Prodato u više od 6.000.000 primeraka Ovo je priča Esperance Kordero koja živi u trošnoj kući u Ulici Mango u latinoameričkoj četvrti Čikaga. Njeno okruženje sačinjeno je od surove realnosti i jednostavne lepote. Njena očekivanja su veća od onoga što joj život trenutno pruža. Svesna svoje snage, ona se sama bori kroz život. Ponekad dirljiva, ponekad duhovita, ova bolna i snažna priča govori nam o jednoj godini u životu mlade devojke koja izrasta u snažnu ženu. Ubrzo po objavljivanju Kuća u Ulici Mango dobila je brojne pohvalne kritike i postala omiljena širom sveta. Sandra Sisneros je svojim poetičnim pisanjem otvorila prozor duše bez ijedne suvišne reči. „Jezgrovita, duhovita i lepa Kuća u Ulici Mango spada u bezvremene knjige. U njoj odzvanja poezija ljubavi i žudnje u kojoj se svi prepoznajemo. I kad je jednom pročitate poželećete da je ponovo uzmete u ruke i uživate iznova u njoj. “ – Edviž Dantikat „Svaka mlada žena treba da pročita ovaj roman i dopusti mu da je ispuni snažnim emocijama, melodijom i otrežnjujućim saznanjem “ – Gvendolin Bruks „Čudesno ispripovedana priča o odrastanju u savremenom svetu, prožeta zanosom i buntom mladih generacija.“ – San Francisco Chronicle „Duboko dirljiv, divan i potresan roman.“ – Miami Herald

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Priče o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenim domovinama; o divljoj borbi između zavodljive fantazije, o ličnoj slobodi i večnih zahteva porodice, društva i istorije. „Ne reci mi da se bojiš“ – Đuzepe Katocela „Duboko potresna priča o devojci koja je zarad svog sna rizikovala sve pa čak i život.“ La Stampa Istinita priča o devojci koja je trčala za slobodu Samija je devojčica iz Mogadiša. Trčanje joj je u krvi. Svakodnevno deli svoje snove sa Alijem, koji joj je najbolji prijatelj, odani drug i prvi, vatreni trener. Dok se situacija u Somaliji zaoštrava kako na političkom, tako i na verskom planu, dok oružje sve glasnije govori jezikom nasilja, Samija gleda daleko ispred sebe i oseća da njene mršave i brze noge mogu da donesu spas napaćenoj zemlji i somalskim ženama. Trenira noću na pustom stadionu kako bi izbegla prekorne poglede islamista i prvi uspesi joj omogućavaju da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Pekingu sa samo sedamnaest godina. Stiže poslednja, ali postaje simbol za muslimanke širom sveta – učestvovaće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Sve međutim postaje mnogo teže. Islamisti dobijaju veću vlast, Samija trči u burci, prinuđena je da se suoči sa bolnim gubitkom, gubi tlo pod nogama i najednom nema više smisla da ostane u Somaliji. Jedne noći kreće na put. Pešice. Juri u susret slobodi i snu da pobedi na Olimpjskim igrama. Sama polazi na putovanje dugo osam hiljada kilometara, koje izbeglice vodi iz Etiopije u Sudan, pa preko Sahare, do Libije, odakle bi trebalo da preko mora stigne u Italiju. Hoće li u ovoj trci za život stići do cilja? „Katocela je izgradio svet koji pažljivo istražujemo, o kojem donosimo sud i koji u nama izaziva duboke emocije. Ali onog trenutka kada shvatimo da smo i sami deo tog sveta znaćemo da nas je ova knjiga zauvek promenila.“ Roberto Saviano „Priča koja dira u emotivne žice i koja će se čitati čak i tamo gde se zalažu za vraćanje izbeglica.“ Il Venerdì di Repubblica Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mala zemlja“ – Gael Faj Svetski bestseler i višestruko nagrađivana knjiga, roman o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenoj domovini. Burundi 1992. Za desetogodišnjeg Gabrijela život u udobnom domu u Burundiju, sa ocem Francuzom, majkom Ruanđankom i mlađom sestrom Anom, nešto je najbliže raju. Gabrijel provodi srećne dane krišom pušeći cigarete i kradući mango sa svojom nestašnom bandom prijatelja. Mirna svakodnevica i bezbrižno detinjstvo raspašće se kad i ova „mala afrička zemlja“, sa kojom će se istorija brutalno poigrati. Gabrijel zabrinuto posmatra roditelje koji se razvode, zatim građanski rat praćen genocidom u susednoj Ruandi. Sve će se promeniti u njegovom kraju. U uzastopnim talasima, okruživaće ga nasilje. Mislio je da je samo dete, a onda će otkriti da je melez, Tutsi, Francuz... Gael Faj se priseća nevinih godina dečaka zahvaćenog vrtlogom istorije, dečaka koji je morao brzo da odraste. Izuzetan roman, satkan od senki i svetla, tragedije i humora, i ljudi koji se upinju da prežive tragediju. „Briljantna knjiga.“ Le Figaro „Zadivljujući prvi roman, potresan i snažan.“ Les Inrockuptibles „Gabi nije mali Afrikanac, on je dete sveta koje je ponela furija sudbine. Naša zajednička utvara.“ Libération Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Senka polumeseca“ – Fatima Buto „Snažna i prožimajuća priča o petoro mladih ljudi rastrzanih između potrebe da ostanu verni nasleđu svojih predaka i snovima o tome da sami biraju svoju budućnost.“ Sunday Telegraph Jednog petka u Mir Aliju, malom gradu u Pakistanskim plemenskim oblastima blizu granice sa Avganistanom, u jutro koje je obliveno kišom, tri brata sreću se za doručkom. Ubrzo potom najstariji brat koji se nedavno vratio iz Amerike poziva taksi i odlazi u obližnju džamiju. Drugi brat, lekar, odlazi na posao, u bolnicu. Njegova žena nije se pridružila porodici tog jutra za trpezom. Niko ne zna kuda Mina odlazi ovih dana. A najmlađi brat, idealista, odlazi negde iz grada na motociklu. Sa njim je lepa, krhka devojka čije su misli preplavljene ratom koji je zahvatio njeno rodno mesto. Tri sata kasnije njihov dan okončaće se razornim posledicama. Petoro mladih ljudi koji pokušavaju da žive i vole u svetu straha i stradanja biće primorano na strašne izbore zbog onoga što se događalo tog jutra. Iako je ovaj roman neobične odmerenosti i oštrine smešten u okvire starog, nikad okončanog rata za zemlju i dostojanstvo, njegova hitrina i neizvesnost kojom priča teče govore o potpuno savremenoj, divljoj borbi u našim srcima između zavodljive fantazije o ličnoj slobodi i večnih zahteva porodice, društva i istorije. „Fatima Buto piše o svetu u kojem je lepota nerazdvojiva od brutalnosti s vrhunskom umećem i posebnom, drskom lirikom.“ The Times „Triler od kojeg prestaje da vam kuca srce, ali i važan komentar na potlačenost, okupaciju i rat. Pa ipak, potpuno iznenađujuće, ovo je izvanredna i tragična ljubavna priča.“ Džemajma Kan, New Statesman – Books of the Year Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Simpatizer“ – Vijet Tan Nujen Nagrade: Pulicerova, Edgar, PEN/Fokner, Karnegi, APALA Simpatizer je priča o jednom kapetanu, čoveku koji je rastao uz sirotu majku Vijetnamku, bez oca Francuza, čoveku koji je otišao u Ameriku na studije, da uči o životu i ljubavi, ali se vratio u Vijetnam da se bori za komunističke ciljeve. O čoveku koji je špijun i simpatizer. O čoveku koji zapravo ne zna ko je. Njegov um je podeljen jer su njegova politička ubeđenja u sukobu sa ličnim uverenjima. April je 1975, a Sajgon je u haosu. General južnovijetnamske vojske pijucka viski u svojoj vili i uz pomoć svog pouzdanog kapetana sastavlja spisak onih koji će dobiti mesto u poslednjim avionima što lete iz zemlje. General i njegovi sunarodnici otpočinju nov život u Los Anđelesu nesvesni da jedan među njima, kapetan, tajno motri na grupu i sve prijavljuje visokom zvaničniku Vijetkonga. Sasvim različit od svih romana i filmova o Vijetnamskom ratu koji mu prethode, sa literarnom elegancijom i mračnom pronicljivošću, Simpatizer nam prikazuje perspektivu rastrzanog subverzivca i idealiste i razotkriva onu stranu rata i njegovih posledica koje Amerika nikad nije videla. „U poslednjim poglavljima Simpatizer postaje apsurdno remek-delo koje je moglo izaći iz Kafkinog ili Ženeovog pera.“ New York Times „Nujenov crnohumorni roman nudi pogled na američku kulturu koji smo ranije retko viđali.“ Oprah.com Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Šampion“ – Dario Fo Dobitnik Nobelove nagrade. Jedinstvena i istinita priča, potresan roman: hrabar izazov koji je nacizmu uputio jedan Ciganin, bokserski šampion. On je Johan Trolman (1907–1943), najbolji bokser u nacističkoj Nemačkoj, ali postoji jedna sitnica: on je Ciganin. Johanov život se naglo ubrzava kada kao dete otkrije boks i popne se u ring. On u taj sport donosi vrednosti i tradiciju svog naroda i ostvaruje senzacionalne pobode, sa publikom (naročito ženskom) u zanosu. Ali Ciganin nije poput ostalih Nemaca: kako može da predstavlja veliku Nemačku na Olimpijadi 1928? Putevi uspeha ubrzo će mu biti zaprečeni, politička klima se pogoršava, nacizam će okrenuti sve naglavačke, pa tako i njegov život i život njegove porodice. Nije važno što je Johan najbolji: uprkos pobedi u ringu, biće mu osporena šampionska titula u srednjoj i poluteškoj kategoriji. Od tog trenutka život mu postaje nepodnošljiv: najpre razvod na koji je prinuđen da bi spasao ženu i ćerku, zatim sterilizacija, pa rat u kome učestvuje kao vojnik i najzad koncetracioni logor i poslednji meč, onaj odlučujući protiv kapoa, koga će pobediti i zbog čega će biti surovo kažnjen. Zahvaljujući brižljivom i istorijski besprekornom istraživanju Paola Kanje Ninkija, Dario Fo opet spasava jedan istinit događaj od zaborava u ovoj snažnoj narativnoj rekonstrukciji. To je izuzetno efikasan način da se posredno govori o sadašnjosti koju ne želimo da vidimo. Nemačka je tek nedavno priznala vrednost i autentičnost ove priče i dodelila porodici Trolman šampionsku krunu u srednjoj i poluteškoj kategodiji koju je Johanu uskraćena osamdeset godina ranije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Podzemna železnica“ – Kolson Vajthed Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „U senci svetog drveta“ – Vadi Retner „Ovakve priče dopiru do dubina našeg bića i menjaju nam život.“ Bookreporter.com Pred vama je izuzetna pripovest. Pokazaće vam veličanstveno bogatu kulturu koja se upinje da preživi pomoću kradomičnih naklona, skrivenih grivni za gležanj, delova zapamćene poezije. Pobrinuće se za to da svet nikada ne zaboravi grozote koje je počinio režim Crvenih Kmera u Kambodži između 1975. i 1979. godine, kada je, po procenama, živote izgubilo oko dva miliona ljudi. Uliće vam nadu i potvrditi da pripovedanje ima moć da nas ushiti i pomogne nam ne samo da preživimo već i da prevaziđemo patnju, svirepost i gubitak. Za sedmogodišnju Rami, razoran kraj njenog detinjstva počinje s koracima njenog oca koji se vraća kući u rane jutarnje sate donoseći podrobnosti o građanskom ratu koji je preplavio ulice Pnom Pena, glavnog grada Kambodže. Ubrzo porodični svet brižljivo čuvanih kraljevskih povlastica biva naprasno zahvaćen haosom revolucije i prinudnog raseljavanja. Tokom naredne četiri godine, dok Crveni Kmeri nastoje da liše stanovništvo i poslednjeg delića individualnog identiteta, Rami se drži za jedinu preostalu trunku svog detinjstva – pesme i mitska predanja koja joj je pričao otac. U atmosferi sistematskog nasilja, gde je sećanje bolest i opravdanje za pogubljenje, Rami se bori za malo verovatan opstanak. Ispoljavajući autorkinu izuzetnu nadarenost za jezik, roman U senci svetog drveta jeste blistavo ispredena priča o ljudskoj izdržljivosti. „Roman U senci svetog drveta jedan je od najizvanrednijih i najlepših činova pripovedanja s kojima sam se susreo. Ova knjiga uspešno ostvaruje potresan podvig da bude i krajnje dirljiva i neverovatno lepa. Remek-delo koje nas oplemenjuje.“ Kris Kliv Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zgažene bulke“ – Afiniti Konar „Jedan od najsnažnijih i najpotresnijih romana objavljenih ove godine.“ Entoni Dor One su bliznakinje. Perl je zadužena za: tugu, dobrotu, prošlost. Staša mora da vodi brigu o: komičnom, budućnosti, lošem. Godina je 1944, sestre bliznakinje s majkom i dedom stižu u Aušvic. U tom mračnom novom svetu Perl i Staša Zagorski nalaze utočište u svojim identičnim prirodama i igrama iz ranog detinjstva, komunicirajući izmišljenim jezikom. U eksperimentalnoj populaciji blizanaca, poznatoj još i kao Mengeleov zverinjak, devojčice doživljavaju užase koji ih menjaju, prekidaju posebnu sponu između njih i izobličavaju njihova bića pod teretom krivice i bola. Te zime, na koncertu koji je organizovao Mengele, Perl nestaje. Staša tuguje, ali grčevito veruje da je njena sestra još živa. Kad je Crvena armija oslobodila logor, ona i njen drug Feliks, dečak posvećen želji da osveti izgubljenog brata blizanca, lutaju po razorenoj Poljskoj. Izgladneli i povređeni, motivisani kako opasnošću tako i nadom, opstaju zahvaljujući uverenju da Mengele može biti uhvaćen u varšavskom zoološkom vrtu i izveden pred lice pravde. Pošto su otkrili u šta se svet pretvorio u međuvremenu, dvoje mladih preživelih moraju pokušati da zamisle budućnost u njemu. Kao sjajno smišljena priča, ispripovedana izuzetnim i originalnim glasom, knjiga Zgažene bulke prevazilazi očekivanja dočaravajući neke od najmračnijih trenutaka istorije čovečanstva i pokazuje nam put ka večnoj lepoti, moralnom rasuđivanju i uzvišenoj nadi. „Štivo retke oštrine i zapanjujuće nade. Nezaboravno slavljenje duha.“ Booklist Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Upečatljivi i intrigantni, trileri sa psihološkim elementima, pored akcije, nasilja, napetosti i zločina, pokazuju nam i mračnu stranu ljudskog uma i psihe. „Život bez tebe“ – Ksavije de Mulen Svaka porodica krije svoje tajne, svaki bračni par svoje laži. Ali niko ne može pobeći od utvara iz prošlosti. Pol i Eva su u braku koji neumitno tone. On je slikar, ona bankarka. Dva različita sveta. Osam godina ranije Pol i Eva su preživeli tragediju koju žele da zaborave. Jedan od onih događaja posle kojih nastaje nepremostivi jaz. Postepeno se udaljavaju i jedino ih ćerke i dalje drže na okupu. Sve dok se tajanstveni muškarac ne uplete u njihov život… Ko je on? I šta želi? „Priča koja vas uvlači poput vrtloga i ne pušta čak ni kada zatvorite korice knjige.“ Virtuellement vôtre „Koktel napetosti i neizvesnosti.“ Agathe The Book „Scene su filmične, otkrića lede krv u žilama, neke delove nikada neću zaboraviti.“ Mya Books „Očaravajuća knjiga koja vas sve vreme vodi stranputicama. Odličan psihološki triler!“ Stephalivres „Priča koja nas vodi u neočekivano. Bravo!“ Lsfjc, Amazon Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Majka ubice“ – Ida Linde Sin me je pitao: Da li bi me volela da nekog ubijem? I to je bilo pre nego što smo znali. Jer moj sin je bio samo dečak kad je pitao: Da li bi me volela da nekog ubijem? A ja sam odgovorila: Da. Ona živi usamljeničkim životom sa sinom jedincem. Sin odrasta i već je stasao momak. Jednoga dana policija se pojavljuje na vratima, kažu da je njen sin ubio šesnaestogodišnjeg dečaka. Život se okreće naglavačke. Majka i dalje voli svog sina, posećuje ga redovno u zatvoru. Uočava jednu ženu koja je tu jednako često kao i ona. Još jedna majka. Spontano započinju razgovor i nastavljaju ga na putu kući, potom u kafićima i restoranima. Ali onda iskrsava pitanje koje će uzdrmati novo prijateljstvo – i odjednom, ništa više neće moći da se uzme zdravo za gotovo, niti ono što se desilo niti ono što će se tek desiti. „Ida Linde piše prozu kao pesnikinja, jedna slika vodi drugoj, ali je poruka sekundarna u odnosu na formu: značenje leži u stilu. A kada se zaplet zaoštrava, ton se takođe menja: pripovedanje nije suzdržano nego podrhtava od emocija. Na kraju će uslediti uzbudljiv i istovremeno veoma dvosmislen obrt.“ Dagens Nyheter „Otpočetka je prisutan zloslutni ton, ali priča nikada ne postaje previše eksplicitna i sve su rečenice pažljivo izbrušene u žive slike i zahtevna pitanja. Roman je neobičan spoj bestežinskog lirskog stila i neverovatne psihološke dubine. Upečatljivo i zadivljujuće.“ Tidingen Vi Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Prema istinitoj priči“ – Delfin de Vigan Prevedeno na dvadeset sedam jezika. Nagrada Renodo. Ophrvana teretom ogromnog uspeha svog prethodnog romana, bez inspiracije i u spisateljskoj blokadi Delfin upoznaje L. Ona je otelotverenje svega onoga čemu se Delfin oduvek potajno divila: L. je blistava slika ženske prefinjenosti i spontanosti da u svakoj situaciji reaguje tačno kako treba. Intuitivno i neobično precizno L. će osetiti Delfininu ranjivost. Neprimetno, ali namerno, ona odlučuje da se uvuče u spisateljičin život. S vremenom Delfin počinje da veruje da joj je L. neophodna i nezamenjiva, a njihovo neobično prijateljstvo počinje da se ispoljava na sve zlokobnije načine. U rukama L., Delfin počinje da gubi identitet i kao pisac i kao ličnost. Ovaj sofosticirani psihološki triler vešto sublimira činjenice i fikciju gradeći zastrašujuću, zlokobnu sopstvenu stvarnost – viziju zavođenja i izdaje koja će vas progoniti. Po ovom romanu je 2017. godine Roman Polanski snimio istoimeni film. „Izvanredna psihološka postavka priče u kojoj pisac u rukama drugog pisca, u stvarnom životu sve više postaje fiktivan lik. Stvarnost i imaginacija stapaju se do tačke neraspoznavanja. Majstorski napisan roman.“ New York Times „Intrigantna priča o podmukloj prirodi složene psihološke manipulacije maskirane u iskreno prijateljstvo.“ Publishers Weekley „Ova pažljivo osmišljena, izuzetno napeta psihološka drama o opsesivnom, nezdravom prijateljstvu uspešno istražuje maglovite granice između stvarnosti i imaginacije.“ Kirkus Reviews „Prema istinitoj priči je portret predatora stvarnog i opasnog poput prave zveri, ali mnogo zavodljivijeg, lukavijeg i strašnijeg.“ Library Journal Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zaboravljene devojčice“ – Sara Bledel „Jedan od najboljih kriminalističkih romana koje sam pročitao.“ Majkl Koneli Telo nepoznate žene pronađeno je u šumi. Veliki, neobičan ožiljak na licu trebalo bi da olakša identifikaciju, ali niko nije prijavio njen nestanak. Nakon četiri dana šefica Specijalne istražne službe Luiz Rik odlučuje se za rizičan potez: objavljuje fotografiju žrtve u medijima u nadi da će pronaći nekog ko ju je poznavao. Ovo kockanje se isplatilo: jedna žena je prepoznala žrtvu kao Lisemete, dete o kom se pre mnogo godina brinula u državnoj ustanovi za mentalno zaostale. Lisemete je bila „zaboravljena devojčica“, koju je porodica napustila a ustanova zanemarila. Ali Luiz uskoro otkriva nešto što je još više uznemiruje: Lisemete je imala bliznakinju, a smrtovnice za obe devojčice izdate su još pre tridesetak godina. Smešten u tmuran predeo, roman Zaboravljene devojčice je emotivno snažan, pun obrta i napetosti, a Sari Bledel obezbeđuje sigurno mesto u panteonu velikana u oblasti trilera. „Sa Zaboravljenim devojčicama Sara Bledel nam ne donosi samo dobru priču, već i vodi radnju tako vešto da iznenađenja iskrsavaju u pravim trenucima, dok napetost stalno raste.“ Politiken „Dobro napisano i uzbudljivo.“ Berlingske „Ako se za ikog može reći da je definisao okvire ženskog kriminalističkog romana u Danskoj, onda je to Sara Bledel.“ Kristeligt Dagblad Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Talentovani gospodin Ripli“ – Patriša Hajsmit Upoznajte Toma Riplija, jednog od najintrigantnijih junaka svetske književnosti. Imućan američki bračni par Grinlif poverava delikatan zadatak mladom i naizgled bezazlenom Tomu Ripliju da otputuje u Italiju i ubedi njihovog sina Dikija da se vrati u Ameriku i preuzme porodični biznis. Ali pošto se u Napulju upozna sa Dikijem, lepim mladićem koji uživa u luksuznom životu, Tomova prvobitna fascinacija prerasta u opsesiju: zar ne bi on mogao da preuzme Dikijev identitet i tako živi lagodnim životom bez materijalnih problema? Kada Diki posumnja u dobre namere svog novog prijatelja, Tom će preduzeti nezamislive korake kako bi, na najmonstruozniji način, sebi omogućio ostvarenje američkog sna. „Briljantnost izgradnje ovog književnog lika ogleda se u autorkinoj veštini da u istom protagonisti spoji herojskog i demonskog ’američkog sanjara’ – tako da on u čitaocu budi simpatije čak i kada njegovo ponašanje postane u pravom smislu psihopatološko. Dok nas istovremeno navodi da saučestvujemo u hladnoj logici njenog antiheroja, Hajsmit nas primorava da preispitamo liniju razgraničenja između razuma i ludila.“ New York Times Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Najbolje od domaćih autora ovenčanih Ninovom nagradom. „Islednik“ – Dragan Velikić Dobitnik Ninove nagrade za 2015. godinu! Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga. „Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Samorazotkrivanje. Pisac bez maske. Pronicanje u hemijski sastav vazduha disanog u detinjstvu. Prizivanje topline osmeha starih preko stotinu godina. Filmovi koji se stalno repriziraju. Mirisi. Glasovi. Zvukovi. Predmeti. Opsesivne slike...“ Nebojša Milenković „Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao što je u muzici činio Hendriks.“ Gorčin Stojanović Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Kuća sećanja i zaborava“ – Filip David Dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu. Dobitnik Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za 2015. godinu. Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to? Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Arzamas“ – Ivana Dimić Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu. Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti. „Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić „Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač „Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“ Goran Marković Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Čizmaši“ – Dragoslav Mihailović Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Prijatelji“ – Slobodan Selenić „U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“ Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“ Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“ Predrag Palavestra Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Ruski prozor“ – Dragan Velikić Ninova nagrada 2007. godine. „Velikić je svoj „roman-omnibus“ realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent, koji ispoveda svoj život. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, njegov će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za „životni“ detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije.“ Teofil Pančić „Dragan Velikić napisao je onu vrstu romana u kojem svako može naći svoj roman. Ruski prozor je briljantna, samoironična analiza malograđanina. Prust, ali sa humorom. Svaki iskreni čitalac na ovim stranicama prepoznaće malograđanina u sebi. Priznajem, ja jesam.“ Jovan Ćirilov „Velikić je savršeno otporan na književne mode, kako one globalne, tako i naše lokalne. Stilska sredstva kojim je ispričana njegova priča u Ruskom prozoru svakako nisu iz sezone proljeće–ljeto. Poput mnogih velikih pisaca, Velikić je svoje djelo stvorio u otporu prema onome što jest glavna matica jedne književnosti i kulture.“ Miljenko Jergović Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „U potpalublju“ – Vladimir Arsenijević Dobitnik Ninove nagrade. Sapunska opera Cloaca Maxima Knjiga I Novo izdanje kultnog romana prodatog u više desetina hiljada primeraka i prevedenog na dvadeset svetskih jezika! Uvod u novi roman Vladimira Arsenijevića Ti i ja, Anđela nastao obradom Anđele iz 1997. Više od dvadeset godina posle prvog izdanja, U potpalublju je i dalje jedini debitantski roman koji je ovenčan Ninovom nagradom, a njegov poetski glas iz dubine jednog strašnog vremena još uvek dopire do novih generacija. Obogaćeno autorovim uvodom u knjigu kojim detaljno objašnjava istoriju nastanka dela, kao i hronologijom događaja iz vremena u kojem je smeštena radnja romana, ovo izdanje će starim čitaocima otkriti nove dimenzije jednog od najznačajnijih domaćih romana s kraja prošlog veka, dok će novim čitaocima, koji u vreme o kojem roman govori možda i nisu bili rođeni, pružiti verodostojnu intimnu istoriju doba koje je na dramatičan način odredilo živote njihovih roditelja. „Veoma ličan, dirljiv roman. Arsenijević je emotivno angažovani, ironični i elokventni svedok spektakla zemlje koja proždire sopstveno srce.“ New York Times Book Review „Elegancija njegovog jezika je poput vatrometa na kiši. Bez sumnje ispisano srcem.“ Times Literary Supplement „Serbspotting.“ Village Voice Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Šta može jednog autora preporučiti bolje od odrednice „dobitnik Nobelove nagrade za književnost“? „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ – Herta Miler Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Priče o crvenom sirku“ – Mo Jen Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Žena u belom“ – Toni Morison Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Žena u belom je prvi roman Toni Morison koji se odvija u sadašnjosti. U središtu ove potresne priče, koja govori o tome kako patnje iz detinjstva čoveku oblikuju i uništavaju život, jeste Nevesta – mlada žena prekrasne kože boje abonosa, koja je samo delić njene lepote, njene smelosti i samopouzdanja, njenog uspeha u životu, ali i njene nesreće. „Nije prošlo ni sat vremena otkako su mi je izvukli između nogu kad sam shvatila da nešto ne valja. Da nikako ne valja. Bila je tako crna da sam se prepala. Ponoćnocrna, sudanski crna“, kaže Mila, Nevestina majka koja joj je uskratila roditeljsku ljubav zbog srama što joj je dete tako tamne kože. A onda dolazi Buker, čovek koga Nevesta voli i gubi zbog svog besa. I Kiša, tajanstvena bela devojčica sa kojom joj se ukršta put. Nevestino telo počinje da se menja, smanjuje, poprima odlike deteta. Ali začudo, jedino ona primećuje te promene na sebi. Dok Mila bude razmišljala o tome da li je „važno kako postupaš s decom, jer deca to možda nikad neće zaboraviti“, pred nama će se smenjivati stranice ovog žestokog i provokativnog romana, savremene bajke koja nadmašuje jeziva pripovedanja braće Grim i daje novu dimenziju neprikosnovenom opusu Toni Morison. „Toni Morison ima dovoljno širine duha da uvidi titraje nade u slomu, neophodnu intelektualnu dubinu da pojmi kontekst i dobrotu da to podeli s nama.“ Philadelphia Inquirer „Toni Morison ima šekspirovski osećaj za tragično i taj dar prožima Ženu u belom.“ Newsday „Potresno… Stil Toni Morison i dalje krase jezgrovitost, slikovitost, pa čak i humor. Ovaj nezaboravni roman pokazuje duboko poznavanje američke kulture i nepogrešiv osećaj za pravdu i praštanje.“ Publishers Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zapisi na salveti“ – Česlav Miloš Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fo“ – Dž. M. Kuci Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mačka i miš“ – Ginter Gras Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Sva imena“ – Žoze Saramago Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zelena kuća“ – Mario Vargas Ljosa – I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Dobitnica priznanja Novel Prize Literarno otkriće godine Majka i ćerka dolaze iz inostranstva i sreću se u Tokiju: u jesenjim večerima šetaju se duž kanala, beže od tajfunske kiše, obeduju u kafićima i restoranima, u galerijama razgledaju revolucionarna dela moderne umetnosti. Za sve to vreme razgovaraju: o vremenu, horoskopu, odeći i predmetima, o porodici, udaljenosti i sećanju. Ipak, štošta tu nije jasno. Čiji se glas zapravo ovde čuje – samo ćerkin? I koji je stvarni razlog nedokučivog, možda čak sablasnog putovanja? Dovoljno hladno za sneg suptilno preispituje naše zagonetne odnose s drugim ljudima. To je ujedno precizan izveštaj i elegija koja postavlja pitanja mogu li ljudi uopšte naći zajednički jezik, koje dimenzije sadrže ljubav i koliko imamo prava da istinski upoznamo unutrašnji svet druge osobe. Ovo delo odabrano je među hiljadu i petsto rukopisa i osvojilo je priznanje Novel Prize, koje jednom u dve godine dodeljuju izdavačke kuće New Directions, Fitzcarraldo Editions (iz Velike Britanije) i Giramondo (iz Australije), a namenjeno je romanu koji ispituje i pomera granice ove književne forme. „Roman Džesike Au majstorski prikazuje udaljenost od strasti – naše ili strasti drugih ljudi – koja se oseća u blagoj, strpljivoj toplini autorkine proze, ponekad savršeno usklađenoj sa istinom koja je naratorki naizgled nadomak ruke, ali ipak ostaje nedostižna.“ – New Yorker „Možda baš zato što nije moguće žanrovski definisati ovo pronicljivo, neuhvatljivo delo, ono vam se uvlači pod kožu i obuzima vaše misli.“ – Guardian „Predivna poetska proza.“ – Australian

Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost. Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018. Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje. Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda. Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu. „Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“ – Miša Gleni „Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“ – Sunday Times „Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“ – Europian Literature Network

Roman o kismetu. U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život. „Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“ Goran Marković

Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike, šestostruki je dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. I tom: Devet prinčeva Ambera/Puške Avalona Kultni serijal u novom prevodu zbog kojeg možemo da kažemo da su „Hronike Ambera“ prvi put adekvatno predstavljene. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike. Sastoji se od deset delova objavljivanih između 1970. i 1991. godine. Ovaj tom sadrži prva dva romana: Devet prinčeva Ambera i Puške Avalona. Amber je jedini stvaran svet, a svi ostali svetovi njegovi su odrazi – tek Senke, kojima pripadnici kraljevske loze Ambera mogu da barataju, da ih menjaju, kreću se među njima i možda ih i stvaraju. Kraljevsku porodicu, međutim, rastržu ljubomora i sumnja. Nestanak patrijarha Oberona samo je još pojačao međusobne sukobe i trvenja. Presto je ostao prazan, naslednik nije proglašen i čini se da bi ga ma ko od pretendenata mogao prigrabiti za sebe. Hronike počinju na Zemlji u Senkama – našoj Zemlji – u bolnici, gde se jedan čovek oporavlja od automobilske nesreće. Pati od amnezije, ali svejedno ga progone sećanja na jedan grad i teraju ga da istražuje: ko je, šta je, kako je tu dospeo i šta se zapravo dešava. „Vanserijski vrsna fantastika.“ The Washington Post Book World „Pripovedač bez premca! Stvarao je živopisne, egzotične i nezaboravne svetove; retko koji u ovom žanru mogu se meriti s njima.“ Džordž R. R. Martin II tom: Znak jednoroga / Oberonova ruka / Dvorovi Haosa U ovom tomu sadržani su treći roman, Znak jednoroga, četvrti, Oberonova ruka, i peti, Dvorovi Haosa. Ovim se završava serijal o Korvinu. Ko vlada Amberom, vlada jedinim stvarnim svetom. Kralj Oberon je nestao, Erik je mrtav, a opasnosti s crnog puta i dalje ugrožavaju savršeno kraljevstvo Amber. Korvin, koji privremeno prihvata ulogu vođe, traga za uzrokom nedaća u Amberu i u isto vreme pokušava da reši zagonetku sopstvene automobilske nesreće na Zemlji u Senkama. Uprkos brojnim spletkama i zaverama koje izbijaju na videlo, članovi kraljevske porodice moraju da postignu bar nekakvu slogu ne bi li otkrili šta se događa i je li neko među njima izdajnik. U potrazi za rešenjima, na putu su da spoznaju istinsku prirodu Ambera i njegovih neprijatelja. „Zelazni nije usvojio standardne književne alatke zanata, već je izmislio sopstvene; rezultat je zaista originalna, uzbudljiva avanturistička priča.“ Džejms Bliš „Zavidim svakome ko još nije čitao Zelaznija.“ Teodor Sterdžen III tom: Aduti propasti/Krv Ambera/Obeležje Haosa U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon IV tom: Vitez Senki / Princ Haosa U ovom tomu sadržani su deveta knjiga, Vitez Senki, i deseta, Princ Haosa. Ovim se završava serijal romana o Amberu. Merlin ima pune ruke posla. Valja pronaći Koral i saznati šta se desilo Luku, a niz znakova kao da odjednom nagoveštava kako Korvin, njegov otac, možda ipak nije mrtav. No umesto da rešava ova pitanja, Merl protiv volje biva uvučen u igre moćnika dva pola magije, amberskog Nacrta i haoskog Logrusa. Ove Sile mešaju mu se u život i trude se da ga prisile na izbor: Amber ili Dvorovi, Jednorog ili Zmija. Merlin sve dublje zapada u zamršene spletke i kontraspletke oba sveta, dok neki kuju zaveru da ga, protivno njegovoj želji, postave na presto Haosa. „Zelazni barata rečima kao da je i sam čarobnjak.“ Filip Hoze Farmer „Spoj političkih intriga, uzbudljivih pustolovina, čarobnjačkih dvoboja i moderne tehnologije.“ Library Journal „Rodžer Zelazni je prvo i pre svega bio pesnik, uvek. Njegove reči su pesma.“ Džordž R. R. Martin

Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Ilustrovao Dušan Pavlić. Upoznajte Petograd: mesto sačinjeno od pet gradića, čiji su simboli riba, vuk, medved, svinja i sova. Upoznajte stanovnike Petograda (i izmišljena bića): oni se takmiče, druže i skrivaju tajne. Upoznajte petnaestogodišnjeg Tarvina: promućuran je, vižljast, ali da li će to biti dovoljno da spase obolelu sestru? Uđite u prvi od šest delova priče koja vas vodi u novi svet: zagonetan i zanosan, zabavan i začudan, zlokoban i zavodljiv.

Dobitnik nagrada Martoglio, Subiaco Città del libro, Alassio Centolibri 2019 Najuži izbor za nagradu Strega 2019 Ustajem, tačno znam šta tražim: svoju crvenu gvozdenu kutiju. Dvadeset tri godine je zatvorena u fioci, čak ni moja majka ne zna da postoji. Krila sam je misleći da ću jednoga dana biti spremna da je ponovo otvorim i prešla sam Italiju i moreuz, podnela septembarsku sparinu i otpadanje maltera samo zato da bih je spasla; kad mi je majka rekla preko telefona kako treba da proberem stvari koje ću zadržati, a koje baciti, uplašila sam se da će mi je odneti, kad je rekla da je preturala po predmetima, prepala sam se da ju je pronašla, da ju je nehajno bacila kao nešto nebitno, ili je to pak uradila odlučno da joj prošlost ne bi ponovo inficirala ruke. Ne, ne prestajemo da volimo nekoga kad se njegovo ime i telo uklone: u sebi nosimo glas i miris – dva najnestalnija traga – onih koji su odsutni… Ida je upravo sletela u Mesinu, svoj rodni grad. Njena majka želi da proda porodičnu kuću. Pre dvadeset tri godine nestao joj je otac. Nije mrtav: jednostavno je otišao jednog jutra i više se nije vratio. Njegovo ime više nisu izgovarale. Njihov bol pretvorio se u tišinu. Njihov bes u osećaj da je otac sve vreme tu negde, samo neprimetan. Dok prebira po stvarima tražeći ono što želi da zadrži kao uspomenu, shvata da je došlo vreme da se suoči sa prazninom koja je progoni celog života. „Roman o kojem ćete još dugo razmišljati.“ Corriere della Sera „Duboko potresna porodična drama o potiskivanju osećanja koja gajimo prema onima koje najviše volimo.“ Arijana Betini

Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Dobitnik Vitbredove nagrade i Karnegijeve medalje. Desetogodišnji Majkl je zabrinut za život svoje tek rođene sestrice. Rastrzan između obaveza u školi i onoga što roditelji očekuju od njega, i zbog svađa sa drugovima, on se okreće prijateljici Mini i neobičnom Skeligu, koga zatiče u trošnoj garaži kuće u koju se njegova porodica doselila. Ali da li je Skelig uopšte čovek? I kakvoj je on vezi sa sovama? Prvenac Dejvida Almonda, jednog od najpoznatijih savremenih pisaca za decu i dobitnika Andersenove nagrade, uzbudljiv je roman na granici između pripovesti o sazrevanju i urbane bajke o snazi života, magičan i inspirativan kao priča napisana perom iz krila anđela. Skelig je postavljan na pozornice, ekranizovan i svrstavan u sto najlepših romana za decu svih vremena. „Poetičan, inovativan i podsticajan roman.“ Sunday Express „Ozbiljna i divna knjiga.“ Nik Hornbi „Magična priča koja može da se doživi na mnogo različitih nivoa.“ Daily Mail

„Ako želiš da otvoriš nove mogućnosti, otključaj neka nova vrata“, rekla je starica. „Moraš da uzmeš mali dar.“ Pogledala je u Borisa i nasmejala se tako da je pokazala ceo red tamnih i nepravilnih zuba. Nakon slučajnog susreta sa čudnom staricom Boris dobija ključić i veoma staru kućicu za lutke. Poziva svoje drugare i ekipa otvara kućicu. Pred njima je neverovatan prizor: unutra su figurice koje liče na njih šestoro. Mračna sila rešila je da zameni naše junake poslušnim dvojnicima! Boris i drugari započinju borbu sa zlim stvorenjima. Ali kakvo je to senovito biće koje im pritom pomaže? Uzbudljiva i jeziva avantura o trinaestogodišnjacima koji upadaju u vrtlog čudesnih događaja negde između ovog sveta i neke druge dimenzije. Priča o snazi drugarstva, o važnosti zajedništva i o nezamenljivosti iskrenog prijateljstva.

Najuži izbor za Ninovu nagradu 2017. Njegoševa nagrada. Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Nagrada za najlepšu dečju knjigu 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Jednog čudnog popodneva devojčica Singi Lumba je radila svoj domaći zadatak. Nijedna olovka joj nije bila od koristi... Slikovnica vodećeg srpskog dizajnera.

Dobitnik Bukerove nagrade. „Sjajna knjiga. Sveža, originalna, pametna, prepredena i prepuna očaravajuće učenosti.“ Margaret Atvud Pi Patel, sin vlasnika zoološkog vrta, poseduje enciklopedijsko znanje o životinjama i veliki je zaljubljenik u priče. Piju je šesnaest godina kada njegova porodica kreće iz Indije u Kanadu na japanskom teretnom brodu, zajedno sa životinjama iz zoološkog vrta, u potrazi za boljim životom. Brod tone. Pi je jedini čovek u čamcu za spasavanje, a društvo mu prave hijena, orangutan, povređena zebra i Ričard Parker, ogromni bengalski tigar. Uskoro će tigar eliminisati sve sem Pija, kome strah, znanje i lukavstvo omogućuju da preživi sa Ričardom Parkerom 227 dana na pučini Tihog okeana. Kada napokon stignu do obale Meksika, Ričard Parker beži u džunglu i više ga niko neće videti. Ljudi koji ispituju Pija ne žele da poveruju u njegovu priču i zahtevaju da im ispriča „istinu“. Posle višesatnog ispitivanja, Pi priča drugu verziju, mnogo manje fantastičnu, mnogo običniju – no je li ona tačnija? „Magična priča, toliko razigrana, strašna i zapanjujuća da ćete poverovati kako je mašta prvi korak ka veri... Svaka stranica nudi ponešto od napetosti, ljudskosti, iznenađenja pa čak i ekstaze.“ The Times „Blistava proza... Sadrži u sebi uzbuđenje, jedan od razloga zbog kojih čitamo romane: ne samo zbog odnosa i sukoba ljudskih naravi već zbog osećaja nepoznatog i jedva zamislivog.“ The Times Literary Supplement

Kriminalistički roman o inspektoru Vilijamu Vistingu. Nagrada norveških knjižara. Na priobalje se spustila jesenja magla. Uve Bakerud pošao je u vikendicu da u njoj provede još jedan miran vikend pre nego što je zatvori preko zime. Međutim, zatiče haos pošto su njegovu vikendicu poharali provalnici. A u susednoj kući pronalazi nešto još gore: muškarca pretučenog do smrti. Viši policijski inspektor Vilijam Visting već se nagledao čudovišnih ubistava, ali očajanje sa kojim će se ove jeseni susresti u Stavernu za njega je nešto sasvim novo. Vistingu je prvi cilj da sazna identitet žrtve. Stvari se komplikuju jer vozilo sa telom nije stiglo do Instituta za sudsku medicinu u Oslu. Pojavljuje se još jedna žrtva, a onda sa neba počinju da padaju i mrtvi vrapci. „Jern Lir Horst piše klasične kriminalističke romane – on se ne oslanja na spektakularne zaplete i žestoke akcione scene, već naprosto na načela istražnog postupka koji njegov junak sprovodi staloženo i sistematično.“ – Dagbladet „Jern Lir Horst je izvanredan novi predstavnik nordijskog noara. U dočaravanju predela i sredine možemo ga porediti s Heningom Mankelom, a u zanimanju za digitalne tehnologije sa Stigom Lašonom.“ – Stiv Pikok „Lir Horstova karijera na visokom mestu u policiji obezbedila je njegovim romanima odliku koja je ključna u kriminalističkom žanru: uverljivost.“ – Nordik noir

Dobitnik Bukerove nagrade i Zlatne Bukerove nagrade za najbolji roman u poslednjih pola veka. „Senzualna, misteriozna, rapsodična knjiga koja prenosi čitaoca u neki drug svet… Najdublje dosadašnje Ondačijevo istraživanje prirode identiteta.“ San Francisco Chronicle Dirljiv i predivno napisan roman ovenčan Bukerovom nagradom koji će vas preneti u svet afričkih pustinja i beduinskih plemena i odneti do neslućenih dubina ljudskih osećanja. U ovom lirskom romanu Majkla Ondačija putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz celu priču provejavaju sećanja tog bezimenog čoveka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev – a tajne koje će se razotkriti zauvek će promeniti sve likove. Roman po kojem je snimljen istoimeni film, nagrađen sa devet Oskara. „Retka i fascinantna mreža snova.“ Time „Majkl Ondači je jedan od najboljih severnoameričkih pisaca… Čari njegove uklete vile nas prate i mame da ponovo iščitavamo pasaže iz čistog zadovoljstva da bismo se opet našli u njoj.“ Wall Street Journal

Priče o Beogradu i umećima njegovih stanovnika. Od grnčara do putopisaca, od svirača do filmadžija, od biciklista do alasa, od šegrta do naučnika – pred nama je istorijski mozaik o životu poznatih i neznanih Beograđana, sagledan kroz njihove zanate i umeća. Bilo da je reč o odrastanju, o pravim ljubavima, o prvim životnim otkrićima ili o istorijskim crticama, u svakoj od priča vidimo preplet nečije veštine i znanja, i upoznajemo ljude koji sazrevaju u okrilju grada i svojim sudbinama obogaćuju Beograd kojim plovimo kroz vreme. Katarke tih vremeplova prolaze Savom i Dunavom, opčinjavaju nas svojom snagom i prolaznošću, a njihovi vrhovi upućuju nas i ka onom čemu često stremimo – ka nebu. Jedinstvena zbirka pripovedaka izvanredne spisateljice čiji precizan, suptilan i nadahnut stil, koji se prilagođava jeziku epohe, dočarava moć gradskog života i duha koji ispunjava naše podneblje. Ilustrovao Kosta Milovanović

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Nagrade „Meša Selimović“ i „Zlatni bestseler“ i nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Smešten u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine, u burno doba zidanja smederevske tvrđave i osmanskog osvajanja Balkana, Despot i žrtva je istovremeno istorijski roman o zidanju Smedereva i alegorija o tvrđavi koja odoleva nadmoćnim osvajačima. „Podizanje kamene citadele – istovremeno odbrambenog objekta i simbolične građevine, svedočanstva o neugasloj moći srpske despotovine i pokušaju odupiranja turskoj najezdi – poslužilo je piscu kao istorijski okvir da sigurnom rukom povede čitaoca kroz uzbudljivu priču o prijateljstvu i izdaji, moći i stradanju, ovozemaljskom i nebeskom. Brojnim likovima trgovaca, krčmara, lađara, ribara, doušnika, špijuna i vračara, kao i istorijskim ličnostima despota Đurđa i njegove žene Jerine, Dobrilo Nenadić udahnjuje život u vrevi srednjovekovnog grada ispunjenoj zaverama, hajkama, porodičnim odnosima, podvalama i preljubama, i svojim živopisnim slikama potvrđuje da su ljudske priče, pa i priče naših predaka na Balkanu, slične ili iste kao danas.“ Vasa Pavković „Nenadićev srednji vek u potpunosti je demitologizovan i oslobođen uticaja starih žitija i narodne poezije; on je tumbe okrenut na jednu drugu, skrivenu i mračnu stranu, a srednjovekovna Srbija puna licemernih episkopa, prognanih pustinjaka i krvožednih razbojnika, čime se narušava hagiografsko-epska slika nemanjićkog doba…“ Dušan Milijić „I roman Despot i žrtva i čitav romansijerski opus Dobrila Nenadića pokazuju da u književnosti nisu važne mode i prolazne opsesije, već da je za čitaoca najvažnije da dobije dobru priču.“ Radivoje Mikić

Nagrada Kosta za najbolji roman. Jedna hladne snežne noći 1910. godine rođena je Ursula Tod, treće dete imućnog engleskog bankara i njegove žene. Umire pre nego što prvi put udahne. Iste hladne snežne noći Ursula Tod se rađa, brizne u čežnjivi plač i započinje život koji će biti u najmanju ruku neobičan. Šta ako postoje druge prilike? I treće prilike? Zapravo, bezbroj prilika da proživite svoj život? Da li biste na kraju uspeli da spasete svet njegove neizbežne sudbine? Da li biste to uopšte želeli? Život posle života prati Ursulu Tod dok iznova proživljava burne događaje prošlog veka. Duhovito i saosećajno, Kejt Atkinson nalazi toplinu čak i u najtmurnijim životnim trenucima i pokazuje izuzetnu sposobnost da se osvrne na prošlost. Ovaj roman koji slavi najbolje i najgore u nama njen je najdublji i najmaštovitiji dosad. „Ne postoji dovoljno pravih prideva da se opiše Život posle života. Opčinjavajući, duhovit, dirljiv, radostan, tužan, dubok. Ludo maštovit, duboko proživljen. Urnebesan. Human. Ukratko: JEDAN OD NAJBOLJIH ROMANA KOJE SAM PROČITALA U OVOM VEKU.“ – Džilijen Flin „Ono što Atkinsonovu čini izuzetnim piscem ‒ a ovo je njeno najambicioznije i najuzbudljivije delo dosad ‒ jeste što piše s emotivnom tananošću i razumevanjem koje prevazilazi eksperimentisanje ili poigravanje. Život posle života nam otkriva junakinju čija je fiktivna struktura sve vreme očigledna, u čije veštačko postojanje ne možemo da posumnjamo, ali ipak nam se čini bolno, užasno stvarnom.“ – Guardian

Nagrada „Borislav Stanković“. Okultni triler iz vremena pada Konstantinopolja. Remek-delo novije srpske književnosti, Petkovićev roman o poslednjim danima Vizantije objedinjuje poigravanje pisca istorijom, religijom i magijom, pružajući uverljivu predstavu i duhovne i geografske mape odumirućeg Carstva. Grupa konjanika početkom XV veka nabasa na antički mauzolej, koji će se ispostaviti kao mesto inicijacije njihovog mističnog iskustva, u čijoj je osnovi učenje da duša neprestano putuje i „na svom putu menja samo imena, čuvajući pritom savršeno sećanje na smrt“. Glavni junak, Filarion, i njegov učitelj, vizantijski filozof neoplatoničar Gemistos Pliton, vodiće čitaoce kao kakve sledbenike kroz svojevrsno hodočašće na putu ostvarivanja besmrtnosti duše i dosezanja božanskog u čoveku. Na pozadini ove dubinske potke Petković oživljava Konstantinopolj, Mistru i poslednje ostatke hiljadugodišnje imperije preko istorijskih likova filozofa, vojskovođa, careva i običnih stanovnika Grada nad gradovima, u trenucima uoči i za vreme njegove herojske odbrane i, s druge strane, na pragu buđenja interesa za helensku kulturu u hrišćanskom svetu. Sučeljavanje hrišćanstva i nadirućeg islama, u epohi kada hrišćani osećaju da ih je vera napustila i da je moguće spojiti pitagorejsko i Hristovo učenje – daju ovom romanu sveobuhvatnu aromu pozne vizantijske civilizacije. „Struktura teksta u završnici daje utisak zbornika jedne nad-knjige, svete i magijske istovremeno, u kojoj se prožimaju aluzije na Platonove dijaloge, starozavetne i novozavetne tekstove, ali i apokrifne spise, knjige u kojoj se ukrštaju fikcija, istorijski zapisi i onirička svedočenja.“ Đorđe Despić „Gromada od romana.“ Mića Vujičić

Nobelova nagrada za književnost 2010. Devedesetih godina prošlog veka Peruom haraju nasilje, beskrajna korumpiranost vlade Alberta Fuhimorija i senzacionalističko novinarstvo. „Zamisao o ovom romanu otpočela je slikom dve gospođe, prijateljice, koje jedne noći nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta zamisao postepeno pretvorila u detektivski roman, gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Montesinosove diktature. Dopala mi se ideja da priča bude nazvana Pet uglova, kao četvrt koja na neki način predstavlja simbol Lime, Perua, a takođe i razdoblja u koje je smeštena ova priča. Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlači kroz nju, onda je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao političko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovremeno, prikazuje se kako novinarstvo, koje može biti nešto nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobođenja, građanske i moralne odbrane jednog društva. Ta dva lica novinarstva su jedna od centralnih tema Pet uglova.“ Mario Vargas Ljosa „Pet uglova je majstorsko delo koje prikazuje malicioznu mudrost jednog veterana i njegovu neiscrpnu, svežu maštu dok se u priči o savremenom Peruu vraća svojim korenima.“ El País