Prodato u više od 6.000.000 primeraka Ovo je priča Esperance Kordero koja živi u trošnoj kući u Ulici Mango u latinoameričkoj četvrti Čikaga. Njeno okruženje sačinjeno je od surove realnosti i jednostavne lepote. Njena očekivanja su veća od onoga što joj život trenutno pruža. Svesna svoje snage, ona se sama bori kroz život. Ponekad dirljiva, ponekad duhovita, ova bolna i snažna priča govori nam o jednoj godini u životu mlade devojke koja izrasta u snažnu ženu. Ubrzo po objavljivanju Kuća u Ulici Mango dobila je brojne pohvalne kritike i postala omiljena širom sveta. Sandra Sisneros je svojim poetičnim pisanjem otvorila prozor duše bez ijedne suvišne reči. „Jezgrovita, duhovita i lepa Kuća u Ulici Mango spada u bezvremene knjige. U njoj odzvanja poezija ljubavi i žudnje u kojoj se svi prepoznajemo. I kad je jednom pročitate poželećete da je ponovo uzmete u ruke i uživate iznova u njoj. “ – Edviž Dantikat „Svaka mlada žena treba da pročita ovaj roman i dopusti mu da je ispuni snažnim emocijama, melodijom i otrežnjujućim saznanjem “ – Gvendolin Bruks „Čudesno ispripovedana priča o odrastanju u savremenom svetu, prožeta zanosom i buntom mladih generacija.“ – San Francisco Chronicle „Duboko dirljiv, divan i potresan roman.“ – Miami Herald

Inspirativna priča o građanskoj pobuni. Ali ako ti ovo mesto nešto znači, ako ti pripadaju ovi puteljci i planine, ne treba da se plašiš da ostaneš. Čim dođe rat ili poplava, ljudi beže. Ljudi, ali ne i Trina. Gorda kao i pogranično mesto u kojem je odrasla, suprotstavlja se fašistima koji joj ne dozvoljavaju da radi kao učiteljica. Kada je primoraju, Trina odlazi u planine, prateći muža dezertera. Kada voda iz hidroakumulacionog jezera zapreti da uništi branu i poplavi njive i domove, odupreće se nečim što joj nikad neće oduzeti: rečima. „Ovaj predivni roman, pisan jednostavnim stilom, istovremeno otkriva nepoznatu priču o ljudima koji su se zatekli u procepu između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma i oslikava veličanstven lik osećajne ali hrabre žene.“ – L’ Express „Marko Balcano ima naročit dar kojim gradi ženske likove. Glasovi njegovih žena u isto vreme odišu iskrenošću i poetičnošću.“ – El Mundo „Bezvremena priča o gubitku i prolaznosti.“ – Corriere della Sera

Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. “If you want your children to be intelligent, read them fairy tales. If you want them to be even more intelligent, read them more fairy tales!“ – Albert Einstein Reading fairy tales improves concentration and memory, encourages the development of the mind, imagination, and critical thinking, establishes empathy and self-awareness, develops language skills, and all this significantly reflects in achievements in school and life in general. At the time when education was oral and within the immediate community, fairy tales were created for these reasons. They have always been an indispensable part of children's education and growing up, and each new time brought new fairy tales. Now it’s time to become acquainted with the first seven Fairy Tales by Uroš Petrović. Aleksandar Zolotić: “When I was doing illustrations for a Disney book, it was nowhere near as demanding! When do you think I'll manage to illustrate all of this for you?” Uroš Petrović: “Finish the illustrations whenever you want, butI want thunder and lightning!” Aleksandar Zolotić (to himself): “Yeah…right. It's thundering and flashing lightning in your head ...” And he was right. Check it out for yourself! Illustrated by Aleksandar Zolotić

Dobitnica priznanja Novel Prize Literarno otkriće godine Majka i ćerka dolaze iz inostranstva i sreću se u Tokiju: u jesenjim večerima šetaju se duž kanala, beže od tajfunske kiše, obeduju u kafićima i restoranima, u galerijama razgledaju revolucionarna dela moderne umetnosti. Za sve to vreme razgovaraju: o vremenu, horoskopu, odeći i predmetima, o porodici, udaljenosti i sećanju. Ipak, štošta tu nije jasno. Čiji se glas zapravo ovde čuje – samo ćerkin? I koji je stvarni razlog nedokučivog, možda čak sablasnog putovanja? Dovoljno hladno za sneg suptilno preispituje naše zagonetne odnose s drugim ljudima. To je ujedno precizan izveštaj i elegija koja postavlja pitanja mogu li ljudi uopšte naći zajednički jezik, koje dimenzije sadrže ljubav i koliko imamo prava da istinski upoznamo unutrašnji svet druge osobe. Ovo delo odabrano je među hiljadu i petsto rukopisa i osvojilo je priznanje Novel Prize, koje jednom u dve godine dodeljuju izdavačke kuće New Directions, Fitzcarraldo Editions (iz Velike Britanije) i Giramondo (iz Australije), a namenjeno je romanu koji ispituje i pomera granice ove književne forme. „Roman Džesike Au majstorski prikazuje udaljenost od strasti – naše ili strasti drugih ljudi – koja se oseća u blagoj, strpljivoj toplini autorkine proze, ponekad savršeno usklađenoj sa istinom koja je naratorki naizgled nadomak ruke, ali ipak ostaje nedostižna.“ – New Yorker „Možda baš zato što nije moguće žanrovski definisati ovo pronicljivo, neuhvatljivo delo, ono vam se uvlači pod kožu i obuzima vaše misli.“ – Guardian „Predivna poetska proza.“ – Australian

Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad me moja mrzovoljna sestra Dilija nadzire. Odluči se već jednom! Mama je odlučila da sredi celu kuću. Kaže da će, ako ja ne mogu da izaberem šta da se baci, ona to da uradi. A to će biti katastrofa! Srećom, fosili će mi priteći u pomoć (i to više puta).

Autor bestselera Neprimetni zločini Nagrada Nadal za 2019. godinu Oksford, 1994. godine. Mlada stipendistkinja Kristen pronalazi stranicu istrgnutu iz privatnih dnevnika Luisa Kerola, autora Alise u Zemlji čuda. Tajna koju krije ova stranica može drastično izmeniti sve što se zna o Kerolu. Ali Kristen ne stiže na sastanak bratstva „Luis Kerol“ sa svojim otkrićem. Umesto toga doživljava nesreću za koju će se ispostaviti da nije bila slučajna. Sumnje da bi ovakve nesreće mogle da se nastave biće ubrzo potvrđene. Uslediće niz ubistava naizgled počinjenih prema određenom obrascu, u kojima su upotrebljeni elementi iz knjige o Alisi, s namerom da se svaki put iznova spreči da tajna stranice iz Kerolovih dnevnika ugleda svetlost dana. Ko želi da ubije glasnika? Zašto se na mestu zločina pojavljuju fotografije čiji je autor sam Kerol? Da li je to svojevrsni potpis ubice? Slavni profesor logike Artur Seldom, takođe član Bratstva, i njegov mladi student matematike iz Argentine, zaintrigirani nepredvidivim zločinima, ujedinjuju snage da bi pronašli krivca i pokušali da reše zagonetku koja stoji iza ubistava. Pitkim, preciznim i besprekornim stilom, iza kojeg stoji briljantan matematički um, Martines je napisao očaravajući roman koji u tradiciji Borhesa i Umberta Eka prenosi detektivsku priču na teren književnosti. „Martines nas je ovim romanom iznenadio i oduševio. Nagrada Nadal dospela je u prave ruke.“ Babelia „Novi talas zločina ponovo će podići orkan u ustajaloj oksfordskoj zajednici. Alisini zločini su naprosto briljantan roman.“ El País „Glavni pokretač radnje Alisinih zločina jeste tajna opsesija Luisa Kerola. Martines ne sudi slavnom piscu i matematičaru već na zaostavštini njegovog sveta gradi izvanredan kriminalistički roman.“ El Mundo

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Abecedar Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs Zapisi na salveti Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Planine Parnasa – Science fiction Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca! U Miloševoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um… „Nalazimo se u svetu gde je čovek, da bi preživeo, osuđen na život bez razmišljanja u potrošačkoj čauri, lišen svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage, što uzrokuje porast masovnih samoubistava, u eri kada ljudski razum, usled sumanute tehnološke trke, stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...“ Agnješka Kosinjska „Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.“ Januš R. Kovalčik

Nagrada Femina za stranu knjigu 2019. godine Svetski bestseler – neodoljiva priča o ljubavi, gubitku i uspomenama. Pomislio sam da je moje duševno stanje neodređena uspomena na nešto što se dogodilo u jednom mestu na severu Španije po imenu Ordesa, mestu punom planina… Čovek na životnoj raskrsnici razmišlja o rodnom mestu, gde su mu roditelji nedavno preminuli. Rastrzan mislima, odlučuje da piše. Sledi smela hronika njegovog detinjstva i bespoštedni prikaz životnih iskušenja, neuspeha i trijumfa, arhiva uspomena bez laži i utehe o životu u jednom vremenu, uspomena na porodicu skromnog porekla osuđenu da ulaže velike napore a ubira retke plodove... Seća se svega što je jednom bilo živo a više nije: svojih roditelja, Španije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sopstvenog braka, pijanstava i neverstava koja su ga doveli do razvoda, odnosa sa sinovima. Istražujući svoj identitet, pita se: šta je čovek bez braka ili bez roditelja? Šta je čovek kad se suoči sam sa uspomenama? Nagrađivani španski pesnik i romanopisac Manuel Vilas priča o svemu što nas podseća da smo ranjiva bića, o potrebi da ustanemo i produžimo dalje kad nam se čini da je to nemoguće, kad su gotovo sve spone koje su nas povezivale sa drugima nestale ili smo ih mi pokidali. Kritičari ovaj autobiografski roman nazivaju „umetničkim delom koje uspavljuje bol“.

Nagrada Los Angeles Timesa za triler godine Najuži izbor za Women’s Prize Arsenik i stare čipke XXI veka „Femi je treći, znaš. Tri, i obeleže te kao serijskog ubicu.“ Korede je ogorčena. A kako i ne bi bila pored Ajule, koja je omiljeno dete u porodici, njihova lepotica, potencijalni psihopata… A sada je i treći Ajulin dečko mrtav. Korede je Ajulina spasiteljka. Ona najbolje zna kako se pere krv, prtljažnik njenog automobila je dovoljno veliki da u njega stane leš, a pazi i na to da Ajulini postovi na Instagramu ne budu suviše razdragani u vreme kada treba da tuguje zbog svog „nestalog“ momka. Naravno, niko joj za to neće reći ni hvala. Korede je odavno zaljubljena u ljubaznog i zgodnog lekara s kojim radi u bolnici. Sanja o danu kada će on konačno shvatiti da je baš Korede prava žena za njega. Ali kada bude od nje zatražio Ajulin broj telefona, moraće sebi da prizna da je njena sestra serijski ubica i povuče granicu do koje hoće da je štiti. Oštar poput kandži, pun oporog, ironičnog humora, ovaj smrtonosni roman zabavan je koliko i zastrašujući. „Kemp, zabiberen i podmukao, ali duhovito poslužen, triler koji ima škorpijin rep – zapamtićete ubod njegove žaoke.“ – New York Times „Kao da ste pozvani na najduhovitiju zabavu sa temom ubistva.“ – Marie Claire

Nobelova nagrada za književnost 2019. „Najbolje Handkeovo delo. Veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca.“ Der Spiegel Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje? Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, Moravska noć istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od novije istorije Srednje Evrope. „Čuveni austrijski pisac osvrće se u ovoj elegičnoj pripovesti na svoje delo i na užasno stoleće. Moravska noć je delom duboko promišljanje istorije, a delom naprosto predivno napisana priča… Veličanstveno!“ Kirkus Reviews

Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara za najbolji roman za mlade u 2020. godini Ilustrovao Dušan Pavlić. Upoznajte Petograd: mesto sačinjeno od pet gradića, čiji su simboli riba, vuk, medved, svinja i sova. Upoznajte stanovnike Petograda (i izmišljena bića): oni se takmiče, druže i skrivaju tajne. Upoznajte petnaestogodišnjeg Tarvina: promućuran je, vižljast, ali da li će to biti dovoljno da spase obolelu sestru? Uđite u prvi od šest delova priče koja vas vodi u novi svet: zagonetan i zanosan, zabavan i začudan, zlokoban i zavodljiv.

„Garsija Markes je u novinarstvu ispekao zanat pričanja priča pokazujući da je izvanredan majstor.“ Guardian Kako se kalio nobelovac — tako bi najkraće mogla da se opiše ova antologija od pedeset članaka, hronika i kolumni koje obuhvataju trideset i četiri godine novinarskog rada Garsije Markesa. Novinar iz koga od početka izranja genijalni pisac nateraće nas da o ponečemu razmislimo, da ostanemo bez daha prateći priču, da prisustvujemo prelomnim istorijskim događajima, da uronimo u magičnu realnost Kariba, među duhove predaka koji premeštaju ljude u snu ili da upoznamo tajanstvenu damu koja spasava putnike od nesreća. Putovaćemo i od Južne Amerike preko Italije i Francuske do Mađarske pedesetih godina prošlog veka. S njim ćemo se na vrlo poseban način baviti književnošću, književnicima i kritičarima. Najzad, dobijamo neverovatnu priliku da pročitamo začetke romana Sto godina samoće, kao i da prepoznamo klicu njegovog govora povodom dodele Nobelove nagrade. I na kraju ćemo shvatiti da magični realizam možda i nije toliko magičan koliko je čarobna reč Garsije Markesa. „Kao Čarls Dikens, Mark Tven i Ernest Hemingvej, Garsija Markes, titan književnosti XX veka, usavršio je svoje književno umeće kao reporter, pre nego što se pretvorio u slavnog romanopisca.“ Newsweek „Bio je đavolski novinar ukrcan na brod knjiga, doživljaja i besanice. Njegovi radovi su deo genealogije onog najboljeg u tom zanimanju.“ El Mundo

Pulicerova nagrada za književnost Svid Levov živi američki san. Vrhunski sportista u njuarškoj srednjoj školi odrasta u posleratnim godinama sve većeg prosperiteta, ubrzo se ženi bivšom mis Nju Džerzija, nasleđuje očevu fabriku rukavica i seli se u veliku kuću na farmi u bogatom Old Rimroku. A onda, jednoga dana 1968. godine, Svida napušta američka sreća. Njegova obožavana ćerka Meri se od ljupkog i promućurnog devojčurka pretvara u fanatičnu tinejdžerku, sposobnu za brutalan čin političkog terorizma. Porodica Levov će preko noći biti uvučena u politička previranja Amerike šezdesetih i Svidu preostaje samo da posmatra sistematsko urušavanje nekadašnje idile. „Puno oštroumnih uvida, ironičnih obrta, humora i mudrosti o američkom idealizmu... Duboko promišljanje promena u američkoj psihi tokom druge polovine dvadesetog veka.“ Financial Times „Jedan od najvećih američkih romana.“ Tatler

Dobitnik nagrada Martoglio, Subiaco Città del libro, Alassio Centolibri 2019 Najuži izbor za nagradu Strega 2019 Ustajem, tačno znam šta tražim: svoju crvenu gvozdenu kutiju. Dvadeset tri godine je zatvorena u fioci, čak ni moja majka ne zna da postoji. Krila sam je misleći da ću jednoga dana biti spremna da je ponovo otvorim i prešla sam Italiju i moreuz, podnela septembarsku sparinu i otpadanje maltera samo zato da bih je spasla; kad mi je majka rekla preko telefona kako treba da proberem stvari koje ću zadržati, a koje baciti, uplašila sam se da će mi je odneti, kad je rekla da je preturala po predmetima, prepala sam se da ju je pronašla, da ju je nehajno bacila kao nešto nebitno, ili je to pak uradila odlučno da joj prošlost ne bi ponovo inficirala ruke. Ne, ne prestajemo da volimo nekoga kad se njegovo ime i telo uklone: u sebi nosimo glas i miris – dva najnestalnija traga – onih koji su odsutni… Ida je upravo sletela u Mesinu, svoj rodni grad. Njena majka želi da proda porodičnu kuću. Pre dvadeset tri godine nestao joj je otac. Nije mrtav: jednostavno je otišao jednog jutra i više se nije vratio. Njegovo ime više nisu izgovarale. Njihov bol pretvorio se u tišinu. Njihov bes u osećaj da je otac sve vreme tu negde, samo neprimetan. Dok prebira po stvarima tražeći ono što želi da zadrži kao uspomenu, shvata da je došlo vreme da se suoči sa prazninom koja je progoni celog života. „Roman o kojem ćete još dugo razmišljati.“ Corriere della Sera „Duboko potresna porodična drama o potiskivanju osećanja koja gajimo prema onima koje najviše volimo.“ Arijana Betini

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Science

Dobitnik nagrade Premio Nacional de Novela. „Jedan je od najkreativnijih novih glasova Latinske Amerike.“ Mario Vargas Ljosa Kasona je mnogo više od zatvora: to je mikrokosmos u kojem svaki pojedinac, od upravnika zatvora do njegove žene, preko zatvorenika i čuvara, pomirljivo prihvata svoju sudbinu. Religija kao spas, zabranjeni kult posvećen osvetoljubivoj boginji koja namerava da uništi svet i kuga, koja će jednako ubiti i bogate i siromašne, ujedinjuju te raznolike osobe u skrivenom kutku sveta. U ovom virtuoznom romanu s kolektivnim protagonistom autor nas maestralno uvlači u narativni zatvor, razbijajući klasičan način pripovedanja i potvrđujući svoj status jednog od najosobenijih glasova savremene latinoameričke proze. „Ako vas interesuje najbolje od latinoameričke savremene književnosti, pročitajte Dane kuge.“ El Cultural „Fernando Valjeho, Horhe Volpi i Edmundo Pas Soldan čine nezaobilazni triling savremene latinoameričke književnosti. Njihovi romani su potresni, majstorski pisani i istiniti. Ko drži do svog književnog ukusa, ne sme da ih zaobiđe.“ La Crónica de Hoy „Nekada smo imali bum, a sada je tu mekondo. Edmundo Pas Soldan je svakako perjanica novog procvata latinoameričke književnosti.“ El Mundo „Zapanjujuće i uzbudljivo.“ Babelia, El Pais

Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Abs senzorski obruč 854010402 - Citroen, Fiat, Peugeot.

Abs senzorski prsten 854014403 - Nissan.

Abs senzorski prsten 854029408 - Seat, Volkswagen.

Abs senzorski obruč 854029404 - Audi.