Broj strana: 216 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 29. mart 2022. Izdavač: Laguna Prvi dobitnik nagrade Beogradski pobednik. „Rafiniranim stilom i bogatom jezičkom građom Drago Kekanović gradi raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu. Prateći sudbine junaka u dramatičnim vremenima, u doba pred pad Carigrada i Srpske despotovine, Privrženost oblikuje slojevitu viziju prošlosti u kojoj se prepoznaju i obrisi savremenog Balkana na razmeđu Istoka i Zapada.“ – Prof. dr Predrag Petrović „Priča o idealnoj ljubavi dvoje glavnih junaka osnova je za portret izuzetne žene naše srednjovekovne istorije Katarine Kantakuzine Branković. Kroz njen lik pisac uspeva da prikaže univerzalni lik snažne žene koja se giba između svoje državničke čvrstine, emocionalne ranjivosti i nacionalne privrženosti.“ – Dr Nataša Anđelković „Drago Kekanović se ovom uzbudljivom storijom vratio temi sudbine Srba u Hrvatskoj, vekovima razapetih između dve vere i dva kulturna modela, ali iz potpuno neočekivanog ugla. Učinio je da nas istorijske okolnosti pred pad Srpske despotovine suptilno podsete na ove u kojima danas živimo.“ – Dr Vesna Trijić „U središtu priče je Katarina, kći despota Đurđa Brankovićа, i sokolar Damjan, potonji vitez i monah. Ukrštenim putevima sudbine njihova životna priča, koja teče od Dubrovnika i Smedereva do Beograda, Celja i Zagreba, jeste neobičan i stilski kultivisan pikarsko-ljubavni triler. Privrženost je znak bliskosti Katarine i Damjana, ali i figura koja iskazuje odnos despotove kćeri i celjske grofice prema sopstvenoj duhovnoj tradiciji.“ – Prof. dr Petar Pijanović „Privrženost je veliki roman о istoriji i ljubavi, ženi i njenoj složenoj ulozi u svim društvenim, političkim i porodičnim okolnostima. Poput Andrićevih i Ekovih dela, ovo je velika priča o pričanju, o pisanom tragu, koji jedino ostaje iza ništavnog čoveka.“ – Dr Slađana Ilić

Broj strana: 224 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 7. decembar 2021. Izdavač: Laguna Treći roman u hit serijalu Prva damska detektivska agencija. Treća knjiga u serijalu – ona o dečaku kojeg su možda odgajili lavovi... Kad jednom nešto krene po zlu čini se da tome nema kraja. Prva damska detektivska agencija je u finansijskim problemima. Mma Ramocve svoju ljupku kancelariju mora da preseli u prostorije radnje Brzi motori Tlokvenga. I to baš kad je u problemima sa gospodinom Dž. L. B. Matekonijem i njegovom usvojenom decom Motoleli i Pusoom. A povrh svega, nekoliko slučajeva koje je preuzela ispostaviće se kao prilično izazovni. Tu spadaju nedolično ponašanje takmičarki na izboru za Mis lepote i integriteta i zbunjujuće otkriće dečaka koji divlja i miriše na lavove... Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Book Awards i nagradu Dager Udruženja pisaca kriminalističkih romana. „Izuzetno inteligentno, zabavno i dirljivo. Mekol Smit je rođeni pripovedač.“ – Scotland on Sunday „Čisto zadovoljstvo.“ – Sunday Telegraph

Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad me moja mrzovoljna sestra Dilija nadzire. Odluči se već jednom! Mama je odlučila da sredi celu kuću. Kaže da će, ako ja ne mogu da izaberem šta da se baci, ona to da uradi. A to će biti katastrofa! Srećom, fosili će mi priteći u pomoć (i to više puta).

Roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i National Book Awards. Boja purpura je priča o dve sestre – jedna je misionarka u Africi, a druga dete-nevesta sa američkog Juga – koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini. Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri – ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli. Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara. „Dirljiva i uzbudljiva knjiga, jedna od najupečatljivijih koje ćete ikad pročitati.“ Leni Henri „Ovaj roman svrstava Vokerovu u društvo sa Foknerom.“ Nation „Književno delo za sva vremena i prostore.“ San Francisco Chronicle

Dobitnik nagrade Karnegi. Ovo je pacoubilački svet, glodar udara na glodara... Svaki gradić na Disksvetu zna za priče o pacovima i frulašima. Moris – ulični mačor vičan umetnosti preživljavanja – predvodi bandu sastavljenu od svojih školovanih, pacovskih drugara (i jednog tupavog klinca); uglavnom zarađuju finu lovu. Kad spojite jednog frulaša i mnoštvo pacova, dobijete zaista mnogo para. Sve dok ne naiđu na nekoga ko ne igra kako oni sviraju. Sada on i njegovi prijatelji moraju da nauče šta znači jedan novi pojam: zlo... „Neverovatan roman... Da Teri nije već dokazao da je majstor svog zanata, Neverovatni Moris mogao bi se smatrati njegovim majstorskim delom.“ Financial Times „Divno sročena moralna dilemma.“ Guardian

Vitalova nagrada Zlatni suncokret za najbolje ostvarenje na srpskom jeziku u 2018. godini. Novi roman dobitnika Andrićeve nagrade. Irig, 1795. Godina strašnog pomora od kuge u Sremu, koja je odnela samo u toj varoši preko 2500 života za manje od godinu dana. Svešteniku Stevanu Veziliću i lekaru Andriji Budaiju, skrbnicima duše i tela svojih sugrađana, palo je u deo da žiteljima pruže svaku vrstu pomoći, da uteše bolesne i bližnje, da ublaže strah i bolove, i da uz pomoć austrijskih vlasti otvore karantin i zaustave epidemiju. U narodu se šire glasine da kugu širi prelepa devojka pepeljastih očiju sa belim plaštom, koja se povremeno pojavljuje po sremskim selima. A samo Vezilić i Budai znaju pravu istinu… U svom novom romanu Žurić pripoveda o mukama Irižana i naporima da savladaju strašnu moriju koja ih je zadesila krajem XVIII veka. Vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, pisac uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji. Intrigantan roman koji, poput srodnih književnih alegorija (kao što su Kamijeva Kuga, Pekićevo Besnilo ili Saramagovo Slepilo), ispituje granice ljudskosti u nevoljnim vremenima. Takovi pomor bio i strah što u svetu ne može biti strašnije, da na dan po 20, po 30, po 35 duša umiraju i toj bolesti tj. kugi drugoga lekarstva nema, kromje ako se koji razbole, to taki njega u špitalj, a drugi iz kuće neka beže.

Svaki odraz je jedna priča. Knjiga koja je pred čitaocima pravi je mozaik ratnih i poratnih epizoda, dirljivih, tragikomičnih i potresnih situacija koje su se s bosanskog ratišta rasule po ovdašnjim prostorima. Ispričana prepoznatljivim eliptičnim piščevim stilom i osobenom književnom formom, ona je svojevrsni presek pripovedačkog opusa Vladimira Kecmanovića jer sadrži sve ono po čemu su poznati njegovi romani. Na stranicima knjige Kao u sobi sa ogledalima prepliću se istina i laž, pripovedanje i zamišljenost, prošlost i sadašnjost. Pisac nas upoznaje s malim velikim ljudima, uglavnom marginalcima, i svedoči o njihovim usponima i padovima, o sudbinama koje su ponekad veće i od života i od literature. U svoju sobu sa ogledalima Kecmanović uvodi i svoje likove i svoje čitaoce, odraz čoveka na ovim stranicama odraz je sveta u kome živimo. Nisu svi ti odrazi lepi i ugodni za oko, ali će svaki od njih priuštiti čitaocu izuzetno čitalačko iskustvo.

Nagrađivana i ekranizovana tragikomedija. Slomljena ploča ne može da svira, ali je krug – krug. Deo savršenstva. Deo izgubljenog raja. Deo raja koji nikad nije postojao. Stojanka u svojim šezdesetim godinama odgaja unuke u južnom Banatu, negde između grada i sela, ali i dalje crpi snagu iz jednog juna provedenog u Beogradu. Sa ćerkom koja je davno otišla u Ameriku nema kontakt već godinama i mnogo pati zbog toga. Iako rođena u selu, Stojanka se ne uklapa u seoski milje, jer neprestano vodi borbu protiv palanačke uskogrudosti, samozavaravanja, malograđanštine i licemerja. U ovom duhovitom i dirljivom romanu svoje mesto naći će i Stojankina neprežaljena ljubav iz mladosti, seoski sveštenik, lovac, odbegla deca, dve koze, ali i Bitlsi, jer od čoveka s kojim je zatrudnela Stojanka ima samo jednu polomljenu singl ploču. Inspirativna i majstorski ispripovedana, knjiga Kozje uši osvojila je nagrade Miroslav Dereta i Stevan Sremac, i nastavila svoj život na velikim i malim ekranima.

Dobitnik Evropske nagrade za književnost 2014. Duhovita i istovremeno dirljiva priča o protivrečnostima savremenog grčkog društva, viđena očima antijunaka ovog romana Hrisovaladisa, pedesetogodišnjaka razapetog između provincije i prestonice, Grčke i Evrope, sebe i okruženja, profanog i sakralnog. Suočen sa nezaposlenošću i nemaštinom, bolešću i izdajom, kako žena i poslodavaca, tako i svojih najbližih, on ipak korača podignute glave u nameri da savlada talase nadolazeće krize: ekonomske, zdravstvene i moralne. Njegov neprekinuti monolog priziva u sećanje ceo život, od detinjstva do zrelih godina, naizmenično jezikom provincijalca i građanina. Pred naznakama talasa izbeglica i emigranata u Grčkoj, Hrisovaladis se humorom i snovima brani od stvarnosti u kojoj mu je sve tešnje, on je Don Kihot koji traga za svojom Dulčinejom, Prometej naših dana koji žudi da postane Svetogorac… „Pisac u ovoj knjizi uspostavlja zadivljujuću ravnotežu između tragičnog i komičnog.“ literature.gr „Izuzetno pogođen psihološki portret savremene Grčke.“ Efimerida ton Syntakton „Nezaboravna, književno savršena priča sa besprekornim zapletom.“ Frear Magazine Prevela Gaga Rosić.

Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira

Nagrada Žensko pero 2010. Pogled joj se spusti na noge. Bosa je... Bosa usred zime u parku... Stoji užasnuta ispod drveta. Sve su joj ukrali: ranac, kofer, cipele, jaknu... I dušu! Imala je još samo ime: Carmen Machado! Glavna junakinja romana Selena Kovač-Lekont, rodom iz Srbije, koja se sa majkom kao devojka iselila u Frankfurt na Majni, odlučuje da se da u potragu za svojom nestalom prijateljicom, što je uvek iznova primorava da se suoči sa svojom prošlošću. Ova njena potraga prepliće se sa sudbinom mlade Španjolke Karmen Maćado, ubijene u jednom frankfurtskom parku po dolasku iz Španije, u želji da u Nemačkoj upozna brata po majci: za njenu tužnu priču glavna junakinja igrom slučaja saznaje i odlučuje da reši ovo ubistvo, dovodeći sebe u smrtnu opasnost. Ovaj slojevit i uzbudljiv roman daje upečatljivu sliku iskorenjenosti, otuđenja i potrage za identitetom u svetu lišenom iluzija i tradicionalnih vrednosti. www.park-carmen-machado.de

Cejlon, tridesete godine XX veka. Sem Obejsekere je izdanak nekada bogate i uticajne porodice, koju rasipni otac dovodi na ivicu propasti. Advokat, uz to savršen proizvod svog vremena, Sem je veći Britanac od samih Britanaca. A u srcu njegove životne priče, i priče drugih izuzetnih likova – prelepe, neuravnotežene sestre i neponovljive majke – nalazi se slučaj Hamilton, ubistvo koje je izazvalo veliki skandal u najvišim slojevima ostrvskog društva. Ova pripovest obojena je halucinantnim opisima džungle i melanholijom, uokvirena plantažama čaja i složenim porodičnim odnosima, protkana korupcijom i mračnim tajnama i obasjana izbledelim sjajem Britanskog carstva. U njoj na svakom koraku vrebaju iznenađenja. Ispripovedana je bogatim i nesvakidašnjim jezikom, sa izuzetnim sluhom za komediju i tragediju jednog sveta čije vreme neumitno prolazi. DOBITNIK NAGRADE KOMONVELTA ZA NAJBOLJI ROMAN.

Od autora kultnih romana Top je bio vreo i Kainov ožiljak. Za roman Osama Vladimir Kecmanović dobio je nagrade Instituta „Ivo Andrić“ i „Pečat vremena“. Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“. Istorija se ponavlja a zlo ne bira, kao da nam poručuje pisac na usta nesrećnog srpskog dečaka iz romana Top je bio vreo, a sada i u Osami kroz ogledalo nesrećnog Baje. Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti. „Novi roman Vlade Kecmanovića je djelo koje možemo svrstati u žanr knjiga „otvorenih vena“. Pisan je jezikom njegovog djetinjstva, govorom u kome su izostavljeni vokali i gdje se značenja riječi gube u bujici strasti i osjećanja koja autorove junake vode kroz snažne zaplete. Srpski pisac transcendira jezikom bosanskih muslimana – hrabro poštovanje komšije i melanholično poznavanje kasabe. Osama – još jedan trijumf Kecmanovićevog čovjekoljublja.“ Emir Kusturica „Dijalekt stiče dostojanstvo kad se na njemu ispripoveda veliko umetničko delo. Znalački i maestralno, Kecmanović svoj književni svet programski uklapa u Andrićevu tradiciju, a možda i najveća sličnost Kecmanovića sa Andrićem jest u njegovom dubinskom razumevanju tragizma istorijske sudbine bosanskih muslimana.“ Muharem Bazdulj „Kecmanovićeva istina najradije progovara na usta dece ili jurodivih. I ova priča je ispričana vedrim i nepobedivim uličnim jezikom. I malo kad je vedrijim jezikom ispričana tužnija priča.“ Vladimir Pištalo

Roman dvostrukog dobitnika Bukerove nagrade. U ovom izuzetnom romanu, dvostruki dobitnik Bukerove nagrade Piter Keri stvara biće nezaboravno poput Frankenštajna. U Melburnu krajem četrdesetih godina XX veka, mladi konzervativni australijski pesnik Kristofer Čab odlučuje da svojim sunarodnicima očita lekciju o pretencioznosti. Njegova meta je najavangardniji književni magazin kojem daje da objavi celokupan opus Boba Mekorkla, pesnika sirove snage i otvorene seksualnosti poreklom iz radničke porodice. Pesnik koji je umro u dvadeset četvrtoj godini u potpunosti je plod Čabove mašte. Ne samo što je magazin naseo na podvalu, već je i lokalna uprava tužila urednika za objavljivanje opscenog sadržaja. Na suđenju, iznenada se pojavljuje neko ko neverovatno liči na Mekorkla sa lažne fotografije. Prestravljeni Čab primoran je da se suoči sa zloćudnim bićem koje je sâm stvorio. Vodeći Čaba od Melburna do njegovog gorkog kraja u ozloglašenom, znojavom, tropskom haosu Kuala Lumpura Piter Keri oštro i podrugljivo istražuje načine na koji fantomski pesnik ismeva i progoni svog tvorca koristeći kao odskočnu dasku pravu književnu prevaru koja se desila u Australiji tokom Kerijevog detinjstva. Piter Keri je stvorio maničnu, dirljivu i pronicljivu odu istinitim lažima i lažnim istinama u romanu koji prodire u srce književne magije. „Majstor pripovedanja.“ Sunday Times „Keri je pripovedač kojeg odlikuje širina pripovedanja... Čitaoci nestrpljivo iščekuju njegove romane jer ne znaju čime će ih iznenaditi, ali su sigurni da će to uvek biti neponovljivo.“ The Times „Način na koji Keri piše osiguraće mu status jednog od najčitanijih i najcenjenijih pisaca na engleskom jeziku.“ Times Literary Supplement

„Ovo je najbolja Gejmenova knjiga.“ Dajana Vin Džouns Da bi se ovo dete odgajilo, biće potrebno više od ove dve dobre duše – reče Sajlas. – Biće potrebno celo groblje. „Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije.“ Džejms Herbert „Poželeo sam da imao mogućnost da pročitam i čitam iznova ovu knjigu kada sam bio mlađi, a sada mi je žao što je ja nisam napisao.“ Gart Niks Niko Ovens, za prijatelje Iko, sasvim je običan dečak. To jest, bio bi sasvim običan da ne živi na groblju, gde ga podižu i obrazuju duhovi, dok je njegov jedini staratelj biće koje ne pripada ni svetu živih ni svetu mrtvih. Ika na groblju očekuju opasnosti i pustolovine: čudnovata i užasna pretnja – Slir, prolaz iza nadgrobnog spomenika koji vodi u grad gulova, prijateljstvo s vešticom i još mnogo toga. Ali prava opasnost vreba u svetu živih, jer tamo živi Čovek zvani Džek, koji je pobio Ikovu porodicu. Očaravajuća priča o ljubavi i prijateljstvu koji se rađaju tamo gde se to najmanje može očekivati, ovaj roman sa ilustracijama nagrađivanog Krisa Ridla dobitnik je ugledne medalje Njuberi za 2009.

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. „Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.

Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review

„Sjajan obrazac nove proze. Najava ne laže kada Garosa i Jevdokimova poredi sa Čakom Palahnjukom i Bretom Istonom Elisom. Garos i Jevdokimov ih ne imitiraju, oni su ravnopravni sa njima, iako u njihovoj knjizi ima i svirepog hazarda Borilačkog kluba i opipljivog užasa Američkog psiha. Ovo je onaj redak slučaj kada je radikalni pogled na svet (uslovno rečeno antiglobalistički) jednak radikalnosti rada sa jezikom. [glavo]lomka je primer ne samo socijalnog, nego i lingvističkog protesta. Jedan od najvažnijih književnih događaja ove godine.“ – Mihail Trofimenkov „Nekoliko dana išao sam po gradu i svima ponavljao kako su Garos i Jevdokimov najbolje što se desilo u omladinskoj liniji ruske književnosti posle Peljevina... To je Brat-2 o odgovornim službenicima iz dobrih porodica, napola zgaženim gusenicama potrošačkog društva... [glavo]lomka sadrži odjednom tako mnogo stvari, koje sam odavno želeo da vidim u domaćoj književnosti: siže, jezik, junak, intonacija pripovedanja. To je apgrejdovana verzija Peljevinovog Princa Gosplana; to je tehnički postsajberpankovski triler; to je zlobna satira koja se poput buldoga otima sa lanca; to je odličan siže o difoltu u glavi... Ovo je svakako najbolji debi za poslednjih deset godina. Ja mu bezuslovno dajem najpozitivniji moguću preporuku. Pred ovim ljudima iz Rige je velika budućnost.“ – Lav Danilkin

Arhitekta Janko Klindup je od detinjstva do zrelih godina svedok brojnih nevolja i stradanja. Neumoljivim zakonom vremena umiru žene koje je voleo, ali i prijatelji, srodnici, susedi... Međutim, Janko je jak čovek koji, uz spasonosnu dozu lekovitog humora i mudrosti lišene straha i nestrpljenja, rano uči da trpi udarce, a kasnije opaža da je svaka smrt drugačija. Sudeći po nekim smrtnim slučajevima u svojoj okolini, on bi rekao da je smrt poput rođenja; sudeći po drugima, smrt je čak neka vrsta novog iskustva, a katkad se pokazuje i da kraj života jedne osobe vodi početku ljubavi s drugom. Naoružan svim tim iskustvima i spoznajama, glavni junak Smrti za poneti odlučuje se na bespoštedan i konačan obračun kada će pokušati ono što svima deluje nemoguće – da pobedi strašnu kosačicu ljudskih života ili bar značajno odloži njenu posetu. Ali i smrt ima svoje planove za Janka. Pošto je u svom opsesivnom bavljenju njome za pola veka svog života upoznao mnoge, a možda ih i povredio kopanjem po njihovoj intimi, Janko ne smišlja samo strategiju za odbranu od smrti nego i za fizičku, najbolniju i potencijalno najopasniju – odbranu od bližnjih. Smrt za poneti Zorana S. Nikolića je knjiga koja ubedljivo potvrđuje da o ovoj večnoj i tako krupnoj temi nije sve rečeno.

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu. Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti. „Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić „Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač „Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“ Goran Marković

Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Osamdesetih godina sedamnaestog veka trgovina robljem još je bila u povoju. Jakob je anglo-holandski trgovac i avanturista, s malim imanjem na surovom severu. Sticajem okolnosti, na njegov posed stiže mlada robinja Florens „s rukama robinje a stopalima portugalske gospođe“, koja ume da čita i piše i mogla bi mu biti od koristi. Svi stanovnici Jakobovog imanja okovani su svojim sudbinama: Lina, sluškinja domorodačke američke krvi, čije su pleme desetkovale velike boginje; njihova gospođa Rebeka, koja je i sama bila žrtva verskog žara u rodnoj Engleskoj; mlada Tuga, ćerka pomorskog kapetana, koja je provela previše godina na moru da bi bila potpuno „normalna“; najzad, tu je i Florens, željna majčinske ljubavi. Opirući se svakodnevici oni pokušavaju da žive život izvan stega sopstvene sudbine. Milosrđe nas vodi u prve dane perioda crnačkog ropstva u Americi. Slikajući različite verske običaje i prikazujući odnose između muškarca i žene ono nam govori o ljudima koji nikada nisu sazdali svet prema svojoj meri, već je svet oblikovao njih. Iako je to roman o ropstvu on je prvenstveno potresna priča o majci i kćeri u jednom nasilnom i neuređenom svetu – svetu gde čin milosrđa, jednako kao i sve drugo, ima nepredvidljive posledice. „Prepuno lepote, ekscentričnosti, meteža, smeha, senzualnosti, nesebične nežnosti… delo Toni Morison je upečatljivo individualno.“ Times Literary Supplement „Milosrđe se ne čita; čitalac uranja u zaraznu atmosferu jezika i simbolizma. Ova knjiga pruža jedno originalno viđenje Amerike u njenom početnom stanju, kada je sloboda bila retka roba.“ USA Today „Ovo jeste roman o ropstvu, ali o ropstvu u najuniverzalnijem značenju te reči, jer govori o granicama koje svi mi sebi postavljamo i o stegama koje trpimo u tuđim rukama.“ Los Angeles Times Book Review

Nagrada Roald Dal za 2011. Nagrada Voterstouns za najbolju dečju knjigu u 2012. godini. Nagrada Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. godini. Biti prvi na listi nagrađenih koju pravi gospodin Fulerman uopšte nije tako lako. A razlozi su sledeći: 1. Markus Meldru je pritajeno da-ne-kažem-šta i ne misli nikom dobro, ako mene pitate. 2. Zub me je toliko boleo da nisam mogao ni da crtam za vreme časova. 3. Omele su me druge aktivnosti kao što su plivanje, lov na bube i mahom, ono najvažnije, kvalitetno nerviranje moje sestre Dilije.

Od dobitnice nagrade Roald Dal za 2011. Od dobitnice nagrade Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. OVAKO izgleda moja faca kad mi na pamet padne GENIJALNA IDEJA (što se ČESTO događa). Markus voli da zamišlja da on ima dobre ideje. Ali one su uglavnom najobičnije GLUPOSTI. Kad je stric Kevin rekao da je STRUČNJAK za sve, onda tata složi ovakvo lice. A ovo sam ja kad Dilija ima KATASTROFU s farbanjem kose.

Svetski bestseler i višestruko nagrađivana knjiga, roman o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenoj domovini. Burundi 1992. Za desetogodišnjeg Gabrijela život u udobnom domu u Burundiju, sa ocem Francuzom, majkom Ruanđankom i mlađom sestrom Anom, nešto je najbliže raju. Gabrijel provodi srećne dane krišom pušeći cigarete i kradući mango sa svojom nestašnom bandom prijatelja. Mirna svakodnevica i bezbrižno detinjstvo raspašće se kad i ova „mala afrička zemlja“, sa kojom će se istorija brutalno poigrati. Gabrijel zabrinuto posmatra roditelje koji se razvode, zatim građanski rat praćen genocidom u susednoj Ruandi. Sve će se promeniti u njegovom kraju. U uzastopnim talasima, okruživaće ga nasilje. Mislio je da je samo dete, a onda će otkriti da je melez, Tutsi, Francuz... Gael Faj se priseća nevinih godina dečaka zahvaćenog vrtlogom istorije, dečaka koji je morao brzo da odraste. Izuzetan roman, satkan od senki i svetla, tragedije i humora, i ljudi koji se upinju da prežive tragediju. „Briljantna knjiga.“ Le Figaro „Zadivljujući prvi roman, potresan i snažan.“ Les Inrockuptibles „Gabi nije mali Afrikanac, on je dete sveta koje je ponela furija sudbine. Naša zajednička utvara.“ Libération

Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. „Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme. Oni možda drukčije od nas osećaju da je diktator pogrešna odluka, rekao je Edgar. Imali su dokaz za to, jer i mi smo, baš kao i oni, bili pogrešne odluke. Zato što smo u ovoj zemlji morali u strahu da hodamo, jedemo, spavamo i nekoga volimo sve dok nam nisu ponovo bili neophodni i frizer i makazice za nokte. Ako neko samo zato što hoda, jede, spava i nekoga voli proizvodi groblja, rekao je Edgar, onda je veća pogrešna odluka od nas. Pogrešna odluka koja utiče na sve, pogrešna odluka koja vlada.“ „Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Proživljena, propaćena stvarnost, ne u vidu dokumentarne proze, već divlji ples ispunjen poezijom, magijom i metaforama, udaljen od svekolikog realizma. Pripovedačica nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, kojeg strah veoma lako može da prevaspita u tiranina. Iako Herta Miler piše o sasvim određenom istorijskom trenutku, ne smemo zaboraviti da ona zapravo pripoveda o strahu svojstvenom svim vremenima – strahu koji izjeda svako poverenje između ljudi, i između onih koji se vole.“ Die Zeit