Glavčina točka 485803 - Citroën, Fiat, Peugeot.

Glavčina točka 485905 - Citroën, Peugeot.

Krajnica (spoljašnja) S6090022 - Volvo. Mesto ugradnje: napred, desno.

Glavni cilindar kvačila FTEKG190078.0.1 - Volkswagen Passat. Godište: 96-00. Karakteristike: aluminijum, prečnik cilindra 19,05 mm.

Glavni cilindar kvačila LM80250 - Fiat Doblo. Godište: 01-. Premer bata: 15,87 mm. Zavorni sistem: Valeo.

Glavni cilindar kvačila MGH-1031 - Ford Fiesta V. Godište: 03-10.

Potisni ležaj S31-047 - Fiat Idea. Godište: 04-11.

Glavni cilindar kvačila FE34994 - Ford Focus II/III. Godište: 04-18. Unutrašnji prečnik: 19,05 mm.

Glavni cilindar kvačila FTEKG15065.4.1.1 - Volkswagen Passat. Godište: 05-10. Karakteristike: veštačka masa, prečnik cilindra 15,87 mm.

Glavni cilindar kvačila 6284 600 728 - Fiat Sedici. Godište: 06-14.

Glavni cilindar kvačila 6284 605 085 - Suzuki Swift. Godište: 10-.

Kućište ležaja točka (prednje) ZW-MA002L - Mazda 3. Godište: 03-09. Levi deo.

Ležaj točka (prednji) VKBA6781 - BMW

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Ninova nagrada za roman godine. „Bezdno je evropski roman.“ Phoebus „Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević „Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo? Ko je, uistinu, bio knez? Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu. U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti. I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…

Dobitnik Vitbredove nagrade i Karnegijeve medalje. Desetogodišnji Majkl je zabrinut za život svoje tek rođene sestrice. Rastrzan između obaveza u školi i onoga što roditelji očekuju od njega, i zbog svađa sa drugovima, on se okreće prijateljici Mini i neobičnom Skeligu, koga zatiče u trošnoj garaži kuće u koju se njegova porodica doselila. Ali da li je Skelig uopšte čovek? I kakvoj je on vezi sa sovama? Prvenac Dejvida Almonda, jednog od najpoznatijih savremenih pisaca za decu i dobitnika Andersenove nagrade, uzbudljiv je roman na granici između pripovesti o sazrevanju i urbane bajke o snazi života, magičan i inspirativan kao priča napisana perom iz krila anđela. Skelig je postavljan na pozornice, ekranizovan i svrstavan u sto najlepših romana za decu svih vremena. „Poetičan, inovativan i podsticajan roman.“ Sunday Express „Ozbiljna i divna knjiga.“ Nik Hornbi „Magična priča koja može da se doživi na mnogo različitih nivoa.“ Daily Mail

Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković

„Ako želiš da otvoriš nove mogućnosti, otključaj neka nova vrata“, rekla je starica. „Moraš da uzmeš mali dar.“ Pogledala je u Borisa i nasmejala se tako da je pokazala ceo red tamnih i nepravilnih zuba. Nakon slučajnog susreta sa čudnom staricom Boris dobija ključić i veoma staru kućicu za lutke. Poziva svoje drugare i ekipa otvara kućicu. Pred njima je neverovatan prizor: unutra su figurice koje liče na njih šestoro. Mračna sila rešila je da zameni naše junake poslušnim dvojnicima! Boris i drugari započinju borbu sa zlim stvorenjima. Ali kakvo je to senovito biće koje im pritom pomaže? Uzbudljiva i jeziva avantura o trinaestogodišnjacima koji upadaju u vrtlog čudesnih događaja negde između ovog sveta i neke druge dimenzije. Priča o snazi drugarstva, o važnosti zajedništva i o nezamenljivosti iskrenog prijateljstva.

Najuži izbor za Ninovu nagradu 2017. Njegoševa nagrada. Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Nagrada za najlepšu dečju knjigu 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Jednog čudnog popodneva devojčica Singi Lumba je radila svoj domaći zadatak. Nijedna olovka joj nije bila od koristi... Slikovnica vodećeg srpskog dizajnera.

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik Nebule. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon

Nagrada ULUPUDS-a za ilustratora na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ilustracije Aleksa Gajić. „Kada se sretnu dvojica stvaralaca ovako vrhunskog umeća i neukrotivog duha, te ukrste svoja lucidna pera, nastane ili katastrofa epskih razmera ili ovakva knjiga.“ Ljubivoje Ršumović „Ovu sam pripovest morao da napišem. Tek kada čovek zastane i osvrne se, može da vidi i ono što mu je promaklo. Toga obično biva više nego onog što se odmah primeti...“ Uroš Petrović „Uh!“ Aleksa Gajić www.urospetrovic.com www.aleksagajic.blogspot.com

Dobitnik Bukerove nagrade. „Sjajna knjiga. Sveža, originalna, pametna, prepredena i prepuna očaravajuće učenosti.“ Margaret Atvud Pi Patel, sin vlasnika zoološkog vrta, poseduje enciklopedijsko znanje o životinjama i veliki je zaljubljenik u priče. Piju je šesnaest godina kada njegova porodica kreće iz Indije u Kanadu na japanskom teretnom brodu, zajedno sa životinjama iz zoološkog vrta, u potrazi za boljim životom. Brod tone. Pi je jedini čovek u čamcu za spasavanje, a društvo mu prave hijena, orangutan, povređena zebra i Ričard Parker, ogromni bengalski tigar. Uskoro će tigar eliminisati sve sem Pija, kome strah, znanje i lukavstvo omogućuju da preživi sa Ričardom Parkerom 227 dana na pučini Tihog okeana. Kada napokon stignu do obale Meksika, Ričard Parker beži u džunglu i više ga niko neće videti. Ljudi koji ispituju Pija ne žele da poveruju u njegovu priču i zahtevaju da im ispriča „istinu“. Posle višesatnog ispitivanja, Pi priča drugu verziju, mnogo manje fantastičnu, mnogo običniju – no je li ona tačnija? „Magična priča, toliko razigrana, strašna i zapanjujuća da ćete poverovati kako je mašta prvi korak ka veri... Svaka stranica nudi ponešto od napetosti, ljudskosti, iznenađenja pa čak i ekstaze.“ The Times „Blistava proza... Sadrži u sebi uzbuđenje, jedan od razloga zbog kojih čitamo romane: ne samo zbog odnosa i sukoba ljudskih naravi već zbog osećaja nepoznatog i jedva zamislivog.“ The Times Literary Supplement

Kriminalistički roman o inspektoru Vilijamu Vistingu. Nagrada norveških knjižara. Na priobalje se spustila jesenja magla. Uve Bakerud pošao je u vikendicu da u njoj provede još jedan miran vikend pre nego što je zatvori preko zime. Međutim, zatiče haos pošto su njegovu vikendicu poharali provalnici. A u susednoj kući pronalazi nešto još gore: muškarca pretučenog do smrti. Viši policijski inspektor Vilijam Visting već se nagledao čudovišnih ubistava, ali očajanje sa kojim će se ove jeseni susresti u Stavernu za njega je nešto sasvim novo. Vistingu je prvi cilj da sazna identitet žrtve. Stvari se komplikuju jer vozilo sa telom nije stiglo do Instituta za sudsku medicinu u Oslu. Pojavljuje se još jedna žrtva, a onda sa neba počinju da padaju i mrtvi vrapci. „Jern Lir Horst piše klasične kriminalističke romane – on se ne oslanja na spektakularne zaplete i žestoke akcione scene, već naprosto na načela istražnog postupka koji njegov junak sprovodi staloženo i sistematično.“ – Dagbladet „Jern Lir Horst je izvanredan novi predstavnik nordijskog noara. U dočaravanju predela i sredine možemo ga porediti s Heningom Mankelom, a u zanimanju za digitalne tehnologije sa Stigom Lašonom.“ – Stiv Pikok „Lir Horstova karijera na visokom mestu u policiji obezbedila je njegovim romanima odliku koja je ključna u kriminalističkom žanru: uverljivost.“ – Nordik noir

American Book Award. U najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Knjiga godine po Kirkusu. Po svim kriterijumima, ovo je jedan od velikih savremenih američkih romana. Stranice Mavrovog izveštaja ispunjene su imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike, Mustafe el Zamorija, zvanog Estebaniko. Kao rob španskog konkistadora, Mustafa el Zamori je u šesnaestom veku sa svojim gospodarom Dorantesom doplovio na Floridu u ekspediciji punoj opasnosti. Godinu dana kasnije, Estebaniko će biti jedan od svega nekoliko članova posade koji su preživeli. Dok putuje po Americi sa svojim španskim saputnicima, gube se uloge roba i gospodara Starog sveta, i Estebaniko postaje jednak drugima, iscelitelj i izuzetan pripovedač. Njegova priča osvetljava na koje se sve načine naši narativi preobražavaju u istoriji – i kako pripovedanje može da pruži čoveku priliku da preživi i da se iskupi. „Zapanjujuće... Mavrov izveštaj osvetljava sve moguće priče o osvajanju Novog sveta koje istorija nije sačuvala.“ Huffington Post „Uzbudljiva priča o vrelim nadama, o lojalnosti i veoma neizvesnim sudbinama.“ New Yorker „Izuzetna priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Zastrašujuća i brutalna, ali briljantna fikcija kojom autorka ispisuje stranice inače često falsifikovane istorije tako da nam se čini da je sve što kaže verodostojno.“ Salman Ruždi