Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Ne budi čuvar brata svojega, ni sudija mu, ni protiv njega svedok. Ne budi još jedan koji ga je zatvorio… Ničeg se ne plaši, ni od čeg ne strahuj. Najgore u strahu, sam je – strah. Sve ostalo je lakše.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Priča iz Drugog svetskog rata o preživljavanju, otpornosti i iskupljenju. Jednog majskog popodneva 1943. godine američki bombarder srušio se u Pacifik i nestao ostavivši za sobom samo krhotine i mrlje ulja, goriva i krvi. Onda se na površini okeana pojavilo jedno lice. Pripadalo je mladom poručniku, strelcu bombardera, koji se dokopao čamca za spasavanje i prebacio se u njega. Tako je počela jedna od najneobičnijih odiseja Drugog svetskog rata. Poručnik se zvao Lui Zamperini. Kao dečak bio je lukav, nepopravljiv prestupnik, provaljivao je u kuće, tukao se i bežao od roditelja da se vozi železnicom. Kao mladić usmerio je svoj prkos u trčanje i otkrio da raspolaže izuzetnim darom koji ga je odveo na Olimpijske igre u Berlin i na prag rušenja granice snova. Ali kad je izbio rat, atletičar je postao vazduhoplovac. Tako je krenuo na poslednji zadatak i obreo se u malenom čamcu koji pluta u nepoznato. Zamperinija su čekale hiljade kilometara otvorenog okeana, nasrtljive ajkule, potapanje čamca, glad i žeđ, napadi neprijateljskih aviona, a posle svega toga još veće muke. Nateran do ivice izdržljivosti, Zamperini je na očaj odgovarao dosetljivošću, na patnje nadom, odlučnošću i humorom, na nasilje buntom. Zamperinijeva sudbina, bila pobednička ili tragična, visila je na tankoj niti njegove volje. Ispripovedana bogato i slikovito, ova knjiga govori o nezaboravnom putovanju jednog čoveka u krajnost. Nepokoren je svedočanstvo o otpornosti ljudskog uma, tela i duha. „Izuzetno potresan, neodoljiv, moćno napisan ep o opstanku. Lora Hilenbrand održala je ovom knjigom čas o majstorstvu pripovedanja.“ Wall Street Journal „Smela i moćna knjiga, očaravajuća i slikovita kao film.“ The New York Times Book Review

Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! Put Alije Đerzeleza Mara milosnica Anikina vremena Nemirna godina Jelena, žena koje nema Žena... je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom ličnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ograničenom obliku, sve večite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajedničkom ćutanju, gde se ništa ne kreće i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto među svima. Ivo Andrić Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andrićevog umetničkog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedačkom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uobličava misao o tajnovitim i često neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije Đerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg piščevog stvaralaštva govori se o nesrećnoj ili predodređenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobična priča „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andrićeva predstava o ženi kao metafori, projekciji čovekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom večno čezne, u snu i na javi.

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Egzistencijalna avantura u kojoj se tamna strana ljudske duše pojavljuje u svom najjasnijem i najprljavijem obličju. Veliki roman Marija Vargasa Ljose. „Kuća talaca bila je manja prostorija, ali prizor je bio dramatičniji jer je odaja bila krcata do te mere da je Rodžer jedva mogao da se kreće među tim načičkanim i polunagim telima. Prostor je bio tako tesan da mnoge žene nisu mogle ni da sednu ni da legnu, nego su morale da stoje.... smrad mokraće i izmeta bio nepodnošljiv. Neke žene su bile vrlo mlade, skoro devojčice. Sve su imale isti izgubljeni, mesečarski pogled, s one strane života, koji je Rodžer video kod toliko Kongoanki tokom putovanja. Jedna od talaca imala je novorođenče u rukama, toliko mirno da je izgledalo kao mrtvo. – Po kom kriterijumu ih puštate? – upitao je konzul. – Ne odlučujem ja, nego sudija, gospodine. Ima ih trojica u Kokilatvilu. Postoji samo jedan kriterijum: kada muževi isporuče kvote koje duguju, mogu da odvedu svoje žene. – A ako to ne urade?“ Avantura je započeta 1903. u Kongu a završena jednog jutra 1916. u londonskom zatvoru. Ovo je životna priča Irca Rodžera Kejsmenta. Heroj i negativac, izdajnik i slobodar, moralan i nemoralan – njegov višeznačni lik se gasi i ponovo rađa posle smrti. Kejsment je bio jedan od prvih Evropljana koji je obelodanio užase kolonijalizma. S njegovih putovanja ostala su dva čuvena izveštaja koji su potresli tadašnje društvo. Objavljivanjem delova njegovih dnevnika sumnjive verodostojnosti javnost je učinila sve da bude prognan i zaboravljen. Do danas...

Prva Ninova nagrada. Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom. Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose? „Ćosićevi Koreni su moderan klasik srpske književnosti a piščevo prepoznavanje neuralgičnih tačaka srpskog karaktera i poznavanje njegove psihologije stvorili su bolnu knjigu o srpskim egzistencijalnim korenima XIX veka, kako su nastajali i razvijali se i gde su se zapetljali i pokidali.“ Marko Krstić „Koreni su biografija naroda i autobiografija pisca koji je postao sopstveni književni lik, manje Ćosić iz neznane Velike Drenove, a više znameniti Katić iz ovekovečenog Prerova. Koreni su zasađeni u noći istorije, a izdanci dovedeni do naših dana u možda najdužem rukopisu posle naše nepisane poezije. Pesnik je nadživeo svoju ideologiju da bi ga nadživela poezija ispisana na stranicama koje nemaju strana.“ Matija Bećković

Dobitnik Nobelove nagrade. Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! Ekskluzivna kolekcija šest zbirki pripovedaka. „Pod nama u ljubičastom sumraku tone sve više staro Sarajevo, sa svojim građevinama svih vremena i stilova, svojim crkvama, starim i novim, sinagogama i mnogobrojnim džamijama pored kojih rastu jablanovi, vitki i visoki kao minareta... Ali veo sumraka, koji biva sve gušći, sve ih više izjednačuje i stapa u nečitku priču zajedničke noći, koja sada pokriva istorije i legende, podvige stranih osvajača i domaćih malih i velikih tirana i oligarhija, pokrete narodnih masa, duge i zamršene račune i obračune između onih koji imaju a ne daju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba.“ Ivo Andrić U zbirci Sarajevske priče pred čitaocem se otvara jedna mnogolika galaksija junaka i sveobuhvatna slika Sarajeva koja najčešće ima za temu neki od povesno važnih trenutaka u životu grada na Miljacki, toga „cveta među gradovima“. Na istorijskoj pozadini burne 1878. godine, društvenih previranja 1906. godine ili razaranja tokom Drugog svetskog rata, Andrić prati svoje junake, njihove pojedinačne, uzbudljive i najčešće tragične sudbine, te promene na emotivnoj mapi njihovog postojanja.

Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“. Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

Posetite: http://martasmart.com/ Upoznaj zelenokosu Martu, devojčicu koja živi u neobičnoj Ginkovoj ulici i ima još neobičniji hobi – da otkriva tajne i rešava misterije. Umeš li ti da ih rešavaš? Da li želiš da se oprobaš u ovom uzbudljivom zanatu? Pridruži se Marti i probaj da rešiš mračne, zanimljive i nesvakidašnje slučajeve. Ako ti se učini da je neki od njih baš težak, Marta će ti pomoći, i to na jedan tajni način. E da, i ovo je veoma važno: ne smeš da se plašiš mraka, zmija i senki. A sada, samo hrabro, napred u ulicu treperavih svetiljki i skrovitih kutaka! „Nova knjiga mozgalica i glavolomki čuvenog pisca i pustolova Uroša Petrovića nudi nove izazove za sve odvažne istraživače i mudrice. Ljubitelji Avena, Zagonetnih priča i Petog leptira uživaće i u ovoj sjajnoj zbirci misterija ilustrovanoj neponovljivim crtežima maestra Dejana Mandića.“ Dr Ranko Rajović, Bord za darovite – Mensa International

Lutajućim Bokeljom srpska književnost dobila je mediteranski roman kakav je odavno čekala. Lutajući Bokelj vodi čitaoca na putovanje u zvanično najlepši zaliv na svetu. Pratimo pustolovine junaka Nika kroz dvadeset četiri poglavlja u kojima je toliko vrelo da i galebovi padaju s neba. More seksualnosti, grčke mitologije, ljubavi, hrišćanstva i antiglobalizma nalazimo u rečenicama punim strasti. Kod Malovića je sve u slikama, a kad napiše so – u ustima osetimo slan ukus. Odisej je bio poznatiji po svojim lutanjima od njegove druge prave suštine, da rodnu Itaku uopšte ne napušta. U rukama držimo svojevrsnu antiodiseju i oneobičenu enciklopediju Boke Kotorske. Pazimo, jer je ovaj roman pun udica. „Da osavremenimo lektiru, u nju treba da unesemo najbolje romane srpske književnosti 21. veka – kao što je to Lutajući Bokelj Nikole Malovića.“ – Aleksandar Jerkov

Nagrada Renodo za roman godine Godina je 1794. Kralj Viktor-Amede još vlada Pijemontom. Aventina, mladoga junaka ovog romana, istovremeno će zadesiti čudna ljubav prema Mariji Galante i Napoleonova osvajanja Italije. Život kao da mu se ruši: voljena žena nestaje, nestaje i sama Aventinova domovina, uskovitlana revolucionarnim idealima. Sledeći put stabla čajevca, ali ne u Kinu već u neotkrivenu Indiju, Aventino polazi u potragu za avanturom samom, da pobegne od sebe i da sebe nađe; suština življenja pak čeka ga sve vreme u rodnoj Italiji… Izvanredna i hrabra ličnost kojoj su granice sopstvenog plemićkog imanja pretesne, a sama Evropa nedovoljno slobodna duhom, Aventino di Kortance je u pravom smislu junak modernog doba.

Dobitnik Nobelove nagrade. Svojevrstan nastavak Slepila, Saramagov roman Zapis o pronicljivosti smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz Slepila, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje... „U osnovi romana je sarkastična Saramagova parabola o pravilima igre zapadne demokratije: neopredeljeni birači, kako ove tvrdoglavce nazivaju, sasvim su mirni, čak poslušni građani kakve vlast samo poželeti može. Ali njihovo odbijanje da se pretvaraju kako im izborni proces daje neki izbor vredan glasanja, sa stanovišta vlasti, duboko je subverzivan – to je neoprostiv greh i nedopustiv propust.“ Terens Raferti, The New York Times „Roman koji oslikava savremeni svet više nego ijedna knjiga danas. Saramago piše razborito, sa dirljivim dostojanstvom i jednostavnošću velikog umetnika, uprkos svom posebom pravopisu i stilu. Kao pisac može biti zvezda vodilja današnjim generacijama, mudrac koji ume da razume i koji zna za čim da žali.“ Ursula Le Guin, The Guardian

Ninova nagrada 2007. godine. „Velikić je svoj „roman-omnibus“ realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent, koji ispoveda svoj život. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, njegov će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za „životni“ detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije.“ Teofil Pančić „Dragan Velikić napisao je onu vrstu romana u kojem svako može naći svoj roman. Ruski prozor je briljantna, samoironična analiza malograđanina. Prust, ali sa humorom. Svaki iskreni čitalac na ovim stranicama prepoznaće malograđanina u sebi. Priznajem, ja jesam.“ Jovan Ćirilov „Velikić je savršeno otporan na književne mode, kako one globalne, tako i naše lokalne. Stilska sredstva kojim je ispričana njegova priča u Ruskom prozoru svakako nisu iz sezone proljeće–ljeto. Poput mnogih velikih pisaca, Velikić je svoje djelo stvorio u otporu prema onome što jest glavna matica jedne književnosti i kulture.“ Miljenko Jergović

Dobitnik Pulicerove nagrade za najbolje biografsko delo. „Priča o moći, istrajnosti i strasti… veličanstvena knjiga iz pera majstora pripovedanja.“ – The Wall Street Journal Otpočinjuči ovu izuzetnu biografiju prikazom istorijskih i političkih okolnosti koje su uzrokovale dolazak Sofije od Anhalt-Cerbsta u Rusiju i udaju za ruskog prestolonaslednika Petra, Mesi nas, preko veličanstvenih slika vladavine carice Jelisavete, vodi do priče o Katarininom detinjstvu, ključne za rasvetljavanje nekih njenih kasnijih postupka, odluka i stavova, pooštravajući time kontrasta između mlade i idealistične i one starije, surovo realistične Katarine. Katarina – carica, veličanstvena vladarska ličnost koja je nastavila tamo gde je gotovo četrdeset godina pre nje stao Petar Veliki: Rusiji je dodala velike teritorije, dala joj izlaz na Crno more i zasnovala njenu drugu flotu, mudro vodila ratove, gušila bune, a pre svega evropeizovala zemlju. Za njene vladavine biće sproveden nezapamćeno mali broj smrtnih kazni, osnivaće se bolnice i sirotišta, narod će početi da se vakciniše protiv velikih boginja, a u Petrograd i Moskvu slivaće se umetnička dela, pa i sami umetnici i intelektualci iz čitave Evrope. Biografija Katarine Velike svakako ne bi bila potpuna kada bi se izostavio njen slavni ljubavni život. S najpedantnijom istorijskom tačnošću, Robert Mesi beleži priče o Katarininim „miljenicima“, ponekad gorke, ponekad golicave, bogato ilustrujući i ovaj kao i u sve druge aspekte njenog života pismima i dnevničkim beleškama njenih savremenika, slikajući živopisan portret „ne samo jednog ruskog titana već i žene od krvi i mesa“. „Nezaboravna slika poslednje žene koja je vladala Rusijom.“ – The Telegraph „Kakva žena, kakav svet, kakva biografija!“ – USA Today

Kad naiđu teška mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz. Ivo Andrić Prokleta avlija Priča o vezirovom slonu Zeko Bife Titanik Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! U Novele o mutnim vremenima ušle su duže pripovetke našeg nobelovca koje, na ovaj ili onaj način, govore o nesigurnim i nemirnim vremenima kada je ugrožen čovekov život ili narušeno njegovo dostojanstvo. Povesti o zloglasnoj carigradskoj tamnici („Prokleta avlija“), o obesti turskih silnika u Bosni („Priča o vezirovom slonu“), o progonu Jevreja („Bife Titanik“) i herojstvu malog čoveka u II svetskom ratu („Zeko“) u središtu su Andrićevog interesovanja za pojedinačne sudbine ljudi koji su živeli na strašnim mestima, gledali i na svojoj koži osećali opšte stradanje u nesrećnim okolnostima i u njima kovali i sopstvenu sudbinu. Te novele, svaka za sebe, prava su remek-dela ovog žanra, smeštena u Carigrad, Travnik, Sarajevo i Beograd – gradove obremenjene istorijom i nesrećama koje su ih često pohodile.

– I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku.

Svedočenje o vremenu u kojem se loše svedeni računi prošlosti vraćaju sa obeležjem tragikomedije, a epovi postaju telenovele. „Poštovani čitaoče: ne oklevaj ni čas nego kupi i smesta pročitaj ovu knjigu. Pred tobom je pravi veliki roman-freska, kao oni što su se pisali pre pola veka, uvodeći Latinsku Ameriku na velika vrata u svetsku književnost!“ Hulio Valdivijeso, meksički intelektualac koji se iselio u Evropu, posle dugog odsustva vraća se u svoju zemlju. Revolucionarno-institucionalna partija (PRI) napokon je izgubila na izborima i počinje prelazni period. Hulio se, kao i svi emigranti, vraća u samo njima poznat tok vremena, uvek prisutnu prošlost, gde se čovek ponovo susreće sa sablašću onoga što je mogao biti, sa zavodljivom nemogućnošću da nastavi život tamo gde ga je ostavio. I u tom zanosnom i strašnom povratku odvijaju se susreti koji ga vode do izgubljene ljubavi, do epizode iz rata kristerosa za koju je vezano njegovo sopstveno ime, do žive legende o pesniku Ramonu Lopesu Velardeu. Ali kako prihvatiti ovaj novi život? Jer, posle pada PRI-ja, nameće se novo tumačenje, novo prikazivanje istorije. I u takvoj istoriji, gde se sustiču sve priče, Valdivijeso će upoznati romanopisca Konstantina Portelju, koji haos pretvara u uzbudljive bestselere; biznismena Gandaru koji želi da proizvodi autorsko televizijsko smeće; sveštenika Monteverdea, koji traži čvrste razloge za veru u istržanom okruženju i Ignasiju, Penelopu svih povrataka. To su glasovi koji traže svedoka, saučesnika, pripovedača istorije. Valdivijeso se, naime, u svom osobenom prelaznom obredu, vratio na jednu Itaku izmučenu veštim udarcima organizovanog zločina i politike shvaćene kao zavera, u jedan Meksiko gde se loše svedeni računi Revolucije vraćaju sa obeležjima tragikomedije, gde se epika pretvara u telenovelu.

Dobitnik Nobelove nagrade. Tertulijano Maksimo Afonso, profesor istorije u srednjoj školi, igrom slučaja otkriva da ima dvojnika u liku glumca Antonija Klara. Posle podrobnog istraživanja i ispitivanja svih okolnosti u životu glumca, Tertulijano uviđa da nije u pitanju samo sličnost, nego da su dva čoveka identična, počev od najmanjih fizičkih odlika do datuma rođenja, pa odlučuje da ga pozove i upozna sa tom poražavajućom činjenicom. Pred oba junaka postavlja se sada egzistencijalno pitanje: ko je original, a ko duplikat? Pošto su rođeni istog dana, obojica počinju da se pitaju kako izgleda žena ili verenica onog drugog? Glumac, koji je mnogo perfidniji nego profesor istorije, zbog neprijatne okolnosti o postojanju svog dvojnika planira da se osveti Tertulijanu zloupotrebljavajući sličnost kod njegove devojke. Ali time se njihovi planovi ni izdaleka ne iscrpljuju... Neobična Saramagova priča nije nova jer kao motiv koristi topos dvojnika poznat još od Epa o Gilgamešu i Plautovog Amfitriona pa sve do Diminog Čoveka sa gvozdenom maskom ili Dvojnika Dostojevskog. Ali kod portugalskog nobelovca ovaj motiv razvija se do alegorije o čovekovom identitetu u savremenom svetu. Uprkos Saramagovom originalnom pravopisu i dugim rečenicama, čitaoci će uživati u jednom iznenađujućem romanu sa elementima trilera, koji se čita bez daha. „Napetost i tenziju glavnog zapleta Saramago i u ovom romanu prekida brojnim ironičnim komentarima, ispunjenim pronicljivim zapažanjem i suptilnim, provokativnim humorom na račun ljudske prirode.“ Bob Korbet „Saramago ispoljava istovremeno Kafkinu ledenu distancu, Selinovu veselu okrutnost i Beketov razigran, neobuzdan stil.“ Džon Banvil, Sunday Book Review

Posetite http://martasmart.com/ Pridružite se Marti u velikoj zagonetnoj avanturi! Ovoga puta ona će vas povesti na let balonom do skrivenog rečnog arhipelaga prepunog misterioznih prepreka i izazova, nepredvidivih likova i skrovitih kapija koje otvaraju samo tačni odgovori na teško dokučive zagonetke. Na tom putu zelenokosa devojčica će steći opasnu, moćnu suparnicu i u borbi sa njom morati da zaviri unutar sebe i tu otkrije jednu veliku tajnu, koju nikada ranije nije uspevala da prepozna. Rešenja se mogu čitati samo pomoću ogledala, a neočekivani kraj ove knjige, prvi put u istoriji pisanog slova, nateraće vaš um da donese jednu odluku, nezavisno od onoga šta svesno želite! Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike.

Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda nasvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... „Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević „Srpski Rat i mir!“ Publishers Weekly

Reč ZAUVARI, koju sam uzeo za naslov ove knjige, nastala je u mom detinjstvu. Igrao sam se, gradeći svoju kraljevinu od kamenčića, piljaka, lešnika, oblutaka, iverja, pruća i drugog sitnog materijala, koji sam skupljao i čuvao, znajući da će mi jednoga dana biti ZAUVAR, od koristi, makar i male. Kraljevinu sam svakodnevno dograđivao i opremao ispod Velike Lijeske, nedaleko od Gustog Liješća, u Krševima, dok su ovce i goveda, koje sam čuvao, ležali u hladovini. Nazvao sam je ZAUVARI, od glagola UVAR, korist, i priloga ZAUVAR, korisno. Kraljevina Zauvari je bila moja dragocena bajkovita igračka, pomoćnica u odrastanju i razumevanju sveta i života. Ni sad ne znam zašto sam odlučio da bude kraljevina, a ne republika. Možda zato što sam voleo bajke i šah. I u bajkama i na šahovskoj tabli kraljevi su glavni. Bilo je sasvim prirodno i demokratski da ja budem Kralj, uprkos svakodnevnom negodovanju mog dvojnika Tomislava, koji nije birao sredstva da me omalovaži, smišljajući protestne slogane, poput onog: Naš je Kralj glup ko malj! Ova knjiga je autobiografska u onoj meri u kojoj može da se tiče svakog deteta i svakog odraslog čoveka, roditelja, koji će u mojoj kraljevini prepoznati svoju. Posle šezdeset godina, u meni Zauvari živi kao simbol srećnog odrastanja, metafora koja mi pomaže u velikoj meri da proniknem i shvatim univerzalne fenomene i tajne detinjstva. Put do Kraljevine Zauvari danas je prava avantura, kroz koju deca postaju ljudi, a ljudi deca. Ljubivoje Ršumović

Dobitnik jubilarne nagrade Artur Klark za najbolji roman. Ko će naseliti novu Zemlju? Epopeja o borbi čovečanstva da preživi na teraformiranoj planeti. Ko će naslediti tu novu Zemlju? Poslednji ostaci ljudske rase napustili su Zemlju na umoru, u očajničkoj potrazi za novim domom među zvezdama. Prateći stope svojih predaka, oni otkrivaju najveće blago prethodnog doba – svet teraformiran i pripremljen za ljudski život. Ali u tom novom raju nije baš sve potaman. U dugim godinama otkad je planeta bila napuštena, rad njenih graditelja urodio je katastrofalnim plodovima. Planeta ih ne čeka netaknuta i nenaseljena. Njeni novi gospodari pretvorili su je iz utočišta u najgori košmar čovečanstva. Sada su dve civilizacije na putu prema sudaru, i obe oprobavaju granice onog što su spremne da učine kako bi opstale. Dok sudbina čovečanstva visi o niti, ko je pravi naslednik ove nove Zemlje? „Poput romana Stivena Bakstera sa epskim istorijskim zahvatom, uz široki zamah spejs opere Pitera Hamiltona i narativni polet, recimo, starih dobrih romana Dejvida Brina ili Grega Bera, Deca vremena su me brzo uzela pod svoje.“ SFF World „Deca vremena imaju istinsku srž klasičnih naučnofantastičnih romana, taj osećaj začudnog i neobuzdanu maštu, ali i šarm pisca koji zaista ume da zabavi i isprede dobru priču. Esencijalna naučna fantastika, knjiga koja se ne sme propustiti.“ SF Book

Izvanredno napisan triler sa upečatljivim okruženjem, genijalnim zapletom i iznenađujuće uverljivim likovima. Sofi Brinkman, bolničarka i samohrana majka, živi mirnim životom u bogatom predgrađu Stokholma, a onda sreće Ektora Gusmana, izdavača koji joj odmah zaokuplja pažnju. Ali da li je on zaista ono za šta se izdaje? Ona će se ubrzo naći usred žestokog obračuna između dve kriminalne organizacije i grupe policajaca koji vode istragu i naravno, suočiće se sa neizbežnim – moraće da izabere stranu. „Veoma dobra knjiga koja je osvežavajuće oslobođena crno-belih prikaza. Jezik poseduje lakoću i autentičnost, što se najbolje vidi u dijalozima... a iza jezika stoje odlično utemeljeni likovi, kompleksni i zanimljivi. Linija koja razdvaja dobro i zlo u Andaluzijskom prijatelju često je nejasna što je veoma pametan potez, a njegov rezultat su policijski detektivi čiji su postupci sasvim nepredvidljivi – bez obzira na to koliko ste već krimića progutali.“ Svenska Dagbladet „Uzbudljiv, očaravajući i neodoljiv kvalitet pisanja Soderberja svrstava ga rame uz rame sa Stigom Lašonom. Novi švedski autor koji je osvojio čitaoce širom sveta.“ Bokboxen

Dobitnik Nobelove nagrade! Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice… „Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.“ – Publishers Weekly „Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.“ – The New York Times Book Review

Prvi put na srpskom jeziku. Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Mlekadžija Ded je rođen neposredno nakon što se ekscentrični komšija vinuo sa krova kuće u uzaludnom pokušaju da poleti. Do kraja života i on će pokušavati da leti, da pobegne od sebe i sveta u kojem živi. Ovim briljantno osmišljenim romanom Toni Morison poput Sola Beloua i Gabrijela Garsije Markesa iznova otkriva priču o sazrevanju. Prateći Mlekadžijino putovanje od industrijskog grada do mesta iz kojeg potiče njegova porodica, autorka nas upoznaje sa plejadom tragalaca i proroka, lažova i ubica, sa likovima koji nastanjuju crni svet Amerike i razotkriva njihovu intimnu istoriju. Solomonova pesma zaista govori o uzletu, bio to uzlet duhom ili uzlet telom, i prožima modernu priču prastarom afričkom pripovešću o letećoj deci, o onima koji su, odvedeni u roblje, uspeli da polete i vrate se u zemlju svojih predaka. „Složena, čudesno životna i maštovita priča – kroz grubu stvarnost nedaća i ogorčenja Toni Morison je protkala blistavu nit bajke.“ – Daily Telegraph „Toni Morison je napisala izvanrednu proznu pripovest koja preispituje gotovo čitav vek američke istorije.“ – New York Times Book Review „Solomonova pesma ostavlja snažan utisak romana koji prenosi nesvakidašnju istinu, mudrost i visprenost.“ – Sunday Telegraph „Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“ – The Philadelphia Inquirer „Ovaj roman svrstava Toni Morison u prvi red savremenih američkih pisaca. Ona je stvorila delo trajne vrednosti.“ – The Washington Post