj nikada kopati do dna.“ Crnjanski i Verulović ipak jesu. Ovo je knjiga o tome šta su našli, tamo na dnu. „U lavirintu međuratnog Berlina, osluškujući šum Vavilona, čekajući da se pokaže nakazno lice istorije i naslućujući neko novo zlo, Miloš Crnjanski kakvog dosad niste upoznali, a koji je opet onaj isti genije i tumač ljudskih i civilizacijskih posrnuća, vodiće vas kroz priču koja vam neće dati mira, ni na javi ni u snovima. Blistav i mračan, inteligentan i ubedljiv, novi roman Slobodana Vladušića predstavlja potpuno neočekivan iskorak u savremenoj srpskoj prozi i njegovo do sada najzrelije i najambicioznije delo.“ Dejan Stojiljković „Nije lako napisati bolju knjigu od ove.“ Vladimir Kecmanović

Njegoševa nagrada Druga knjiga Vernika iz trilogije „Vreme zla“ Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja. Dobrica Ćoćić u beleškama marta 1981. o liku Petra Bajevića „’Vreme zla’ je totalna kritika ideologije u istoriji. Ideološke čovekove svesti o sebi: te laži, te energije zla u čoveku, tog alibija agresivnog zla u čovekovoj prirodi. A moderna istorija je sva maskirana i kostimirana ideologijom.“ (Rafael Soren) „Sa ’Vremenom zla’ Dobrica Ćosić se prepustio velikom komunističkom ispovedanju u formi tragične epopeje. Kroz trilogiju, gigantskih razmera, poniremo u vreme mržnje i vreme ubica.“ (Žorž Niva) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

ODELJAK BELEŠKE I LITERATURA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Nastanak knjige u antičkom svetu Nagrade: Nacional de Ensayo, El Ojo Crítico de narrativa, Búho al mejor libro „Ljubav prema knjigama i čitanju okruženje je u kojem se nižu divne stranice ovog remek-dela.“ – Mario Vargas Ljosa Ovo je knjiga o istoriji knjigâ. Putovanje kroz život te očaravajuće tvorevine koju smo izmislili da bi reči mogle da plove prostorom i vremenom. Ovo je i knjiga putopisa sa zaustavljanjem na bojištima Aleksandra Velikog, u gradu papirusa, u Kleopatrinim palatama i na poprištu zločina nad Hipatijom. U njoj ćete obići prve poznate knjižare i radionice za prepisivanje, videti lomače na kojima su goreli zabranjeni kodeksi i tumarati po podzemnom lavirintu u Oksfordu 2000. godine. Ovo je nit koja povezuje klasike s vrtoglavim savremenim svetom i s današnjim raspravama: Aristofana sa sudskim procesima protiv humorista, Sapfo sa književnim glasovima žena, Tita Livija s fenomenom fanova, Seneku sa postistinom. Ali pre svega ovo je izvanredna kolektivna pustolovina sa hiljadama junaka koji su tokom vremena štitili knjigu i činili je mogućom: to su usmeni pripovedači, pisari, iluminatori, prevodioci, putujući prodavci, učiteljice, mudraci, uhode, pobunjenici, kaluđerice, robovi, pustolovke. Čitaoci u planinskim predelima i kraj mora što huči, po prestonicama u kojima se sabire moć i u enklavama u koje se znanje skriva u burnim vremenima. Obični ljudi čija imena istorija često ne beleži, ti spasioci knjiga pravi su junaci ovog dela. „Irene Valjeho je upravo potpisala genijalnu, univerzalnu, jedinstvenu knjigu koje će nesumnjivo postati klasik.“ – El Periódico de Aragón „Neko istovremeno može da bude izuzetan filolog i da piše poput anđela. Irene Valjeho svoj dijalog s čitaocem pretvara u književni praznik.“ – ABC „Lepa i valjano smišljena knjiga koja objedinjuje senzibilitet naučnika sa pripovedačkim umećem.“ – Málaga hoy „Divljenja vredno istraživanje o poreklu najvećeg oruđa slobode koje je čovek sebi pružio: knjige.“ – Rafael Arguljol

Nagrada Lokus i Nagrada britanskog naučnofantastičnog društva. „Svi misle da ljudi stvaraju priče. Zapravo je baš obrnuto.“ U poslednjoj godini života, 2015, nagrađivani autor bestselera ser Teri Pračet upravo je pisao jednu vrlo zanimljivu priču – onu o samome sebi. Kada je Teriju bilo šest godina, direktor škole mu je rekao da nikad ništa neće postići. Do kraja života Teri mu je dokazivao da nije bio u pravu. U šezdeset šestoj godini, Teri je za sobom imao mnoga dostignuća: postao je jedan od najtiražnijih pisaca u Velikoj Britaniji, dobio je Karnegijevu medalju za književnost i vitešku titulu za službu na polju književnosti. Nakon prerane smrti od Alchajmerove bolesti završavanje Terijevih memoara palo je u ruke Robu Vilkinsu, autorovom nekadašnjem sekretaru i prijatelju, a sada i upravniku njegove književne zadužbine. Na osnovu sopstvenih brojnih uspomena, kao i sećanja članova Terijeve porodice, prijatelja, obožavalaca i kolega, Rob pripoveda o Terijevom neobičnom životu – od ranog detinjstva do trenutka kad je serijal o Disksvetu postao književni fenomen. Takođe, priča nam kako je Teri dočekao „nezgodaciju“ koju mu je nametnula Alchajmerova bolest i kako se nosio s njom. „Iskreno, smešno i nimalo sentimentalno – onako kako bi možda napisao i onaj o kome je reč u ovoj biografiji.“ – Mail on Sunday „Ponekad radosno, ponekad prisno na neki bolan način, divno je ovako izbliza se upoznati s piščevim životom i radom.“ – Observer „Od svakodnevnog satkano je nešto čarobno, baš onako kako je umeo Pračet.“ – Telegraph „Pristupačno, informativno i iskreno. Čitajući ovu knjigu shvatio sam koliko mi stvarno nedostaje stari Teri.“ – Nil Gejmen

Od dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Remek-delo svetske književnosti, preteča latinoameričkog buma i Markesovog dela Sto godina samoće. U neimenovanoj zemlji diktator egomanijak kuje spletke da bi držao na uzdi političke protivnike i čvrstom rukom zadržao vlast. Kako tiranija uzima maha, svi su prisiljeni da načine izbor između kompromisa i smrti. Nadahnuto životom pod režimom predsednika Manuela Estrade Kabrere, ovo vrhunsko ostvarenje dobitnika Nobelove nagrade Migela Anhela Asturijasa, prožeto bogatom liričnošću, simbolikom Maja i narodnim govorom Gvatemale, u isti mah je oštra satira totalitarizma, sveobuhvatan portret psihološke strahovlade i nadrealističko remek-delo koje je dugi niz godina bilo zabranjeno. Nakon više od pola stoleća Gospodin Predsednik konačno izlazi na srpskom jeziku, a izdanje je propraćeno i predgovorom Marija Vargas Ljose. „Najčuveniji roman o diktatoru u istoriji Latinske Amerike i prvi veliki roman u Latinskoj Americi koji je revolucionizovao književni jezik. Bez Asturijasa, perspektiva i tehnike ’magičnog realizma’ iz Sto godina samoće možda ne bi postojale. Nije Gabrijel Garsija Markes izmislio magični realizam, nego Migel Anhel Asturijas.“ – Džerald Martin „Gospodina Predsednika čini izvanrednim ne samo njegova uvek aktuelna tema nego i njegov operski i inventivan, maštovit i raznolik stil. Asturijasova smelost je svaki put iznova zastrašujuća, a njegovi opisi nezaboravni. Vargas Ljosa ne bez dobrog razloga pozdravlja roman Gospodin Predsednik kao ’jedan od najoriginalnijih ikad napisanih latinoameričkih tekstova’.“ – Harper’s Magazine „Zaista magično delo. Takva upotreba jezika odraz je istinske genijalnosti pisca.“ – New York Times

Ubistvo, čarolija i ludilo na sajmu koji je promenio Ameriku. „Zadivljujuća knjiga.“ – Sunday Telegraph Dva muškarca, obojica zgodni i neobično vešti u svojim profesijama, oličavali su element velike dinamike koja je karakterisala hitanje Amerike ka dvadesetom veku. Jedan je bio arhitekta. Drugi – serijski ubica. Arhitekta Danijel H. Bernam, bio je pokretačka snaga Belog grada, masivnog, vizionarskog pejzaža smeštenog u čudesnoj zemlji kanala i vrtova Svetskog sajma u Čikagu 1893. Ubica je bio H. H. Holms, lekar prodornih plavih očiju. Iskoristio je privlačnost velikog sajma – i sopstvene đavolske čari – da mnoštvo mladih žena namami u smrt. Dok je Bernam prevazilazio politiku, svađe, lične sukobe i čikaške zloglasne vremenske prilike da bi okolne močvare transformisao u najveću predstavu na svetu, Holms je izgradio hotel Svetski sajam, zapravo palatu za mučenje sa stolom za seciranje, gasnom komorom i krematorijumom. Autor uvlači čitaoca u krajnosti američkog pozlaćenog doba, obogaćujući priču epizodama u kojima učestvuju Bufalo Bil, Teodor Drajzer, Tomas Edison, nadvojvoda Franc Ferdinand i drugi, što samo pojačava upečatljivu sliku o vrhunskom graditelju, ubici i velikom sajmu kojim su obojica bili opsednuti. „Izuzetno zanimljivo delo iz oblasti popularne istorije.“ – San Francisco Chronicle „Spoj istorije i zabave koji postiže dramatičan efekat triler romana. Istina čudnija od fikcije.“ – New York Times „Larson je istoričar sa dušom romanopisca.“ – Chicago Sun-Times

Nagrada National Book Critics Circle Detektivska priča koja će vas uhapsiti bez opiranja „Izuzetno originalno i neverovatno dirljivo.“ – Esquire Bruklinsko siroče Lajonel Esrog sam je sebe naimenovao za glavnu nakaznu atrakciju u kraju, pa nije čudo što ga svi zovu Cirkus. On boluje od Turetovog sindroma zbog čega ima opsesivno-kompulzivne verbalne tikove koji mu od života prave pakao. Sa tri veterana iz sirotišta radi za harizmatičnog sitnog kriminalca Frenka Minu. Bez njega im je život nezamisliv, pa im ne smeta što ih često šalje na zadatke s one strane zakona. Ali kada Frenka ubiju, jedan Lajonelov ortak završiće u zatvoru, a druga dvojica će se boriti za mesto vođe. Pošto više nikome ne može da veruje, sam započinje istragu o ubistvu pokušavajući da drži kakav-takav red u svojoj glavi i svojim rečima. Lajonelov svet će se okrenuti naglavačke kako bude sve dublje zalazio u svet kriminala, a jedini saveznik će mu biti sopstvena hrabrost. Sva siročad Bruklina su briljantan omaž klasičnom detektivskom romanu iz pera jednog od najcenjenijih pisaca svoje generacije. „Filip Marlou bi se postideo i Litemu skunuo kapu.“ – Newsweek „Samo Džon Litem može da spoji satiru sa krimićem u romanu koji pripoveda detektiv amater sa Turetovim sindromom! Neočekivano dirljivo i urnebesno duhovito.“ – Boston Globe „Izvanredno originalno, duhovito, pametno, uzbudljivo. Priraste vam za srce.“ – USA Today „S jedinstvenim protagonistom Litem je stvorio sopstveni žanr. Ne samo da je pomerio granice nego ih je oduvao. Maestralno.“ – Denver Post „Želećete da saznate ko je ubica, ali nećete hteti da se rastanete od ovog neodoljivog nevoljnog detektiva.“ – Time

„Potresno i snažno... sa svežinom koju samo izvanredan pisac može da pruži.“ – Los Angeles Times Nobelova nagrada za književnost 2019. U prvom delu četvoroknjižja geolog Valentin Zorger, koji se na Aljasci, daleko od doma i porodice, izgubio u poslu, sada se sprema na povratak kući. Put za Evropu je dug, on vodi kroz velike gradove Amerike, sve do grada svih gradova, gde će Zorger konačno formulisati zakon svojih postupaka koji čini njegov povratak u Evropu neminovnim. „Po povratku u Evropu bila mi je potrebna dnevna doza napisanog; i ponovo sam čitao mnogo toga.“ Prva rečenica Pouke Sent Viktoara, drugog dela četvoroknjižja, identifikuje Zorgera kao projekciju autora, pisca koji poput geologa, ali sada u potrazi za redefinisanjem sebe i svoje umetnosti, kreće u istraživanje planine koju je Sezan – „učitelj čovečanstva današnjice“ – uvek iznova slikao. U Detinjoj povesti Handke piše o periodu kada ga je supruga napustila i ostavila s malim detetom. Daleko od bilo kakve patetike, ali i svake pedagoške namere, pripovedač usvaja neutralni stav istoričara. Detinja povest je, tako, istorija deteta o kojem brine „odrasli“. Ali detinjstvo kod Handkea nije čist, iskonski početak – ne odabire se priča o detinjstvu da bi nova nevina usta potvrdila staru istinu. Detinjstvo, pre svega, znači slabost, a slabost je biti u otporu, rastrzan, rasredišten, biti uvek tamo gde nismo. „Vraćaj se kući u tuđinu. Samo si tamo ovde…“, uzvikuje Gregoru (autorovom alter egu) starica u dramskoj poemi Kroz sela. Spori povratak kući predstavlja prekretnicu u Handkeovoj književnosti: okretanje prirodi i materijalnosti sveta, gde je put mesto za „epski korak“, koji se odvaja od duge tradicije ratne i osvajačke epike (od Homera) i mir čini privlačnim.

„Besna kao ris, ali utoliko bolja. Pisana u tradiciji Faulsovog Sakupljača ovo je priča koja se uvlači duboko u neprijatna mesta.“ – Adam Nevil Horor-triler godine po izboru LibraryReadsa, Library Journala i Publishers Weeklyja. Ted Banerman živi sam sa svojom mačkom Olivijom u trošnoj kući sa daskama na kraju slepe ulice. Ted je nezaposlen, pije i pati od nekoliko nedijagnostikovanih mentalnih problema. Njegova ćerka Loren s vremena na vreme dolazi u posetu, ali njihov odnos je uvek napet i često nasilan. U napuštenu kuću pored Tedove doseljava se žena po imenu Di. Kad Di počne da traži svoju sestru koja je kidnapovana pre mnogo godina, Tedov život polako se pretvara u haos. „Zastrašujući portret ličnosti koja se pomalja kao udarci šilom o prastari glečer: što se ide dublje, to je ledenije.“ – The New York Times „Ovaj majstorski roman strave i užasa ostavlja snažan emotivni utisak koji traje.“ – Publishers Weekly „Jezivo i prelepo remek-delo napetosti sa lukavim zapletom, napisano sa otmenom maštom.“ – Džo Hil „Napeto štivo koje svoje zapanjujuće tajne čuva do samog kraja. Od Iščezle nisam čitao ništa toliko uzbudljivo.“ – Stiven King „Obavezno štivo za one koji vole onakve zamršene pripovesti što vam izvuku tepih ispod nogu i pošalju vas strmoglavce u mračnu, mračnu sobu.“ – NPR

Književni klasik XX veka Jedan od najboljih romana fantastike svih vremena Dobitnik priznanja Hugo, Nebula, Lokus, Mitopejske nagrade i Svetske nagrade za fantastiku za životno delo Gospa jednorog živi u šumi jorgovana, sasvim sama... ... ali ipak odlučuje da ostavi za sobom bezbednu začaranu šumu i zaputi se u potragu za svojim narodom. Na putu joj se pridružuju smotani čarobnjak Zevzik i nesalomiva Moli Jezavica, i gospa jednorog usput će naučiti štošta o životnim radostima i tugama, ali i o ljubavi, pre nego što se suoči sa svojom kobi u zamku turobnog vladara – i pre nego što se uhvati ukoštac sa stvorenjem koje želi da uništi čitav njen rod… U Poslednjem jednorogu čuveni i omiljeni romanopisac Piter S. Bigl ispreda pomalo bolnu priču o ljubavi, žalosti i čudima, koja je ganula milione čitalaca širom sveta. „Piter S. Bigl nas obasjava sebi svojstvenom magijom.“ – Ursula K. Legvin „Silovita mašta koja oživljava pred našim očima.“ – New York Times Book Review „Poslednji jednorog je najbolja knjiga koju sam pročitao u životu. Morate je pročitati. Ako ste je već čitali, pročitajte je opet.“ – Patrik Rotfus „Piter S. Bigl je divan pisac, valjan čovek i princ odmetnik koji je rešio da čitaocima ukrade srca.“ – Tad Vilijems

Nagrade „Miloš Crnjanski“, „Zlatni Hit liber“ i „Svetosavski pečat“. Najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji 2010. godine. Bestseler prodat u više od 70.000 primeraka samo u Srbiji. Knjiga koja je prevedena na engleski, ruski, slovački, makedonski, francuski... i adaptirana u strip koji je uvršten na godišnju listu najboljih svetskih izdanja poznatog teoretičara devete umetnosti Pola Graveta. Roman Konstantinovo raskršće pojavio se prvi put pred čitaocima 2009. godine i od tada ne prestaje da pleni pažnju kako domaćih tako i inostranih čitalaca. Zamišljen kao mistični triler koji se dešava u poslednjim danima Drugog svetskog rata u Srbiji, u Nišu, na raskršću svetova, on donosi priču o ljudima zarobljenim u točku vremena pod kojim se drobe sudbine pojedinaca i naroda. Vampiri, arijevski mistici, nacisti, partizani i četnici, ilegalci i agenti stranih tajnih službi, gatare i okultisti, obični ljudi koji pokušavaju da u vremenu zla sačuvaju goli život... I rimski car, rođeni Nišlija, koji je promenio tok istorije. Ovo jubilarno izdanje romana Konstantinovo raskršće donosi integralnu verziju koja je dorađena i upotpunjena novim materijalom, dodatnim glavama i scenama, opširnim piščevim predgovorom kao i ilustracijama koje je uradio Dragan Paunović, autor strip-adaptacije romana.

Nagrade „Borislav Pekić“ i „Meša Selimović“. „Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića je nesumnjivo najhrabriji srpski roman dvadeset i prvog veka.“ – Slobodan Vladušić „Top je bio vreo je najteži poetički pogodak srpske književnosti u neizgovorljivo ime stradanja tokom devedesetih.“ – Aleksandar Jerkov „Kecmanović je, naime, u svome potencijalu stvarno veliki pisac, jedan od onih po kojima bi se mogla pamtiti srpska književnost prve polovice ovoga stoljeća. I još nešto sasvim subjektivno: sve u meni bori se protiv ove knjige, jer je protiv nje sve što sam na temu sarajevske opsade napisao, ali joj veličinu nikako ne bih odricao.“ – Miljenko Jergović „Na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.“ – Bojan Bosiljčić

Dobitnik Pulicerove nagrade. „Lirski izraz Frenka Mekorta može se porediti sa Džojsovim. Tako je zavodljiv, tako veseo.“ – Meri Kar „Očaravajući prikaz detinjstva u kome se neosetno smenjuju duboka tuga i humor nastao iz očajanja. Delo trajne lepote.“ – Philadelphia Inquirer „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“ Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. „Izvrsna autobiografija ispunjena i humorom i praštanjem.“ – People „Spomenik neiscrpnoj snazi ljudskog duha. Sjajan primer verodostojne, iskrene i upečatljive autobiografije.“ – Miami Herald „Život Frenka Mekorta i oštrina sa kojom o njemu pripoveda sasvim su dovoljni da bismo znali šta znači biti čovek.“ – Detroit Free Press „Klasična savremena autobiografija. Fenomenalna.“ – New York Times

Izbor iz poezije. „Pesma nije život, niti pesnikov život, ona je paralelna životu[...] Ona samu sebe stvara, preuređuje se iznutra, svojim vlastitim krvotokom se hrani, sprečava da išta u nju uđe i oduzme joj dah. Zaštićena je od korozije vremena. Spolja je fosil, iznutra živi organizam. Ničemu ne može da služi, jer sve njoj služi“, rekao je Branko Miljković, pesnik za kojim su ostali neizbrisiv trag u srpskoj poeziji i zagonetna smrt. Objavio je zbirke „Uzalud je budim“ (1957), „Smrću protiv smrti“ (1959, sa Blažom Šćepanovićem), „Vatra i ništa“ (1960, Oktobarska nagrada), „Poreklo nade“ (1960) i „Krv koja svetli“ (1961), ali je mnogo pesama ostalo i van tih zbirki. Stvarajući od reči i stihova simbole koji dobijaju svoju stvarnost, naseljavajući svet tim realizovanim slikama, Miljković je uzdigao hermetičnu poeziju do bitnog elementa koji ispunjava naše živote. A to je moguće samo pomoću plamtećih reči, goruće tradicije i saživljavanja s ništavilom. „On, unuk simbolista i nadrealista, kako je sam za sebe govorio, svojom sudbinom učinio je pesništvo ’dostignućem krajnje lepote i nezamenljivosti’.“ – Božidar Šujica „Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan ’princem poezije’ i odmah svrstan u red velikih pjesnika.“ – Mirko Kovač

Ilustrovala Ana Grigorjev Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veselo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež. Najpoznatija zbirka pesama Rabindranata Tagorea Gradinar objavljena je još 1913. godine, i više od veka pleni svojom univerzalnošću i lepotom. Neprolazna vrednost ovih stihova inspirisanih ljubavlju očarava generacije čitalaca koji u njima prepoznaju titraje svojih osećanja. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji nije bio Evropljanin, Rabindranat Tagore vrhunskim poetskim izrazom preneo je suštinu indijske duše i tako je upisao u kanon zapadne književnosti. Gradinar, večna riznica osećanja i mudrosti, u ovom izdanju oplemenjen je raskošnim ilustracijama Ane Grigorjev.

Dobitnik Pulicerove i Bukerove nagrade National Book Award za najbolji roman On je neumorni inadžija. On je neverovatan razvratnik. On ima nezajažljivu sklonost prema svemu nečuvenom. On je Miki Sabat, ostareli, razjareni bik od čoveka čija su neobuzdana bestidnost i posprdna drskost u srži čudesnog romana Filipa Rota. Sabatovo pozorište pripoveda Mikijevu priču posle smrti njegove ljubavnice, erotskog slobodnog duha, koja svojom preljubničkom smelošću nadmašuje čak i samog Mikija. Nekada sablažnjivo domišljat lutkar, Miki je sada u svojim srednjim šezdesetim i opsedaju ga duhovi – majke, voljenog brata, nestale prve žene, ljubavnice. Ucveljen i ojađen, on kreće na burno putovanje u prošlost, putovanje koje ga dovodi na ivicu ludila i propasti. Ali ma koliko se žarko udvarao smrti, on je odveć oduševljen životom da bi mu pošlo za rukom da umre. Sabatovo pozorište je šaljivo delo epskih razmera, a Miki Sabat je njegov gargantuanski junak. On je ideolog ida, oličenje nedoličnog ponašanja i dionizijskog preterivanja. Međutim, vrlo je moguće da je on Rotov najveći lik, koji dominira njegovom najambicioznijom i najbogatijom knjigom. „Ova izvrsno vragolasta knjiga spada u najbolje romane poslednjih godina... Rot je izrazito zabavno ozbiljan u pogledu života i smrti.“ The New York Times Book Review