Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat. Druga knjiga iz umetničko-dokumentarnog ciklusa „Glasovi utopije“ Svetlane Aleksijevič, dobitnice Nobelove nagrade 2015. godine, pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu. Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“. Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu. „Vrednost dela Svetlane Aleksijevič sastoji se u dokumentarnoj potvrdi iznenađujuće male uloge države (i državne ideologije) u kodifikaciji individualnog pamćenja ratne traume. Kolektivnih trauma, kako svedoči Svetlana Aleksijevič, nema. Svakome treba dati reč da ispriča samo svoju strašnu istinu. Na pitanje da li nam je takva strašna istina potrebna, sama spisateljica odgovara: ’Čovek koji ne pamti u stanju je da stvori samo zlo i ništa drugo osim zla.’“ Sergej Ušakin

Ne postoje bezopasne laži. Nagrade Kosta za knjigu godine i Kosta za najbolju knjigu za mlade. „Briljantno, mračno, uzbudljivo i sasvim originalno.“ Patrik Nes Fejt Sanderli vodi dvostruki život. Za većinu ljudi ona je skromna i pristojna – mlada dama koja zna gde joj je mesto. Ali Fejt zna tajne za koje niko i ne sluti da ih zna – kao na primer koji je pravi razlog zašto je njena porodica pobegla iz Kenta na malo ostrvo Vejn. I to da smrt njenog oca nije bila nesrećan slučaj. Želeći osvetu i pravdu za oca koga je obožavala, Fejt pretražuje očeve rukopise i saznaje za neobično drvo. Za drvo koje rađa plod samo ako mu se šapne laž. Plod pak otkriva skrivene istine. Drvo će joj možda otkriti ko je ubio njenog oca. A možda će dovesti ubice pravo do Fejt – jer se laži šire nezaustavljivo kao požar. „Malobrojni su pisci poput Filipa Pulmana koji pišu za mlađe čitaoce a imaju i brojnu publiku među odraslima. Među njih svakako spada i Frensis Harding, a Drvo laži je najbolji primer zbog čega se to događa.“ Locus „Hardingova je stvorila neustrašivu, nesvakidašnju junakinju koja se kreće svetom koji je u stalnoj promeni. Ova priča je slojevita, impresivno stilski napisana i nezaboravna, a ujedno nam mnogo toga govori o našem svetu.“ Kirkus Reviews „U ovom romanu su odličnim jezikom neprimetno saliveni istorijski roman i potraga za otkrivanjem tajne, zajedno sa pričom o tome koliko je opasno potiskivati nečiju glad za znanjem.“ School Library Journal

Dobitnik Evropske nagrade za književnost 2014. Duhovita i istovremeno dirljiva priča o protivrečnostima savremenog grčkog društva, viđena očima antijunaka ovog romana Hrisovaladisa, pedesetogodišnjaka razapetog između provincije i prestonice, Grčke i Evrope, sebe i okruženja, profanog i sakralnog. Suočen sa nezaposlenošću i nemaštinom, bolešću i izdajom, kako žena i poslodavaca, tako i svojih najbližih, on ipak korača podignute glave u nameri da savlada talase nadolazeće krize: ekonomske, zdravstvene i moralne. Njegov neprekinuti monolog priziva u sećanje ceo život, od detinjstva do zrelih godina, naizmenično jezikom provincijalca i građanina. Pred naznakama talasa izbeglica i emigranata u Grčkoj, Hrisovaladis se humorom i snovima brani od stvarnosti u kojoj mu je sve tešnje, on je Don Kihot koji traga za svojom Dulčinejom, Prometej naših dana koji žudi da postane Svetogorac… „Pisac u ovoj knjizi uspostavlja zadivljujuću ravnotežu između tragičnog i komičnog.“ literature.gr „Izuzetno pogođen psihološki portret savremene Grčke.“ Efimerida ton Syntakton „Nezaboravna, književno savršena priča sa besprekornim zapletom.“ Frear Magazine Prevela Gaga Rosić.

Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog loših higijenskih uslova u bolnici oboleli od epidemije pegavog tifusa, ali u kojoj su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti. „Ovaj roman – ne bojim se jakih reči – uzvišeni je primer i umetničkog umeća, i istorijskog osećanja, i ličnog poštenja. Ep o Srpskom ratu 1914, uprkos obimnoj i serioznoj dokumetaciji, u prvom redu je magijsko vaskrsenje jednog doba njim samim. Srpski rat postao je, na tlu mape Srbije, Svetski rat, a njegova tragedija, tragedija humaniteta.“ Borislav Pekić „U Vremenu smrti očarao me je tolstojevski dah: Ćosić je poslednji veliki epski romanopisac Evrope.“ Žorž Niva, profesor na Ženevskom Univerzitetu, u predgovoru francuskom izdanju

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Oprosti onima za koje veruješ da su te izdali. Najčešće je to bio neko – drugi… Ne veruj da ćeš ih ubediti da si nevin, čak i ako jesi. Dovoljno je ako postigneš da ti poveruju kako si sam kriv.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Ne budi čuvar brata svojega, ni sudija mu, ni protiv njega svedok. Ne budi još jedan koji ga je zatvorio… Ničeg se ne plaši, ni od čeg ne strahuj. Najgore u strahu, sam je – strah. Sve ostalo je lakše.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Dirljiv portret porodice progonjene duševnim bolom. „Ispričaću vam šta se dogodilo zato što će to biti zgodan način da predstavim svog brata. Zove se Sajmon. Mislim da će vam se svideti. Stvarno tako mislim. Ali za nekoliko strana biće mrtav. A posle toga više nikada nije bio isti… Pisanje o prošlosti je način da se ona iznova proživi, način da se ona opet odmota. Stavljamo svoja sećanja na komade hartije kako bismo znali da će ona uvek postojati. Ali ova priča nikada nije bila uspomena – ona je pronalaženje načina da se zaboravi. “ Ima knjiga koje ne možeš da prestaneš da čitaš, koje ti ne daju da zaspiš čitave noći. Ima knjiga koje te puštaju u skrivene delove života i prikazuju ih sa slikovitom verodostojnošću. Ima knjiga koje ti, zahvaljujući pukoj veštini odabira svake reči, danima ostaju u glavi. Tamo gde mesec nije jedna je od tih knjiga – hrabar roman jednog od naujuzbudljivijih novih glasova u savremenoj književnosti. „Nejtan Fajler ide stopama Neobičnog događaja sa psom u noći Marka Hadona. U isto vreme i duhovito i bolno… oduševićete se.“ – Daily Mail „Zanimljiva pripovest o žalosti i gubitku. Fajler ima sluha za crni humor života, a Metju je harizmatičan glavni lik koji vas privlači čak i dok se njegov svet raspada.“ – Observer Magazine

Two famous children authors working together again after 40 years! Excuse me, but don't we know each other from somewhere, or am I imagining it? Clairvoyant Tales are aimed both at children and their parents. The book contains 31 stories written by Ljubivoje Ršumović and as many illustrations drawn by Dušan Petričić. Clair, an unusual and curious boy finds new friends among animals and through play and conversation with them he reveals answers to various, very important questions about life. This fun, playful and wise book will become the readers favorite no matter their age.

„U ta vremena Balkan beše smutna vetrometina. Granice bejahu divlje, krhke i porozne, te su se raznolika ljudska i neljudska stvorenja smucala skrovitim stazama živopisnog poluostrva, sejući unaokolo zametke svakojakih prokletstava i čuda...“ Ovo je priča o tajni, davno začetoj i nikada ranije ispričanoj. „Polazeći od zagonetne skraćenice na početku romana i krećući se ka njenom razrešenju na samom kraju, Petrović gradi svoj besprekorno komponovani roman kao duhovitu, na momente strašnu i potresnu priču o sudbini svojih junaka i njihovom sazrevanju i samospoznaji. Originalan, živ, maštovit, njegov roman čuva neugaslu čaroliju pustolovine i nosi temeljnu poruku da život jeste avantura u koju treba ulaziti otvorenih očiju, misli i srca i težeći skladu s drugim ljudima i prirodom.“ – Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira

Autor kultnog romana Atlas oblaka. Roman koji blistavo oživljava tektonske pokrete na mestu dodira Istoka i Zapada. Dramatično, zabavano, dirljivo, mudro, inspirativno i nezaboravno iskustvo. Pođimo do mesta nimalo nalik nekom drugom: malenog, veštačkog ostrva u Zalivu Nagasakija, koje je čitavih dvesta godina jedina kapija između Japana i Zapada. Tu, na samom izmaku 18. veka, mladi holandski pisar stiže s namerom da stekne veliko bogatstvo. Umesto toga, izgubiće srce. Zakoračimo na ulice Dedžime, i krenimo među trgovce, uhode, tumače, sluge i konkubine na tom mestu prožimanja dve kulture. Kroz tu priču o poštenju i pokvarenosti, o strasti i moći, neprekidno provejava tema vlasti – vlasti nad bogatstvima i vlasti na dušama, i na kraju o vlasti nad smrću samom. Ova priča o moći, strasti i poštenju vodi nas u svet koji je istovremeno i egzotičan i poznat; u doba kada su pisma od kuće putovala godinama, a ljudi su se, kao i uvek, voleli, čeznuli su i tugovali, varali, borili se i ubijali. „U poređenju sa gotovo svime što se danas piše, ovo je delo vrtoglavo ambiciozno i blistavo.“ The Times „Čudesno vešt i celovit, a ujedno krajnje uzbudljiv roman.“ Sunday Times „Verovatno Mičelovo najbolje delo.“ Sunday Telegraph „Dejvid Mičel se vratio u velikom stilu... Izuzetno.“ Irish Independent „Ovaj roman potvrđuje da je Mičel jedan od najzanimljivijih i najhrabrijih savremenih pisaca.“ New York Time

Maks Hejstings je trideset pet godina istraživao različite strane ovog sukoba i o tome napisao brojne knjige. Sada nam prvi put donosi veličanstvenu dvotomnu istoriju čitavog rata. Kroz zapanjujuće podrobne priče običnih ljudi – vojnika, mornara i vazduhoplovaca, britanskih domaćica i indijskih seljaka, esesovskih ubica i stanovnika Lenjingrada – Hejstings stvara jedinstveno intiman portret sveta u ratu. Izuzetno temeljan i širok, Pakao je elegantno napisan i krajnje ubedljiv. Iznad svega, iznosi novo i suštinsko shvatanje najvećeg i najkrvavijeg događaja dvadesetog veka. „Nema druge opšte istorije rata koja u sebi tako uspešno spaja mučne lične pojedinosti i suštinske strategijske argumente.“ The Times „U ovom velikom delu, kruni deset vrhunskih knjiga koje je napisao o Drugom svetskom ratu, ser Maks Hejstings ne štedi čitaoca slikajući čisto krvavo divljaštvo najgoreg rata koji je svet video. Ova veličanstena knjiga opčinjuje čitaoca od prve do poslednje strane.“ Sunday Telegraph

Priča iz Drugog svetskog rata o preživljavanju, otpornosti i iskupljenju. Jednog majskog popodneva 1943. godine američki bombarder srušio se u Pacifik i nestao ostavivši za sobom samo krhotine i mrlje ulja, goriva i krvi. Onda se na površini okeana pojavilo jedno lice. Pripadalo je mladom poručniku, strelcu bombardera, koji se dokopao čamca za spasavanje i prebacio se u njega. Tako je počela jedna od najneobičnijih odiseja Drugog svetskog rata. Poručnik se zvao Lui Zamperini. Kao dečak bio je lukav, nepopravljiv prestupnik, provaljivao je u kuće, tukao se i bežao od roditelja da se vozi železnicom. Kao mladić usmerio je svoj prkos u trčanje i otkrio da raspolaže izuzetnim darom koji ga je odveo na Olimpijske igre u Berlin i na prag rušenja granice snova. Ali kad je izbio rat, atletičar je postao vazduhoplovac. Tako je krenuo na poslednji zadatak i obreo se u malenom čamcu koji pluta u nepoznato. Zamperinija su čekale hiljade kilometara otvorenog okeana, nasrtljive ajkule, potapanje čamca, glad i žeđ, napadi neprijateljskih aviona, a posle svega toga još veće muke. Nateran do ivice izdržljivosti, Zamperini je na očaj odgovarao dosetljivošću, na patnje nadom, odlučnošću i humorom, na nasilje buntom. Zamperinijeva sudbina, bila pobednička ili tragična, visila je na tankoj niti njegove volje. Ispripovedana bogato i slikovito, ova knjiga govori o nezaboravnom putovanju jednog čoveka u krajnost. Nepokoren je svedočanstvo o otpornosti ljudskog uma, tela i duha. „Izuzetno potresan, neodoljiv, moćno napisan ep o opstanku. Lora Hilenbrand održala je ovom knjigom čas o majstorstvu pripovedanja.“ Wall Street Journal „Smela i moćna knjiga, očaravajuća i slikovita kao film.“ The New York Times Book Review

„Knjiga koju ćemo čitati i za pedeset godina. Ipak, najbolje je da sa čitanjem počnemo odmah.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung Dobitnik književne nagrade Klemens Brentano 2011. godine. Dva dečaka. Ukradena lada. Putovanje zaobilaznim putevima kroz nepoznatu Nemačku. Majk Klingenberg provodi veliki letnji raspust sam kraj bazena u roditeljskoj vili – majka mu je na klinici za lečenje bolesti zavisnosti, a otac sa asistentkinjom na službenom putu. Tada se pojavljuje Čik, odnosno Andrej Čihačov, koji je nekako uspeo da pređe iz specijalne škole u gimnaziju. On svakako nije uzoran primer prilagođenog stranca. Osim toga, maznuo je automobil. Tako počinje pustolovina kroz nemačku provinciju, nezaboravno putovanje bez mapa i kompasa – kao rečna plovidba Toma Sojera i Hakelberija Fina. Čika će poput knjige Lovac u žitu čitati mnoge generacije. „Uz Čika se smejemo, ali smo i dirnuti, katkad do suza. To je knjiga koja uspeva da usreći odrasle, mada se uvek može pokloniti I mladima.“ Süddeutsche Zeitung „Čik je istovremeno lep i tužan pustolovni roman o zagonetnim predelima Nemačke, koji ima samo jedan nedostatak: ne želimo da se priča završi.“ Deutschlandradio

Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! Put Alije Đerzeleza Mara milosnica Anikina vremena Nemirna godina Jelena, žena koje nema Žena... je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom ličnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ograničenom obliku, sve večite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajedničkom ćutanju, gde se ništa ne kreće i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto među svima. Ivo Andrić Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andrićevog umetničkog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedačkom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uobličava misao o tajnovitim i često neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije Đerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg piščevog stvaralaštva govori se o nesrećnoj ili predodređenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobična priča „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andrićeva predstava o ženi kao metafori, projekciji čovekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom večno čezne, u snu i na javi.

Dobitnik Costa Children's Book Award za 2011. godinu. „Svi oni koji vole kultne filmove o Pobesnelom Maksu biće oduševljeni i ovom knjigom.“ Globe and Mail Put boje krvi je avantura epskih razmera smeštena u nasilni svet budućnosti koji će naterati svakog čitaoca da mu srce žestoko lupa. Silverlejk, suva pustara izložena neprekidnim peščanim olujama oduvek je bila Sabin dom. Otkako je uništena civilizacija Razarača, na sve strane su ostale samo deponije po kojima Saba i njena porodica preturaju da bi preživeli. Kad nesvakidašnje snažna peščana oluja sa sobom dovede četiri maskirana jahača koji otimaju Luga, Sabinog brata blizanca, njen svet će biti razbijen u paramparčad. Saba kreće u potragu za bratom kroz surovi svet bezakonja, u kojem, na svoje iznenađenje, otkriva da se u njoj krije žestoki borac spreman da preživi sve nedaće. Na tom krvavom putu ulazi u obračun koji će izmeniti budućnost njene civilizacije. „Epska knjiga napisana odličnim stilom, sa mnogo akcije, nasilja i nesvakidašnjom ljubavnom pričom. Sigurno će vas oboriti s nogu!“ New York Times

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Kultna knjiga Marija Vargasa Ljose! „Kada li se to Peru zajebao?“ Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje. „Razgovor u Katedrali u osnovi je politički roman, u kome je politička tema ili, bolje rečeno, politička priča samo okvirni sistem za razvijanje radnje... U romanu se analiziraju mnogi mentalni i moralni mehanizmi, običaji, forme vlasti i različite retorike ličnosti na vlasti... U isti mah, privatni životi junaka ove knjige prepliću se i stvaraju nekakav mučan lavirint.“ Karlos Baral „Razvijanje ličnosti i zapleta kroz mnoštvo narativnih sekvenci i dijaloga upliće učesnike raznih sudbina i iz različitih vremena u mrežu upravnog i neupravnog govora, čime se postižu jezgrovitost i često brutalna stilska snaga. Po bogatstvu leksike i književnog rečnika, ovaj veliki roman nas podseća na Balzakovo delo Sjaj i beda kurtizana.“ Volfgang Luhting „Najveće majstorstvo u vođenju dijaloga koje je do sada ostvareno u hispanoameričkoj književnosti.“ Hose Migel Ovijedo

Nagrada Žensko pero 2010. Pogled joj se spusti na noge. Bosa je... Bosa usred zime u parku... Stoji užasnuta ispod drveta. Sve su joj ukrali: ranac, kofer, cipele, jaknu... I dušu! Imala je još samo ime: Carmen Machado! Glavna junakinja romana Selena Kovač-Lekont, rodom iz Srbije, koja se sa majkom kao devojka iselila u Frankfurt na Majni, odlučuje da se da u potragu za svojom nestalom prijateljicom, što je uvek iznova primorava da se suoči sa svojom prošlošću. Ova njena potraga prepliće se sa sudbinom mlade Španjolke Karmen Maćado, ubijene u jednom frankfurtskom parku po dolasku iz Španije, u želji da u Nemačkoj upozna brata po majci: za njenu tužnu priču glavna junakinja igrom slučaja saznaje i odlučuje da reši ovo ubistvo, dovodeći sebe u smrtnu opasnost. Ovaj slojevit i uzbudljiv roman daje upečatljivu sliku iskorenjenosti, otuđenja i potrage za identitetom u svetu lišenom iluzija i tradicionalnih vrednosti. www.park-carmen-machado.de

„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“ Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“ Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“ Predrag Palavestra

Spomen-knjiga o holokaustu namenjena mladim čitaocima. Upečatljiva istinita priča sada je bestseler u više od 30 zemalja – uskoro kao pozorišni komad, igrani film i veliki dokumentarac na televiziji! Marta 2000. godine jedan kofer je stigao u Dečji obrazovni centar o holokaustu u Tokiju. Spolja je belom bojom bilo napisano sledeće: Hana Bradi, 16. maj 1931. godine i Waisenkind – nemačka reč za siroče. Deca koja su ugledala izloženi kofer bila su puna pitanja. Ko je bila Hana Bradi? Šta se s njom dogodilo? Od Fumiko Išioke, upravnice centra, tražili su da pronađe odgovore na ta pitanja. Na neizvesnom putovanju po Evropi i Severnoj Americi, Fumiko traga za odgovorima. Misterija kofera je vraća sedamdeset godina u prošlost, mladoj Hani i njenoj porodici, čiji je srećan život u malom češkom gradu zbog invazije nacista krenuo nizbrdo. „Kao najbolje muzejske izložbe, Hanin kofer pokazuje kako činjenice i predmeti, združeni, mogu vrlo osećajno i veoma lično slaviti svoju temu. Ova knjiga je za svaku preporuku.“ Toronto star „Umešno i s velikom osećajnošću, Levinova je jednu u drugu utkala dve priče koje se uzajamno stalno smenjuju: povest o jednom tragično prekinutom mladom životu i priču o neumornoj potrazi Fumiko Išioke za odgovorima.“ Glob end mejl Karen Levin je dobila mnogo nagrada za svoj rad na radiju, a među njima i prestižnu nagradu Pibodi za dokumentarac Deca u holokaustu. Na CBC-u je bila izvršni producent emisije Dešava se, kao i producent mnogih drugih programa. Ova knjiga je zasnovana na Kareninoj dokumentarnoj radio-emisiji, takođe pod naslovom Hanin kofer, koja je emitovana u Nedeljnom programu.

Drugi deo romana Zaboravljeni kralj Gudu bez sumnje je jedno od najboljih dela Ane Marije Matute, najnagrađivanije španske spisateljice i dobitnice Nacionalne nagrade za književnost, i zasigurno je jedan od velikih romana XX veka. Izuzetno maštovita radnja smeštena je u srednji vek i pripoveda o postanku i širenju kraljevstva Olar. Mnoštvo likova, pejzaža i avantura prepliću se pred očima čitaoca u zapletu koji se nosi sa večnim temama: željom za moći i osvetom, nepoznatim, strahom, zadovoljstvom osvajanja, ljubavlju i nežnošću. Zaboravljeni kralj Gudu je poput priče za decu koja je namenjena odraslima, knjiga o istoriji čoveka.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija. Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka. Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak... Kakvo je pravo lice ljubavi?

„Ako već pričaš priču, neka tvoja bude najbolja.“ Kiti Kilin, junakinja ovog romana, nije samo dobar pripovedač, već i stručnjak svetskog glasa na polju „nerazumnog ponašanja odraslih“, majčinih novih i nepoželjnih momaka, a posebno kada se ukaže opasnost da neki od njih postane nov i nepoželjan očuh. „Sve što En Fajn napiše odlično je i potpuno tačna.“ Indipendent „Buljooki je dobitna kombinacija vrcavog humora, osećajnosti i topline... Predivna knjiga.“ Gardijan „Ova spisateljka je toliko dobra da bi bio greh prepustiti je samo deci.“ Indipendent

Dobitnik nagrade za knjigu godine Američkog udruženja knjižara i PEN/Foknerove nagrade. „Blistavo... prelep, samouveren i snažan roman koji postaje dirljivo ispitivanje dobrote i oproštaja... Guterson je stvorio nešto nezaboravno i istinito.“ Piko Ajer, Time Ostrvo San Pjedro, severno od moreuza Pjudžit, jeste mesto toliko izolovano da nijedan njegov stanovnik ne sme sebi dozvoliti da stvara neprijatelje. Ali kada se 1954. pod sumnjivim okolnostima utopi jedan mesni ribolovac, za njegovo ubistvo biva optužen američki Japanac po imenu Kabuo Mijamoto. Za vreme suđenja koje usledi, postaje jasno da je na kocki nešto više od krivice jednog čoveka. Jer na San Pjedru su uspomene podjednako guste kao kedrove šume i plantaže zrelih jagoda: uspomene na začaranu ljubav između belog dečaka i Japanke – koja kada odraste postaje Kabuova žena – uspomene na zemlju za kojom se žudelo, zemlju plaćenu i izgubljenu. Više od svega, San Pjedru mira ne da sećanje na nešto što se njegovim japanskim stanovnicima dogodilo za vreme Drugog svetskog rata, kada je čitava zajednica bila poslata u izgnanstvo, dok su ih susedi posmatrali. Zaokupljujući, tragičan i gustog tkanja, roman Sneg pada na kedrove jeste remek-delo neizvesnosti – ali delo koje nas ostavlja potresene i promenjene. „Nezaboravno... Krimić sve zajedno sa suđenjem i iznenađujućim obrtima dokaza, a u isto vreme nešto tajanstveno, posve bogatije i dublje.“ Los Angeles Times

Cejlon, tridesete godine XX veka. Sem Obejsekere je izdanak nekada bogate i uticajne porodice, koju rasipni otac dovodi na ivicu propasti. Advokat, uz to savršen proizvod svog vremena, Sem je veći Britanac od samih Britanaca. A u srcu njegove životne priče, i priče drugih izuzetnih likova – prelepe, neuravnotežene sestre i neponovljive majke – nalazi se slučaj Hamilton, ubistvo koje je izazvalo veliki skandal u najvišim slojevima ostrvskog društva. Ova pripovest obojena je halucinantnim opisima džungle i melanholijom, uokvirena plantažama čaja i složenim porodičnim odnosima, protkana korupcijom i mračnim tajnama i obasjana izbledelim sjajem Britanskog carstva. U njoj na svakom koraku vrebaju iznenađenja. Ispripovedana je bogatim i nesvakidašnjim jezikom, sa izuzetnim sluhom za komediju i tragediju jednog sveta čije vreme neumitno prolazi. DOBITNIK NAGRADE KOMONVELTA ZA NAJBOLJI ROMAN.