ODELJAK NAPOMENE AUTORA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Kosta nagrada 2020. za Knjigu godine „Inspirativna, predivno ispričana priča.“ Kirkus Reviews Jedan čovek, armija ilegale i tajna misija uništenja Aušvica „Nesvakidašnje!“ The Times Da bi razotkrio sudbinu hiljada ljudi interniranih u misteriozni nacistički logor na granici Rajha, tridesetdevetogodišnji poljski borac pokreta otpora Vitold Pilecki dobrovoljno se javio za odvažnu misiju: preuzeće lažni identitet, smišljeno će dozvoliti da ga uhapse i otpreme u taj novi logor, a onda će izveštavati ilegalu o tome šta se dešava s njegovim sunarodnicima. Taj logor zvao se Aušvic. U naredne dve i po godine Pilecki je u Aušvicu oformio ilegalnu vojsku, koja je sabotirala pogone i uklanjala saradnike nacista, te prikupljao dokaze o jezivim zlostavljanjima i masovnim ubistvima. Da bi upozorio Saveznike na nacističke planove za „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ dok za to ne bude prekasno, organizovao je i bekstvo iz samog Aušvica, prkoseći smrti, da bi se posle krio u Poljskoj i bio jedan od istaknutih boraca u Varšavskom ustanku. Odlukom posleratne poljske komunističke vlade Pilecki je potpuno izbrisan iz istorijskih zapisa i ostao je gotovo nepoznat svetu. Sada, zahvaljujući ekskluzivnom pristupu prethodno sakrivenim dnevnicima, svedočenjima srodnika i preživelih logoraša, te nedavno obelodanjenim dokumentima, Džek Ferveder nudi jednu nepokolebljivu sliku opstanka, osvete i izdaje u najmračnijem času ljudske istorije. „Pretačući svedočenje Pileckog o gnusnim zločinima u snažnu prozu nezaustavljivog zamaha, Ferveder je stvorio izvanrednu biografiju jednog tajnog ratnog junaka i izuzetan doprinos istoriji Holokausta.“ Booklist „Ovo je priča koja je odavno zaslužila da se verno ispripoveda, a njen pisac je u tome uspeo.“ Wall Street Journal

Dobitnik nagrade Strega 2019. Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini On je poput zveri: oseća vreme koje dolazi. Nanjušio ga je. Nanjušio je iscrpljenu Italiju, umornu od demokratije u agoniji i nesposobnih političara koji učestvuju u njenoj propasti. Zato se stavlja na čelo paravojnih milicija, prestupnika, palikuća i „čistokrvnih fašista“, koji su najopasniji i najsuroviji. U izveštaju Službe državne bezbednosti iz 1919. opisan je kao „inteligentan, snažne građe, iako boluje od sifilisa, sladostrastan, emotivan, smeo, neko kome se ljudi na prvi pogled dopadnu ili ne dopadnu“. On je Benito Musolini, bivši socijalistički vođa izbačen iz partije, neumorni politički agitator, direktor malog opozicionog lista. Bio bi romaneskni lik da nije Italiju zavio u crno. Istoriografija je secirala svaki aspekt njegovog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu. I to u romanu u kome ništa nije izmišljeno o periodu od 1919. do 1925, u kome Musolini iznosi svoje mišljenje o D’Anunciju, Margeriti Sarfati, Mateotiju, i o mnoštvu skvadrista, ardita, socijalista i anarhista tog doba. Rezultat je dokumentarni roman, impresivan po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma. „Roman koji je Italija čekala decenijama. Remek-delo.“ Roberto Savijano „Pripovedački eksperiment kakav niko dosad nije pokušao da izvede u italijanskoj književnosti.“ Venerdì di Repubblica „Skurati je ovim romanom dosegao umetničku zrelost nekoga ko konačno gleda u lice svom demonu i može da ga nazove pravim imenom.“ Corriere della Sera

Njegoševa nagrada Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića * „Dok Ivan Katić neće da bude bedan dodatak na protoplazmi jedne ideološke laži – staljinizma – i tako postaje GREŠNIK, Bogdan Dragović neće da bude sitno mlivo staljinskih dušegupki i tako postaje OTPADNIK. U oštroumnostima Petra Bajevića, glavnog junaka poslednjeg dela trilogije, postoje 'opasne' sklonosti ka budućim grešničkim i otpadničkim avanturama. Da nije pao kao plen gestapovaca, u nejasnim okolnostima, pitanje je gde bi i sam završio. Dobrica Ćosić pokazao je da jedan naš savremeni pisac, boreći se protiv vlastite prošlosti VERNIKA – zahvaljujući iskustvu GREŠNIKA i OTPADNIKA, koji su odstradali vizije i zanose mladosti, može ne samo da zaviri u taj pandemonijum što se zove svet staljinizma, nego da ga fiksira jezikom umetničke oštroumnosti…“ (Miroslav Egerić) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. * Glavni junak prvog romana iz trilogije Ivan Katić „grešni“ je saputnik komunistâ koji doživljava životni sunovrat jer im se 1936. zamerio. Proglašen za buržuja i trockistu, biva odbačen od „drugova“ i posle rata, kada je dospeo na robiju, a na slobodi dolazi u sukob sa porodicom koja se raspada... „Ovo je roman o sukobu komunizma sa fašizmom u ljudskoj klanici u kojoj su jugoslovenska plemena dodala tom manihejskom sukobu dvostruku dimenziju paroksizma: Srbija je zaglibila u totalitarizam, osakaćena građanskim ratom koji će se po svoj prilici ponoviti, ne usuđujući se da se pogleda u ogledalu krvoprolića prošlog rata i nastupanja komunizma.“ (Žorž Niva) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se saga Ćosićeva porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Dobitnik nagrade Beogradski pobednik. Roman delta Papir iz grada Amalfija, nekada slavne pomorske državice, bio je tim vredniji što za njegovo posedovanje nije bilo dovoljno da kupac ima čime da ga plati. Kada su i od koga vlasnici manufaktura još tokom XIII veka naučili da prave najfiniji papir od iznošene odeće nije u potpunosti razjašnjeno, ali oni ne samo da su se tokom narednih dve stotine godina veoma obogatili već su postali i uticajni… Nadaleko proslavljeni esnaf Congrega dei Cartari iz italijanske luke Amalfi, čuveni je proizvođač najfinijeg papira u Evropi, ali je poznat i po tome što pomno bira kome će ga prodati. Zato napuljska kraljica Đovana II, inače poznatija kao Đovana Nezasita, odlučuje da lično preduzme pohod u ovaj mediteranski grad da bi kupila papir za ljubavno pismo izvesnom Pandolfu Piskopu, do čije joj je naklonosti naročito stalo. U pohod kreću i brojni pripadnici kraljičine svite, njena posluga, vojska, lična straža i drugi pratioci, a kao najvažniji putnici – napuljski hroničari i ondašnji pesnici sa zadatkom da na naročitom papiru iz Amalfija uobliče kraljičina osećanja, a time i ovekoveče ovo slavno putovanje s početka XV veka. Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. Papir je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Dobitnik nagrade Vladan Desnica. Roman delta Kakva je ovo zemlja po kojoj i svetac posrće?! Kakva je ovo zemlja gde svetac ne sme ni na tren da prispe, inače sa njegovog oreola zlato sastrugaše? Kakva je ovo zemlja iz koje se čak i kože odranih životinja trude da pobegnu? Kakva je ovo zemlja u kojoj iguman ne prima ikonu na prenoćište? Kakva je ovo zemlja koja vara namernike, gde se sela premeštaju, napuštena troskišta se smradno puše, ljudi gase zvezde-žežnice?! Kakva je ovo zemlja gde se stena, tvrdi kamen pod mekom, nežnom mahovinom – samo pravi da nikoga neće da ubije?! Srbija za vladavine despota Stefana Lazarevića, početak XV veka. Despotov prestoni dvor u Beogradu, koji tek što je izgrađen, treba opremiti prefinjenim baldahinima iz Dubrovnika, debelim perinama iz Pešte, neugasivim kandilima iz Soluna, svetozarnim ikonama sa Svete Gore… Donosiće ih nosači peške, natovarene na mazgama ili prevožene lađama, jedino ikonopisani sveci, njih stotinu, odlučuju da krenu put srpske prestonice sami, bez ičije pomoći. Da ikone mogu da lete i putuju, zna se odavno, ali u ovoj fantastičnoj pripovesti Gorana Petrovića one će doživeti i mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi… Ikonostas je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Nagrada Orindž. Autorka bestselera Kirka. „Fantastično živopisna i uverljiva verzija jedne od najlegendarnijih ljubavnih priča.“ – Ema Donahju Grčka u doba junaka. Patroklo, stidljivi mladi princ, prognan je na dvor kojim vladaju kralj Pelej i njegov savršeni sin Ahil. Pod uobičajenim okolnostima putevi im se svakako ne bi ukrstili; ipak, Ahil sklapa prijateljstvo sa obeščašćenim kraljevićem. I dok izrastaju u mladiće vične ratnim i vidarskim veštinama, njihovo drugarstvo prerasta u nešto dublje – uprkos protivljenju Ahilove majke Tetide, surove morske boginje. Ubrzo stižu vesti da je oteta Helena, kraljica Sparte. Rastrzan između ljubavi i strahovanja, Patroklo polazi sa Ahilom u Troju, i ne znajući da će godine koje će uslediti staviti na probu sve do čega im je stalo. Ova izuzetno potresna, čarobno maštovita verzija Trojanskog rata priča bolnu priču o ljubavi, ali i o silnoj bici između bogova i kraljeva, spokoja i časti, besmrtne slave i ljudskog srca. „Ahilovu pesmu treba čitati zbog njenih kvaliteta, ali ako ovaj roman Madlin Miler uz to nadahne čitaoce da se vrate Homeru i njegovim naslednicima, i tu zaslugu joj treba pripisati.“– Washington Independent Review of Books „Izuzetno zanimljivo prepričana Ilijada zajedno sa događajima koji su joj prethodili, ali ovog puta iz Patroklove vizure: nećete moći da se odvojite od knjige, a pritom će svakog ljubitelja klasične književnosti opčiniti karakterizacija boginje Tetide.“ – Dona Tart „Madlin Miler maštovito, a ipak stručno oživljava sjajne prizore iz stare Grčke. Osvaja sasvim novu teritoriju iako prepričava jednu od najstarijih priča na svetu – onu o muškarcima u ljubavi i ratu, ali i onu o izuzetnim ženama.“ – Publishers Weekly

Forbsova nagrada za najbolji istorijski roman. Bestseler novina New York Times, USA Today, Los Angeles Times. Čaroban roman o ljudima koje je istorija bezmalo zaboravila: o bibliotekarkama koje su male biblioteke na konjima i kentakijskim „plavim ljudima“. Devetnaestogodišnja Kasi Meri Karter rođena je sa retkim poremećajem – njena koža je plave boje. U dubokoj uvali iznad Trablsam Krika, ona i njen otac rudar žive veoma teško, te je prilika koja joj se nudi – posao bibliotekarke koja na konju raznosi knjige, biltene i takozvane svaštare raštrkanom stanovništvu po Apalačkim planinama – dobrodošla pomoć da se preživi. Taj posao je težak sam po sebi, ali mnogostruko teži za jednu Plavu: u centru za raspodelu knjiga ona je „obojena“, pojedini korisnici biblioteke ne žele čak ni da joj otvore vrata, a neki direktno pokušavaju da je ugroze. Međutim, Kasi Meri poseduje duboku ljubav prema knjigama i svest o važnosti svoga posla. Neumorna podjednako kao njena svojeglava mula Junija, ona sa upornom ljubavlju raznosi knjige i drugi materijal za čitanje. Ali njenim mukama kao da nema kraja. Suprug je nemilosrdan prema njoj, a lokalni sveštenik je progoni. Uprkos svemu, Kasi Meri čvrsto odlučuje da ne odustane. Jedna po jedna, vrata počinju da joj se otvaraju. „Delo od kulturnog značaja koje čitaocu donosi lično zadovoljstvo i širi vidike.“ – Kirkus Reviews „Ovaj dragulj istorijske fikcije ljubavno je pismo ruralnom stanovništvu Kentakija i hrabrim bibliotekarkama koje su se na konjima probijale od kućerka do kućerka i šire pismenost, nadu, razumevanje i saosećanje.“ – Publishers Weekly „Emocionalno snažna i nezaboravna, na momente turobna priča o moći obrazovanja nad netrpeljivošću, mržnjom i strahom koje ponekad veličanstveni i blistavi trenuci lepote toliko zasene da ćete biti dirnuti do suza.“ – BookPage

Upoznajte stanovnike Petograda, magičnog mesta na granici dva sveta. „Okean od papira 1: Knjiga Moći“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Ilustrovao Dušan Pavlić. Upoznajte Petograd: mesto sačinjeno od pet gradića, čiji su simboli riba, vuk, medved, svinja i sova. Upoznajte stanovnike Petograda (i izmišljena bića): oni se takmiče, druže i skrivaju tajne. Upoznajte petnaestogodišnjeg Tarvina: promućuran je, vižljast, ali da li će to biti dovoljno da spase obolelu sestru? Uđite u prvi od šest delova priče koja vas vodi u novi svet: zagonetan i zanosan, zabavan i začudan, zlokoban i zavodljiv. „Okean od papira 2: Muzej izmišljenih bića“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Ilustrovao Dušan Pavlić Tarvin počinje da sumnja u značenje petogradskog takmičenja u poređenjima na kojem je uspeo samo da zeva kao riba na suvom, a sve je po njega krenulo od lošeg ka gorem. Bez svog mentora i zaštitnika mora da nađe čudesni cvet za sestru, dešifruje poruku skrivenu u slikovnici i sazna zašto je ceo Petograd postao toliko zainteresovan za njega. A iz Muzeja izmišljenih bića nestao je veoma važan eksponat. Neobično, nepredvidivo, neodoljivo, nestvarno. „Okean od papira 3: Ključ Katedrale“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Ilustrovao Dušan Pavlić Dan Temeljiteljevog prikazanja se bliži, a situacija u Petogradu je sve ozbiljnija. Tavrinu nije ostalo još mnogo vremena da povrati Knjigu Moći. Ipak, otkriće da ima saveznike koji su, iako tajno, sve vreme uz njega. Talasi okeana od papira su sve opasniji. Let ptice Omine sve nemirniji. Šta li se krije u Katedrali Velike opomene? Uzbudljivo, uzburkano, uskomešano. „Okean od papira 4: Ostrvo u jajetu“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini U jajetu je ostrvo, u Arhivu srce znanja, usred mora – tajna. Ono što je gore odražava se u onom što je dole. Što je Tarvinu jasnije šta se u Petogradu događa, to se dva sveta, onaj stvarni i onaj izmišljeni, više prožimaju. Usred okeana od papira on će shvatiti da ga otac šalje na put preko Ćutljivog mora. Vešterinke se okupljaju. Tajna furijske groznice biće otkrivena. Snevano, slućeno, stvarno. „Okean od papira 5: Uteha tame“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Tarvin čvrstim koracima krči stazu sveta koji mu se sve jasnije ukazuje. Dok otkriva nepostojeće znanje, shvata da je spreman za poslednji zadatak. Kapi vode pretvaraju se u slova. Moć je u okeanu. Okean obuhvata sve znanje sveta. Tanano, tajanstveno, tamno. „Okean od papira 6: Litica i krug“ Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Nema drugog znanja osim onog koje si već čuo. Promeni način viđenja i promenićeš ono što gledaš. Tarvin je stigao do granice dva sveta. Oba ga vuku, oboma pripada, ali samo u jednom može da živi. I mora da završi svoj poslednji zadatak. Nakon duge potrage, ističu poslednji trenuci u kojima može spasti Meonu. Svaka kap je dragocena. Dramatično, dirljIivo, dokučeno.

Dodatak ovom izdanju: Fatalna gospođa Riznić i druge sudbine Nagrade „Meša Selimović“, Ninova, Borbina i „Radija B92“ za roman godine. Rus srpskog porekla Pavel Volkov u doba Napoleonovih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa se njegova misija pretvara u nešto sasvim drugo i završava sasvim neočekivano. Vek i po kasnije istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića... U dodatku romana, koji se prvi put objavljuje u ovom izdanju, Volkov se upoznaje sa još nekim sudbinama i tajanstvenim likovima, koji će imati prilike da sretnu i fatalnu gospođu Riznić... „U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junaka Crnjanskog, ali u Sudbini i komentarima pokazuje se čovekova nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje.“ – Aleksandar Jerkov „Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da ’svojoj sudbini’, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – ’kaže ne’. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način ’neistoričan’: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je ’protivistorijska’, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije.“ – Tihomir Brajović

ODELJAK PREPORUČENA LITERATURA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Polje istraživanja i moć obrazlaganja u ovoj knjizi su zapanjujući.“ – New Yorker Zašto su Evroazijci osvojili, raselili ili desetkovali Indijance, Australijance i Afrikance, umesto da je obrnuto? U ovom klasiku našeg vremena evolucioni biolog Džared Dajmond razbija rasističke teorije otkrivajući koji su faktori zapravo odgovorni za sve ono što se događalo. Priča počinje pre 13.000 godina, kada su lovci-sakupljači iz kamenog doba činili celokupnu ljudsku populaciju. Otprilike u to vreme razvojni putevi ljudskih društava na odvojenim kontinentima počeli su da se razlikuju. Rano pripitomljavanje biljaka i životinja u Plodnom polumesecu, Kini i drugim oblastima omogućilo je tamošnjem stanovništvu novi način života. Ali to lokalizovano poreklo poljoprivrede i stočarstva samo je deo objašnjenja za različite sudbine ljudskih zajednica. Ona društva koja su se udaljila od faze lovaca-sakupljača razvila su svoje pismo, tehnologiju, sistem vladavine, organizovane religije i moćno oružje, a stekla su i prirodnu otpornost na smrtonosne vrste mikroorganizma. Upravo su se ta društva uputila u pustolovine na moru i kopnu i napala ona manje razvijena, nasilno ih pokoravajući. Knjiga Puške, mikrobi i čelik osvetljava nam način na koji je nastao savremeni svet i ukazuje na poreklo njegovih nejednakosti. „Džared Dajmond argumentovano razbija stereotipe o razvoju ljudskih društava i pruža neočekivan i svež uvid u prošlost čovečanstva. Ovo je prava poslastica i nezaobilazno štivo za svakog duhovno radoznalog čitaoca.“ – Aleksandar Palavestra „Opčinjavajuća knjiga. Postavlja temelj za razumevanje ljudske istorije.“ – Bil Gejts

Dobitnik Nobelove nagrade „Strasna, beskompromisna potraga za idealnim.“ Kirkus Reviews Pol se 3. jula 1895. u Marseju popeo na brod Australijan iscrpljen ali zadovoljan. Poslednjih nedelja je živeo utučeno, u strahu od neposredne smrti. Nije hteo da njegovi ostaci trule u Evropi nego u Polineziji, njegovoj usvojenoj zemlji. Bar si se u tome podudarao sa internacionalističkim ludilom baba Flore, Koke. Mesto gde se rodiš je slučajno; pravu domovinu čovek bira, telom i dušom. Ti si izabrao Tahiti. Umrećeš kao divljak u toj lepoj zemlji divljaka. Raj na drugom ćošku je retko umešna studija strasti i ambicija dve čuvene ličnosti: impresionističkog slikara Pola Gogena i revolucionarke Flore Tristan. Flora Tristan je nezakonito dete bogatog Peruanca i Francuskinje. Odrasta u siromaštvu, da bi nakon očeve smrti odlučila da ode u Peru i zahteva svoje nasledstvo. Po povratku u Francusku, 1844. godine postaje borac za prava potlačenih i polazi na turneju po zemlji kako bi regrutovala članove za svoju Radničku uniju. Godine 1891. Florin unuk, siromašni slikar i tvrdoglavi vizionar Pol Gogen, napušta svoju ženu i petoro dece i odlazi na Južna mora. Iako je okružen mladim tahićanskim ljubavnicama i na vrhuncu svog stvaralaštva, njegovi snovi o životu u raju biće zatrovani sifilisom, okrutnošću francuskih kolonijalaca i hroničnom besparicom. Flora i Pol se nikad nisu sreli. Njihova putovanja, opsesije i uporna potraga za veličanstvenim uprkos sveopštoj bolesti i smrti iz poglavlja u poglavlje ovog romana nadopunjuju se u priči o pobuni protiv umetničkih i društvenih tabua, moći i nemoći ideologije i umetnosti.

„Čudesan roman sa čijih stranica isijavaju životna energija, umetnost i duhovitost.“ Washington Post Ovo je životopis T. S. Garpa – vanbračnog sina Dženi Filds – feministkinje koja je bila napredna za svoje vreme. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora. Na više od trideset jezika, u više od četrdeset zemalja, više od deset miliona čitalaca dosad je posvedočilo da je ovaj roman urnebesno svedočenje sopstvene zaključne rečenice: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“ „Irving nam ovim delom stavlja do znanja da je istinski veliki umetnik.“ Los Angeles Times „Briljantna zbirka savremenih stavova o seksu, braku, roditeljstvu, feminističkom pokretu, i pre svega, dragocen portret životnih uloga koje su nam dodeljene polom. Irvingovi likovi će nas sve nadaleko nadživeti.“ Chicago Tribune „Kao i sva velika dela, čini nam se da je Svet po Garpu oduvek postojao i samo čekao da ga, poput nekog dragulja, otkrijemo u mraku.“ Cosmopolitan „Čitanjem ovog romana iskusićete zanos, uznesenje, emocionalni rolerkoster i blažen umor posle ekstaze.“ Kirkus Reviews

„Izvanredno“ Daily Telegraph „Zaista očaravajuće.“ Mail on Sunday Od dobitnice nagrade Orindž U domu Helija, boga sunca i najmoćnijeg među titanima, rađa se kći. Ipak, Kirka je neobično dete – niti je, kao otac, moćna, niti je zavodnica poput majke. Bežeći od usamljenosti, ona se okreće svetu smrtnika i otkriva da ipak poseduje moć – veštičje vradžbine, koje mogu suparnike pretvoriti u čudovišta i predstavljati pretnju i samim bogovima. Kada Zevs posumnja da Kirka može da ga ugrozi, progoni je na pusto ostrvo, gde ona usavršava okultne veštine i kroti divlje zveri. Putevi joj se ukrštaju s mnogim čuvenim mitskim junacima, uključujući Dedala, njegovog zlosrećnog sina Ikara, Minotaura, Medeju i prevejanog Odiseja. Ipak, ženu koja želi da bude nezavisna vrebaju različite opasnosti. I ne znajući, Kirka navlači na sebe gnev i ljudi i bogova, a naposletku se suočava sa najstrašnijom, najosvetoljubivijom ličnošću među svim Olimpljanima. Kako bi zaštitila ono što joj je najdraže, Kirka mora da prikupi svu snagu i konačno odluči da li joj mesto uz bogove, od kojih je potekla, ili uz smrtnike, koje je zavolela. „U ovom romanu najneverovatnija je činjenica da znamo kako će se sve završiti – znamo to već hiljadama godina – a ipak, ova sočna pripovest, koju nam autorka prikazuje u jednom sasvim novom svetlu, napeta je i puna neočekivanih elemenata.“ Washington Post „Priča koja opčinjava. Madlin Miler je stvorila smelu feminističku verziju klasične pripovesti; premda je pozornica zapravo mitski svet pun bogova, čudovišta, nimfi, junakinja je, duboko u sebi, ista kao i svako od nas.“ O Magazine „Autorka svoje čarolije tka polako, ali kad stignete do poslednje strane, bićete začarani. Ona je iznova izmaštala mit o Kirki.“ People

Dobitnik Nobelove nagrade Pogledi na Latinsku Ameriku U izboru Karlosa Granesa Čini mi se da je moj odnos prema Peruu više preljubnički nego bračni: dakle, prožet ljubomorom, strašću i besom. Svesno se borim protiv svih vrsta „nacionalizama“, nečeg što mi se čini jednom od velikih mana ljudskog roda koja je služila kao alibi za najgore krivotvorenje. Mario Vargas Ljosa je jedan od najboljih poznavalaca latinoameričke kulture i politike. Svojim intelektualnim i političkim zalaganjem celog života se trudio da tu stvarnost promeni, učini je boljom. No njegovi stavovi nisu uvek bili isti. Kako je Vargas Ljosa došao do toga da brani liberalna politička načela? Kakav je njegov stav prema latinoameričkoj stvarnosti? Koje opasnosti i nade nazire za svoj kontinent? Kakav su oblik poprimile njegove ideje i njegov angažman? Izbor ogleda u ovoj knjizi nastoji da odgovori na ova pitanja. Osim što odražavaju autorov intelektualni put, u njima se razmatraju sva velika zbivanja koja su obeležila noviju istoriju Latinske Amerike. Tematski složeni ogledi ilustruju bitke koje je Vargas Ljosa vodio za slobodu, od njegovog otvorenog suprotstavljanja diktaturama, njegovih nada a potom razočaranja u revolucije, njegove kritike nacionalizma, populizma i korupcije, do otkrića liberalnih ideja, njegove bezrezervne odbrane demokratskog ustrojstva i strasti prema latinskoameričkoj književnosti i umetnosti. „Vargas Ljosa, intelektualac neospornog iskustva i karijere, dao nam je jedan od najboljih rezimea današnjice.“ New York Times „Knjiga koju vredi pročitati da bi se razumela istorija savremene Latinske Amerike.“ El País, Madrid

Bukerova nagrada 2019. Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

30.000.000 prodatih primeraka širom sveta Roman po kojem je snimljen film Prohujalo sa vihorom. Na bogatom fonu predratne dokonosti i raskoši, ratne oluje i posleratne materijalne i duhovne bede, veličanstven istorijski roman Margaret Mičel nezaboravna je priča o ljubavi i gubitku. Njeni junaci danas čak snažnije blistaju kao jedna bezmalo savršena postavka psihološke drame s tragičnim krajem. Zavodljivo, epski, elegično, Sutra je novi dan samo po sebi sadrži „sporu draž“ Juga, ali nijedna njegova stranica nije suvišna. Od prvog objavljivanja 1936. ovaj roman postao je klasik za sva vremena. „Koliko je tačna ova istorija, na stručnjacima je da kažu, ali nijedan čitalac neće moći da ne stekne osećaj za tragediju koja je zadesila plantažerske porodice 1865, kao i da bolje razume pozadinu današnjeg južnjačkog života. Svaki roman od preko hiljadu strana značajno je postignuće, te autorka romana Sutra je novi dan, i zbog istraživanja koje je on zahtevao i zbog samog pisanja zaslužuje dužno priznanje.“ – Ralf Tompson, The New York Times, 30. jun 1936. „Izuzetna, spektakularna knjiga, knjiga koja nikada neće pasti u zaborav!“ – Chicago Tribune

Pulicerova nagrada za najbolji roman. Roman po kojem je snimljen film Prohujalo sa vihorom. Više od osamdeset godina nakon objavljivanja, Sutra je novi dan – klasik američke književnosti – kako na istorijskom tako i na psihološkom planu podjednako je moderan kao u trenutku svog nastanka. Tokom američkog građanskog rata, očaravajuća i energična Skarlet O’Hara gleda kako njena svetla budućnost zauvek nestaje. Neumorna, preduzimljiva i bezobzirna, boriće se svim snagama kako bi spasla zemlju i nasledstvo: Taru. Rastrzana između nemoguće ljubavi prema dva muškarca – Ešliju Vilksu, slabiću koji ne ume da se snađe u novim okolnostima, i zavodljivom Retu Batleru, tajkunu svoga doba i surovo moćnom igraču – Skarlet je otelotvorenje tragedije preživljavanja koja je zadesila plantažerske porodice na Jugu 1865. godine. U Sjedinjenim Državama napisane su mnoge knjige koje su se pozabavile temom građanskog rata, ali nijedna nam nije predstavila američki Jug poput ove, niti tako uverljive likove čije ćemo reči, strahove i čežnje pamtiti celog života. Kao što na pomen Napoleonovog ratovanja u Rusiji najpre pomislimo na Rat i mir, tako i pri pomenu američkog građanskog rata najpre pomislimo na Sutra je novi dan. „Najbolji roman koji je ikada napisan o Jugu, neprevaziđen u celokupnoj američkoj književnosti.“ – Washington Post

Nagrada „Miodrag Ćupić“ Dobitnik Ninove nagrade Da nije genijalnih umova, svet bi išao unatrag, unazadak, ali nikad misli genijalnih ljudi ne stižu do svakog čoveka. Prirodna je čovekova želja i potreba da osvaja vrhove, ali neće dosegnuti pravi uspeh ako nije naučio kako se na vrhu opstaje. Ponekad, ako ne znamo šta bismo da napišemo, treba uzeti olovku i pustiti ruku da bude slobodna. Ponekad će doći nešto sasvim novo, neočekivano, kao ovaj zapis zanimljivo i tačno. Inspirativna knjiga akademika Mira Vuksanovića puna zapisa, komentara, izreka, kratkih priča i eseja, pesama u prozi, sećanja i raznih osvrta. Štivo koje mami na čitanje i otkrivanje detalja na koje autor skreće posebnu pažnju ili ih osvetljava. Istovremeno budi u čitaocima želju i potrebu da delove teksta podvuku i zapamte, a možda i promene neke ustaljene životne obrasce koji im ne donose ništa dobro i zbog kojih samo stagniraju. „Kako fragment postaje gospodar čitaocu, a književnosti budućnost, najbolje se uočava u susretu sa djelima onoga koji na srpskom jeziku uistinu jeste gospodar fragmenta – Mira Vuksanovića. Knjiga Nikad dosta života, sasvim je jasno, rođena je iz dozivanja. Pisci u čitanju tuđih knjiga, kaže Miro Vuksanović, ne čine ništa drugo osim što idu za riječima koje ih dozivaju. Ako riječi ćute, smatra on, nema ni čitanja! Rođena iz dozivanja, i ova knjiga obezbijedila je sopstvenu besmrtnost – u dozivanju. Čuješ li je?“ – Aleksandar Ćuković, politikolog i pisac

Bestseler New York Timesa Knjiga godine po oceni Kirkus Reviewsa Knjiga ovenčana priznanjem England Society's Book Award for Fiction Potpuno iskreno, neodoljivo i pronicljivo kazivanje o kreativnosti i životu. Portret umetnice u mladosti. Slomljena iznenadnom smrću majke i krahom ljubavne veze, Kejsi Pibodi, nekadašnje golfersko čudo od deteta, dolazi u Masačusets bez plana za budućnost. Radi kao konobarica na Harvardovom trgu i živi u iznajmljenom memljivom sobičku pored garaže, posvećujući slobodno vreme romanu koji piše već šest godina. Iako je prešla tridesetu, Kejsi još grčevito istrajava u nečemu od čega su sve njene stare drugarice odavno odustale: rešenosti da živi kreativnim životom. Kada se istovremeno zaljubi u dva potpuno različita muškarca u ionako mukotrpnom nastojanju da ispuni svoje stvaralačke ambicije i uravnoteži sukobljene zahteve umetnosti i života, Kejsi se suočava sa dodatnim izazovima koji je guraju do ruba provalije. Priča nas vodi kroz poslednje dane razdoblja u kojem se baš svi aspekti njenog života nalaze u krizi. Napisan duhovito, saosećajno i inteligentno, roman Pisci i ljubavnici je očaravajuće štivo koje istražuje zastrašujući i uzbudljivi prelazak iz jedne u drugu fazu života. „Pisci i ljubavnici su, između ostalog, toliko fascinantni zbog savršeno baždarenih pojedinosti, ubedljivih razgovora i ironične duhovitosti… Ovo je knjiga o strasti, želji, bolu, odlučnosti i nalaženju svog puta. O žudnji za ljubavlju, porodicom i uspehom… velikodušno prožetoj srcem i dušom, humorom i mudrošću.“ – NPR „Lili King uspeva da uhvati nemir krize kasne mladosti i ekscentričnosti života jedne spisateljice, nadopunjavajući narativ duhovitošću, raskošnim slikama i urnebesnim ismevanjem literarnog elitizma.“ – People „Pravi užitak! Emocionalna snaga Pisaca i ljubavnika je ogromna.“ – New York Times Book Review

Nagrada Kraljevskog književnog društva Encore Knjiga godine koju preporučuju New York Times Books Reviews, Chicago Tribune, Wall Street Journal, Guardian, New Statesman i Publishers Weekly „Živo štivo, puno preokreta, detalja iz epohe i snažnih likova... Pravo osveženje na savremenoj književnoj sceni.“ – Times Pogledajte ga samo: smrdljivog, pijanog i brutalnog. Henri Draks je harpundžija na Dobrovoljcu, koji se zaputio iz Jorkšira u bogate vode arktičkog kruga. Na brodu je takođe, prvi put, Patrik Samner, nekadašnji vojni hirurg upropašćenog ugleda, bez novca i bez bolje prilike od toga da plovi kao brodski lekar na nasilnom, prljavom i zlehudom putovanju. U Indiji, za vreme opsade Delhija, Samner je mislio da je iskusio samo dno. Nadao se privremenom predahu na Dobrovoljcu, ali sa Draksom u posadi ispostavlja se da je odmor nemoguć. Otkriće zločina u spremištu broda pokreće Samnera da nešto preduzme. I dok se odvija sukob između dva čoveka u ledenoj tami arktičke zime, postavlja se sudbonosno pitanje: ko će preživeti do proleća? Sa divljim, nezaustavljivim zamahom i duhom crnjim od najcrnje noći, Severne vode Ijana Makgvajera pletu izvanrednu priču o ljudskosti u najekstremnijim uslovima. „Zanimljivo i mračno briljantno... Severne vode kao da su zajedno iznedrili Džozef Konrad i Kormak Makarti u nekoj oronuloj luci pošto su jedan drugome klimnuli glavom u znaku prepoznavanja. Makgvajer je izuzetno talentovan.“ – Kolum Toubin „Roman koji nas vodi do granica krvi i mesa. Krajnje ubedljiv i upečatljiv, neumoljivo živopisan i podmuklo duhovit. Zapanjujuće dostignuće.“ – Martin Ejmis „Briljantno, brzog ritma, opčinjavajuće. Vrhunac narativne napetosti i majstorska rekonstrukcija jednog izgubljenog sveta.“ – Hilari Mantel „Užasavajuće interesantno. Ovako dobra proza mogla je naći sebi mesto i na stranicama Mobija Dika Hermana Melvila“ – Independent on Sunday

ODELJKE NAPOMENE I LITERATURA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Daleko najpotpunija i najobjektivnija slika razmera i žestine Staljingradske bitke.“ – Dallas Morning News Staljingradska bitka nije bila samo psihološka prekretnica Drugog svetskog rata; ona je promenila karakter modernog ratovanja. Avgusta 1942. Hitlerova ogromna Šesta armija stigla je do grada koji je nosio Staljinovo ime. Tokom petomesečne opsade Crvena armija borila se da zaustavi naciste po svaku cenu, a zatim je, u zapanjujućem preokretu, opkolila i uhvatila u klopku nacističkog protivnika. Ova bitka za ruševine grada odnela je više od tri miliona života. Knjiga donosi iskustva vojnika obe strane koji su se borili u neljudskim uslovima, i sećanja civila zatočenih na ovom gradskom bojištu. Entoni Bivor je razgovarao s preživelima i otkrio potpuno nov materijal u brojnim nemačkim i sovjetskim arhivima, uključujući zapisnike sa saslušanja zarobljenika i izveštaje o dezertiranjima i pogubljenjima. Kao priča o surovosti, hrabrosti i ljudskoj patnji, Staljingrad je nenadmašno i nezaboravno delo, najbolji prikaz najmučnije bitke Drugog svetskog rata. „Neodoljivo. Spomenici nikad ne ukazuju dovoljno poštovanje mrtvima, za razliku od iskrenih knjiga kao što je ova.“ – Guardian „Čudesna i otrežnjujuća potresna priča ispričana bez prećutkivanja i s autoritetom.“ – New York Times „Tragediji Staljingrada koja kida srce bio je neophodan hroničar poput Bivora s nepogrešivim uvidom u ljudsku prirodu i u sile istorije.“ – Wall Street Journal

Nagrade „Meša Selimović“ i „Mirko Kovač“ za najbolji roman na govornom području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. ROMAN O ZABORAVU I STRAHU OD ZABORAVA Kada pacijent s akutnim infarktom odgovori lekaru Amerikancu kako mu je ime, dogovoriće se da ga radi lakšeg obraćanja tokom lekarske procedure zovu „Me’med“. Iako je pre infarkta već petnaestak godina živeo u SAD, nerazumljivost njegovog imena Semezdin Mehmedinović tek je sada postala važna, gotovo sudbinska tema. Nakon infarkta pacijent želi da prestane da pije lek čiji su neželjeni efekti problemi s pamćenjem. Lekaru je, međutim, važno srce i ne shvata u čemu je problem s uspomenom-dve. Vozeći se američkom pustinjom sa sinom Harunom, koji se bavi snimanjem noćnog neba, otac stalno osluškuje šta će reći o ratu, kako će se sećati opsade Sarajeva. Ne može sebi da oprosti što je sina, tada još dečaka, držao u Sarajevu tokom celog rata. Kada ih zaustavi policija, Harun insistira da on odgovara na pitanja: manje mu se čuje strani naglasak. Pripovedačeva žena Sanja posle moždanog udara ne zna ni koji je datum, godina, ni gde se nalazi. Išla bi na Čengić Vilu, ali je u Vašingtonu nema. U svakodnevnim pokušajima oživljavanja uspomena na Sarajevo, na vreme kada su se upoznali, na osamdesete i na rat, Semezdin i Sanja se na kraju nađu usred zaglušujuće samoće. „Knjiga s kojom počinje i završava jedna povijest književnosti. Najusamljenija knjiga ovoga jezika o muškarcu, dječaku i ženi.“ – Miljenko Jergović

Dobitnica nagrada Velika knjiga, Jasna Poljana i Velika nagrada Ivo Andrić U maestralno napisanom romanu Deca Volge ruska autorka Guzelj Jahina obuhvata dvadesetak godina burne ruske i sovjetske istorije opisujući život nemačke autonomne zajednice u stepama kraj Volge. Učitelj Jakob Bah, glavni junak romana, živi miran život na selu, sve dok ne počne da podučava Klaru. Među njima se rasplamsava zabranjena ljubav, i tu počinje nezaboravna priča o preosetljivom ranjivom junaku, roman u čijem su prvom planu ljubav, rađanje, deca, ali i smrt, istorija i rat… Majstor snažnih lirskih scena, Jahina u prvi plan pripovedanja – o Bahovoj ljubavi prema Klari i očinskoj ljubavi prema ćerki Ani i usvojeniku Vasji – upliće magični svet nemačkih i ruskih bajki, kao i simboličke, sugestivne opise Volge, njenih obala i podvodnog sveta, uvodeći nas u svet fantastike, daleko od realnosti u kojoj se naziru aveti rata. Jahina maestralno komponuje roman u pet slika, stvarajući u svakoj od njih arhetipske priče o ljubavi, nežnosti i surovosti na obalama Volge. „Enciklopedijski sažeti podaci upućuju na zaključak da ova knjiga ima dokumentarističku osnovu i da je odgovorno utemeljena na istorijskoj istini, ali to nije smetalo darovitoj autorki da raspali maštu i zaviri u mrtvi svijet na dnu Volge; da sa izuzetnom sposobnošću uživljavanja osmisli nezaboravne književne junake; da ostvari antropološke uvide i prodore u Klarinom liku; da ispiše jednu od najvećih pohvala ljubavi i praštanju, ali i želji za rađanjem i djecom; da svojoj knjizi da ozbiljnu autopoetičku dimenziju. Cijela jedna poetika umjetničke bajke izložena je u ovom izuzetnom romanu.“ – Prof. dr Jovan Delić, Iskra

Dobitnik Nemačke književne nagrade 2014. Niko nije izgubljen. Niko ne nestaje zauvek. Godina 1989. Posle nesreće koja ga je teško pogodila Edgar Bendler, na korak od samoubistva, prekida studije i napušta dotadašnji život. Postaje perač sudova na Hidenzeu, istočnonemačkom ostrvu „disidenata“, obavijenom legendama. U kuhinjskoj perionici Pustinjaka, malog hotela visoko iznad mora, Ed upoznaje Aleksandera Krusoviča – Krusoa. Rađa se iskreno prijateljstvo, koje ih povezuje na gotovo mističan način. Kruso, nezvanični patron Hidenzea, upućuje Eda u rituale sezonskih radnika i zakone koji vladaju njihovim noćima, u kojima Ed doživljava svoje prvo posvećenje u seksualnost. Tajni motor tog „društva“ je Krusoova utopija, koja svakom brodolomniku života obećava otkrivanje slobode za samo tri-četiri noći. Ali leto 1989. potresa celo ostrvo. Sledi borba na život i smrt – i jedno obećanje. Ostrvska pustolovina, priča o nesvakidašnjem prijateljstvu i društvena utopija, Kruso je prvi roman višestruko nagrađivanog nemačkog pesnika i pripovedača Luca Zajlera u kojem se premošćuje vreme od dramatičnih događaja uoči ujedinjenja Nemačke do današnjih dana. „Kruso je u okviru savremene nemačke književnosti prvi dostojan pandan Čarobnom bregu Tomasa Mana.“ Der Spiegel „Najluđi, najzanimljiviji i najsloženiji roman koji se pojavio ove godine bez sumnje je Zajlerov Kruso – pravo umetničko delo!“ Berliner Zeitung „Velika pripovest o različitim oblicima slobode... konkretna istorijska situacija poslužila je autoru kao podloga za ovaj čudesan, poetski nadahnut roman.“ 3sat Kulturzeit „Veličanstvena knjiga, mnogo više od najboljeg romana godine.“ Deutschlandradio Kultur