Nagrada „Laza Kostić“. “If you want your children to be intelligent, read them fairy tales. If you want them to be even more intelligent, read them more fairy tales!“ – Albert Einstein Reading fairy tales improves concentration and memory, encourages the development of the mind, imagination, and critical thinking, establishes empathy and self-awareness, develops language skills, and all this significantly reflects in achievements in school and life in general. At the time when education was oral and within the immediate community, fairy tales were created for these reasons. They have always been an indispensable part of children's education and growing up, and each new time brought new fairy tales. Now it’s time to become acquainted with the first seven Fairy Tales by Uroš Petrović. Aleksandar Zolotić: “When I was doing illustrations for a Disney book, it was nowhere near as demanding! When do you think I'll manage to illustrate all of this for you?” Uroš Petrović: “Finish the illustrations whenever you want, butI want thunder and lightning!” Aleksandar Zolotić (to himself): “Yeah…right. It's thundering and flashing lightning in your head ...” And he was right. Check it out for yourself! Illustrated by Aleksandar Zolotić

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Abecedar Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs Zapisi na salveti Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Planine Parnasa – Science fiction Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca! U Miloševoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um… „Nalazimo se u svetu gde je čovek, da bi preživeo, osuđen na život bez razmišljanja u potrošačkoj čauri, lišen svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage, što uzrokuje porast masovnih samoubistava, u eri kada ljudski razum, usled sumanute tehnološke trke, stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...“ Agnješka Kosinjska „Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.“ Januš R. Kovalčik

Pulicerova nagrada za književnost Svid Levov živi američki san. Vrhunski sportista u njuarškoj srednjoj školi odrasta u posleratnim godinama sve većeg prosperiteta, ubrzo se ženi bivšom mis Nju Džerzija, nasleđuje očevu fabriku rukavica i seli se u veliku kuću na farmi u bogatom Old Rimroku. A onda, jednoga dana 1968. godine, Svida napušta američka sreća. Njegova obožavana ćerka Meri se od ljupkog i promućurnog devojčurka pretvara u fanatičnu tinejdžerku, sposobnu za brutalan čin političkog terorizma. Porodica Levov će preko noći biti uvučena u politička previranja Amerike šezdesetih i Svidu preostaje samo da posmatra sistematsko urušavanje nekadašnje idile. „Puno oštroumnih uvida, ironičnih obrta, humora i mudrosti o američkom idealizmu... Duboko promišljanje promena u američkoj psihi tokom druge polovine dvadesetog veka.“ Financial Times „Jedan od najvećih američkih romana.“ Tatler

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Science

Ninova nagrada za roman godine. „Bezdno je evropski roman.“ Phoebus „Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević „Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo? Ko je, uistinu, bio knez? Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu. U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti. I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik Nebule. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon

American Book Award. U najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Knjiga godine po Kirkusu. Po svim kriterijumima, ovo je jedan od velikih savremenih američkih romana. Stranice Mavrovog izveštaja ispunjene su imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike, Mustafe el Zamorija, zvanog Estebaniko. Kao rob španskog konkistadora, Mustafa el Zamori je u šesnaestom veku sa svojim gospodarom Dorantesom doplovio na Floridu u ekspediciji punoj opasnosti. Godinu dana kasnije, Estebaniko će biti jedan od svega nekoliko članova posade koji su preživeli. Dok putuje po Americi sa svojim španskim saputnicima, gube se uloge roba i gospodara Starog sveta, i Estebaniko postaje jednak drugima, iscelitelj i izuzetan pripovedač. Njegova priča osvetljava na koje se sve načine naši narativi preobražavaju u istoriji – i kako pripovedanje može da pruži čoveku priliku da preživi i da se iskupi. „Zapanjujuće... Mavrov izveštaj osvetljava sve moguće priče o osvajanju Novog sveta koje istorija nije sačuvala.“ Huffington Post „Uzbudljiva priča o vrelim nadama, o lojalnosti i veoma neizvesnim sudbinama.“ New Yorker „Izuzetna priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Zastrašujuća i brutalna, ali briljantna fikcija kojom autorka ispisuje stranice inače često falsifikovane istorije tako da nam se čini da je sve što kaže verodostojno.“ Salman Ruždi

Književna stipendija Fonda Borislava Pekića. Nagrade „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“ „U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Goran Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.“ Le Monde „U Opsadi se mit i poezija ili fantastika i poezija spajaju u jedno… Petrović ruši distancu prema prošlosti, koje se držao tradicionalni istorijski roman. Njegovi, kao i Pavićevi junaci, sasvim slobodno se kreću iz jednog u drugi vek, lako savladavaju vreme, što se ne može reći i za prostor: ni Dragutin ni Milutin ne mogu da dođu do Žiče jer nema priče koja bi govorila o tome.“ Sergej Meščerjakov „Slastan tekst, zapanjujuće lepote.“ Lire „Lirizovani jezik bogate nasleđene i novoskovane leksike, oživljen očuđujućom maštovitošću, približava ovaj Petrovićev roman takvim delima kakve su Seobe Miloša Crnjanskog.“ Mileta Aćimović Ivkov

Prvi dobitnik Nemačke nagrade za književnost. Roman za porodične ljude i ljude koji porodicu preziru. Filip Erlah je nasledio bakinu staru vilu u predgrađu Beča. U njoj oseća teret porodične istorije i zato pokušava da odagna sve uspomene, baš kao i golubove sa tavana. Ali dok preuređuje kuću i oslobađa se svih tragova koje su njeni prethodni stanari ostavili za sobom, primoran je da razmišlja o porodici više nego što bi želeo. Arno Gajger iz Filipove perspektive opisuje sudbinu tri generacije jedne bečke porodice, u kojoj se ogleda politički haos austrijske istorije XX veka. On pripoveda o Almi i Rihardu koji su dobili ćerku Ingrid baš kad su Nemci 1938. ušli u Beč. O petnaestogodišnjem Peteru, koji 1945. zajedno sa poslednjim članovima Hitlerove omladine trči po ulicama razorenog grada. O Ingrid, koja sopstvenu porodicu želi da zasnuje upravo s propalim studentom Peterom, zbog čega je otac izbacuje iz kuće. Porodica se raspada, kuća ostaje prazna. Pa ipak, kada Ingridin i Peterov sin Filip u novom milenijumu počne radikalno da raščišćava kuću, mrtvi kojih je želeo da se oslobodi ponovo su na okupu. „Ovaj roman je alhemijski spoj poznavanja ljudske prirode i čarolije reči.“ Neue Zürcher Zeitung „Delo zapanjujuće saosećajnosti, jezičkog izraza i inteligencije, koje nas navodi da neprestano trljamo oči u neverici... Zagonetka koja se graniči s čudom.“ – Welt Prevela Dušica Milojković.

Od dobitnika Ninove nagrade. Nagrada „Moma Dimić“ Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje. Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova. Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako prepoznati univerzalnost naših težnji. Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo nezaustavljivi, da smo bezgranični.

Ninova nagrada • Vitalova nagrada • Kočićevo pero Posebno izdanje sa autorovim dodatkom. U posebnom izdanju romana, s kojim je po drugi put ovenčan Ninovom nagradom, Dragan Velikić poklanja čitaocima tri svoja neobjavljena teksta: – Kako sam pisao Islednika, – Pula: grad interval (esej) i – F 45 (priča). „Gradeći jedan od svojih najboljih, ako ne i najbolji roman do sada oko voljene ali i osujećujuće figure majke, Dragan Velikić je ispisao sasvim atipično štivo za patrijarhalno jaku književnost kao što je srpska. Islednik je velika knjiga Velikićeve autorske zrelosti, ostvarenje koje u sebi pribira opsesivne teme, i čini to do te mere uspelo da posle nje ništa ne može biti isto u čitalačkoj i kritičarskoj recepciji ovog autora.“ Tihomir Brajović „Neobičan je osjećaj kada se fragmenti stvarnosti počinju pretapati u književni tekst, kao što je slučaj u romanu Islednik. Ali pogrešno bi bilo pitati se što je tu još stvarno, a što je pisac nadomislio i izmaštao. Sve je stvarno i ništa više nije stvarno. Isto je u sjećanju kao i u mašti.“ Miljenko Jergović „Islednik je roman o jednom od najvećih i najtragičnijih bogatstava ljudskog života – o posjedu gubitka.“ Olja Savičević „Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Pisac bez maske.“ Nebojša Milenković „Završetak Velikićevog romana uveo je to delo u klasu nadstandardno vrednih proznih knjiga. Islednik je po svemu delo iz prepoznatljive stvaralačke manufakture, ručni rad sa retkim autorskim žigom.“ Mihajlo Pantić

Dobitnik Pulicerove nagrade. Američki Čehov XX veka. Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Dobitnica nagrade „Dajana Forsajt“ „Najbolja knjiga o Anonimusima.“ Džulijan Asanž Sveobuhvatna knjiga o globalnom pokretu hakera, trolova i haktivista pod nazivom Anonimusi, iz tastature autorke koja, po rečima Hufington posta, zna sve njihove skrivene i mračne tajne. Nastala iz višegodišnjeg četovanja i susreta sa mnoštvom hakera i trolova, knjiga detaljno prikazuje podvige ove složene i decentralizovane hakerske grupe – kako planira, dejstvuje a potom se razilazi – uključujući DDoS napade na finansijske korporacije nakon kontroverze oko Vikiliksa, defejsovanje veb-sajtova tuniske vlade, akcije protiv Sajentološke crkve i ulogu u pokretu „Okupirajmo Volstrit“. „Ne propustite ovu knjigu.“ Glen Grinvald, autor knjige Bez skrovišta: Edvard Snouden, NSA i američka država nadzora „Dugo iščekivana i izuzetno zanimljiva studija o aktivističkoj zajednici.“ Džejmi Bartlet, autor knjige Darknet – U digitalnom podzemlju „Knjiga od ključnog značaja, pa čak i proročkog, za svakog ko želi da razume ovaj uglavnom skriveni svet.“ Boston Globe „Temeljno istraživanje koje vodi čitaoca pravo u srž hakerske grupe.“ Independent „Knjiga koja će vam omogućiti pun pristup mračnim i divljim budžacima interneta, aktuelna, informativna i zastrašujuća.“ Publishers Weekly „Strastven i žestok profil savremenog digitalnog aktivizma, uznemirujućeg i delotvornog.“ Kirkus Reviews „Knjiga Haker, trol, uzbunjivač, špijun podseća nas da iz mračnih dubina ponekad ispliva i nešto divno. Raščišćavanje ovih dubina – ukoliko je uopšte moguće – moglo bi imati posledice kakve Britanska obaveštajna služba ne može ni zamisliti.“ Times Higher Education

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Ne budi čuvar brata svojega, ni sudija mu, ni protiv njega svedok. Ne budi još jedan koji ga je zatvorio… Ničeg se ne plaši, ni od čeg ne strahuj. Najgore u strahu, sam je – strah. Sve ostalo je lakše.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Priča iz Drugog svetskog rata o preživljavanju, otpornosti i iskupljenju. Jednog majskog popodneva 1943. godine američki bombarder srušio se u Pacifik i nestao ostavivši za sobom samo krhotine i mrlje ulja, goriva i krvi. Onda se na površini okeana pojavilo jedno lice. Pripadalo je mladom poručniku, strelcu bombardera, koji se dokopao čamca za spasavanje i prebacio se u njega. Tako je počela jedna od najneobičnijih odiseja Drugog svetskog rata. Poručnik se zvao Lui Zamperini. Kao dečak bio je lukav, nepopravljiv prestupnik, provaljivao je u kuće, tukao se i bežao od roditelja da se vozi železnicom. Kao mladić usmerio je svoj prkos u trčanje i otkrio da raspolaže izuzetnim darom koji ga je odveo na Olimpijske igre u Berlin i na prag rušenja granice snova. Ali kad je izbio rat, atletičar je postao vazduhoplovac. Tako je krenuo na poslednji zadatak i obreo se u malenom čamcu koji pluta u nepoznato. Zamperinija su čekale hiljade kilometara otvorenog okeana, nasrtljive ajkule, potapanje čamca, glad i žeđ, napadi neprijateljskih aviona, a posle svega toga još veće muke. Nateran do ivice izdržljivosti, Zamperini je na očaj odgovarao dosetljivošću, na patnje nadom, odlučnošću i humorom, na nasilje buntom. Zamperinijeva sudbina, bila pobednička ili tragična, visila je na tankoj niti njegove volje. Ispripovedana bogato i slikovito, ova knjiga govori o nezaboravnom putovanju jednog čoveka u krajnost. Nepokoren je svedočanstvo o otpornosti ljudskog uma, tela i duha. „Izuzetno potresan, neodoljiv, moćno napisan ep o opstanku. Lora Hilenbrand održala je ovom knjigom čas o majstorstvu pripovedanja.“ Wall Street Journal „Smela i moćna knjiga, očaravajuća i slikovita kao film.“ The New York Times Book Review

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Egzistencijalna avantura u kojoj se tamna strana ljudske duše pojavljuje u svom najjasnijem i najprljavijem obličju. Veliki roman Marija Vargasa Ljose. „Kuća talaca bila je manja prostorija, ali prizor je bio dramatičniji jer je odaja bila krcata do te mere da je Rodžer jedva mogao da se kreće među tim načičkanim i polunagim telima. Prostor je bio tako tesan da mnoge žene nisu mogle ni da sednu ni da legnu, nego su morale da stoje.... smrad mokraće i izmeta bio nepodnošljiv. Neke žene su bile vrlo mlade, skoro devojčice. Sve su imale isti izgubljeni, mesečarski pogled, s one strane života, koji je Rodžer video kod toliko Kongoanki tokom putovanja. Jedna od talaca imala je novorođenče u rukama, toliko mirno da je izgledalo kao mrtvo. – Po kom kriterijumu ih puštate? – upitao je konzul. – Ne odlučujem ja, nego sudija, gospodine. Ima ih trojica u Kokilatvilu. Postoji samo jedan kriterijum: kada muževi isporuče kvote koje duguju, mogu da odvedu svoje žene. – A ako to ne urade?“ Avantura je započeta 1903. u Kongu a završena jednog jutra 1916. u londonskom zatvoru. Ovo je životna priča Irca Rodžera Kejsmenta. Heroj i negativac, izdajnik i slobodar, moralan i nemoralan – njegov višeznačni lik se gasi i ponovo rađa posle smrti. Kejsment je bio jedan od prvih Evropljana koji je obelodanio užase kolonijalizma. S njegovih putovanja ostala su dva čuvena izveštaja koji su potresli tadašnje društvo. Objavljivanjem delova njegovih dnevnika sumnjive verodostojnosti javnost je učinila sve da bude prognan i zaboravljen. Do danas...

Dobitnik Nobelove nagrade. Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs

Lutajućim Bokeljom srpska književnost dobila je mediteranski roman kakav je odavno čekala. Lutajući Bokelj vodi čitaoca na putovanje u zvanično najlepši zaliv na svetu. Pratimo pustolovine junaka Nika kroz dvadeset četiri poglavlja u kojima je toliko vrelo da i galebovi padaju s neba. More seksualnosti, grčke mitologije, ljubavi, hrišćanstva i antiglobalizma nalazimo u rečenicama punim strasti. Kod Malovića je sve u slikama, a kad napiše so – u ustima osetimo slan ukus. Odisej je bio poznatiji po svojim lutanjima od njegove druge prave suštine, da rodnu Itaku uopšte ne napušta. U rukama držimo svojevrsnu antiodiseju i oneobičenu enciklopediju Boke Kotorske. Pazimo, jer je ovaj roman pun udica. „Da osavremenimo lektiru, u nju treba da unesemo najbolje romane srpske književnosti 21. veka – kao što je to Lutajući Bokelj Nikole Malovića.“ – Aleksandar Jerkov

Dobitnik Pulicerove nagrade za najbolje biografsko delo. „Priča o moći, istrajnosti i strasti… veličanstvena knjiga iz pera majstora pripovedanja.“ – The Wall Street Journal Otpočinjuči ovu izuzetnu biografiju prikazom istorijskih i političkih okolnosti koje su uzrokovale dolazak Sofije od Anhalt-Cerbsta u Rusiju i udaju za ruskog prestolonaslednika Petra, Mesi nas, preko veličanstvenih slika vladavine carice Jelisavete, vodi do priče o Katarininom detinjstvu, ključne za rasvetljavanje nekih njenih kasnijih postupka, odluka i stavova, pooštravajući time kontrasta između mlade i idealistične i one starije, surovo realistične Katarine. Katarina – carica, veličanstvena vladarska ličnost koja je nastavila tamo gde je gotovo četrdeset godina pre nje stao Petar Veliki: Rusiji je dodala velike teritorije, dala joj izlaz na Crno more i zasnovala njenu drugu flotu, mudro vodila ratove, gušila bune, a pre svega evropeizovala zemlju. Za njene vladavine biće sproveden nezapamćeno mali broj smrtnih kazni, osnivaće se bolnice i sirotišta, narod će početi da se vakciniše protiv velikih boginja, a u Petrograd i Moskvu slivaće se umetnička dela, pa i sami umetnici i intelektualci iz čitave Evrope. Biografija Katarine Velike svakako ne bi bila potpuna kada bi se izostavio njen slavni ljubavni život. S najpedantnijom istorijskom tačnošću, Robert Mesi beleži priče o Katarininim „miljenicima“, ponekad gorke, ponekad golicave, bogato ilustrujući i ovaj kao i u sve druge aspekte njenog života pismima i dnevničkim beleškama njenih savremenika, slikajući živopisan portret „ne samo jednog ruskog titana već i žene od krvi i mesa“. „Nezaboravna slika poslednje žene koja je vladala Rusijom.“ – The Telegraph „Kakva žena, kakav svet, kakva biografija!“ – USA Today

– I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku.

Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda nasvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... „Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević „Srpski Rat i mir!“ Publishers Weekly

Dobitnik jubilarne nagrade Artur Klark za najbolji roman. Ko će naseliti novu Zemlju? Epopeja o borbi čovečanstva da preživi na teraformiranoj planeti. Ko će naslediti tu novu Zemlju? Poslednji ostaci ljudske rase napustili su Zemlju na umoru, u očajničkoj potrazi za novim domom među zvezdama. Prateći stope svojih predaka, oni otkrivaju najveće blago prethodnog doba – svet teraformiran i pripremljen za ljudski život. Ali u tom novom raju nije baš sve potaman. U dugim godinama otkad je planeta bila napuštena, rad njenih graditelja urodio je katastrofalnim plodovima. Planeta ih ne čeka netaknuta i nenaseljena. Njeni novi gospodari pretvorili su je iz utočišta u najgori košmar čovečanstva. Sada su dve civilizacije na putu prema sudaru, i obe oprobavaju granice onog što su spremne da učine kako bi opstale. Dok sudbina čovečanstva visi o niti, ko je pravi naslednik ove nove Zemlje? „Poput romana Stivena Bakstera sa epskim istorijskim zahvatom, uz široki zamah spejs opere Pitera Hamiltona i narativni polet, recimo, starih dobrih romana Dejvida Brina ili Grega Bera, Deca vremena su me brzo uzela pod svoje.“ SFF World „Deca vremena imaju istinsku srž klasičnih naučnofantastičnih romana, taj osećaj začudnog i neobuzdanu maštu, ali i šarm pisca koji zaista ume da zabavi i isprede dobru priču. Esencijalna naučna fantastika, knjiga koja se ne sme propustiti.“ SF Book

Izvanredno napisan triler sa upečatljivim okruženjem, genijalnim zapletom i iznenađujuće uverljivim likovima. Sofi Brinkman, bolničarka i samohrana majka, živi mirnim životom u bogatom predgrađu Stokholma, a onda sreće Ektora Gusmana, izdavača koji joj odmah zaokuplja pažnju. Ali da li je on zaista ono za šta se izdaje? Ona će se ubrzo naći usred žestokog obračuna između dve kriminalne organizacije i grupe policajaca koji vode istragu i naravno, suočiće se sa neizbežnim – moraće da izabere stranu. „Veoma dobra knjiga koja je osvežavajuće oslobođena crno-belih prikaza. Jezik poseduje lakoću i autentičnost, što se najbolje vidi u dijalozima... a iza jezika stoje odlično utemeljeni likovi, kompleksni i zanimljivi. Linija koja razdvaja dobro i zlo u Andaluzijskom prijatelju često je nejasna što je veoma pametan potez, a njegov rezultat su policijski detektivi čiji su postupci sasvim nepredvidljivi – bez obzira na to koliko ste već krimića progutali.“ Svenska Dagbladet „Uzbudljiv, očaravajući i neodoljiv kvalitet pisanja Soderberja svrstava ga rame uz rame sa Stigom Lašonom. Novi švedski autor koji je osvojio čitaoce širom sveta.“ Bokboxen

Dobitnik Nobelove nagrade. Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu. U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili. Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. „Roman koji prosvetljuje svojim neumoljivim smislom za humor, nežnom strašću i poezijom.“ Los Angeles Times Book Review „Pobeda čoveka nad legendom, umetnički besprekorno uobličena. Uzvišeno!“ Fransisko Migel „Saramago dopušta svom pripovedaču da izlije svu žuč i gorčinu zbog zla, bede i patnje koji su u ime širenja hrišćanstva zadesili svet. Saramago nas izaziva, iznenađuje, zadivljuje i šokira. Knjiga koja se ne sme propustiti.“ Bob Korbet

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. „Roman Smrt na sandalovom kocu događa se u vreme tzv. Bokserskog ustanka (1897–1901) koji je buknuo u kineskoj provinciji Šandung protiv uticaja zapadnih sila i hrišćanskih misija. Glavna junakinja bezuspešno pokušava da spase oca, znamenitog pevača lokalne opere i jednog od vođa ustanka, od sporog i bolnog umiranja posle nabijanja na sandalov kolac, a kaznu treba da izvrši njen svekar, proslavljeni dželat iz Gaomija. Pisac sučeljava dve tradicije ukorenjene u kineskoj kulturi: gaomijsku operu kao važan deo kineskog kulturnog nasleđa i sâm čin pogubljenja, opisan izrazito teatralno, što ističe svu surovost i tamu ljudskog uma. Prepletom ta dva vida „umetnosti“ koje će se na kraju romana stopiti u jednu pozorišnu predstavu, Mo Jen ukazuje na tamne i svetle strane kako društva, tako i čovekove prirode.“ Iz pogovora Mirjane Pavlović „Bez sumnje iskrivljena, ali istovremeno i veoma istinita slika kineske stvarnosti. U tom smislu, ovaj roman svrstava se u čuvenu tradiciju književne fantastike stvarane u autoritarnim društvima, gde spadaju, recimo, Mihail Bulgakov ili češki književni velikan Bohumil Hrabal. Mačja opera je simbol kineske tradicije u romanu isto koliko i umetnost sirovog pogubljenja, a na kraju romana te dve vrste teatra se stapaju u jedan: operski pevač Sun Bing, osuđenik nad kojim se izvršava kazna, tokom egzekucije peva svoju poslednju ariju“ The New York Times „Smrt na sandalovom kocu je roman koji postavlja teška pitanja o umetničkom transponovanju traumatičnog nasilja, o ceni političkog angažovanja i etici političkog spektakla.“ Asymptote