Piter Keri – najčuveniji australijski književnik svih vremena i jedan od najvećih pisaca današnjice – pripoveda nam snovidnim jezikom o svetu u kome živimo, o sudbini, slučajnosti, ljudskoj prirodi, totalitarnom društvu, sablasti neokolonijalnog kapitalizma, o ljubavi i smrti i ponovo ljubavi. Ova zbirka naučnofantastičnih priča zapravo je literarni prvenac pisca koji će postati savremeni klasik. U njoj se Keri bavi upravo obeležjima savremenog života: potrošnjom, otuđenošću, opsednutošću telom i telesnim, marketingom, profitom kao vrhunskim sistemom vrednosti... Već u ovom delu mladoga Kerija jasno je ocrtan njegov put među velikane svetske književnosti. Majstorski je obradio teme toliko stvarne da čitaoca pogađaju u samo središte njegovog bića.

„Sjajan obrazac nove proze. Najava ne laže kada Garosa i Jevdokimova poredi sa Čakom Palahnjukom i Bretom Istonom Elisom. Garos i Jevdokimov ih ne imitiraju, oni su ravnopravni sa njima, iako u njihovoj knjizi ima i svirepog hazarda Borilačkog kluba i opipljivog užasa Američkog psiha. Ovo je onaj redak slučaj kada je radikalni pogled na svet (uslovno rečeno antiglobalistički) jednak radikalnosti rada sa jezikom. [glavo]lomka je primer ne samo socijalnog, nego i lingvističkog protesta. Jedan od najvažnijih književnih događaja ove godine.“ – Mihail Trofimenkov „Nekoliko dana išao sam po gradu i svima ponavljao kako su Garos i Jevdokimov najbolje što se desilo u omladinskoj liniji ruske književnosti posle Peljevina... To je Brat-2 o odgovornim službenicima iz dobrih porodica, napola zgaženim gusenicama potrošačkog društva... [glavo]lomka sadrži odjednom tako mnogo stvari, koje sam odavno želeo da vidim u domaćoj književnosti: siže, jezik, junak, intonacija pripovedanja. To je apgrejdovana verzija Peljevinovog Princa Gosplana; to je tehnički postsajberpankovski triler; to je zlobna satira koja se poput buldoga otima sa lanca; to je odličan siže o difoltu u glavi... Ovo je svakako najbolji debi za poslednjih deset godina. Ja mu bezuslovno dajem najpozitivniji moguću preporuku. Pred ovim ljudima iz Rige je velika budućnost.“ – Lav Danilkin

Dobitnik Gonkurove nagrade za 2005. godinu. Koja to tri dana provodi kod majke šezdesetogodišnji sin, pisac, novinar, filmski kritičar i – veliki ljubavnik? Kojim povodom? I zašto su ta tri dana dostojna ozbiljne knjige, romana koji je 2005. godine dobio Gonkurovu nagradu – jednu od najuglednijih u svetu? A zašto je moćni izdavač, čuveni Grase, nestrpljivo ali uporno sedam godina čekao ovaj rukopis? Da li zbog pitanja o vrednostima porodice, prijateljstva, profesionalnog rada, razonode, „ljubavi“ koja se izražava opšteopsedajućim seksom? A ljubav? Za ovog pripovedača važna je samo jedna žena – ona sa kojom je stvorio porodicu. Za ceo život. Ostalo su tek strasti: „Putovanje, seks, proza – kakvo trojstvo! Da nikada nisam putovao, bilo bi to kao da nikada nisam vodio ljubav... Bilo bi stvarno tužno.“

Ovaj je roman neobična pripovest o vrtoglavoj igri čežnje, mašte i potrage za identitetom sitnog kancelarijskog službenika koji u svom zrelom dobu, prepušten monotoniji svakodnevice, bez prijatelja i iskrene ljubavi, u nekoj vrsti nehotičnog unutrašnjeg izgnanstva, daleko od vreve sveta i velikog grada koji ga okružuje, nenadano oživljava mladalačke snove i maštanja, ispredajući složenu i zavodljivu mrežu obmane koja će dostići neslućene razmere. Gregorio biva trgnut iz životne letargije kada počne da redovno telefonom razgovara s poslovnim saradnikom iz provincije Hilom, što mu pruža priliku da sebe predstavi kao mladog, lepog i uspešnog intelektualca i pesnika, srcelomca i svetskog putnika. Prostodušni i neuki Hil učestvuje u njegovom ushićenju tim fiktivnim identitetom i postaje saučesnik u igri koja će potrajati punih osam godina i iznedriti mnoštvo neočekivanih situacija. Maštovitost i ludilo, fikcija i stvarnost, lirika i groteska prepliću se i tvore savremenu uzbudljivu i zabavnu gradsku pustolovinu. Landerov književni prvenac objavljen je 1989. godine i osvojio je najznačajnije španske književne nagrade, a pisca uvrstio u sam vrh savremene španske književnosti.

Istovremeno opčinjen i prestrašen tim Franđima koje je doživeo kao varvare, koje je pobedio, ali koji su, u međuvremenu, uspeli da zavladaju kuglom zemaljskom, arapski svet se ne može odlučiti da na krstaške pohode jednostavno gleda kao na epizodu iz nepovratne prošlosti. Često smo iznenađeni kad otkrijemo u kojoj je meri držanje Arapa prema Zapadu, i uopšte muslimana, i dan-danas pod uticajem događaja za koje se smatra da su okončani pre sedam vekova. Ova knjiga pripoveda o krstaškim ratovima, od 1096. do 1291, onako kako su ih doživeli i opisali u „drugom taboru“, to jest na arapskoj strani. Zasniva se na svedočenjima savremenika, arapskih istoričara i hroničara, koji ne govore o krstaškim pohodima, već o franačkim najezdama. Pratimo epopeju slavnih sultana Nurudina, Saladina i Bajbarsa, krstaška pustošenja Jerusalima i Carigrada, samoubilačke atentate sekte asasina, ali i brojne političke igre koje su dovodile do neobičnih sporazuma i čudnovatih bitaka, gde u obe suprotstavljene vojske ratuju rame uz rame Arapi, Turci, Franci, Vizantinci... Autor čarobnih romana, Maluf nam otkriva nepoznate stranice istorije u želji da napiše „istinit roman“ o dva burna veka koji su oblikovali odnose Istoka i Zapada.

„Slavite lažljivce – oni čine da stvaran svet nestane, i dozivaju novi na njegovo mesto...“ Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene. Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri. I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima.

Dobitnik jubilarne nagrade Artur Klark za najbolji roman. Ko će naseliti novu Zemlju? Epopeja o borbi čovečanstva da preživi na teraformiranoj planeti. Ko će naslediti tu novu Zemlju? Poslednji ostaci ljudske rase napustili su Zemlju na umoru, u očajničkoj potrazi za novim domom među zvezdama. Prateći stope svojih predaka, oni otkrivaju najveće blago prethodnog doba – svet teraformiran i pripremljen za ljudski život. Ali u tom novom raju nije baš sve potaman. U dugim godinama otkad je planeta bila napuštena, rad njenih graditelja urodio je katastrofalnim plodovima. Planeta ih ne čeka netaknuta i nenaseljena. Njeni novi gospodari pretvorili su je iz utočišta u najgori košmar čovečanstva. Sada su dve civilizacije na putu prema sudaru, i obe oprobavaju granice onog što su spremne da učine kako bi opstale. Dok sudbina čovečanstva visi o niti, ko je pravi naslednik ove nove Zemlje? „Poput romana Stivena Bakstera sa epskim istorijskim zahvatom, uz široki zamah spejs opere Pitera Hamiltona i narativni polet, recimo, starih dobrih romana Dejvida Brina ili Grega Bera, Deca vremena su me brzo uzela pod svoje.“ SFF World „Deca vremena imaju istinsku srž klasičnih naučnofantastičnih romana, taj osećaj začudnog i neobuzdanu maštu, ali i šarm pisca koji zaista ume da zabavi i isprede dobru priču. Esencijalna naučna fantastika, knjiga koja se ne sme propustiti.“ SF Book

Klasik američke književnosti. „Braniš li ti crnje, Atikuse?“, upitala sam ga te večeri. „Dabome da branim. Ne govori ’crnja’, Skaut. To je prostački.“ „Tako govore svi u školi.“ „Od sada pa nadalje biće svi manje jedna…“ Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti. „Nesvakidašnji um je iznedrio ovaj izuzetan roman. Harper Li je autorka koja život oslikava u svoj njegovoj punoći na jedan autentičan i humorističan način. Dirljiva priča, tako zanimljiva, tako prijemčiva.“ Truman Kapote „Knjiga koja se ne zaboravlja.“ Independent

Kako astronomija određuje našu svakodnevicu Nagrada za najbolju naučno-popularnu knjigu na nemačkom govornom području u 2014. godini. Pod astronomijom mislimo na udaljena sazvežđa i tajanstvene crne rupe. Pritom smo retko svesni da je ono što se događa u dubinama svemira povezano sa našim svakodnevnim životom. Kosmos nije samo „tamo napolju“. On se nalazi odmah iza ugla. Da bismo ga upoznali, nije nam potreban kosmički brod već samo dva oka i dve noge. Pođite na fascinantno astronomsko krstarenje kroz našu svakodnevicu i saznajte šta je Sunce ostavilo u sendviču, komete u čaši koktela, a svemir u vodovodu.

Svetski bestseler 2014. već preveden na trideset dva jezika. U Njujorku, u proleće 2008, dok Amerika bruji o početku predsedničkih izbora, Markus Goldman, uspešan mladi pisac, u nebranom je grožđu: nije kadar da napiše nov roman, koji treba da preda izdavaču za nekoliko meseci. Rok samo što nije istekao kad se za njega odjednom sve preokrene: njegovog prijatelja i nekadašnjeg profesora s fakulteta Harija Keberta, jednog od najuglednijih pisaca u zemlji, sustigla je sopstvena prošlost i optužen je da je 1975. godine ubio Nolu Kelergan, petnaestogodišnju devojčicu sa kojom je bio u vezi. Ubeđen u Harijevu nevinost, Markus sve ostavlja da bi otišao u Nju Hempšir i sproveo istragu. Događaji ga ubrzo prevazilaze: istraga se zaglibljuje i on je meta pretnji. Da bi dokazao Harijevu nevinost i spasao svoju spisateljsku karijeru, mora po svaku cenu da odgovori na tri pitanja: Ko je ubio Nolu Kelergan? Šta se desilo u Nju Hempširu u leto 1975? Kako se piše roman koji će doživeti uspeh? Zaogrnut u najblje ruho tradicionalnog trilera u američkom stilu, Istina o slučaju Harija Keberta prefinjena je analiza Amerike, savremenoog društva, književnosti, pravde i medija. „Besprekorno, razigrano i napeto! Da je Norman Mejler bio optužen za ubistvo, a Truman Kapote sarađivao sa Dominikom Danom na priči o tom slučaju, verovatno bismo dobili nešto poput ovog romana, mada mislim da je Istina o slučaju Harija Keberta zanimljivija. Dikerova lakoća pisanja širi se preko stranica poput zaraze koja vam ne dozvoljava da prestanete s čitanjem. Apsolutni bestseler.“ – The New York Times Book Review

Delo koje s neprocenjivom snagom svedoči o tome gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Vreme smrti je spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Knjiga I: Prerovo ide u rat Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda najsvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... Knjiga II: Suvoborska bitka Godina je 1914. Brojna nadmoćnost i bolja oružana opremljenost austrougarske vojske primorava demoralisanu i razbijenu srpsku vojsku na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom zbog odluke da se vojska povuče u Milanovac i brzo pripremi za odlučan kontranapad koji bi iznenadio neprijatelja. Krajnji ishod najčuvenije i najznačajnije bitke između Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu, poznate u istoriji kao Kolubarska bitka, krajnje je neizvestan... Knjiga III: Valjevska bolnica Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog oboleli od epidemije pegavog tifusa, Ovde su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti. Knjiga IV: Izlazak Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina. Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu...

Dobitnik Nobelove nagrade. Od autora Gospodara muva. Iznenađujuća rekonstrukcija izgubljenog sveta i zabrinjavajuća vizija početka nove ere. Kada je proleće stiglo, pleme, barem oni koji su preostali, vratilo se starim putevima koji su vodili od mora. To je bila godina neobičnih događaja, zastrašujućih stvari kakvih nikada ranije nije bilo. Neobjašnjivi zvuci i mirisi; nova, nezamisliva bića izvirivala su kroz lišće. Ono što pleme nije znalo, a verovatno nikada i neće znati, bilo je to da je njihovo sunce već zašlo. Ovaj, Goldingu najdraži roman retka je književna, emocionalna i intelektualna prilika da se vratimo do samih korena misli i shvatanja sopstvenog postojanja. Uvučeni u svet surovih uslova, a opet sasvim jasnih i gotovo idiličnih životnih pravila, postepeno shvatamo da taj svet posmatramo očima bića koja su nestala pred najezdom naših prapredaka, verovatno baš zbog svoje blage prirode. Golding uspeva da za nas pronađe izgubljeno doba naše predistorije zbunjujući nas otkrićem koliko smo se suštinski malo promenili u odnosu na period zore čovečanstva.

Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina. Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu... „Veliki političko-istorijski ep o sudbini srpskog naroda, njegovoj žrtvi i napuštenosti od strane njegovih saveznika u vreme Prvog svetskog rata.“ Le Monde Na vrhu Ćosićeve tolstojevske piramide stoji predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Na dnu – seoski najamnik Tola Dačić. Između su vojvode i redovi, ministri i poslanici, kukavice i heroji, idealisti i pokvarenjaci... Između su zaneseni đaci i skrhani starci, ali i plemeniti nasilnici, otmeni lihvari i dobrodušne kurve, uz mnoge druge živopisne i protivrečne likove koji Vremenu smrti obezbeđuju višedimenzijalnost i dubinu... Ali ta dva lika predstavljaju otelovljenje specifičnog paradoksa, po kojem će buduća istorija književnosti, rasterećena dnevnopolitičkih inhibicija, prepoznavati Dobricu Ćosića i njegovo delo. Vladimir Kecmanović

Godina je 1914. Brojna nadmoćnost i bolja oružana opremljenost austrougarske vojske primorava demoralisanu i razbijenu srpsku vojsku na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom zbog odluke da se vojska povuče u Milanovac i brzo pripremi za odlučan kontranapad koji bi iznenadio neprijatelja. Krajnji ishod najčuvenije i najznačajnije bitke između Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu, poznate u istoriji kao Kolubarska bitka, krajnje je neizvestan... „Delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Ova knjiga je mera tog najvećeg putovanja.“ Chicago Tribune Book World „Zaista monumentalno delo!“ World Literature Today

Najmlađi dobitnik prestižne španske nagrade za roman Alfaguara 2006 i nagrade The Independent Foreign Fiction Prize 2011. „Novi Vargas Ljosa.“ – Siempre „Oduvek sam želeo da napišem triler, to jest krvav detektivski roman sa serijskim ubicama i čudovišnim zločinima. I pronašao sam neophodne elemente u istoriji moje zemlje Perua: zaraćena oblast, proslava smrti kao što je Uskrs, grad nastanjen utvarama. Može li se tražiti više? Istražitelj ubistava je zamenik okružnog tužioca Feliks Čakaltana Saldivar. On voli da ga tako zovu, sa titulom i celim imenom i prezimenom. Tužilac Čakaltana nikada nije učinio ništa loše, nikad nije učinio ništa dobro, nikada nije učinio ništa što nije jasno predviđeno propisima njegove institucije. Sada će, međutim, upoznati užas. A užas nije pročitao Krivični zakon.“ – Santjago Ronkaljolo

Priča o bezgraničnoj ljubavi i ubistvenoj mržnji. Nagrada katalonske kritike. Nagrada Sedmo nebo. Počinjeno zlo vreme ne može da poništi, kao ni odgovornost počinioca. Godine 1943. mladi učitelj Oriol Fonteljes seli se s trudnom ženom u Torenu, idilično seoce gde se čuje žubor reke Pamano. Pedeset godina kasnije, nastavnica Tina Bros otkriva iza stare table seoske škole u Toreni kutiju s dugim učiteljevim pismom koje nikada nije stiglo onome kome je bilo upućeno. Nije ni slutila da će njeno otkriće ponovo probuditi minule strasti, mržnju i želju za osvetom. Jer pismo iz prošlosti malo-pomalo razotkriva mračne tajne malog mesta, prikrivene i lažirane priče o tobožnjem heroju „palom za Boga i otadžbinu“. Ovaj izuzetan roman o snazi iskustva i krhkosti istorijskog sećanja napisan je jedinstvenim stilom kojim pisac ukida vremenske granice: za prelaz iz onda u sada nije potrebno novo poglavlje, pa ni novi pasus, već se u istom retku, čak i u istoj rečenici glasovi užasne prošlosti mešaju s glasovima današnjice. „Veliki evropski roman katalonskog pisca.“ – El País „Istinsko remek-delo!“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Dirljiva, rečita i zastrašujuća, besprekorno ispripovedana bajka koja nas podseća u kojoj meri iskustva iz detinjstva oblikuju naše živote.“ – Kirkus Reviews Saseks, Engleska. Sredovečni čovek se vraća u svoj detinji dom kako bi prisustvovao sahrani. Iako je kuća u kojoj je živeo odavno porušena, nešto ga vuče ka farmi na kraju puta gde je, kada je imao sedam godina, susreo izuzetnu devojčicu po imenu Leti Hempstok i njenu majku i baku. Već decenijama nije ni pomislio na Leti, a ipak, dok sedi iza oronule stare farme pokraj jezerceta (jezerceta za koje je ona tvrdila da je okean), preplavljuje ga nezapamćena prošlost. A ta prošlost je isuviše čudna, zastrašujuća i opasna da bi se bilo kome desila, a kamoli malenom dečaku. Četrdeset godina ranije, neko je počinio samoubistvo u ukradenom automobilu na toj farmi na kraju puta. Ta smrt je, poput vatrometa, pripalila fitilj i odjeknula na nezamisliv način. Oslobođen je mrak, nešto jezivo i krajnje nepojmljivo malom detetu. A Leti – čarobna, umirujuća, prepametna za svoj uzrast – obećala je da će ga po svaku cenu zaštititi. Inovativno delo majstora pripovedanja, Okean na kraju puteljka je ispričan sa nesvakidašnjim razumevanjem svega onoga što nas čini ljudima; Gejmen nam pokazuje moć priča kako bi otkrio tamu koja vreba u nama i oko nas i zaštitio nas od nje. Ovo je potresna, zastrašujuća i elegična bajka, krhka kao leptirovo krilo, preteća kao nož u tami. „Gejmen crpi mitsku topologiju – trostruku boginju, vodu života (jezerce koje je zapravo okean) – i milje sopstvenog detinjstva kako bi izgradio kosmogoniju i postavio pozornicu za gracioznu priču kakvu nije ispripovedao još od Zvezdane prašine... [ovo je] divna pripovest.“ – Booklist „Ovaj predivno napisani roman zariće svoje kandže u vas i neće vas pustiti još dugo pošto ga pročitate.“ – New York Post

Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. „Čudesno ostvarenje… američko remek-delo.“ – The Guardian Jedno od najznačajnijih ostvarenja američke književnosti. Roman za koji je Toni Morison dobila Pulicerovu nagradu. U teškim godinama koje su usledile nakon Građanskog rata, odbegla robinja Seta živi u Ohaju, progonjena košmarnim sećanjima na Slatki dom, farmu na kojoj je živela. Njen novi dom zaposednuo je destruktivni duh koji čini sve da joj oteža život, ali prema kojem ona oseća beskrajnu nežnost. To je Voljena, njena kći kojoj je u vreme bekstva, u strahu da će biti uhvaćena i svirepo kažnjena, oduzela život. Na dečjem grobu nema čak ni imena, kao epitaf urezano je samo VOLJENA. Pričom o sudbini junaka ovog romana prikazuju se sve strahote ropstva – otimanje iz rodne zemlje, ubijanja, mučenja, ponižavanja – da bi napokon slobodni, ti ljudi, slomljeni i poraženi, morali se bore sa teškim krizama identiteta i traumama koje su doživeli, potiskujći prošlost u najdublje zakutke uma ne bi li uopšte mogli da nastave da žive, ili pre da konačno počnu da žive. Kroz sav taj mrak vodi ih jedino iskra slobode, koja je dragocenija i od samog života. Zureći neustrašivo u ambis ropstva, ovaj opčinjujući roman transformiše istoriju u priču koja je snažna poput Egzodusa i intimna poput uspavanke. „Voljena još jedan trijumf Toni Morison. Zaista, njena svestranost, veština i dijapazon emocija ne poznaju granice. Ukoliko postoji ikakve sumnje u njen status jednog od najznačajnijih romanopisaca u Americi ne samo svoje generacije već uopšte, roman Voljena će ih sve raspršiti.“ – Margaret Atvud, New York Times Book Review „Ona spaja užas i lepotu u priči koja će vas zanavek potresti.“ – Sunday Times

Izvanredno napisan triler sa upečatljivim okruženjem, genijalnim zapletom i iznenađujuće uverljivim likovima. Sofi Brinkman, bolničarka i samohrana majka, živi mirnim životom u bogatom predgrađu Stokholma, a onda sreće Ektora Gusmana, izdavača koji joj odmah zaokuplja pažnju. Ali da li je on zaista ono za šta se izdaje? Ona će se ubrzo naći usred žestokog obračuna između dve kriminalne organizacije i grupe policajaca koji vode istragu i naravno, suočiće se sa neizbežnim – moraće da izabere stranu. „Veoma dobra knjiga koja je osvežavajuće oslobođena crno-belih prikaza. Jezik poseduje lakoću i autentičnost, što se najbolje vidi u dijalozima... a iza jezika stoje odlično utemeljeni likovi, kompleksni i zanimljivi. Linija koja razdvaja dobro i zlo u Andaluzijskom prijatelju često je nejasna što je veoma pametan potez, a njegov rezultat su policijski detektivi čiji su postupci sasvim nepredvidljivi – bez obzira na to koliko ste već krimića progutali.“ Svenska Dagbladet „Uzbudljiv, očaravajući i neodoljiv kvalitet pisanja Soderberja svrstava ga rame uz rame sa Stigom Lašonom. Novi švedski autor koji je osvojio čitaoce širom sveta.“ Bokboxen

Rikardo Reiš, portugalski lekar i pesnik koji se 1936. godine vraća iz progonstva u Brazilu, otkriva izmenjeno lice Lisabona punog tajni, gde se prepliću san i java, mit i istorija, vizije budućnosti i magija svakodnevice. On provodi najviše vremena sa duhom Fernanda Pesoe, koji posle smrti, u tom vidu, mora provesti na Zemlji devet meseci, isto koliko svaki čovek provodi na Zemlji i pre svog rođenja. Pre nego što će sa pesnikom napustiti ovaj svet, glavni junak pomoći će čitaocu da iz posebnog ugla upozna Lisabon, njegove široke avenije i uske meandre beskrajnih i bezbrojnih uličica, siromaštvo njegovih građana, oronulost samotnih brodova u luci i melanholiju neprestane magle i kiše što najavljuju sumrak Evrope. „Malo je dela u svetskoj literaturi takve estetske i stilske prefinjenosti, kao i istančanog osećanja tragičnosti života, kao što je roman Godina smrti Rikarda Reiša. Saramago koristi činjenicu da je najveći pesnik portugalskog jezika Fernando Pesoa (1888–1935) potpisivao svoje pesme različitim imenima i stvorio čitavu porodicu svojih bližih i daljih duhovnih srodnika – heteronima – koje je ’zadužio’ da u pesničkoj formi odgovore na najbitnija pitanja ljudske egzistencije. Jedan od njih, Rikardo Reiš, neposredno nakon Pesoine smrti pokušava nemoguće – da živi život umrlog pesnika. Oko takvog neverovatnog zapleta Saramago gradi roman koji je sav istkan od paradoksa...“ – Jasmina Nešković „Saramago nas uvodi u jedinstveni lavirint u kome se mešaju ’privid stvarnosti i istina privida’.“ – Le Monde „Tri neponovljiva i neodoljiva lika – dve žene i jedan duh mrtvog pesnika – upliću se u novi život Rikarda Reiša i čine okosnicu radnje ovog fascinantnog romana.“ – The New York Times

Dobitnik Nobelove nagrade! Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice… „Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.“ – Publishers Weekly „Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.“ – The New York Times Book Review

Prvi put na srpskom jeziku. Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Mlekadžija Ded je rođen neposredno nakon što se ekscentrični komšija vinuo sa krova kuće u uzaludnom pokušaju da poleti. Do kraja života i on će pokušavati da leti, da pobegne od sebe i sveta u kojem živi. Ovim briljantno osmišljenim romanom Toni Morison poput Sola Beloua i Gabrijela Garsije Markesa iznova otkriva priču o sazrevanju. Prateći Mlekadžijino putovanje od industrijskog grada do mesta iz kojeg potiče njegova porodica, autorka nas upoznaje sa plejadom tragalaca i proroka, lažova i ubica, sa likovima koji nastanjuju crni svet Amerike i razotkriva njihovu intimnu istoriju. Solomonova pesma zaista govori o uzletu, bio to uzlet duhom ili uzlet telom, i prožima modernu priču prastarom afričkom pripovešću o letećoj deci, o onima koji su, odvedeni u roblje, uspeli da polete i vrate se u zemlju svojih predaka. „Složena, čudesno životna i maštovita priča – kroz grubu stvarnost nedaća i ogorčenja Toni Morison je protkala blistavu nit bajke.“ – Daily Telegraph „Toni Morison je napisala izvanrednu proznu pripovest koja preispituje gotovo čitav vek američke istorije.“ – New York Times Book Review „Solomonova pesma ostavlja snažan utisak romana koji prenosi nesvakidašnju istinu, mudrost i visprenost.“ – Sunday Telegraph „Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“ – The Philadelphia Inquirer „Ovaj roman svrstava Toni Morison u prvi red savremenih američkih pisaca. Ona je stvorila delo trajne vrednosti.“ – The Washington Post

Dobitnik nagrada Artur Klark, Filip K. Dik i Džon Kembel. „Izvanredno! Besprekorna mešavina okorelog sajberpanka i žestoke detektivske priče.“ – The Times Bivši pripadnik Poslanstva UN Takeši Kovač ginuo je i ranije, ali njegova poslednja smrt bila je izuzetno bolna. Odaslan sto osamdeset svetlosnih godina od kuće, učitan u telo u Bej Sitiju (nekadašnjem San Francisku, sada sa zarđalim, oronulim mostom Golden Gejt), Kovač uranja u mračno srce mutne, dalekosežne zavere gnusne čak i po merilima društva koje se prema „postojanju“ ophodi kao prema nečemu što se može kupiti i prodati. Za Kovača je metak koji mu je prostrelio grudi tek početak… Činjenica da Morgan toliko sigurno barata pripovedanjem i tehnologijom, toliko briljantno koristi reči i piše toliko čitku naučnofantastičnu pustolovinu namenjenu stvarnom uživanju, jednostavno je izvanredna. „Neverovatno delo! Čudesna naučnofantastična zamisao... Digitalni ugljenik kreće punom parom i sve više ubrzava. Podjednako je intrigantan i inventivan, i ne pušta vas sve do poslednje stranice.“ – Peter Hamilton „Uzbudljiv hibrid naučne fantastike i krimi romana, sa složenim (ali uvek uverljivim) zapletom, moćnom noar atmosferom, i dovoljno eksplozivne akcije da zadovolji i najokorelijeg ljubitelja trilera.“ – SFSite.com „Razgaljujuća i sjajna avantura! Digitalni ugljenik je pobednik zahvaljujući kvalitetu Morganove proze. Za svaki akcioni kadar u stilu Džona Vua ovde postoji i izvanredan deo sa promišljenim opisima, ubedljivom atmosferom i obiljem duhovitosti vredne koliko i zlato od 24 karata.“ – SFX

Dobitnik Nobelove nagrade. Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu. U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili. Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. „Roman koji prosvetljuje svojim neumoljivim smislom za humor, nežnom strašću i poezijom.“ Los Angeles Times Book Review „Pobeda čoveka nad legendom, umetnički besprekorno uobličena. Uzvišeno!“ Fransisko Migel „Saramago dopušta svom pripovedaču da izlije svu žuč i gorčinu zbog zla, bede i patnje koji su u ime širenja hrišćanstva zadesili svet. Saramago nas izaziva, iznenađuje, zadivljuje i šokira. Knjiga koja se ne sme propustiti.“ Bob Korbet

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Savetnik je u svojim propovedima toliko predskazivao da će sile Psa doći da ga uhvate i stave čitav grad pod nož, da se niko u Kanudosu nije iznenadio kada se saznalo da se jedna četa Devetog pešadijskog bataljona iz Baije iskrcala u tom mestu, sa zadatkom da uhvati sveca. Proročanstva su, eto, počinjala da se obistinjuju, reči su se pretvarale u stvarnost. Vest je izazvala burnu reakciju, pokrenula staro, mlado, muško, žensko. Te noći, kad je počeo smak sveta, sav Kanudos se zgrnuo oko Hrama Dobrog Isusa – kostura zdanja u dva nivoa, s tornjevima koji su izrastali i zidovima koji su se postepeno popunjavali – da bi saslušao Savetnika. Vazduh je bio zasićen verskim zanosom izabranih. Savetnik kao da je bio povučeniji u sebe nego ikad. Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije. Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.