U najužem izboru za nagradu Orinž. Dobitnik Bukerove nagrade. „Deset dana po okončanju rata, moja sestra Lora kolima je sletela s mosta.“ Više od pedeset godina kasnije, Iris Čejs priseća se Lorine tajanstvene smrti. Tako počinje neobična i snažna priča o dvema sestrama i njihovim tajnama. Postavljen na široku pozadinu istorije dvadesetog veka, Slepi ubica je epska pripovest o uspomeni, spletki i izdaji. „Atvudova nikad nije pisala oduševljenije i svestranije... roman izuzetne raznovrsnosti i širine... briljantno.“ Piter Kemp, Sunday Times „Mašta Margaret Atvud izvanredno je plodna... ovde je Atvudova upečatljivo dala sve od sebe... uzbudljiva emocionalna saga.“ Ketrin Hjuz, Sunday Telegraph „Margaret Atvud je jedan od najblistavijih i najnepredvidivijih živih romanopisaca.“ Kejt Kelavej, Literary Review Komentari čitalaca Veoma interesantan roman. Potresna životna priča koja vas drži privezanom uz stranice do samog kraja knjige. Lično više volim trilere ali me ovaj roman osvojio. pošiljalac mina

„Dirljiva i savršeno napisana vanvremenska priča.“ Džon Irving Teško detinjstvo je poput nevidljivog neprijatelja: nikada ne znaš kada će ti zadati udarac. Žil i njegovi brat i sestra potpuno su različiti. Njihovo detinjstvo protiče bezbrižno, ali kada im roditelji poginu u saobraćajnoj nesreći, ovaj udarac sudbine ostavlja dubok trag u njihovim životima. Iako је sve troje završilо u istom internatu, svako od njih nastavlja svojim putem. Žil, koji je nekada bio tako samouveren, sve se više povlači u izmaštane svetove. Ipak, sprijateljuje se sa tajanstvenom Alvom i to prijateljstvo zauvek će mu promeniti život... Kraj samoće je remek-delo jednog od najvažnijih mladih pisaca savremene nemačke književnosti. To je dirljiv roman o suočavanju sa gubitkom i samoćom i pitanjem šta je u čoveku trajno i nepromenljivo. Ali, pre svega, to je velika ljubavna priča. „Vels pažljivo tka tri decenije porodične istorije, stvara zanimljive, psihološki uverljive junake i nezaboravne slike. Izuzetno moćan porodični roman.“ Der Tagesspiegel „Ovaj roman je s pravom proslavljen kao remek-delo! Jedno je izvesno – neće biti zaboravljen.“ Sunday Post

Dobitnik Nobelove nagrade. Svojevrstan nastavak Slepila, Saramagov roman Zapis o pronicljivosti smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz Slepila, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje... „U osnovi romana je sarkastična Saramagova parabola o pravilima igre zapadne demokratije: neopredeljeni birači, kako ove tvrdoglavce nazivaju, sasvim su mirni, čak poslušni građani kakve vlast samo poželeti može. Ali njihovo odbijanje da se pretvaraju kako im izborni proces daje neki izbor vredan glasanja, sa stanovišta vlasti, duboko je subverzivan – to je neoprostiv greh i nedopustiv propust.“ Terens Raferti, The New York Times „Roman koji oslikava savremeni svet više nego ijedna knjiga danas. Saramago piše razborito, sa dirljivim dostojanstvom i jednostavnošću velikog umetnika, uprkos svom posebom pravopisu i stilu. Kao pisac može biti zvezda vodilja današnjim generacijama, mudrac koji ume da razume i koji zna za čim da žali.“ Ursula Le Guin, The Guardian

Dobitnik Gonkurove nagrade, nagrade Dagger i knjiga godine po izboru Financial Timesa. Ko istinski poznaje Aleks? Ona je lepa. Neodoljiva. Da li je zato oteta, zatočena, podvrgnuta nezamislivim mukama? Ali kad policija konačno otkrije mesto gde je zatvorena, od Aleks nema ni traga. Aleks, pametnija od svog mučitelja. Aleks, koja ništa ne oprašta, koja ništa i nikog ne zaboravlja. Osim nepouzdane izjave očevica otmice, inspektor Kamij Verhuven nema od čega da započne istragu: nema osumnjičenog, nema tragova, nije se javio niko od Aleksine rodbine ili prijatelja da se interesuje za njenu sudbinu. Iz svog gorkog iskustva Verhuven, briljantni detektiv, zna od kakve je važnosti da se žrtva otmice pronađe što pre, a da bi pronašao Aleks prvo će morati da je bolje razume. Dok otkriva detalje iz njenog života, Kamij shvata da Aleks nije obična žrtva. Triler od kojeg se ledi krv u žilama, koji se poigrava s ubilačkom pomamom i paklenim i nepredvidivim situacijama. „Roman koji će vas hipnotisati nepredvidivim obrtima i pričom o izuzetno odlučnoj i opasnoj mladoj ženi; ženi u poređenju sa kojom Lizbet Salander izgleda kao Meri Popins.“ Raven Crime Reads „Retki su trileri koji imaju ovako napetu, originalnu i nepredvidivu radnju.“ USA Today

Dobitnik World Fantasy Award 2013 za najbolji horor roman. Iza vrata stana br. 16 krije se užas. U Berington hausu, u stambenoj četvrti u Londonu, jedan stan je prazan. U njega niko ne ulazi, iz njega niko ne izlazi. I tako je već pedeset godina, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja. Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem...

20 godina od prvog izdanja. Jedan od deset najboljih Ninovom nagradom ovenčanih romana. Nagrade „Meša Selimović“, Ninova, Borbina i „Radija B92“ za roman godine. Rus srpskog porekla Pavel Volkov, mornarički oficir, u doba Napoleonovih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa će se njegova misija pretvoriti u nešto sasvim drugo i završiti sasvim neočekivano. Vek i po kasnije, istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića... „U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junaka Crnjanskog, pa je oživela prava istorija srpskog pohoda na slobodu... Znanje pravog Dositeja i lažnog grofa Brankovića, jedno kraj drugog, pa izdaje Katarine i Čarnojevića, daleke jedno od drugog, u Sudbini i komentarima posvedočile su čovekovu nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje.“ - Aleksandar Jerkov Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da „svojoj sudbini“, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – „kaže ne“. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način „neistoričan“: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je „protivistorijska“, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije. - Tihomir Brajović

Ninova nagrada 2007. godine. „Velikić je svoj „roman-omnibus“ realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent, koji ispoveda svoj život. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, njegov će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za „životni“ detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije.“ Teofil Pančić „Dragan Velikić napisao je onu vrstu romana u kojem svako može naći svoj roman. Ruski prozor je briljantna, samoironična analiza malograđanina. Prust, ali sa humorom. Svaki iskreni čitalac na ovim stranicama prepoznaće malograđanina u sebi. Priznajem, ja jesam.“ Jovan Ćirilov „Velikić je savršeno otporan na književne mode, kako one globalne, tako i naše lokalne. Stilska sredstva kojim je ispričana njegova priča u Ruskom prozoru svakako nisu iz sezone proljeće–ljeto. Poput mnogih velikih pisaca, Velikić je svoje djelo stvorio u otporu prema onome što jest glavna matica jedne književnosti i kulture.“ Miljenko Jergović

Nagrada „Desimir Tošić“ za publicističku knjigu godine. Svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu. Izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama. Kapitalno delo koje se čita u jednom dahu. Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike i o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao sa poštovanjem. Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga Kako smo propevali priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane, ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu. Josip Broz Tito • Đorđe Marjanović • Bijelo Dugme • Azra • Riblja Čorba • Ekatarina Velika • Đorđe Balašević • Zdravko Čolić • Lola Novaković • Mišo Kovač • Tereza Kesovija • Miki Jevremović • Predrag Cune Gojković • Lepa Brena • Miroslav Ilić • Šaban Bajramović • YU Grupa • Momčilo Bajagić • Idoli • Film • Partibrejkersi • Prljavo kazalište • Haustor • Korni grupa • Smak • Leb i Sol • Parni valjak • Električni orgazam • Šarlo Akrobata • Mile Lojpur • Slobodan Milošević • Rambo Amadeus • Ante Marković • Emir Kusturica • Zabranjeno pušenje • Laibach • Aleksandar Ranković • Vice Vukov • Siluete • Elipse • Crni biseri • Crveni koralji • Roboti • Mladi • Dado Topić • Plavi orkestar • Van Gogh • Olivera Katarina i mnogi drugi...

Foto-monografija o Beogradu. Otkrijte Beograd iz novog ugla. Najbolja foto-monografija na Sajmu knjiga 2013. Nema težeg zadatka za fotografa od snimanja fotografija za knjigu o svom gradu. Svakodnevno je u njemu, prolazi istim ulicama, gleda iste fasade i parkove, sreće iste ljude. Nedostaje ona tajanstvena draž u otkrivanju novog i nepoznatog. Da bi napravio foto-monografiju o Beogradu, pokušao sam da zaboravim ceo svoj život u njemu i zamislim sebe kao stranca koji se u svom „Skakaču po oblacima“ spušta na nepoznate krovove i terase, otkriva nikad viđene trgove i skrivena dvorišta, druži se sa slučajnim prolaznicima, zaranja u reke i bazene, spušta u ponor bunara... Posle dve godine snimanja seo sam za kompjuter, poređao slike po nekom svom iracionalnom redosledu i zamolio svog prijatelja Bogdana Ibrajtera da napiše nekoliko reči o Beogradu i mojim fotografijama. Tako je nastala ova knjiga. Dragoljub Zamurović

Photo monograph about Belgrade. Discover Belgrade from a new perspective. Photo monograph of the year – Belgrade Book Fair 2013. There is no harder task for a photographer than making photographs for a book about his own town. He is there every day, walking the same streets, looking at the same facades and parks, meeting the same people. The mysterious thrill of discovering something new and strange is missing. In creating a photo-monograph about Belgrade, I tried to forget about my whole life in the city and imagine myself a stranger descending onto unfamiliar roofs and terraces in his “Cloudhopper”, discovering unknown squares and hidden yards, mingling with chance passers-by, diving into rivers and pools, dropping into the depths of a well… After two years of taking photographs, I sat down at my computer, and put them into some kind of irrational sequence of my own, and asked my friend Bogdan Ibrajter to write a few words about Belgrade, and about my photographs. That is how this book came into being. Dragoljub Zamurović

Dobitnik Pulicerove nagrade za najbolje biografsko delo. „Priča o moći, istrajnosti i strasti… veličanstvena knjiga iz pera majstora pripovedanja.“ – The Wall Street Journal Otpočinjuči ovu izuzetnu biografiju prikazom istorijskih i političkih okolnosti koje su uzrokovale dolazak Sofije od Anhalt-Cerbsta u Rusiju i udaju za ruskog prestolonaslednika Petra, Mesi nas, preko veličanstvenih slika vladavine carice Jelisavete, vodi do priče o Katarininom detinjstvu, ključne za rasvetljavanje nekih njenih kasnijih postupka, odluka i stavova, pooštravajući time kontrasta između mlade i idealistične i one starije, surovo realistične Katarine. Katarina – carica, veličanstvena vladarska ličnost koja je nastavila tamo gde je gotovo četrdeset godina pre nje stao Petar Veliki: Rusiji je dodala velike teritorije, dala joj izlaz na Crno more i zasnovala njenu drugu flotu, mudro vodila ratove, gušila bune, a pre svega evropeizovala zemlju. Za njene vladavine biće sproveden nezapamćeno mali broj smrtnih kazni, osnivaće se bolnice i sirotišta, narod će početi da se vakciniše protiv velikih boginja, a u Petrograd i Moskvu slivaće se umetnička dela, pa i sami umetnici i intelektualci iz čitave Evrope. Biografija Katarine Velike svakako ne bi bila potpuna kada bi se izostavio njen slavni ljubavni život. S najpedantnijom istorijskom tačnošću, Robert Mesi beleži priče o Katarininim „miljenicima“, ponekad gorke, ponekad golicave, bogato ilustrujući i ovaj kao i u sve druge aspekte njenog života pismima i dnevničkim beleškama njenih savremenika, slikajući živopisan portret „ne samo jednog ruskog titana već i žene od krvi i mesa“. „Nezaboravna slika poslednje žene koja je vladala Rusijom.“ – The Telegraph „Kakva žena, kakav svet, kakva biografija!“ – USA Today

Pomislio sam: u Metropolisu je sve ono čemu su ljudi nekada težili doživelo potpuno ostvarenje: lepota se više ne razlikuje, odeća i obuća se više ne razlikuju, iskustva se više ne razlikuju. Ovo je ravna linija i ovo je smrt. Jer živi su oni koji razlikuju, oni koji umeju da razlikuju, oni koji imaju hrabrosti da razlikuju. Uključite se u potragu za čovekom i devojkom koja će vas voditi od virtuelnog sveta Metropolisa, preko Fejsbuk stranica, do mračnih ulica i stanova jednog propalog grada... Sedeći za šankom restorana Delfin, u virtuelnom svetu programa Metropolis, M. P. upoznaje devojku pod imenom Keti Peri. Zabrinuta, ona mu spominje izvesnog Anđela Frojnda koji joj je prišao na nekoj žurci sa rečima da će joj ubiti dečka... Iste večeri, u realnom svetu, M. P. slučajno nailazi na misterioznu Fejsbuk stranicu sa pričom o devojci koja je naga izbačena na sneg iz audija u pokretu. Iako nije siguran da je priča istinita i da devojka zaista postoji, M. P. odlučuje da je potraži, vođen nejasnim razlozima koje ni sam sebi ne može da objasni. Ali, da bi našao nju, mora prvo da pronađe jedinog svedoka događaja, koji je priču i postavio na Fejsbuk: osobu sa sajber nadimkom Anđelo Frojnd... Mi, izbrisani donosi jedinstvenu atmosferu sajber-mistike i američkog film noira, iza koje se naslućuju obrisi postoktobarske Srbije i epohe u kojoj ljude više neće ubijati, već brisati. Mi, izbrisani – za one koji se razlikuju.

Od autora romana Delikatnost. Sasvim originalan roman koji izuzetno duhovito i dirljivo prikazuje ljudsku prirodu. „Kolekcionar je bolesnik koji je u stalnoj potrazi za izlečenjem.“ Ektor je kolekcionar. On je, između ostalog, sakupljao čačkalice za meze, predizborne bedževe, slike čamaca u luci, zečje šapice, zvuke u pet ujutru, prve stranice romana, etikete sa dinja, ptičja jaja, štipaljke. Ipak, Ektor se nada da će se izlečiti od toga kada se oženi Brižitom koja, kao i on, gaji razrađenu mitomaniju – izmišlja lažna putovanja! Ali, kao za inat, stvari ne idu onako kao što je on to predvideo jer će Ektor ovoga puta početi da sakuplja uzbudljive trenutke sa svojom ženom. „Erotski potencijal moje žene je uspešna farsa izuzetnog stila. Foenkinos skuplja lepe reči i šašave misli.“ Telerama „David Foenkinos ima maniju izmišljanja neverovatnih preokreta u priči!“ Lire „Čitalac će se vrlo brzo zaraziti kolekcionarstvom. Skupljaće napade grohotnog smeha.“ L’Express

Dobitnica nagrade Nero. Do sada najbolji, najsloženiji i najnapetiji roman o detektivki Džejn Ricoli i medicinskom istražitelju Mori Ajls. Bezimena žena izgleda kao samo još jedno telo u mrtvačnici – sve dok doktorka Mora Ajls ne vidi kako leš otvara oči. Vaskrsla žena, sada van sebe, hitno je prebačena u bolnicu, gde će ubrzo ubiti radnika obezbeđenja i uzeti taoce, od kojih je jedna trudna Džejn Ricoli, koja samo što se nije porodila. Dok napeti sati polako odmiču, Mora s Džejninim mužem, agentom FBI Gejbrijelom Dinom, pokušava da otkrije identitet ubice. Taj slučaj je, međutim, mnogo složeniji od obične otmice, a Džejn, zarobljena s naoružanom ludakinjom, jedina drži ključeve misterije. „Pomalo me plaši to koliko je Tes dobar pisac – Nestala vam igra po živcima u najboljem mogućem smislu.“ Harlan Koben „Puno akcije, zabavno i neodoljivo čitljivo.“ Chicago Sun-Times „Napet, vešt triler koji grabi čitaoca od prve stranice i više ga ne pušta.“ Booklist „Žestoka priča koju nećete zaboraviti dugo nakon što okrenete poslednju stranu.“ Orlando Sentinel

Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Frenk Mani je veteran Korejskog rata, pun gneva i samoprezira. Posle traumatičnih iskustava u prvim borbenim redovima vraća se kući, u rasističku Ameriku sa ožiljcima koji ne prekrivaju samo njegovo telo. Rodna zemlja mu se ispočetka čini tuđa i strana, ali iz strašne apatije će ga trgnuti pismo kojim mu javljaju da mu je sestra u smrtnoj opasnosti. Frenk mora da spase mlađu sestru i odvede je kući, u malo mesto u Džordžiji koje je mrzeo celog života. Prizivajući uspomene iz detinjstva i sećanja na događaje iz rata koji su mu sasvim poljuljali samopoštovanje, Frenk duboko u sebi pronalazi snagu koju je mislio da je nikad više neće naći. Dirljiv roman o naizgled poraženom čoveku koji uspeva da pronađe izgubljenu ljudskost – i dom. „Nepokolebljivo pripovedanje Toni Morison još je moćnije usled svoje jezgrovitosti; ono grabi čitaoca i ne pušta ga sve do duboko bolnog vrhunca poslednjih stranica.“ Publishers Weekly „Morisonova piše o psihološkom nasilju sa iniženjerskom preciznošću i pesničkom uzvišenošću.“ The Seattle Times „Veličanstven i napet, surov a ipak pun saosećanja, Dom je roman iskrene humanosti.“ NPR

Nove Zagonetne priče – novi izazovi za sve radoznale čitaoce. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast.“ Dušanka Jelenković „Zagonetne priče nisu sаmо оsоbеnо vеžbаnjе pаmеti već pоsrеduјu rаznоvrsnо i rаznоrоdnо iskustvо, stеčеnо iz knjigа, stripоvа, filmоvа, pričа, аli i lutаnjа krоz prirоdu, i pоdstiču drаgоcеnu intеrаkciјu dеtеtа i оdrаslоg i, nе mаnjе, i mеđusоbnu intrаkciјu оdraslih...“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. Takođe je koautor inovativnog programa u obrazovanju NTC Sistem učenja, koji se predaje i primenjuje u nekoliko zemalja Evrope.

Dobitnik Nobelove nagrade. Ispovest nobelovca koji je preživeo Aušvic. Ponekad, sedeći u hotelu Mondijal ili na terasi kafane Kempinski pod klonulim jesenjim suncem, rasejano posmatrajući kasni popodnevni promet ispod zagrljenih krošnji platana, istupim za koji tren iz vremena i uzgred se čudim avanturi koja je bila moj život... Ovo je moja jedina knjiga koju sam napisao podstaknut više spoljnim uticajima nego unutarnjom prinudom: osobena autobiografija, pisana po sopstvenom pravilu. Ako pak prihvatimo Ničeovu preporuku da je roman kao književna vrsta izveden iz platonovskih dijaloga, onda čitalac odista ima u rukama jedan roman. Jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka i jedini mađarski pisac ovenčan Nobelovom nagradom, Imre Kertes u ovoj knjizi, ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oživljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog života. Više od životne lekcije, ovo je filozofsko razmišljanje o književnom stvaralaštvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i suštinskim životnim pitanjima. Dosije K. je, već i samim naslovom, otvorena aluzija na Kertesov dosije iz Aušvica, u koji je dospeo kao četrnaestogodišnji dečak, neka vrsta oporuke u kojoj pisac objašnjava koliko je teško poneti beleg preživelog, nekoga ko je ostao da bi preneo istinu o ozloglašenom nacističkom logoru.

Kad naiđu teška mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz. Ivo Andrić Prokleta avlija Priča o vezirovom slonu Zeko Bife Titanik Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! U Novele o mutnim vremenima ušle su duže pripovetke našeg nobelovca koje, na ovaj ili onaj način, govore o nesigurnim i nemirnim vremenima kada je ugrožen čovekov život ili narušeno njegovo dostojanstvo. Povesti o zloglasnoj carigradskoj tamnici („Prokleta avlija“), o obesti turskih silnika u Bosni („Priča o vezirovom slonu“), o progonu Jevreja („Bife Titanik“) i herojstvu malog čoveka u II svetskom ratu („Zeko“) u središtu su Andrićevog interesovanja za pojedinačne sudbine ljudi koji su živeli na strašnim mestima, gledali i na svojoj koži osećali opšte stradanje u nesrećnim okolnostima i u njima kovali i sopstvenu sudbinu. Te novele, svaka za sebe, prava su remek-dela ovog žanra, smeštena u Carigrad, Travnik, Sarajevo i Beograd – gradove obremenjene istorijom i nesrećama koje su ih često pohodile.

– I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku.

Seljak u zrelim godinama. Seljakovo lice isparaju i rastoče rad i briga oko zemlje, sunce i kiša, vetar i sneg. Stezanje zuba i grč napora koji se stalno ponavljaju, žmirkanje i treptanje kojim se oči i lični mišići brane od nemilosrdne jare, od mraza ili vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke ili zarudele zemlje nad koju se tako često naginje. Bojazan od zamke ili iznenađenja, napor da pogodi tuđe misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari svoj pečat na to lice. I pre nego što seljak navrši četrdesetu godinu, ono je već modelirano i završeno. Ivo Andrić U svim prilikama i vremenima, junaci Andrićevih Priča o selu umeju da budu mudri, lukavi i dovitljivi, hrabri, pravdoljubivi i ponositi, vredni, borbeni i uporni, ponekad skloni zanosima, tvrdoglavi, brzopleti i kratkovidi, ali najviše čvrsto vezani za surovu ali lepu zemlju koja ih hrani i za podneblje gde traju generacije njihovih saplemenika.

Svedočenje o vremenu u kojem se loše svedeni računi prošlosti vraćaju sa obeležjem tragikomedije, a epovi postaju telenovele. „Poštovani čitaoče: ne oklevaj ni čas nego kupi i smesta pročitaj ovu knjigu. Pred tobom je pravi veliki roman-freska, kao oni što su se pisali pre pola veka, uvodeći Latinsku Ameriku na velika vrata u svetsku književnost!“ Hulio Valdivijeso, meksički intelektualac koji se iselio u Evropu, posle dugog odsustva vraća se u svoju zemlju. Revolucionarno-institucionalna partija (PRI) napokon je izgubila na izborima i počinje prelazni period. Hulio se, kao i svi emigranti, vraća u samo njima poznat tok vremena, uvek prisutnu prošlost, gde se čovek ponovo susreće sa sablašću onoga što je mogao biti, sa zavodljivom nemogućnošću da nastavi život tamo gde ga je ostavio. I u tom zanosnom i strašnom povratku odvijaju se susreti koji ga vode do izgubljene ljubavi, do epizode iz rata kristerosa za koju je vezano njegovo sopstveno ime, do žive legende o pesniku Ramonu Lopesu Velardeu. Ali kako prihvatiti ovaj novi život? Jer, posle pada PRI-ja, nameće se novo tumačenje, novo prikazivanje istorije. I u takvoj istoriji, gde se sustiču sve priče, Valdivijeso će upoznati romanopisca Konstantina Portelju, koji haos pretvara u uzbudljive bestselere; biznismena Gandaru koji želi da proizvodi autorsko televizijsko smeće; sveštenika Monteverdea, koji traži čvrste razloge za veru u istržanom okruženju i Ignasiju, Penelopu svih povrataka. To su glasovi koji traže svedoka, saučesnika, pripovedača istorije. Valdivijeso se, naime, u svom osobenom prelaznom obredu, vratio na jednu Itaku izmučenu veštim udarcima organizovanog zločina i politike shvaćene kao zavera, u jedan Meksiko gde se loše svedeni računi Revolucije vraćaju sa obeležjima tragikomedije, gde se epika pretvara u telenovelu.

Neodoljivi roman očaravajuće atmosfere, priča o tajnama, porodici i uspomenama. Dobitnica nagrade Australijskog udruženja izdavača Knjiga godine. Izgubljeno dete... Uoči Prvog svetskog rata jedna devojčica nađena je napuštena na brodu za Australiju. Tajanstvena žena zvana Književnica obećala je da će se starati o njoj – ali Književnica je nestala bez traga. Strašna tajna... Veče uoči svog dvadeset prvog rođendana Nel O’Konor saznaje tajnu koja će joj zauvek promeniti život. Decenijama kasnije ona kreće u potragu za istinom, koja je dovodi na vetrom išibanu obalu Kornvola, u čudni i lepi dvorac Blekherst, nekadašnje vlasništvo plemićke porodice Montraše. Tajanstveno nasledstvo... Posle Neline smrti njena unuka Kasandra neočekivano dobija nasledstvo. Kuća na litici i njen zaboravljeni vrt ozloglašeni su među mesnim stanovnicima zbog tajni koje kriju – tajni o ukletoj porodici Montraše i njenoj štićenici Elizi Mejkpis, autorki mračnih viktorijanskih bajki. Tu će Kasandra najzad razotkriti istinu o porodici i rešiti čitav vek staru tajnu izgubljene devojčice. „Izvanredna priča o potrazi za identitetom koja će vas u potpunosti obuzeti, prepuna nezaboravnih likova i živopisnih predela.“ Choice Magazine „Predivno napisan i ubedljiv roman.“ Daily Express „Idealan za dugo poslepodne u udobnoj fotelji. Tajne i neobični događaji bujaju u ovom romanu.“ Waterstone's Books Quarterly

Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa, čista, i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti. Ali, s druge strane, ne postoji na Istoku građevina koja, ma kako oronula i zapuštena bila, nema bar pedalj zelene bašte, ili česmu žive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke. Orijent je divno čudo i najveći užas, jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena, nego krivuda i treperi. Ivo Andrić Jedanaest pripovedaka iz zbirke Turske priče po egzotičnosti tema i udaljenom istorijskom trenutku nalikuju kakvom rukavcu iz Hiljadu i jedne noći. U njima pisac rasvetljava istorijske, verske, kulturološke i socijalne specifičnosti jednog tegobnog prostora rođenog u patnji i krvi, gde vladaju zakoni nepomirljive konfesionalne različitosti; dočarava egzistencijalnu strepnju pravednika suočenih sa moćnicima; pokazuje psihološku eroziju moćnika i pokušaj istrebljenja slabijeg, boljeg i lepšeg; razobličava tiraniju i trpljenje u okviru orijentalnog bosanskog sveta izrazite hibridnosti, ali odaje i nepodeljenu pohvalu trajnosti lepote koja prevazilazi i samo trajanje zla.

U romanu uvek ima više laži nego istine, roman nikad nije verodostojna priča. Ovo istraživanje, ovi razgovori nisu mi poslužili da ispričam šta se uistinu dogodilo u Hauhi, nego pre da bih lagao znajući o čemu lažem. „Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. Usled ovih neobičnih okolnosti peruanska stvarnost, u kojoj svega neznatan broj ljudi zaista nešto čita, postala je književnost. Povest o Majti ne može se razumeti nezavisno od mesta i vremena kad se zbiva, onog doba kada je u Latinskoj Americi, među nestrpljivima, avanturistima i idealistima (i ja sam bio jedan od njih), ideja da će se do slobode i pravde doći pucnjavom iz pušaka postala religija.“ Mario Vargas Ljosa Majta je vođa neuspele trockističke revolucije. Kao što je ugušena pobuna, tako je nestao i njen vođa. Ali jedan pisac je odlučan da otkrije istinu. On kreće u potragu za svedocima događaja koje, kako se sada čini, svi žele da zaborave. Ako ostali ne žele da svedoče o danima u kojima se verovalo u nešto drugo, misli pisac, Majta će sigurno hteti. Ali Majtu nije lako pronaći. I dok pokušava da otkrije ko je Majta, da rekonstruiše ovaj lik izveden iz svedočanstava onih koji su ga poznavali i kasnijeg suprotstavljanja tih subjektivnih priča stvarnosti, pisac upoznaje čoveka koji predstavlja personifikaciju marginalnosti, dete razdoblja političkih strasti i ideoloških sukoba, razotkriva ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike dvadesetog veka... I na kraju shvata da i istina ima svoja ograničenja...

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. „Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.