Inspirativna priča o građanskoj pobuni. Ali ako ti ovo mesto nešto znači, ako ti pripadaju ovi puteljci i planine, ne treba da se plašiš da ostaneš. Čim dođe rat ili poplava, ljudi beže. Ljudi, ali ne i Trina. Gorda kao i pogranično mesto u kojem je odrasla, suprotstavlja se fašistima koji joj ne dozvoljavaju da radi kao učiteljica. Kada je primoraju, Trina odlazi u planine, prateći muža dezertera. Kada voda iz hidroakumulacionog jezera zapreti da uništi branu i poplavi njive i domove, odupreće se nečim što joj nikad neće oduzeti: rečima. „Ovaj predivni roman, pisan jednostavnim stilom, istovremeno otkriva nepoznatu priču o ljudima koji su se zatekli u procepu između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma i oslikava veličanstven lik osećajne ali hrabre žene.“ – L’ Express „Marko Balcano ima naročit dar kojim gradi ženske likove. Glasovi njegovih žena u isto vreme odišu iskrenošću i poetičnošću.“ – El Mundo „Bezvremena priča o gubitku i prolaznosti.“ – Corriere della Sera

Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Autor bestselera Neprimetni zločini Nagrada Nadal za 2019. godinu Oksford, 1994. godine. Mlada stipendistkinja Kristen pronalazi stranicu istrgnutu iz privatnih dnevnika Luisa Kerola, autora Alise u Zemlji čuda. Tajna koju krije ova stranica može drastično izmeniti sve što se zna o Kerolu. Ali Kristen ne stiže na sastanak bratstva „Luis Kerol“ sa svojim otkrićem. Umesto toga doživljava nesreću za koju će se ispostaviti da nije bila slučajna. Sumnje da bi ovakve nesreće mogle da se nastave biće ubrzo potvrđene. Uslediće niz ubistava naizgled počinjenih prema određenom obrascu, u kojima su upotrebljeni elementi iz knjige o Alisi, s namerom da se svaki put iznova spreči da tajna stranice iz Kerolovih dnevnika ugleda svetlost dana. Ko želi da ubije glasnika? Zašto se na mestu zločina pojavljuju fotografije čiji je autor sam Kerol? Da li je to svojevrsni potpis ubice? Slavni profesor logike Artur Seldom, takođe član Bratstva, i njegov mladi student matematike iz Argentine, zaintrigirani nepredvidivim zločinima, ujedinjuju snage da bi pronašli krivca i pokušali da reše zagonetku koja stoji iza ubistava. Pitkim, preciznim i besprekornim stilom, iza kojeg stoji briljantan matematički um, Martines je napisao očaravajući roman koji u tradiciji Borhesa i Umberta Eka prenosi detektivsku priču na teren književnosti. „Martines nas je ovim romanom iznenadio i oduševio. Nagrada Nadal dospela je u prave ruke.“ Babelia „Novi talas zločina ponovo će podići orkan u ustajaloj oksfordskoj zajednici. Alisini zločini su naprosto briljantan roman.“ El País „Glavni pokretač radnje Alisinih zločina jeste tajna opsesija Luisa Kerola. Martines ne sudi slavnom piscu i matematičaru već na zaostavštini njegovog sveta gradi izvanredan kriminalistički roman.“ El Mundo

Nagrada Los Angeles Timesa za triler godine Najuži izbor za Women’s Prize Arsenik i stare čipke XXI veka „Femi je treći, znaš. Tri, i obeleže te kao serijskog ubicu.“ Korede je ogorčena. A kako i ne bi bila pored Ajule, koja je omiljeno dete u porodici, njihova lepotica, potencijalni psihopata… A sada je i treći Ajulin dečko mrtav. Korede je Ajulina spasiteljka. Ona najbolje zna kako se pere krv, prtljažnik njenog automobila je dovoljno veliki da u njega stane leš, a pazi i na to da Ajulini postovi na Instagramu ne budu suviše razdragani u vreme kada treba da tuguje zbog svog „nestalog“ momka. Naravno, niko joj za to neće reći ni hvala. Korede je odavno zaljubljena u ljubaznog i zgodnog lekara s kojim radi u bolnici. Sanja o danu kada će on konačno shvatiti da je baš Korede prava žena za njega. Ali kada bude od nje zatražio Ajulin broj telefona, moraće sebi da prizna da je njena sestra serijski ubica i povuče granicu do koje hoće da je štiti. Oštar poput kandži, pun oporog, ironičnog humora, ovaj smrtonosni roman zabavan je koliko i zastrašujući. „Kemp, zabiberen i podmukao, ali duhovito poslužen, triler koji ima škorpijin rep – zapamtićete ubod njegove žaoke.“ – New York Times „Kao da ste pozvani na najduhovitiju zabavu sa temom ubistva.“ – Marie Claire

476481

476481

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković

Nagrada ULUPUDS-a za ilustratora na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ilustracije Aleksa Gajić. „Kada se sretnu dvojica stvaralaca ovako vrhunskog umeća i neukrotivog duha, te ukrste svoja lucidna pera, nastane ili katastrofa epskih razmera ili ovakva knjiga.“ Ljubivoje Ršumović „Ovu sam pripovest morao da napišem. Tek kada čovek zastane i osvrne se, može da vidi i ono što mu je promaklo. Toga obično biva više nego onog što se odmah primeti...“ Uroš Petrović „Uh!“ Aleksa Gajić www.urospetrovic.com www.aleksagajic.blogspot.com

Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Dobitnik Bukerove nagrade. Proslavljeni roman o imućnoj indijskoj porodici koju je 1969. godine jedan sudbonosni dan promenio zauvek. Svi su oni prekršili pravila. Svi su stupili na zabranjeno tle. Svi su se poigrali zakonima koji određuju koga bi trebalo voleti. I kako. I koliko. Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Književni stil Arundati Roj porede sa prozom Foknera i Dikensa. Ovaj moderni klasik je potresna porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. „Roman koji teži da postane svetski bestseler mora stvoriti sopstveni jezik, Arundati je u tome uspela.“ Džon Apdajk „Zavređuje sve pohvale koje odzvanjaju sa obe strane Atlantika. Bog malih stvari je zaista remek-delo.“ Observer „Pravi je izazov naći roman koji otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste i religije. Spektakularan roman.“ Daily Telegraph

Uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima. Dobitnik nagrade Laza Kostić. – Kakvo je ovo mesto? – gotovo omađijano je tek sada upitao Arsenije. – Kapela u slanoj steni – rekao je Fejez – Kuća molitve sačinjena od soli koja se vekovima kruni i nestaje malo-pomalo. Dva, tri dana jače kiše sprale bi ovu planinu i sve bi se istopilo, kao da nije ovde od postanka sveta. – Kao i naše živote. Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje neizvesnu avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, apatrid i diplomata, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za kolekciju budućeg muzeja kneza Pavla. Tokom svojih trgovačkih i diplomatskih aktivnosti on postaje aktivni svedok turbulentnih istorijskih događaja: uspona fašizma, asimilacije nacionalnih manjina u Italiji, kontradiktornih postupaka obaveštajne službe Kraljevine Jugoslavije i atentata na kralja Aleksandra. Kako bi zaštitio deo svoje umetničke kolekcije, knez Pavle Arsenija šalje na tajnu misiju u Severnu Afriku pred sam početak rata. Kao čuvar umetničkog blaga, prinuđen je da menja identitete koji mu omogućavaju nesmetani pristup Francuzima, Italijanima i Nemcima tokom previranja za prevlast nad Saharom. Kuća od soli je uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima.

Eksperimenti sa mućkanjem. Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete iz nje doznati nešto više o proizvodnji hemijskih olovaka, o hemijskom čišćenju odeće ili o vrstama deterdženata za dezinfekciju površina u kuhinjama i kupatilima, o sredstvima čija je upotreba sportistima strogo zabranjena, o preparatima za suzbijanje komaraca i drugih insekata, o hemijskim proizvodima za negu ukrasnih ili industrijskih biljaka... hmmm... grešite, ali – odlično! Iskustva hemičara i drugih naučnika pokazuju da je onima koji čitaju i misle život mnogo zanimljiviji nego onima koji ne čitaju i ne misle! Bez obzira na to da li ste je kupili, pozajmili ili dobili na poklon, definitivno postoji neka hemija između ove knjige i vas! Ilustrovao Aleksandar Stojšić.

Dobitnik 11 međunarodnih nagrada. Legenda o samoubistvu je delom autobiografska proza u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman autora proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“ zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa koji stoji između mladića i njegovog oca. „Legenda je istovremeno memoarska proza i čista književnost... Ništa slično nikada pre nije napisano.“ Observer „Remek-delo.“ France Inter „Briljantno... Vanova proza ima snagu Kormaka Makartija i Hemingveja, ali i sopstvene rukavce.“ Times „Romanom Legenda o samoubistvu Van ponire direktno u tamnu i samotnu srž američke duše. Ovo razarajuće putovanje nije lako štivo, ali nećete moći da ga prekinete, kao što je nemoguće da ga zaboravite.“ San Francisco Chronicle

Savremeni klasik makedonske književnosti. Pupak sveta je doživeo četrnaest izdanja u Makedoniji, proglašen je romanom godine lista Utrinski vesnik, ovenčan je nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji. To je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. „Bez oklevanja, Andonovski se može nazvati genijem, živim klasikom i književnim divom, a roman se može porediti sa delima Umberta Eka i Milana Kundere.“ Iz predgovora ruskog izdanja „Svakog čitaoca će privući polifonost i složena arhitektura romana, kao i prefinjeni stil.“ Tome Arsovski „Objavljivanje Pupka sveta je epohalni događaj jer autor, sasvim izvesno, stoji na pijedestalu klasika makedonske književnosti.“ Kristina Nikolovska

Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“, Nagrada „Despot Stefan Lazarević“ „Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“ – Tamara Krstić „Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća. Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd. Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi.“ – Vladislav Bajac

Dobitnica Vitalove nagrade Zlatni suncokret za 2016. godinu. Dobitnica regionalne nagrade Mirko Kovač. U romanu Ravnoteža govori se o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte. Odbijajući svaki vid integracije u novo, razorno društvo bezumlja i zla, Milica i njene prijateljice svojom kreativnošću i hrabrošću pokušavaju da se odupru nasilju i haosu koji ih okružuje. Kroz mnoštvo duhovitih i ironičnih dijaloga, ovaj roman traga za odgovorom na pitanje kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu. „Tri romana u jednoj knjizi, to je Ravnoteža Svetlane Slapšak. Pastiš, parodija i svedočanstvo čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj literaturi našeg regiona. Pastiš je priča u maniru sestara Bronte, parodija je roman o nastajanju oca nacije, a svedočanstvo su devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije ispričane oštro i lucidno. A kao bonus, u knjizi su porno skeč i recept za kolač u narodu poznat kao ’ravnoteža’.“ Dragan Velikić

Prvi roman na srpskom o majci Konstantina Velikog, Svetoj carici Heleni. Kako je pisano i zašto nije napisano žitije majke Konstantina Velikog u vreme Nikejskog sabora, kad je Konstantin imao vlast nad carstvom i moć nad crkvom? Zašto je carica-majka Helena putovala u Jerusalim i gde je pronašla Hristov krst? Zbog čega taj krst nikada nije stigao na pripremljeni mermerni postament u gradu koji je njen sin osnovao i nazvao svojim imenom?... Ove i mnoge druge nerasvetljene pojedinosti saznaćemo iz novog romana Mirjane Mitrović Helena ili o nemiru, intimnog životopisa Konstantinove majke. Roman o Svetoj avgusti Heleni, nekadašnjoj krčmarici, zapravo je priča o sudbini žene i majke kad je Rimsko carstvo bilo na izmaku a hrišćanstvo sticalo pravo građanstva, priča o vlasti, o ulizicama i jereticima, otpadnicima od stare vere i prvim hrišćanskim zajednicama na tlu Balkana. Vođena ljubavnim zavetom, ona stiže u Nais, mali grad u dubokoj provinciji, gde će se roditi njen sin Konstantin, u detinjstvu zvani Veliki Nos, kasnije proslavljeni vladar velikog Rimskog carstva. Između silovitih naravi muža i sina Helena traži način da pomiri svoju nezavisnu prirodu sa zahtevima porodice, ali kad se ta zajednica posle dvadeset godina raspadne, ona se suočava sa samoćom i patnjom, nužnošću da ide dalje i potrebom da ponovo voli. Na planini u blizini grada Singidunuma Helena otkriva moć nežnosti i nalazi veru u „Bogu bezizlaznih situacija“… Stilski i tematski osobit i intrigantan, novi roman Mirjane Mitrović umetnički uverljivo i nenametljivo rekonstruiše jedno daleko doba čije niti dopiru do naših prostora i našeg vremena.

Роман о самом известном модном мотиве в мире. «Парус надежды» – роман для искушенных читателей. Повествование о феномене самого известного в мире модного мотива, окруженного ореолом сексуальности и авантюризма – полосатой тельняшки. Его действие вписано в канву сказочного барочного города Пераста в Боке Которской, единственном фьорде Средиземного моря. Никола Смекия – амбициозный собственник модного производства из Бари, который возвращается в Пераст, город своих предков, по приглашению местной градоначальницы, чтобы наладить там традиционное производство тельняшек. Через любовную историю, чье действие происходит в официально красивейшем заливе мира, Малович описывает нашу эпоху, в которой мы полностью зависим от технологий. Google, эволюциониров, взял на себя роль всевидящего ока Бога, от чьего взгляда никому не укрыться. «Парус надежды» вводит читателя в финал через аргументированное заявление о том, что Христофор Колумб был конверсо, евреем по происхождению, ведь на всех трех его кораблих в 1492 году нет католического священника, зато с экспедицией плывет Луис де Торрес, переводчик иврита, что представляет знакомую нам историю в новом свете. * Русские и сербы в «Парусе надежды»: Великий князь Константин Николаевич Романов, адмирал флота, отдал распоряжение, по которому тельняшка стала частью российской флотской формы 19 августа 1874 года. Педагог морской школы, капитан Марко Мартинович в 1698 году обучал в Перасте семнадцать питомцев Петра Великого. Перастчанин Матия Змаевич был адмиралом российского Балтийского флота. Серб из Боки Которской Марко Войнович был адмиралом российского Черноморского флота... 24 ключевых понятия: Тельняшка, Бока Которская, мировая мода, Пераст, Святой Николай, корабль, Google, вино, море, Средиземноморье, Колумб, химические следы на небе, евреи, апельсины, барокко, Россия, Китай, война, пчелы, мужчина, женщина; любовь, смерть, Бог.

Dobitnik nagrade Strega 2015. Berlingverova sahrana i otkrivanje radosti koju osećamo kad gubimo, Morova otmica i izdaja oca, Parizeova intelektualna hrabrost i prva ljubav koja je umrla na Dan zaljubljenih, govor kojim je Bertinoti srušio Prodijevu vladu i konačna predaja genu površnosti, svakodnevni život tokom dvadesetogodišnje Berluskonijeve vlasti, jedna Kraksijeva rečenica i jedna Karverova priča… Premda je tačno da nam je potreban celo život da postanemo ono što smo, kada pogledamo unazad, put je jasno obeležen, tu je čitav niz slutnji, trenutaka, naleta nadahnuća i grešaka koji čine nit našeg života. Frančesko Pikolo je napisao knjigu koja je i roman o italijanskoj levici i priča o ličnom i kolektivnom sazrevanju. Svaka stranica ove knjige podseća nas da nas se sve što se dešava i te kako tiče. Epoha u kojoj se živi ne može da se odbaci, može samo da se prihvati. Svaki čovek doživi bar jednu ljubavnu priču koja traje ceo život: onu sa svojim vremenom i svojom zemljom, (buran) brak između privatnog i javnog života. Ovaj lični i politički, zabavni, krajnje ozbiljni i provokativni roman govori o svemu onome što doprinosi da budemo onakvi kakvi smo. Knjiga koja govori o jednom čoveku, ali i o Italiji u poslednjih pedeset godina. Prevela Gordana Breberina.

Pripovetka Četrdeset i tri godine prvi put u ovoj zbirci! „U romanima i pripovetkama Dragoslava Mihailovića do uzvišenosti, do tragičnog osećanja života dolazi se sasvim prirodno, ne navođenjem apriornih argumenata izuzetnosti, nego opisom i dramatizacijom običnog, samog, gotovo anonimnog ljudskog postojanja koje u pripovednom činu dobija smisao, opštu važnost i izuzetnu umetničku vrednost.“ Mihajlo Pantić „Postoji u prozi ovog pisca jedan lik, jedno lice, koje najlakše izmakne pažnji, uz Petriju, Ljubu Vrapčeta iz Tikava i druge poznate figure, a najizraženije u pripovetkama iz zbirke Uhvati zvezdu padalicu. To je neko ko je vrlo oprezan, ko se koristi književnim jezikom i ko nastoji na što preciznijem ocrtavanju onoga što je horizont njegovih uspomena, njegovih saznanja sveta, njegove patnje. Već od prve pripovetke 'Pas' reč je o nekome ko je samac, živi u užasnim materijalnim uslovima, opterećen nimalo veselim sećanjima, dakle, neko lice koje je u sasvim tamnoj, sumornoj auri. To lice ima svoje lirske motive, a u celoj zbirci Uhvati zvezdu padalicu pominje se neka kapija, verovatno u Ćupriji, negde u piščevom rodnom mestu, sa dva mlada jablana, nekad dva treperava i šuštava jablana, nekad i dve topole, koji daju melanholičan ton svim likovima i pričama iz ove knjige.“ Ljubiša Jeremić „U književnosti postoji nešto što je univerzalno, što možemo označiti kao skup svih načina na koje se može slikati ljudska sudbina, složen skup kojeg posreduje tradicija u koju se upisuje svaki istinski značajan pisac. Dragoslav Mihailović se u tu tradiciju uključuje i postaje njen važan deo.“ Radivoje Mikić

Nagrada Vukove zadužbine. Priča o detinjstvu junaka Stevana u srpskoj varošici na Moravi tridesetih godina XX veka zapravo je piščeva gorka ispovest o svojoj mladosti. Likovi meštana, rođaka i prijatelja oživljeni su nezaboravnim dijalozima i osenčeni strpljivim podnošenjem svoje teške i mukotrpne sudbine u nemirnim vremenima, a opisi odnosa sa rodbinom i opraštanje od oca na samrti spadaju u najbolje stranice novije srpske proze. „Po izvornosti i emotivnoj energiji, roman Gori Morava možda je najsnažnije delo Dragoslava Mihailovića, pisca koji je srpskoj književnosti dao Kad su cvetale tikve, Petrijin venac i Čizmaše. Na prvi pogled fragmentarnog sklopa, ovaj roman se zapravo odlikuje promišljenom čvrstinom kompozicije, tvoreći, potresno i nežno, tolstojevsku nisku detinjstva, dečaštva i mladosti. Motivske niti kojima je premrežen Mihailovićev roman polaze od osunčane slike detinjstva, gde nesreća, bolest i smrt deluju pre kao nerazumljive i čudne nego kao tragične pojave, da bi sa sazrevanjem ta ugodna izmaglica iščezla, a ljudi i događaji se našli u nemilosrdno jasnom osvetljenju. Ovo prozno remek-delo Dragoslava Mihailovića počiva na finom preplitanju uspomena i, kao na jesenjoj prigrevici, obrazuje neku vrstu šarenog hlada, gde se zračna vedrina i razigranost stapaju sa sumornim nagoveštajima i tragičnim spoznajama.“ Vladeta Janković

Književna nagrada „Tronoški rodoslov“ Nagrada „Branko Ćopić“ Prvi roman o srpskom Černobilju. Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima... Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci. Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.