Posetite http://martasmart.com/ Pridružite se Marti u velikoj zagonetnoj avanturi! Ovoga puta ona će vas povesti na let balonom do skrivenog rečnog arhipelaga prepunog misterioznih prepreka i izazova, nepredvidivih likova i skrovitih kapija koje otvaraju samo tačni odgovori na teško dokučive zagonetke. Na tom putu zelenokosa devojčica će steći opasnu, moćnu suparnicu i u borbi sa njom morati da zaviri unutar sebe i tu otkrije jednu veliku tajnu, koju nikada ranije nije uspevala da prepozna. Rešenja se mogu čitati samo pomoću ogledala, a neočekivani kraj ove knjige, prvi put u istoriji pisanog slova, nateraće vaš um da donese jednu odluku, nezavisno od onoga šta svesno želite! Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike.

Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda nasvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... „Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević „Srpski Rat i mir!“ Publishers Weekly

Reč ZAUVARI, koju sam uzeo za naslov ove knjige, nastala je u mom detinjstvu. Igrao sam se, gradeći svoju kraljevinu od kamenčića, piljaka, lešnika, oblutaka, iverja, pruća i drugog sitnog materijala, koji sam skupljao i čuvao, znajući da će mi jednoga dana biti ZAUVAR, od koristi, makar i male. Kraljevinu sam svakodnevno dograđivao i opremao ispod Velike Lijeske, nedaleko od Gustog Liješća, u Krševima, dok su ovce i goveda, koje sam čuvao, ležali u hladovini. Nazvao sam je ZAUVARI, od glagola UVAR, korist, i priloga ZAUVAR, korisno. Kraljevina Zauvari je bila moja dragocena bajkovita igračka, pomoćnica u odrastanju i razumevanju sveta i života. Ni sad ne znam zašto sam odlučio da bude kraljevina, a ne republika. Možda zato što sam voleo bajke i šah. I u bajkama i na šahovskoj tabli kraljevi su glavni. Bilo je sasvim prirodno i demokratski da ja budem Kralj, uprkos svakodnevnom negodovanju mog dvojnika Tomislava, koji nije birao sredstva da me omalovaži, smišljajući protestne slogane, poput onog: Naš je Kralj glup ko malj! Ova knjiga je autobiografska u onoj meri u kojoj može da se tiče svakog deteta i svakog odraslog čoveka, roditelja, koji će u mojoj kraljevini prepoznati svoju. Posle šezdeset godina, u meni Zauvari živi kao simbol srećnog odrastanja, metafora koja mi pomaže u velikoj meri da proniknem i shvatim univerzalne fenomene i tajne detinjstva. Put do Kraljevine Zauvari danas je prava avantura, kroz koju deca postaju ljudi, a ljudi deca. Ljubivoje Ršumović

Dobitnik jubilarne nagrade Artur Klark za najbolji roman. Ko će naseliti novu Zemlju? Epopeja o borbi čovečanstva da preživi na teraformiranoj planeti. Ko će naslediti tu novu Zemlju? Poslednji ostaci ljudske rase napustili su Zemlju na umoru, u očajničkoj potrazi za novim domom među zvezdama. Prateći stope svojih predaka, oni otkrivaju najveće blago prethodnog doba – svet teraformiran i pripremljen za ljudski život. Ali u tom novom raju nije baš sve potaman. U dugim godinama otkad je planeta bila napuštena, rad njenih graditelja urodio je katastrofalnim plodovima. Planeta ih ne čeka netaknuta i nenaseljena. Njeni novi gospodari pretvorili su je iz utočišta u najgori košmar čovečanstva. Sada su dve civilizacije na putu prema sudaru, i obe oprobavaju granice onog što su spremne da učine kako bi opstale. Dok sudbina čovečanstva visi o niti, ko je pravi naslednik ove nove Zemlje? „Poput romana Stivena Bakstera sa epskim istorijskim zahvatom, uz široki zamah spejs opere Pitera Hamiltona i narativni polet, recimo, starih dobrih romana Dejvida Brina ili Grega Bera, Deca vremena su me brzo uzela pod svoje.“ SFF World „Deca vremena imaju istinsku srž klasičnih naučnofantastičnih romana, taj osećaj začudnog i neobuzdanu maštu, ali i šarm pisca koji zaista ume da zabavi i isprede dobru priču. Esencijalna naučna fantastika, knjiga koja se ne sme propustiti.“ SF Book

Izvanredno napisan triler sa upečatljivim okruženjem, genijalnim zapletom i iznenađujuće uverljivim likovima. Sofi Brinkman, bolničarka i samohrana majka, živi mirnim životom u bogatom predgrađu Stokholma, a onda sreće Ektora Gusmana, izdavača koji joj odmah zaokuplja pažnju. Ali da li je on zaista ono za šta se izdaje? Ona će se ubrzo naći usred žestokog obračuna između dve kriminalne organizacije i grupe policajaca koji vode istragu i naravno, suočiće se sa neizbežnim – moraće da izabere stranu. „Veoma dobra knjiga koja je osvežavajuće oslobođena crno-belih prikaza. Jezik poseduje lakoću i autentičnost, što se najbolje vidi u dijalozima... a iza jezika stoje odlično utemeljeni likovi, kompleksni i zanimljivi. Linija koja razdvaja dobro i zlo u Andaluzijskom prijatelju često je nejasna što je veoma pametan potez, a njegov rezultat su policijski detektivi čiji su postupci sasvim nepredvidljivi – bez obzira na to koliko ste već krimića progutali.“ Svenska Dagbladet „Uzbudljiv, očaravajući i neodoljiv kvalitet pisanja Soderberja svrstava ga rame uz rame sa Stigom Lašonom. Novi švedski autor koji je osvojio čitaoce širom sveta.“ Bokboxen

Dobitnik Nobelove nagrade! Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Sedam Sunaca i Sedam Luna je roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. U doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma, sveštenik-otpadnik Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo što se vratio sa vojne, i njegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proročicu koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice… „Čudesan manastirski letopis u kojem je veliki portugalski pisac ispoljio svoj raskošni talenat.“ – Publishers Weekly „Posle čitanja ovog očaravajućeg romana mnogo toga se ureže u pamćenje, a najviše ljubavna priča koja se u radnji romana ističe kao zvuk flaute u velikom orkestru.“ – The New York Times Book Review

Prvi put na srpskom jeziku. Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Mlekadžija Ded je rođen neposredno nakon što se ekscentrični komšija vinuo sa krova kuće u uzaludnom pokušaju da poleti. Do kraja života i on će pokušavati da leti, da pobegne od sebe i sveta u kojem živi. Ovim briljantno osmišljenim romanom Toni Morison poput Sola Beloua i Gabrijela Garsije Markesa iznova otkriva priču o sazrevanju. Prateći Mlekadžijino putovanje od industrijskog grada do mesta iz kojeg potiče njegova porodica, autorka nas upoznaje sa plejadom tragalaca i proroka, lažova i ubica, sa likovima koji nastanjuju crni svet Amerike i razotkriva njihovu intimnu istoriju. Solomonova pesma zaista govori o uzletu, bio to uzlet duhom ili uzlet telom, i prožima modernu priču prastarom afričkom pripovešću o letećoj deci, o onima koji su, odvedeni u roblje, uspeli da polete i vrate se u zemlju svojih predaka. „Složena, čudesno životna i maštovita priča – kroz grubu stvarnost nedaća i ogorčenja Toni Morison je protkala blistavu nit bajke.“ – Daily Telegraph „Toni Morison je napisala izvanrednu proznu pripovest koja preispituje gotovo čitav vek američke istorije.“ – New York Times Book Review „Solomonova pesma ostavlja snažan utisak romana koji prenosi nesvakidašnju istinu, mudrost i visprenost.“ – Sunday Telegraph „Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“ – The Philadelphia Inquirer „Ovaj roman svrstava Toni Morison u prvi red savremenih američkih pisaca. Ona je stvorila delo trajne vrednosti.“ – The Washington Post

Dobitnik Nobelove nagrade. Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu. U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili. Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. „Roman koji prosvetljuje svojim neumoljivim smislom za humor, nežnom strašću i poezijom.“ Los Angeles Times Book Review „Pobeda čoveka nad legendom, umetnički besprekorno uobličena. Uzvišeno!“ Fransisko Migel „Saramago dopušta svom pripovedaču da izlije svu žuč i gorčinu zbog zla, bede i patnje koji su u ime širenja hrišćanstva zadesili svet. Saramago nas izaziva, iznenađuje, zadivljuje i šokira. Knjiga koja se ne sme propustiti.“ Bob Korbet

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. „Roman Smrt na sandalovom kocu događa se u vreme tzv. Bokserskog ustanka (1897–1901) koji je buknuo u kineskoj provinciji Šandung protiv uticaja zapadnih sila i hrišćanskih misija. Glavna junakinja bezuspešno pokušava da spase oca, znamenitog pevača lokalne opere i jednog od vođa ustanka, od sporog i bolnog umiranja posle nabijanja na sandalov kolac, a kaznu treba da izvrši njen svekar, proslavljeni dželat iz Gaomija. Pisac sučeljava dve tradicije ukorenjene u kineskoj kulturi: gaomijsku operu kao važan deo kineskog kulturnog nasleđa i sâm čin pogubljenja, opisan izrazito teatralno, što ističe svu surovost i tamu ljudskog uma. Prepletom ta dva vida „umetnosti“ koje će se na kraju romana stopiti u jednu pozorišnu predstavu, Mo Jen ukazuje na tamne i svetle strane kako društva, tako i čovekove prirode.“ Iz pogovora Mirjane Pavlović „Bez sumnje iskrivljena, ali istovremeno i veoma istinita slika kineske stvarnosti. U tom smislu, ovaj roman svrstava se u čuvenu tradiciju književne fantastike stvarane u autoritarnim društvima, gde spadaju, recimo, Mihail Bulgakov ili češki književni velikan Bohumil Hrabal. Mačja opera je simbol kineske tradicije u romanu isto koliko i umetnost sirovog pogubljenja, a na kraju romana te dve vrste teatra se stapaju u jedan: operski pevač Sun Bing, osuđenik nad kojim se izvršava kazna, tokom egzekucije peva svoju poslednju ariju“ The New York Times „Smrt na sandalovom kocu je roman koji postavlja teška pitanja o umetničkom transponovanju traumatičnog nasilja, o ceni političkog angažovanja i etici političkog spektakla.“ Asymptote

Dobitnik Nobelove nagrade. „Vargas Ljosin život je intrigantniji od ma kojeg njegovog romana.“ Time Memoarima Riba u vodi najpoznatiji peruanski autor Mario Vargas Ljosa omogućio je svojim čitaocima uvid u ključne godine svoje mladosti i u zrelog doba u kojima je odlučio da se kandiduje za predsednika Perua. Prvi tok sećanja vraća nas u period od 1946. godine, kada je upoznao svog oca za koga mu je rečeno da je mrtav, sve do 1958, kada mladi pisac napušta Peru i odlazi u Evropu. U drugom toku saznajemo kako i zašto je Vargas Ljosa vodio predsedničku kampanju u Peruu koja se završila porazom od Fuhimorija u drugom krugu. Već narednog jutra, 13. juna 1990, ponovo je otputovao u Evropu i time otpočeo novi period u njegovom životu u kojem književnost još jednom „zauzela središnje mesto“. Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. Riba u vodi predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog književnog opusa.

„Naši gradovi su ti dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvima, pa zaštitni pojas građanskih domova, a onda radnički kvartovi, ali i oni su opkoljeni gradskim letnjikovcima, iza kojih opet vrebaju seljaci. U tim koncentričnim krugovima živi se jedan drugom iza leđa, red po red smenjuju se bogatstvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i unedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške... kriške zatrovanog voća.“ - Borislav Pekić Arsenije Njegovan, kućevlasnik, rentijer i veleposednik, zaljubljen je u svoje kuće koje naziva imenima žena. Odlazeći na aukciju za kuću Nike, koju je iznad svega želeo, 27. marta 1941. zabasaće na demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta i stradaće, kao protivnik ili pristalica – ni sam nije mogao tačno da razluči dok su ga žandari prebijenog vadili iz slivnika. Godinama ne izlazi iz kuće gledajući dvogledom sa prozora kako se razvija Novi Beograd na drugoj obali reke. Iz svoje izmaštane stvarnosti, projekcije svoje posedničko-trgovačke strasti i istorijskih trauma, ne znajući da mu je sve oduzeto, stvara lični odnos prema istoriji i iskrivljenu sliku sveta i odlučuje da krene u hodočašće gradom. Ali, od 27. marta 1941. kao da se ništa nije promenilo: Arsenije upada u studentske demonstracije 1968. kod novobeogradskog podvožnjaka... Autentični spomenik Beogradu i srpskoj građanskoj klasi u XX veku.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review

Dobitnik Nobelove nagrade! Nezaboravno putovanje kroz predele, istoriju i kulturu Portugalije. Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek. Ova knjiga nije običan turistički vodič ili bedeker koji se nosi pod rukom, nego mnogo više od toga. Na svom putovanju kroz Portugaliju, njene skrivene kutke i viševekovnu kulturu, Žoze Saramago je išao tamo gde se uvek ide, ali i tamo kuda se ne ide gotovo nikada. Putnik ističe da nije tu kako bi davao savete, premda svojih opservacija ima napretek. Istina je, istovremeno, da će čitalac ovde naći mnogo odabranih i istančanih opisa portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, što je istovremeno unutrašnje putovanje ovog velikog pisca kroz sopstveni doživljaj domovine svojih predaka i savremenika. Jedinstveno izdanje u svetu koje, umesto predgovorom, započinje putopisnim zapisom iz Portugalije našeg nobelovca Ive Andrića. „Putovanje kroz Portugaliju je oda zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Samo Portugalac može da napiše ovakvu knjigu, samo Saramago može da iznedri ovakav stil. Ova knjiga je odavanje počasti zadivljujućem predelu gde se završava more a počinje zemlja.“ Henri Šin, New Statesman

Dejan Lučić, kultni pisac čitave jedne generacije, svojom najnovijom knjigom donosi nam zaprepašćujući triler u kome se mešaju fakta i fantazija koja, protokom vremena, postaje stvarnost... Kao dobar poznavalac teme, on nas uvodi u tajne masona, njihovih običaja, skrivenog načina govora, sistema skupljanja informacija i uticaja na događaje, u mehanizme obaveštajnih službi, njihovih obmana i manipulacija svešću... KINESKA OSVETA je žestok političko-obaveštajni roman koji nam otkriva sukob kineskog (ili možda tibetanskog?) tajnog društva „Zeleni zmaj“ sa „Vavilonskim bratstvom“, koje je sinteza Iluminata i Vatikana. Glavni junaci su mlada i lepa beogradska novinarka i njujorški bankar, koji igrom sudbine bivaju uvučeni u zaveru i obračun tajnih društava i obaveštajnih službi Istoka i Zapada. U romanu se govori i o upletenosti farmaceutske industrije u širenje bolesti, koje stvaraju naučnici-kriminalci, o trgovini ljudskim organima pod pokroviteljstvom političara... KINESKA OSVETA je saga o sukobu – oko svetske dominacije – žute rase sa Hazarima, koji spremaju genocid pomoću ratova, bolesti, cunamija... Milijardu ljudi treba da bude ubijeno da bi se proročanstvo poništilo! KINESKA OSVETA je odgovor na tu pretnju! Žuta rasa ne želi rat sa američkim narodom, već planira da ubije 10.000 vladara iz senke u njihovim kućama... KINESKA OSVETA govori o panici Jevreja u Njujorku koji znaju da će „Bludnica“ goreti u predstojecem III svetskom ratu, a boje se da će ih ponovo prevariti sopstvena elita, kao u Nemačkoj, i da neće biti spaseni. KINESKA OSVETA se događa u visokim društvenim krugovima Njujorka, Monaka, Pariza… među prinčevima, masonima, ezotericima, naučnicima... Pisac ovakve knjige, za koga se veruje da ima svoju mrežu saradnika raspoređenu u centrima moći kao što su Njujork, Vašington, London, Moskva i, naravno, Peking, svakako nije spoljni posmatrač, već inicirani akter! Dejan Lučić je čovek koji živi svoju legendu... _________________ Nagrada ambasade Narodne Republike Kine u Republici Srbiji Ambasada Narodne Republike Kine u Republici Srbiji, Vojnopomorsko i vazduhoplovno izaslanstvo, povodom osamdesetpetogodišnjice osnivanja kineske narodnooslobodilačke armije dodelila je Plaketu Laguninom autoru Dejanu Lučiću. Nakon objave maestralno napisane knjige „Kineska osveta“ Dejan Lučić nagrađen je za doprinos u širenju i jačanju sveukupnih odnosa sa NR Kinom, na polju modernizacije oružanih snaga, ekonomsko-trgovinskih odnosa, obrazovnog sistema, nauke, tehnologije i kulture. Opširnije o ovoj nagradi pročitajte ovde. _________________ Nagrada sanktpeterburške biblioteke „Majakovski“ Dejan Lučić dobio je nagradu sanktpeterburške biblioteke „Majakovski“, kao najčitaniji strani pisac, za već kultnu knjigu „Kineska osveta“. Opširnije o ovoj nagradi pročitajte ovde.

Dobitnik nagrada „Svetosavski pečat“ i „Miloš Crnjanski“. Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Wikipedia: sr.wikipedia.org/wiki/Konstantinovo_raskršće

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su deveta knjiga, Vitez Senki, i deseta, Princ Haosa. Ovim se završava serijal romana o Amberu. Merlin ima pune ruke posla. Valja pronaći Koral i saznati šta se desilo Luku, a niz znakova kao da odjednom nagoveštava kako Korvin, njegov otac, možda ipak nije mrtav. No umesto da rešava ova pitanja, Merl protiv volje biva uvučen u igre moćnika dva pola magije, amberskog Nacrta i haoskog Logrusa. Ove Sile mešaju mu se u život i trude se da ga prisile na izbor: Amber ili Dvorovi, Jednorog ili Zmija. Merlin sve dublje zapada u zamršene spletke i kontraspletke oba sveta, dok neki kuju zaveru da ga, protivno njegovoj želji, postave na presto Haosa. „Zelazni barata rečima kao da je i sam čarobnjak.“ Filip Hoze Farmer „Spoj političkih intriga, uzbudljivih pustolovina, čarobnjačkih dvoboja i moderne tehnologije.“ Library Journal „Rodžer Zelazni je prvo i pre svega bio pesnik, uvek. Njegove reči su pesma.“ Džordž R. R. Martin

Nagrade za najbolji roman Hugo, Lokus, Brem Stoker, Nebula. Prošireno i dopunjeno izdanje sa revidiranim prevodom. „Izuzeto napeta priča. Sočno originalan vagnerovski noar.“ Salon.com Prvi put objavljen 2001, roman Američki bogovi istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije, Nila Gejmena. Sada imate priliku da otkrijete misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa. Prošireno i dopunjeno izdanje Američkih bogova sa revidiranim prevodom, iskonsko je ruho ovog savremenog remek-dela. Senka je proveo tri godine u zatvoru, gledajući svoja posla, služeći svoju kaznu. Želeo je samo da se vrati u zagrljaj svoje voljene žene i da se kloni nevolje do kraja života. Ali svega nekoliko dana pre isteka kazne saznaje da mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći. Od tog trenutka, svet je za njega samo jedno negostoljubivo mesto. Odlazeći na sahranu, Senka u avionu upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Ovaj samozvani prevarant i bitanga nudi Senki posao. A Senka ga, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata. Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu i Senka ubrzo shvata kako će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, vragolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji naizgled svi znaju više o njemu nego on sam. Senka će ubrzo naučiti da prošlost ne umire, da svi, uključujući i njegovu pokojnu ženu, imaju tajne i da se ispod spokojne površine svakodnevice sprema oluja – epski rat za samu dušu Amerike –sukob star koliko i samo čovečanstvo. Američki bogovi su seksi, uzbudljivo, mračno, duhovito, poetično i kaleidoskopsko putovanje duboko u mit, širom Amerike koja je istovremeno i jezivo poznata i sasvim strana.

Dobitnik Nobelove nagrade. Nagrada grada Lisabona. Porodična saga koja obuhvata gotovo čitav XX vek u Portugaliji, uključujući i „karanfil revoluciju“ 1974. godine, kada je posle četiri decenije srušena diktatura i uspostavljen demokratski sistem u zemlji. Roman duboko ličan, Stoleće u Alentežu (1980) prvo je Saramagovo delo s piščevim prepoznatljivim rukopisom, blistavim stilom koji zanemaruje pravopisne norme i specifičnim glasom i humorom koji uzdižu njegove romane do najviših ostvarenja savremene svetske književnosti. Upečatljiv portret savremene portugalske istorije, ovaj roman ispunjen je pitoresknim i nezaboravnim likovima nekoliko generacija seljačke porodice Mau-Tempo iz Alenteža, koja je sa svojim sunarodnicima, mahom seoskim stanovništvom, ponela najteže breme portugalske povesti XX veka. Pod Saramagovim perom, socijalna istorija i prikaz napornog težačkog rada na selu uzdiže se do poetske metafore o ljudskom životu uopšte i čovekovoj veri u srećniju budućnost. „Saramago je veliki majstor priča o stvarima koje je iskusio ili izmislio, ispoljavajući nesvakidašnje umeće da izbriše granice između doživljenog i izmaštanog.“ The New York Times „Stoleće u Alentežu nije ni izdaleka tužna priča. Jedinstven pripovedački stil polako, kako se radnja razvija, pretvara čitaoca u učesnika i uvlači ga u svoje neodoljive i duhovite dijaloge i događaje.“ Historical Novel Society „Iz poglavlja u poglavlje ređaju se u ovom romanu predivne priče sa portugalskog sela, o kojima povremeno pisac kao da ćaska sa čitaocem, što će u kasnijim romanima postati zaštitni znak njegovog pripovedačkog postupka.“ Bob Korbet

Od dobitnika Ninove nagrade. Nagrada „Moma Dimić“ Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje. Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova. Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako prepoznati univerzalnost naših težnji. Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo nezaustavljivi, da smo bezgranični.

Kakakralj je urnebesno duhovita slikovnica koje će pomoći roditeljima da pomognu svojim mališanima da lakše prebrode prelazak sa pelena na nošu. U nastavku priče započete u Kakagradu, devojčica Veca saznaće kako su junaci došli na rođendan Kakakralja i kako je Kakica postala nešto najlepše na svetu! Uz predivnu priču Srđana Dragojevića – proverenu na sopstvenim mališanima – i uz izuzetne ilustracije Nemanje Ristića, ova nesvakidašnja slikovnica biće prava podrška na putu ka osamostaljivanju deteta, kao i zabava za celu porodicu. Ilustrovao Nemanja Ristić.