Sve priče u jednoj knjizi. Povodom 125. godišnjice rođenja. „Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji. Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“. U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“

Plaketa ULUPUDS-a za dečju ilustraciju na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Enciklopedija praistorijskih životinja je nesvakidašnji priručnik, koji je napisao i maestralno ilustrovao četrnaestogodišnji osnovac Dušan Krtolica. Ta zapanjujuća činjenica govori ne samo da je reč o natprosečnom detetu, već i o nesumnjivo veoma retkom poduhvatu. Donoseći obilje podataka i prizore bogate detaljima, ova jedinstvena knjiga zadivljuje posvećenošću, istrajnošću i ozbiljnošću sa kojom je vanserijski talentovani dečak pristupio ovom nimalo lakom zadatku. „Ova bajkovita enciklopedija predstavlja osveženje, štaviše ’kariku koja nedostaje’ u siromašnom korpusu popularne paleontološke literature na srpskom jeziku, gde čitaoci imaju mogućnost da, između korica, ’oslušnu otkucaje srca’ planete na kojoj žive i upoznaju se sa neverovatnim svetom koji više ne postoji.“ Dragana Vučićević, Prirodnjački muzej, Beograd

Prvi dobitnik Nemačke nagrade za književnost. Roman za porodične ljude i ljude koji porodicu preziru. Filip Erlah je nasledio bakinu staru vilu u predgrađu Beča. U njoj oseća teret porodične istorije i zato pokušava da odagna sve uspomene, baš kao i golubove sa tavana. Ali dok preuređuje kuću i oslobađa se svih tragova koje su njeni prethodni stanari ostavili za sobom, primoran je da razmišlja o porodici više nego što bi želeo. Arno Gajger iz Filipove perspektive opisuje sudbinu tri generacije jedne bečke porodice, u kojoj se ogleda politički haos austrijske istorije XX veka. On pripoveda o Almi i Rihardu koji su dobili ćerku Ingrid baš kad su Nemci 1938. ušli u Beč. O petnaestogodišnjem Peteru, koji 1945. zajedno sa poslednjim članovima Hitlerove omladine trči po ulicama razorenog grada. O Ingrid, koja sopstvenu porodicu želi da zasnuje upravo s propalim studentom Peterom, zbog čega je otac izbacuje iz kuće. Porodica se raspada, kuća ostaje prazna. Pa ipak, kada Ingridin i Peterov sin Filip u novom milenijumu počne radikalno da raščišćava kuću, mrtvi kojih je želeo da se oslobodi ponovo su na okupu. „Ovaj roman je alhemijski spoj poznavanja ljudske prirode i čarolije reči.“ Neue Zürcher Zeitung „Delo zapanjujuće saosećajnosti, jezičkog izraza i inteligencije, koje nas navodi da neprestano trljamo oči u neverici... Zagonetka koja se graniči s čudom.“ – Welt Prevela Dušica Milojković.

Nagrade „Meša Selimović“ i „Zlatni bestseler“ i nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Smešten u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine, u burno doba zidanja smederevske tvrđave i osmanskog osvajanja Balkana, Despot i žrtva je istovremeno istorijski roman o zidanju Smedereva i alegorija o tvrđavi koja odoleva nadmoćnim osvajačima. „Podizanje kamene citadele – istovremeno odbrambenog objekta i simbolične građevine, svedočanstva o neugasloj moći srpske despotovine i pokušaju odupiranja turskoj najezdi – poslužilo je piscu kao istorijski okvir da sigurnom rukom povede čitaoca kroz uzbudljivu priču o prijateljstvu i izdaji, moći i stradanju, ovozemaljskom i nebeskom. Brojnim likovima trgovaca, krčmara, lađara, ribara, doušnika, špijuna i vračara, kao i istorijskim ličnostima despota Đurđa i njegove žene Jerine, Dobrilo Nenadić udahnjuje život u vrevi srednjovekovnog grada ispunjenoj zaverama, hajkama, porodičnim odnosima, podvalama i preljubama, i svojim živopisnim slikama potvrđuje da su ljudske priče, pa i priče naših predaka na Balkanu, slične ili iste kao danas.“ Vasa Pavković „Nenadićev srednji vek u potpunosti je demitologizovan i oslobođen uticaja starih žitija i narodne poezije; on je tumbe okrenut na jednu drugu, skrivenu i mračnu stranu, a srednjovekovna Srbija puna licemernih episkopa, prognanih pustinjaka i krvožednih razbojnika, čime se narušava hagiografsko-epska slika nemanjićkog doba…“ Dušan Milijić „I roman Despot i žrtva i čitav romansijerski opus Dobrila Nenadića pokazuju da u književnosti nisu važne mode i prolazne opsesije, već da je za čitaoca najvažnije da dobije dobru priču.“ Radivoje Mikić

Znakovi pored puta Sveske Omer-paša Latas Kuća na osami Književni dragulji koji krunišu Andrićev opus! „Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali čini mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja.“ „Svi umru samo jednom, a veliki ljudi dva puta – jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.“ „Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.“ „Sve su Drine ovog sveta krive i nikad se one neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.“ „Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.“ U najznačajnije nedovršene prozne celine iz Andrićeve zaostavštine spadaju njegovi zapisi, zapažanja, romaneskne i pripovedačke zamisli, saveti za pisce i beleške o ljudima, pojavama, jeziku i književnosti koje je pisao celog života, od 20-ih godina XX veka, i sabirao ih u celinu koju je simbolično nazvao Znakovi pored puta. Primer piščeve radionice i svojevrsnu dopunu Znakova pored puta predstavljaju ispisi, citati i zapisi iz brojnih piščevih beležnica čiji je izbor posthumno objavljen pod naslovom Sveske. Pritom, brojni Andrićevi ispisi iz svoje lektire na stranim jezicima (nemački, francuski, latinski, italijanski i španski) prvi put su prevedeni u ovom izdanju i utoliko je ovaj veliki segment iz njegove zaostavštine sada prvi put kompletan. Najzad, nedovršeni roman Omer-paša Latas, o osmanskom paši srpskog porekla koji je u drugoj polovini XIX veka poslat u Sarajevo da uguši begovski ustanak protiv sultanovih reformi u Bosni, i nedovršena zbirka priča Kuća na osami – prava su kruna i sublimat Andrićevog pripovedačkog opusa. Objedinjeni među koricama jedne knjige, ovi „usputni“ rukopisi neodvojiv su deo Andrićevog kapitalnog opusa i ključ za razumevanje njegovog književnog postupka i dela.

Novo izdanje Nagrade za najbolju satiričnu knjigu: „Radoje Domanović“ 2014. „Tipar“ 2015. Uputstvo za upotrebu Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju. Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti. Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak. Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh. Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor. Rok trajanja: dok je Srba i Srbije. Bojan Ljubenović Z.P. Srbija

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Od dobitnika Ninove nagrade. Nagrada „Moma Dimić“ Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje. Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova. Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako prepoznati univerzalnost naših težnji. Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo nezaustavljivi, da smo bezgranični.

Dobitnik Bukerove nagrade. Proslavljeni roman o imućnoj indijskoj porodici koju je 1969. godine jedan sudbonosni dan promenio zauvek. Svi su oni prekršili pravila. Svi su stupili na zabranjeno tle. Svi su se poigrali zakonima koji određuju koga bi trebalo voleti. I kako. I koliko. Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Književni stil Arundati Roj porede sa prozom Foknera i Dikensa. Ovaj moderni klasik je potresna porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. „Roman koji teži da postane svetski bestseler mora stvoriti sopstveni jezik, Arundati je u tome uspela.“ Džon Apdajk „Zavređuje sve pohvale koje odzvanjaju sa obe strane Atlantika. Bog malih stvari je zaista remek-delo.“ Observer „Pravi je izazov naći roman koji otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste i religije. Spektakularan roman.“ Daily Telegraph

Nagrada Kosta za najbolji roman. Jedna hladne snežne noći 1910. godine rođena je Ursula Tod, treće dete imućnog engleskog bankara i njegove žene. Umire pre nego što prvi put udahne. Iste hladne snežne noći Ursula Tod se rađa, brizne u čežnjivi plač i započinje život koji će biti u najmanju ruku neobičan. Šta ako postoje druge prilike? I treće prilike? Zapravo, bezbroj prilika da proživite svoj život? Da li biste na kraju uspeli da spasete svet njegove neizbežne sudbine? Da li biste to uopšte želeli? Život posle života prati Ursulu Tod dok iznova proživljava burne događaje prošlog veka. Duhovito i saosećajno, Kejt Atkinson nalazi toplinu čak i u najtmurnijim životnim trenucima i pokazuje izuzetnu sposobnost da se osvrne na prošlost. Ovaj roman koji slavi najbolje i najgore u nama njen je najdublji i najmaštovitiji dosad. „Ne postoji dovoljno pravih prideva da se opiše Život posle života. Opčinjavajući, duhovit, dirljiv, radostan, tužan, dubok. Ludo maštovit, duboko proživljen. Urnebesan. Human. Ukratko: JEDAN OD NAJBOLJIH ROMANA KOJE SAM PROČITALA U OVOM VEKU.“ – Džilijen Flin „Ono što Atkinsonovu čini izuzetnim piscem ‒ a ovo je njeno najambicioznije i najuzbudljivije delo dosad ‒ jeste što piše s emotivnom tananošću i razumevanjem koje prevazilazi eksperimentisanje ili poigravanje. Život posle života nam otkriva junakinju čija je fiktivna struktura sve vreme očigledna, u čije veštačko postojanje ne možemo da posumnjamo, ali ipak nam se čini bolno, užasno stvarnom.“ – Guardian

Nagrada „Borislav Stanković“. Okultni triler iz vremena pada Konstantinopolja. Remek-delo novije srpske književnosti, Petkovićev roman o poslednjim danima Vizantije objedinjuje poigravanje pisca istorijom, religijom i magijom, pružajući uverljivu predstavu i duhovne i geografske mape odumirućeg Carstva. Grupa konjanika početkom XV veka nabasa na antički mauzolej, koji će se ispostaviti kao mesto inicijacije njihovog mističnog iskustva, u čijoj je osnovi učenje da duša neprestano putuje i „na svom putu menja samo imena, čuvajući pritom savršeno sećanje na smrt“. Glavni junak, Filarion, i njegov učitelj, vizantijski filozof neoplatoničar Gemistos Pliton, vodiće čitaoce kao kakve sledbenike kroz svojevrsno hodočašće na putu ostvarivanja besmrtnosti duše i dosezanja božanskog u čoveku. Na pozadini ove dubinske potke Petković oživljava Konstantinopolj, Mistru i poslednje ostatke hiljadugodišnje imperije preko istorijskih likova filozofa, vojskovođa, careva i običnih stanovnika Grada nad gradovima, u trenucima uoči i za vreme njegove herojske odbrane i, s druge strane, na pragu buđenja interesa za helensku kulturu u hrišćanskom svetu. Sučeljavanje hrišćanstva i nadirućeg islama, u epohi kada hrišćani osećaju da ih je vera napustila i da je moguće spojiti pitagorejsko i Hristovo učenje – daju ovom romanu sveobuhvatnu aromu pozne vizantijske civilizacije. „Struktura teksta u završnici daje utisak zbornika jedne nad-knjige, svete i magijske istovremeno, u kojoj se prožimaju aluzije na Platonove dijaloge, starozavetne i novozavetne tekstove, ali i apokrifne spise, knjige u kojoj se ukrštaju fikcija, istorijski zapisi i onirička svedočenja.“ Đorđe Despić „Gromada od romana.“ Mića Vujičić

Nobelova nagrada za književnost 2010. Devedesetih godina prošlog veka Peruom haraju nasilje, beskrajna korumpiranost vlade Alberta Fuhimorija i senzacionalističko novinarstvo. „Zamisao o ovom romanu otpočela je slikom dve gospođe, prijateljice, koje jedne noći nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta zamisao postepeno pretvorila u detektivski roman, gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Montesinosove diktature. Dopala mi se ideja da priča bude nazvana Pet uglova, kao četvrt koja na neki način predstavlja simbol Lime, Perua, a takođe i razdoblja u koje je smeštena ova priča. Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlači kroz nju, onda je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao političko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovremeno, prikazuje se kako novinarstvo, koje može biti nešto nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobođenja, građanske i moralne odbrane jednog društva. Ta dva lica novinarstva su jedna od centralnih tema Pet uglova.“ Mario Vargas Ljosa „Pet uglova je majstorsko delo koje prikazuje malicioznu mudrost jednog veterana i njegovu neiscrpnu, svežu maštu dok se u priči o savremenom Peruu vraća svojim korenima.“ El País

Bestseler Sunday Timesa. Najbolji triler 2015. po izboru iBooksa. „Hej, zdravo“, rekla je. Pogledao sam bledu šaku prekrivenu pegicama na naslonu prazne barske stolice u kafiću za poslovnu klasu na aerodromu Hitrou, pa sam onda pogledao lice nepoznate žene. „Da li se poznajemo?“ Na aerodromu u Londonu Ted Severson upoznaje očaravajuću i tajanstvenu Lili Kintner. Dok ispijaju martini, ovi stranci započinju igru istine i otkrivaju jedno drugom veoma intimne pojedinosti. Ted priča o svom neuspešnom braku i svojoj ženi Mirandi za koju je siguran da ga vara. Ted i njegova žena nikada nisu bili par – on je bogati biznismen, ona umetnica slobodnog duha – suprotnost koja je nekad budila strast, ali je sada postala kliše. Njihova igra, međutim, postaje mračnija kad se Ted našali da bi mogao da ubije Mirandu za ono što je uradila. Ne oklevajući, Lili mirno kaže: „Rado bih ti pomogla. Na kraju krajeva, neki ljudi zaslužuju da ih ubiješ, zar ne?“ Po povratku u Boston, uvrnuta veza između Teda i Lili jača dok planiraju ubistvo. Miranda za to vreme nadzire izgradnju njihove kuće iz snova na obali Mejna. Ali kakve tajne ona krije i dokle je spremna da ode kako bi zaštitila svoju viziju o zasluženoj budućnosti? Odjednom su ovi saučesnici upleteni u jezivu igru mačke i miša, igru koju će moći samo jedno da preživi… sa lukavim i odlučnim detektivom za njihovim vratom. „Nećete moći da se odvojite od ove knjige!“ Sofi Hana „Zastrašujući, hipnotički i napet roman… pravi hit.“ Li Čajld

Uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima. Dobitnik nagrade Laza Kostić. – Kakvo je ovo mesto? – gotovo omađijano je tek sada upitao Arsenije. – Kapela u slanoj steni – rekao je Fejez – Kuća molitve sačinjena od soli koja se vekovima kruni i nestaje malo-pomalo. Dva, tri dana jače kiše sprale bi ovu planinu i sve bi se istopilo, kao da nije ovde od postanka sveta. – Kao i naše živote. Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje neizvesnu avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, apatrid i diplomata, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za kolekciju budućeg muzeja kneza Pavla. Tokom svojih trgovačkih i diplomatskih aktivnosti on postaje aktivni svedok turbulentnih istorijskih događaja: uspona fašizma, asimilacije nacionalnih manjina u Italiji, kontradiktornih postupaka obaveštajne službe Kraljevine Jugoslavije i atentata na kralja Aleksandra. Kako bi zaštitio deo svoje umetničke kolekcije, knez Pavle Arsenija šalje na tajnu misiju u Severnu Afriku pred sam početak rata. Kao čuvar umetničkog blaga, prinuđen je da menja identitete koji mu omogućavaju nesmetani pristup Francuzima, Italijanima i Nemcima tokom previranja za prevlast nad Saharom. Kuća od soli je uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima.

Nagrada Roald Dal za 2011. Nagrada Voterstouns za najbolju dečju knjigu u 2012. godini. Nagrada Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. godini. NEMOJ da čitaš ako si... 1. Moja džangrizava sestra Dilija. 2. Markus Meldru (jer je idiot). 3. Gospođa Vordington, koja ima brkove (zeznuto je da ne BULJIŠ u njih). Ja sam Tom Gejts. Kad me razredni ne prati svojim PODOZRIVIM POGLEDOM, volim da crtam i smišljam kako da iznerviram DILIJU. Moji nastavnici misle da lako gubim pažnju i da „nisam usredsređen“. Što je malkice preterano pošto sam trenutno VEOMA usredsređen na to koji keks prvo da pojedem... mmm.

Eksperimenti sa mućkanjem. Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete iz nje doznati nešto više o proizvodnji hemijskih olovaka, o hemijskom čišćenju odeće ili o vrstama deterdženata za dezinfekciju površina u kuhinjama i kupatilima, o sredstvima čija je upotreba sportistima strogo zabranjena, o preparatima za suzbijanje komaraca i drugih insekata, o hemijskim proizvodima za negu ukrasnih ili industrijskih biljaka... hmmm... grešite, ali – odlično! Iskustva hemičara i drugih naučnika pokazuju da je onima koji čitaju i misle život mnogo zanimljiviji nego onima koji ne čitaju i ne misle! Bez obzira na to da li ste je kupili, pozajmili ili dobili na poklon, definitivno postoji neka hemija između ove knjige i vas! Ilustrovao Aleksandar Stojšić.

Dobitnik 11 međunarodnih nagrada. Legenda o samoubistvu je delom autobiografska proza u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman autora proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“ zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa koji stoji između mladića i njegovog oca. „Legenda je istovremeno memoarska proza i čista književnost... Ništa slično nikada pre nije napisano.“ Observer „Remek-delo.“ France Inter „Briljantno... Vanova proza ima snagu Kormaka Makartija i Hemingveja, ali i sopstvene rukavce.“ Times „Romanom Legenda o samoubistvu Van ponire direktno u tamnu i samotnu srž američke duše. Ovo razarajuće putovanje nije lako štivo, ali nećete moći da ga prekinete, kao što je nemoguće da ga zaboravite.“ San Francisco Chronicle

Savremeni klasik makedonske književnosti. Pupak sveta je doživeo četrnaest izdanja u Makedoniji, proglašen je romanom godine lista Utrinski vesnik, ovenčan je nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji. To je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. „Bez oklevanja, Andonovski se može nazvati genijem, živim klasikom i književnim divom, a roman se može porediti sa delima Umberta Eka i Milana Kundere.“ Iz predgovora ruskog izdanja „Svakog čitaoca će privući polifonost i složena arhitektura romana, kao i prefinjeni stil.“ Tome Arsovski „Objavljivanje Pupka sveta je epohalni događaj jer autor, sasvim izvesno, stoji na pijedestalu klasika makedonske književnosti.“ Kristina Nikolovska

Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić

Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Značajan kao Tolstoj i mračan kao Dostojevski Kada se ovaj roman pojavio 2006. godine, podigao je veliku prašinu u Evropi. Dobio je ugledne književne nagrade, prodao se u milionima primeraka i bio na vrhu liste bestselera. Pojedini istoričari su ukazivali na greške u interpretaciji istorije, a književni kritičari su zamerali autoru da je opsednut užasima, ljudskom prljavštinom i seksualnim perverzijama. Francuzi su pokušavali da umanje raspon Litelovog talenta, dok su Nemci opisivali istorijske činjenice iznete u romanu kao nerealnu predstavu nacizma i banalizaciju zla. Fascinantan i duboko polemičan, roman Eumenide upoznaje nas sa dželatom čija će nas ispovest, naizgled pitkog ritma, navesti da priznamo da i nismo toliko drugačiji od njega. On se zove Maks Aue. Drugi svetski rat se završio, on se oženio i zasnovao porodicu. Direktor je fabrike čipke na severu Francuske. Rođen u Alzasu, francusko-nemačkog porekla, uspeo je da kamuflira svoju nacističku prošlost. Sada je došlo vreme da progovori o tome, ali ne da bi se iskupio za svoje greške već da bi svoje postupke izneo na videlo, i možda razobličio sram ljudske vrste. „Taj genocidni poriv, racionalizovan izvanrednim smislom za organizaciju, koji tako precizno formuliše Maks Aue, nije samo stvar savesti. U tom ogledalu, koje nam pruža ovaj naš ljudski brat, jasno uviđamo da sa njim delimo isti rodoslov. Upravo je u tim trenucima Džonatan Litel zaista veliki pisac.“ – Le Monde „Ovaj narativni foto-realizam delo je talentovanog pisca čija pažljivo isklesana proza spaja izuzetan smisao za mesto i radnju. Nije čudo što su francuski kritičari u njemu prepoznali nov Rat i mir.“ – Guardian „Ako želite da čitate o paklu na zemlji, evo prave knjige. A ako nemate hrabrosti za to, e onda teško vama.“ – Daily Beast

Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“, Nagrada „Despot Stefan Lazarević“ „Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“ – Tamara Krstić „Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća. Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd. Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi.“ – Vladislav Bajac

Informacije SKU 9788652144327 Kategorije NAGRAĐENE KNJIGE, DRAMA, ISTORIJSKI ROMANI, SAJAM 2023 Težina 0.5 kg Proizvođač Laguna Broj strana 256 Povez knjige Mek Pismo latinica Godina izdanja knjige 2022 Format 13x20 cm Prevodilac Gordana Breberina Tagovi Laguna Džonatan Litel Eumenide II - Džonatan Litel laguna knjige

Nagrada YALSA 2013. Autorka romana Ana i francuski poljubac. Može li momak iz njene prošlosti biti njena buduća ljubav? Buduću dizajnerku Lolu Nolan ne zanima moda ‒ zanimaju je kostimi. Što je kostim izražajniji ‒ svetlucaviji, zabavniji, luđi ‒ tim bolje. Lolin život je gotovo savršen, pogotovo zato što je njen dečko opaki roker... sve dok se užasni blizanci Kaliopi i Kriket Bel, ne vrate u susedstvo i otkopaju prošlost punu patnji i briga za koju je verovala da je odavno pokopana. Ipak, kad nadareni pronalazač Kriket istupi iz senke svoje bliznakinje i vrati se u Lolin život, ona će konačno morati da se suoči sa osećanjima koja celog života gaji prema momku iz susedstva. „Stefani je napisala još jedan roman koji se ne ispušta iz ruku. Ona odlično zamišlja tinejdžere koji su sve samo ne karikature.“ MTV.com „Ovo nije samo ljubavna priča. Ovo je priča o prijateljstvu, odrastanju i donošenju teških odluka.“ Seventeeen.com

Dobitnica Vitalove nagrade Zlatni suncokret za 2016. godinu. Dobitnica regionalne nagrade Mirko Kovač. U romanu Ravnoteža govori se o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte. Odbijajući svaki vid integracije u novo, razorno društvo bezumlja i zla, Milica i njene prijateljice svojom kreativnošću i hrabrošću pokušavaju da se odupru nasilju i haosu koji ih okružuje. Kroz mnoštvo duhovitih i ironičnih dijaloga, ovaj roman traga za odgovorom na pitanje kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu. „Tri romana u jednoj knjizi, to je Ravnoteža Svetlane Slapšak. Pastiš, parodija i svedočanstvo čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj literaturi našeg regiona. Pastiš je priča u maniru sestara Bronte, parodija je roman o nastajanju oca nacije, a svedočanstvo su devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije ispričane oštro i lucidno. A kao bonus, u knjizi su porno skeč i recept za kolač u narodu poznat kao ’ravnoteža’.“ Dragan Velikić

Dobitnik nagrade Karnegi. Ovo je pacoubilački svet, glodar udara na glodara... Svaki gradić na Disksvetu zna za priče o pacovima i frulašima. Moris – ulični mačor vičan umetnosti preživljavanja – predvodi bandu sastavljenu od svojih školovanih, pacovskih drugara (i jednog tupavog klinca); uglavnom zarađuju finu lovu. Kad spojite jednog frulaša i mnoštvo pacova, dobijete zaista mnogo para. Sve dok ne naiđu na nekoga ko ne igra kako oni sviraju. Sada on i njegovi prijatelji moraju da nauče šta znači jedan novi pojam: zlo... „Neverovatan roman... Da Teri nije već dokazao da je majstor svog zanata, Neverovatni Moris mogao bi se smatrati njegovim majstorskim delom.“ Financial Times „Divno sročena moralna dilemma.“ Guardian