Pulicerova nagrada za književnost Svid Levov živi američki san. Vrhunski sportista u njuarškoj srednjoj školi odrasta u posleratnim godinama sve većeg prosperiteta, ubrzo se ženi bivšom mis Nju Džerzija, nasleđuje očevu fabriku rukavica i seli se u veliku kuću na farmi u bogatom Old Rimroku. A onda, jednoga dana 1968. godine, Svida napušta američka sreća. Njegova obožavana ćerka Meri se od ljupkog i promućurnog devojčurka pretvara u fanatičnu tinejdžerku, sposobnu za brutalan čin političkog terorizma. Porodica Levov će preko noći biti uvučena u politička previranja Amerike šezdesetih i Svidu preostaje samo da posmatra sistematsko urušavanje nekadašnje idile. „Puno oštroumnih uvida, ironičnih obrta, humora i mudrosti o američkom idealizmu... Duboko promišljanje promena u američkoj psihi tokom druge polovine dvadesetog veka.“ Financial Times „Jedan od najvećih američkih romana.“ Tatler

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Science

Ekstra telefoncic bez mana full ispravan sa sitnim tragovima koriscenja,,Na sve mreze..

Ninova nagrada za roman godine. „Bezdno je evropski roman.“ Phoebus „Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević „Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo? Ko je, uistinu, bio knez? Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu. U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti. I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik Nebule. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon

American Book Award. U najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Knjiga godine po Kirkusu. Po svim kriterijumima, ovo je jedan od velikih savremenih američkih romana. Stranice Mavrovog izveštaja ispunjene su imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike, Mustafe el Zamorija, zvanog Estebaniko. Kao rob španskog konkistadora, Mustafa el Zamori je u šesnaestom veku sa svojim gospodarom Dorantesom doplovio na Floridu u ekspediciji punoj opasnosti. Godinu dana kasnije, Estebaniko će biti jedan od svega nekoliko članova posade koji su preživeli. Dok putuje po Americi sa svojim španskim saputnicima, gube se uloge roba i gospodara Starog sveta, i Estebaniko postaje jednak drugima, iscelitelj i izuzetan pripovedač. Njegova priča osvetljava na koje se sve načine naši narativi preobražavaju u istoriji – i kako pripovedanje može da pruži čoveku priliku da preživi i da se iskupi. „Zapanjujuće... Mavrov izveštaj osvetljava sve moguće priče o osvajanju Novog sveta koje istorija nije sačuvala.“ Huffington Post „Uzbudljiva priča o vrelim nadama, o lojalnosti i veoma neizvesnim sudbinama.“ New Yorker „Izuzetna priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Zastrašujuća i brutalna, ali briljantna fikcija kojom autorka ispisuje stranice inače često falsifikovane istorije tako da nam se čini da je sve što kaže verodostojno.“ Salman Ruždi

Književna stipendija Fonda Borislava Pekića. Nagrade „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“ „U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Goran Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.“ Le Monde „U Opsadi se mit i poezija ili fantastika i poezija spajaju u jedno… Petrović ruši distancu prema prošlosti, koje se držao tradicionalni istorijski roman. Njegovi, kao i Pavićevi junaci, sasvim slobodno se kreću iz jednog u drugi vek, lako savladavaju vreme, što se ne može reći i za prostor: ni Dragutin ni Milutin ne mogu da dođu do Žiče jer nema priče koja bi govorila o tome.“ Sergej Meščerjakov „Slastan tekst, zapanjujuće lepote.“ Lire „Lirizovani jezik bogate nasleđene i novoskovane leksike, oživljen očuđujućom maštovitošću, približava ovaj Petrovićev roman takvim delima kakve su Seobe Miloša Crnjanskog.“ Mileta Aćimović Ivkov

Sve priče u jednoj knjizi. Povodom 125. godišnjice rođenja. „Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji. Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“. U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“

Plaketa ULUPUDS-a za dečju ilustraciju na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Enciklopedija praistorijskih životinja je nesvakidašnji priručnik, koji je napisao i maestralno ilustrovao četrnaestogodišnji osnovac Dušan Krtolica. Ta zapanjujuća činjenica govori ne samo da je reč o natprosečnom detetu, već i o nesumnjivo veoma retkom poduhvatu. Donoseći obilje podataka i prizore bogate detaljima, ova jedinstvena knjiga zadivljuje posvećenošću, istrajnošću i ozbiljnošću sa kojom je vanserijski talentovani dečak pristupio ovom nimalo lakom zadatku. „Ova bajkovita enciklopedija predstavlja osveženje, štaviše ’kariku koja nedostaje’ u siromašnom korpusu popularne paleontološke literature na srpskom jeziku, gde čitaoci imaju mogućnost da, između korica, ’oslušnu otkucaje srca’ planete na kojoj žive i upoznaju se sa neverovatnim svetom koji više ne postoji.“ Dragana Vučićević, Prirodnjački muzej, Beograd

Prvi dobitnik Nemačke nagrade za književnost. Roman za porodične ljude i ljude koji porodicu preziru. Filip Erlah je nasledio bakinu staru vilu u predgrađu Beča. U njoj oseća teret porodične istorije i zato pokušava da odagna sve uspomene, baš kao i golubove sa tavana. Ali dok preuređuje kuću i oslobađa se svih tragova koje su njeni prethodni stanari ostavili za sobom, primoran je da razmišlja o porodici više nego što bi želeo. Arno Gajger iz Filipove perspektive opisuje sudbinu tri generacije jedne bečke porodice, u kojoj se ogleda politički haos austrijske istorije XX veka. On pripoveda o Almi i Rihardu koji su dobili ćerku Ingrid baš kad su Nemci 1938. ušli u Beč. O petnaestogodišnjem Peteru, koji 1945. zajedno sa poslednjim članovima Hitlerove omladine trči po ulicama razorenog grada. O Ingrid, koja sopstvenu porodicu želi da zasnuje upravo s propalim studentom Peterom, zbog čega je otac izbacuje iz kuće. Porodica se raspada, kuća ostaje prazna. Pa ipak, kada Ingridin i Peterov sin Filip u novom milenijumu počne radikalno da raščišćava kuću, mrtvi kojih je želeo da se oslobodi ponovo su na okupu. „Ovaj roman je alhemijski spoj poznavanja ljudske prirode i čarolije reči.“ Neue Zürcher Zeitung „Delo zapanjujuće saosećajnosti, jezičkog izraza i inteligencije, koje nas navodi da neprestano trljamo oči u neverici... Zagonetka koja se graniči s čudom.“ – Welt Prevela Dušica Milojković.

Znakovi pored puta Sveske Omer-paša Latas Kuća na osami Književni dragulji koji krunišu Andrićev opus! „Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali čini mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja.“ „Svi umru samo jednom, a veliki ljudi dva puta – jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.“ „Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.“ „Sve su Drine ovog sveta krive i nikad se one neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.“ „Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.“ U najznačajnije nedovršene prozne celine iz Andrićeve zaostavštine spadaju njegovi zapisi, zapažanja, romaneskne i pripovedačke zamisli, saveti za pisce i beleške o ljudima, pojavama, jeziku i književnosti koje je pisao celog života, od 20-ih godina XX veka, i sabirao ih u celinu koju je simbolično nazvao Znakovi pored puta. Primer piščeve radionice i svojevrsnu dopunu Znakova pored puta predstavljaju ispisi, citati i zapisi iz brojnih piščevih beležnica čiji je izbor posthumno objavljen pod naslovom Sveske. Pritom, brojni Andrićevi ispisi iz svoje lektire na stranim jezicima (nemački, francuski, latinski, italijanski i španski) prvi put su prevedeni u ovom izdanju i utoliko je ovaj veliki segment iz njegove zaostavštine sada prvi put kompletan. Najzad, nedovršeni roman Omer-paša Latas, o osmanskom paši srpskog porekla koji je u drugoj polovini XIX veka poslat u Sarajevo da uguši begovski ustanak protiv sultanovih reformi u Bosni, i nedovršena zbirka priča Kuća na osami – prava su kruna i sublimat Andrićevog pripovedačkog opusa. Objedinjeni među koricama jedne knjige, ovi „usputni“ rukopisi neodvojiv su deo Andrićevog kapitalnog opusa i ključ za razumevanje njegovog književnog postupka i dela.

Od dobitnika Ninove nagrade. Nagrada „Moma Dimić“ Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje. Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova. Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako prepoznati univerzalnost naših težnji. Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo nezaustavljivi, da smo bezgranični.