Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Nagrada Femina za stranu knjigu 2019. godine Svetski bestseler – neodoljiva priča o ljubavi, gubitku i uspomenama. Pomislio sam da je moje duševno stanje neodređena uspomena na nešto što se dogodilo u jednom mestu na severu Španije po imenu Ordesa, mestu punom planina… Čovek na životnoj raskrsnici razmišlja o rodnom mestu, gde su mu roditelji nedavno preminuli. Rastrzan mislima, odlučuje da piše. Sledi smela hronika njegovog detinjstva i bespoštedni prikaz životnih iskušenja, neuspeha i trijumfa, arhiva uspomena bez laži i utehe o životu u jednom vremenu, uspomena na porodicu skromnog porekla osuđenu da ulaže velike napore a ubira retke plodove... Seća se svega što je jednom bilo živo a više nije: svojih roditelja, Španije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sopstvenog braka, pijanstava i neverstava koja su ga doveli do razvoda, odnosa sa sinovima. Istražujući svoj identitet, pita se: šta je čovek bez braka ili bez roditelja? Šta je čovek kad se suoči sam sa uspomenama? Nagrađivani španski pesnik i romanopisac Manuel Vilas priča o svemu što nas podseća da smo ranjiva bića, o potrebi da ustanemo i produžimo dalje kad nam se čini da je to nemoguće, kad su gotovo sve spone koje su nas povezivale sa drugima nestale ili smo ih mi pokidali. Kritičari ovaj autobiografski roman nazivaju „umetničkim delom koje uspavljuje bol“.

Nobelova nagrada za književnost 2019. „Najbolje Handkeovo delo. Veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca.“ Der Spiegel Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje? Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, Moravska noć istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od novije istorije Srednje Evrope. „Čuveni austrijski pisac osvrće se u ovoj elegičnoj pripovesti na svoje delo i na užasno stoleće. Moravska noć je delom duboko promišljanje istorije, a delom naprosto predivno napisana priča… Veličanstveno!“ Kirkus Reviews

„Garsija Markes je u novinarstvu ispekao zanat pričanja priča pokazujući da je izvanredan majstor.“ Guardian Kako se kalio nobelovac — tako bi najkraće mogla da se opiše ova antologija od pedeset članaka, hronika i kolumni koje obuhvataju trideset i četiri godine novinarskog rada Garsije Markesa. Novinar iz koga od početka izranja genijalni pisac nateraće nas da o ponečemu razmislimo, da ostanemo bez daha prateći priču, da prisustvujemo prelomnim istorijskim događajima, da uronimo u magičnu realnost Kariba, među duhove predaka koji premeštaju ljude u snu ili da upoznamo tajanstvenu damu koja spasava putnike od nesreća. Putovaćemo i od Južne Amerike preko Italije i Francuske do Mađarske pedesetih godina prošlog veka. S njim ćemo se na vrlo poseban način baviti književnošću, književnicima i kritičarima. Najzad, dobijamo neverovatnu priliku da pročitamo začetke romana Sto godina samoće, kao i da prepoznamo klicu njegovog govora povodom dodele Nobelove nagrade. I na kraju ćemo shvatiti da magični realizam možda i nije toliko magičan koliko je čarobna reč Garsije Markesa. „Kao Čarls Dikens, Mark Tven i Ernest Hemingvej, Garsija Markes, titan književnosti XX veka, usavršio je svoje književno umeće kao reporter, pre nego što se pretvorio u slavnog romanopisca.“ Newsweek „Bio je đavolski novinar ukrcan na brod knjiga, doživljaja i besanice. Njegovi radovi su deo genealogije onog najboljeg u tom zanimanju.“ El Mundo

Dobitnik nagrade Premio Nacional de Novela. „Jedan je od najkreativnijih novih glasova Latinske Amerike.“ Mario Vargas Ljosa Kasona je mnogo više od zatvora: to je mikrokosmos u kojem svaki pojedinac, od upravnika zatvora do njegove žene, preko zatvorenika i čuvara, pomirljivo prihvata svoju sudbinu. Religija kao spas, zabranjeni kult posvećen osvetoljubivoj boginji koja namerava da uništi svet i kuga, koja će jednako ubiti i bogate i siromašne, ujedinjuju te raznolike osobe u skrivenom kutku sveta. U ovom virtuoznom romanu s kolektivnim protagonistom autor nas maestralno uvlači u narativni zatvor, razbijajući klasičan način pripovedanja i potvrđujući svoj status jednog od najosobenijih glasova savremene latinoameričke proze. „Ako vas interesuje najbolje od latinoameričke savremene književnosti, pročitajte Dane kuge.“ El Cultural „Fernando Valjeho, Horhe Volpi i Edmundo Pas Soldan čine nezaobilazni triling savremene latinoameričke književnosti. Njihovi romani su potresni, majstorski pisani i istiniti. Ko drži do svog književnog ukusa, ne sme da ih zaobiđe.“ La Crónica de Hoy „Nekada smo imali bum, a sada je tu mekondo. Edmundo Pas Soldan je svakako perjanica novog procvata latinoameričke književnosti.“ El Mundo „Zapanjujuće i uzbudljivo.“ Babelia, El Pais

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva. „Blistavo zamišljeno epsko putovanje… Predivna savremena bajka.“ Kirkus Reviews „Kameni splav se odigrava u bliskoj budućnosti i na fantastičan, ironičan i melanholičan način dočarava duboko usađen strah i neizvesnost male Portugalije pred sve moćnijom Evropskom Unijom, sa priličnim skepticizmom prema prisajedinjenju, karakterističnim za Saramagove političke stavove, i sa štimungom kraja vremena.“ Der Spiegel

Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

Novo izdanje Nagrade za najbolju satiričnu knjigu: „Radoje Domanović“ 2014. „Tipar“ 2015. Uputstvo za upotrebu Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju. Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti. Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak. Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh. Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor. Rok trajanja: dok je Srba i Srbije. Bojan Ljubenović Z.P. Srbija

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Dobitnik Bukerove nagrade. Proslavljeni roman o imućnoj indijskoj porodici koju je 1969. godine jedan sudbonosni dan promenio zauvek. Svi su oni prekršili pravila. Svi su stupili na zabranjeno tle. Svi su se poigrali zakonima koji određuju koga bi trebalo voleti. I kako. I koliko. Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Književni stil Arundati Roj porede sa prozom Foknera i Dikensa. Ovaj moderni klasik je potresna porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. „Roman koji teži da postane svetski bestseler mora stvoriti sopstveni jezik, Arundati je u tome uspela.“ Džon Apdajk „Zavređuje sve pohvale koje odzvanjaju sa obe strane Atlantika. Bog malih stvari je zaista remek-delo.“ Observer „Pravi je izazov naći roman koji otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste i religije. Spektakularan roman.“ Daily Telegraph

Savremeni klasik makedonske književnosti. Pupak sveta je doživeo četrnaest izdanja u Makedoniji, proglašen je romanom godine lista Utrinski vesnik, ovenčan je nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji. To je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. „Bez oklevanja, Andonovski se može nazvati genijem, živim klasikom i književnim divom, a roman se može porediti sa delima Umberta Eka i Milana Kundere.“ Iz predgovora ruskog izdanja „Svakog čitaoca će privući polifonost i složena arhitektura romana, kao i prefinjeni stil.“ Tome Arsovski „Objavljivanje Pupka sveta je epohalni događaj jer autor, sasvim izvesno, stoji na pijedestalu klasika makedonske književnosti.“ Kristina Nikolovska